Korisnik:DaniloCimesa/pesak
Rudarstvo u Srbiji u prvoj polovini XV veka[uredi | uredi izvor]
Rudarstvo u srednjevekovnoj Srbiji doživljava izuzetan uspon u drugoj polovini XV veka, međutim povoljna dešavanja iz prve polovine XV veka su bila razlog za to. Povoljna spoljna politika i mir unutar zemlje za vreme despota Stefana Lazarevića (1402—1427), kao i dobri odnosi sa Turskom glavni su razlozi za razvitak rudarstva u srednjevekovnoj Srbiji. Despot Stefan je preduzeo mnoge mere sa ciljem da poveća rudarsku proizvodnju kako bi uvećao svoje prihode, da bi mogao da odbrani zemlju i plaćao dažbine Turcima. Nastojao je i da zakonom sredi položaj rudara i rudnika, pa je u tom cilju izdao zakon o rudniku i gradu Novo Brdo (1412).[1]
Rudarstvo u Srbiji (u prvoj polovini XV veka)[uredi | uredi izvor]
Na napredak rudarstva je uticala i nestašica plemenitih metala na evropskom tržištu koja datira još od 14. veka. Posredstovm Dubrovčana proizvodi srpskih i bosanskih rudnika su se slali u srednjevekovnu Evropu.
U Srbiji su se iz tog razloga otvaralo mnoštvo rudnika i to uglavnom u poznatim rudarskim basenima, i to kopaoničkom (Zaplanina — 1400, Livada (Livađe) — 1405, Belasica — 1423, Kovači — 1426, Belo Brdo — 1438), podrinjskom (Zajača — 1412, Bohorina — 1412, Krupanj — 1415), srednjobosanskom (Deževica — 1403, Dusina — 1413). Među mlađim rudnicima iz oblasti Kosova i Metohije pominje se Glarevo (1450), zatim Glavičica (1426) i Lece (1443) poznato iz dubrovačkih izvora.[2]
Rudnik u Šumadiji takođe drži korak sa ostalim rudarskim centrima. Raste broj konzulata koji se imenuju za rešavanje sudskih sporova, a najviše ih je bilo 1428. godine (38). U tom pogledu Trepča zaostaje za Rudnikom. Zakupnina za carinu u Rudniku 1423. godine je bila 600 litara srebra, dok je 1417. godine despot Stefan izdao srebreničku carinu za zakup od 3100 litara srebra. Prema ovome carina u Rudniku je bila 4 do 5 puta manja što znači da je proizvodnja srebra u Rudniku bila znatno manje u odnosu na Srebrenicu.
U kopaoničkom basenu aktivnost traje od XIV veka. U XV veku se pored Plane, u izvorima pojavljuju i rudarska mesta Koporić i Belasica. Koporić nije imao dubrovačke naseobine, pa su se tu trgovci kratko zadržavali onoliko koliko je potrebno da se izvrši trgovina. Dubrovčani su u Belasici imali svoju naseobinu i tu su godinama uspešno trgovali. U Belasici se pored srebra prizvodilo i zlato. Najmlađi kopaonički rudnik Belo Brdo se prvi put u izvorima dubrovčana pojavljuje tek 1438. godine. Bogatiji i napredniji rudnici uveliko su uticali na formiranje i uspon rudarskih trgova u njihovoj blizini. Jedan od najznačajnijih je Priština, smeštena na važnom putu koji vodi preko Kosova.
Dovoljno je istaći činjenicu da se u Prištini, između 1422. i 1440, svake godine u parnicama spominje više od stotinu Dubrovčana, a u pojedinim godinama njihov broj prelazi dve stotine. Oni su se bavili trgovinom i to, što je posebno važno istaći, u prvom redu trgovinom plemenitim metalima iz okolnih rudnika — Novog Brda, Janjeva i Trepče. Na istim osnovama, iako u znatno manjim razmerama, razvija se i trg Vučitrn.[3]
Rudarstvo u Bosni (u prvoj polovini XV veka)[uredi | uredi izvor]
Značaj rudarstva za razvitak gradskih naselja se vidi i u Bosni. Tokom prvih 30 godina XV veka formiraju se velike dubrovačke naseobine u Visokom, a naročito u Zvorniku gde se u sudskim sporovima od 1415. Do 1432. Godine pominju ukupno 640 Dubrovčana.
Na raskrsnici važnih puteva izmedju Srbije, Ugarske i Bosne i u blizini srednjopodrinjskog rudarskog basena nalazio se Zvornik.[4] Dubrovčani su se u Zvorniku pored trgovine srebrom bavili i održavanjem trgovačkih veza najviše sa Srebrenicom.
Početkom XV veka kraljevski grad Visoko polako postaje, upravno i političko središte bosanske države. Usponu Visokog doprinosi blizina srednjobosanskih rudnika Fojnice, Kreševa, Dusine (bogatih srebrom, bakrom i olovom). Dubrovčani su često iz Visokog odlazili u ova rudarska mesta i kupovali srebro a potom se vraćali u Visoko jer su im čvrsti gradski bedemi pružali potrebnu sigurnost. U Olovu, rudniku poznatom po rudi olova, Dubrovčana je bilo malo razlog tome je to što su bili orijentisani više na trgovinu srebrom.
Tridesetih godina XV veka dolazi do promena u razvoju rudarskih gradova srednjovekovne Srbije i Bosne, što pokazuje njihovu zavisnost od količine rudarske proizvodnje. Tako se Zvornik i Visoko, nekada glavni rudarski centri bosanske trgovine plemenitim metalima polako gase.
Dubrovčani iz Zvornika zbog toga prelaze u Fojnicu i Srebrenicu, a iz Visokog isključivo u Fojnicu. Fojnica tada postaje glavni rudarski trgovački centar cele bosanske države. Dubrovačke naseobine, veće nego ikada se nalaze u najvećim rudarskim centrima-Srebrenica i Novo Brdo.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ćirković, Sima M., 1929-2009. Staro srpsko rudarstvo. Kovačević-Kojić, Desanka,, Ćuk, Ruža,. Novi Sad. str. 95. ISBN 9788676396597. OCLC 54861610.
- ^ Ćirković, Sima M., 1929-2009. Staro srpsko rudarstvo. Kovačević-Kojić, Desanka,, Ćuk, Ruža,. Novi Sad. str. 95. ISBN 9788676396597. OCLC 54861610.
- ^ Ćirković, Sima M., 1929-2009. Staro srpsko rudarstvo. Kovačević-Kojić, Desanka,, Ćuk, Ruža,. Novi Sad. str. 99. ISBN 9788676396597. OCLC 54861610.
- ^ Ćirković, Sima M., 1929-2009. Staro srpsko rudarstvo. Kovačević-Kojić, Desanka,, Ćuk, Ruža,. Novi Sad. str. 101. ISBN 9788676396597. OCLC 54861610.
Literatura[uredi | uredi izvor]
Sima Ćirković, Desanka Kovačević-Kojić, Ruža Ćuk Staro Srpsko Rudarstvo