Pređi na sadržaj

Korisnik:Davidavt/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Lorenco Sonego[uredi | uredi izvor]

Lorenco Sonego
Sonego na Rolad Garosu 2021.
Lični podaci
Datum rođenja11. maj 1995. (28 god.)
Mesto rođenjaTurin, Italija,
DržavljanstvoItalija
Visina1,91m
Informacije o karijeri
Pro. karijera2013. godina–
IgraDesnom rukom; dvoručni bekhend
TrenerGipo Arbino
Zarada4,600,046$
ATP profilwww.atptour.com/en/players/lorenzo-sonego/su87/overview
Pojedinačno
Osvojeni turniri3
Najbolji plasmanBr. 21 (4. oktobar 2021)
Trenutni plasmanBr. 41 (12. jun 2023)
Uspeh na grend slem turnirima
OP Australije3K (2022)
Rolan Garos4K (2020, 2023)
Vimbldon4K (2021)
OP SAD2K (2018, 2019)
Ostali turniri
Olimpijske igre2K (2021)
Parovi
Osvojeni turniri2
Najbolji plasmanBr. 60 (12. septembar 2022)
Trenutni plasmanBr. 108 (22. Maj 2023)
Uspeh na grend slem turnirima — parovi
OP Australije2K (2021)
Rolan Garos2K (2019, 2022)
OP SAD3K (2022)
Ostali turniri — parovi
Olimpijske igre2K (2021)
Timska takmičenja
Dejvis kupPF (2022)

Lorenco Sonego je profesionalni italijanski teniser. Rođen je 11. maja 1995. godine. Najbolji plasman na ATP listi mu je 21. mesto u pojedinačnoj konkurenciji, a to je postigao 4. oktobra 2021. godine.[1] U dubl konkurenciji najbolji plasman mu je 60. pozicija postignuta 12. septembra 2022. godine.[2] Sonego je debitovao u glavnom žrebu na ATP turniru „Internazionali BNL d'Italia” 2016. godine, gde je dobio poziv organizatora za glavni žreb.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Sonego je rođen u Torinu u Italiji. Počeo je da igra tenis kada je imao 11 godina, podstican je od oca Đorđa i njegovog trenera Gipa Arbina. Navijač je italijanskog fudbalskog kluba Torina, igrao je čak za omladinsku akademiju Torina između 6 i 13 godina pre nego što se fokusirao na tenis.[3] Lorenco ima preko milion strimova na Spotifaju.

Karijera[uredi | uredi izvor]

2016–2017: ATP nastup i prva titula na Čelendžeru[uredi | uredi izvor]

Na prvom ATP turniru je debitovao u maju 2016. na Otvorenom prvenstvu Italije, gde je dobio poziv organizatora i izgubio od Žoaa Souze u prvom kolu.

17. oktobra 2017. osvojio je svoju prvu titulu Čelendžera, pobedivši Tima Putza na Sparkasen ATP Čelendžeru.

2018: Prvi nastup na Grend Slemu[uredi | uredi izvor]

Sonego je svoju Grend Slem karijeru započeo pobedom nad Robinom Haseom na Australijan openu 2018. Tada je u drugom kolu poražen od Rišara Gaskea.

Sonego je u Vimbldon 2018. ušao kao srećni gubitnik nakon što je poražen od Ernesta Gulbisa u trećem kolu kvalifikacija. Zatim je bio poražen od Tejlora Frica u prvom kolu.

2019: Prva ATP titula, četvrtfinale Masters 1000[uredi | uredi izvor]

Sonego je, kao kvalifikant, stigao do četvrtfinala Monte Karla, pobedivši 8. nosioca Karena Hačanova. Izgubio je od kasnijeg finaliste Dušana Lajovića 2-0 u setovima.

Sonego je osvojio svoju prvu ATP titulu u Antaliji u Turskoj u junu 2019. godine, pobedivši Miomira Kecmanovića u tri seta u finalu.

2020: Četvrto kolo Otvorenog prvenstva Francuske, finale ATP 500, pobeda nad svetskim brojem 1[uredi | uredi izvor]

Sonego je u karijeri ostvario najbolji nastup u 4. kolu Otvorenog prvenstva Francuske (Roland Garos) 2020. pobedivši Emilija Gomeza, Aleksandra Bublika i 27. nosioca Tejlora Frica, pre nego što je izgubio od 12. nosioca Dijega Švarcmana u uzastopnim setovima. Njegov meč protiv Frica imao je najduži taj-brejk u istoriji Otvorenog prvenstva Francuske u trećem setu, koji je na kraju završio rezultatom 19–17 u korist Sonega.

Na Erste Bank Open-u 2020. Sonego je, kao srećni gubitnik, šokirao prvog igrača sveta Novaka Đokovića rezultatom 6-2 6-1. Bio je to tek treći Đokovićev poraz u godini. Sonego je ušao u finale, ali je izgubio od petog nosioca Andreja Rubljova sa 4-6, 4-6.

2021: Četvrto kolo Vimbldona, polufinale Masters 1000, ulazak među 25 najboljih[uredi | uredi izvor]

Na Otvorenom prvenstvu Sardanja 2021. u aprilu, Sonego je osvojio i titule u singlu i u dublu. Kao rezultat toga, 12. aprila 2021. postigao je najviši rang u karijeri u singlu, 28. mesto na svetu i 132. mesto u dublu.

U Rimu, Sonego je postigao svoju drugu pobedu u top 10 nad Dominikom Timom, pobedivši ga u 3 seta u meču koji je trajao više od 3 sata. Kao rezultat toga, došao je do svog drugog četvrtfinala Mastersa, gde je pobedio 7. nosioca Andreja Rubljova, što je bila njegova treća pobeda među prvih 10. U polufinalu se još jednom suočio sa svetskim brojem 1 i braniocem titule Novakom Đokovićem, ali je izgubio u 3 seta.[4] Na Otvorenom prvenstvu Francuske, Sonego je izgubio u prvom kolu od Lojda Harisa bez osvojenog seta.

U junu je stigao do svog četvrtog finala u karijeri i drugog za 2021. na turniru „Eastbourne International” gde je izgubio od Aleksa De Minaura.[5]

Nakon što je prvi put u karijeri nastupio u četvrtom kolu na Vimbldonu 2021. dostigao je svoj rekord u karijeri, 25. mesto na rang listi najboljih tenisera sveta 9. avgusta 2021.

2022: Pad na rang listi, tri velika treća kola, treća ATP titula[uredi | uredi izvor]

Sonego je svoju sezonu 2022. započeo na Sidnej klasiku. Dobivši petog nosioca, stigao je do četvrtfinala gde je izgubio od prvog nosioca i konačnog šampiona, Aslana Karaceva.[6] Dobio je 25. nosioca na Australijan openu, plasirao se u treće kolo gde je poražen od Miomira Kecmanovića.[7]

Četvrti nosilac na Otvorenom prvenstvu Kordobe, Sonego je izgubio u četvrtfinalu od šestog nosioca, prošlogodišnjeg finaliste i konačnog šampiona, Alberta Ramosa Vinjolasa. Uz trećeg nosioca na Otvorenom prvenstvu Argentine, stigao je do polufinala gde ga je eliminisao drugi nosilac i branilac titule, Dijego Švarcman. Šesti nosilac na Rio Openu, pao je u drugom kolu od kvalifikanta Miomira Kecmanovića. Na Otvorenom prvenstvu Meksika izgubio je u prvom kolu od kvalifikatora Džej Džej Volfa. Predstavljajući Italiju u meču Dejvis kupa protiv Slovačke, Sonego je odigrao jedan meč i izgubio od Filipa Horanskog. Na kraju je Italija pobedila Slovačku sa 3-2.[8] Dobio je 21. nosioca na Mastersu Indijan Velsa, a u drugom kolu ga je izbacio sa turnira Benjamin Bonzi. Takođe bio je 19. nosilac na Otvorenom prvenstvu u Majamiju, a izgubio je u drugom kolu od američkog kvalifikanta Denisa Kudle.

Sonego je započeo svoju sezonu na šljaci na Mastersu u Monte Karlu. Postavljen za 16. nosioca, izgubio je u drugom kolu od Lasla Đerea. Dobio je 11. nosioca na Otvorenom prvenstvu Barselone, a u trećem kolu je poražen od osmog nosioca i konačnog finaliste, Pabla Karenja Buste. U Madridu je izgubio u prvom kolu od mladog britanca Džeka Drejpera. Kao prošlogodišnji polufinalista Otvorenog prvenstva Italije, izgubio je u kontroverznom meču prvog kola od 13. nosioca Denisa Šapovalova. Zbog toga što nije odbranio svoje poene u polufinalu iz prošle godine, Sonegov plasman je pao sa 28. na 35. Na Otvorenom prvenstvu Francuske, bio je 32. nosilac, stigao je do trećeg kola gde je izgubio od osmog nosioca i konačnog finaliste, Kaspera Ruda, u pet setova.[9]

Sonego je započeo svoju sezonu na travi na BOSS Open-u u Štutgartu u Nemačkoj. Kao šesti nosilac, stigao je do četvrtfinala gde je izgubio od drugog nosioca, sunarodnika i konačnog šampiona, Matea Beretinija. Na „Queen's Club Championships” poražen je u prvom kolu od srećnog gubitnika Denisa Kudle. Prošlogodišnji finalista „Eastbourne International”, pao je u drugom kolu od šestog nosioca i branioca titule, Aleksa de Minaura. Dobio je 27. nosioca na Vimbldonu, stigao je do trećeg kola gde ga je pobedio drugi nosilac, dvostruki šampion i bivši svetski broj 1, Rafael Nadal.[10]

Posle Vimbldona, Sonego se takmičio na Otvorenom prvenstvu Švedske. Izgubio je u prvom kolu od Aslana Karaceva. U Gštadu, u Švajcarskoj, poražen je u prvom kolu od kvalifikanta Huana Pabla Variljasa.[11]

Na Mozel Openu 2022. pobedio je Aleksandra Bublika u finalu i osvojio svoju treću ATP titulu. Kao rezultat toga, popeo se za 20 pozicija na rang listi, upao ponovo u prvih 50 i stigao do 45. mesta 26. septembra 2022.

2023: Peta top 10 i 100. pobeda u karijeri, četvrto kolo Mastersa[uredi | uredi izvor]

Sonego je započeo svoju sezonu 2023. na Adelaide Internacional-u 1. Povukao se tokom drugog seta meča prvog kola protiv trećeg nosioca i 7. tenisera sveta, Danila Medvedeva, zbog povrede desne ruke. Na Adelaide Internacional-u 2 izgubio je u prvom kolu od Džeka Drejpera. Na Australijan openu izgubio je u drugom kolu od 10. nosioca i 11. tenisera sveta Huberta Hurkača u pet setova.[12]

U februaru, Sonego se takmičio na „Open Sud de France”. Stigao je do četvrtfinala gde je izgubio od drugog nosioca, sunarodnika i konačnog šampiona, Janika Sinera.[13] U Roterdamu je u prvom kolu poražen od trećeg nosioca, svetskog broja 8, i branioca titule, Feliksa Ože-Alijasima. Na Katar Open-u se borio, ali je izgubio u prvom kolu od dvostrukog šampiona, bivšeg svetskog broja 1, i konačnog finaliste Endija Mareja, u tri seta, iako je u trećem imao tri meč lopte. Na šampionatu Dubaija, on je u drugom kolu pobedio četvrtog nosioca i 9. igrača sveta, Feliksa Ože-Alijasima, svojom prvom pobedom u prvih 10 u sezoni. U četvrtfinalu ga je eliminisao sedmi nosilac i 16. teniser sveta Aleksandar Zverev.[14] Na BNP Paribas Openu 2023. izgubio je od Džejsona Kublera. U Majamiju je pobedio Dominika Tima i 23. nosioca Danijela Evansa i stigao do trećeg kola, zabeleživši svoju 100. pobedu u karijeri. Zatim je pobedio 12. nosioca Fransisa Tiafoa u uzastopnim setovima i prešao u četvrto kolo gde je izgubio od Fransiska Serundola.[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Lorenco Sonego”. TennisTemple. 
  2. ^ „Lorenco Sonego | Istorija rangiranja”. ATP Tour. 
  3. ^ „Lepo, oštro i... pobednički”. Tennisitaliano. 
  4. ^ „Lorenco Sonego šokirao Andreja Rubljova, protiv Novaka Đokovića u polufinalu”. ATP Tour. 
  5. ^ „Aleks de Minaur osvojio petu titulu ATP turnira u Istbornu”. ATP Tour. 
  6. ^ „Aslan Karacev obezbedio mesto u PF u Sidneju”. ATP Tour. 
  7. ^ „Australijan open 2022: Miomir Kecmanović uživa u drugoj šansi nakon odlaska Novaka Đokovića”. Timesofindia. 
  8. ^ „Italija pobedila Slovačku na Dejvis kupu”. Daviscup. 
  9. ^ „Kasper Rud ulazi u istoriju Norveške na Rolan Garosu”. ATP Tour. 
  10. ^ „Rafael Nadal ulazi u četvrto kolo sa impresivnom pobedom nad Lorencom Sonegom”. Sportingnews. 
  11. ^ „Sonego poražen od peruanskog Variljasa”. Ubitennis. 
  12. ^ „Hubert Hurkač prvi put u karijeri stiže do trećeg kola Australijan opena”. Ubitennis. 
  13. ^ „Siner potopio Sonega, Rune takođe stiže do Monpeljea”. ATP Tour. 
  14. ^ „Zverev pobedio Sonega u Dubaiju i stigao do prvog polufinala 2023.”. ATP Tour. 
  15. ^ „Fransisko Serundolo - Lorenco Sonego statistika meča”. ATP Tour. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Davidavt/песак&oldid=25921704”