Ришар Гаске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ришар Гаске

Ришар Гаске на ОП САД 2016.
Ришар Гаске на ОП САД 2016.


Професионална каријера:
2002–
Надимак Ричи, Ричоу, Бејби Федерер
Држава  Француска
Пребивалиште Нешател, Швајцарска
Датум рођења (1986-06-18)18. јун 1986.(30 год.)
Место рођења Безје, Француска
Висина 1,85 m
Маса 75 kg
Игра Десном руком; једноручни бекхенд
Зарада 14.810.563 $
Тренер Рикардо Пјати (2011–2013)[1]
Серђи Бругера (2013–)[2]
Себастијан Грожан (2013–2016)[2][3]
Тјери Шампион (2016–)[4]
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе—порази: 457–262 (63,56%)
Освојени турнири: 14 (8 челенџера, 2 фјучерса)
Изгубљена финала: 13
Најбољи пласман: Бр. 7 (9. јул 2007)
Тренутни пласман: Бр. 18 (28. новембар 2016)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 4К (2007, 2008, 2012, 2013)
Француска Ролан Гарос ЧФ (2016)
Уједињено Краљевство Вимблдон ПФ (2007, 2015)
Сједињене Америчке Државе ОП САД ПФ (2013)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп ГФ (2007, 2013)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре 2К (2012)
Парови
Победе—порази: 69–55 (55,65%)
Освојени турнири: 2
Изгубљена финала: 2
Најбољи пласман: Бр. 45 (7. април 2008)
Тренутни пласман: Бр. 849 (28. новембар 2016)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 1К (2006)
Француска Ролан Гарос 1К (2002, 2003, 2005)
Уједињено Краљевство Вимблдон
Сједињене Америчке Државе ОП САД
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре Bronze medal.svg Бронза (2012)
Мешовити парови
Освојени турнири: 1
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије
Француска Ролан Гарос П (2004)
Уједињено Краљевство Вимблдон
Сједињене Америчке Државе ОП САД
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп Ф (2014)
Hopman Cup.jpg Хопман куп Ф (2012)

Ажурирано: 28. новембар 2016.

Портал Portal.svg Тенис
Освојене медаље
Такмичар/ка Француска
Тенис
Олимпијске игре
Бронза Лондон 2012. Парови

Ришар Гаске (франц. Richard Gasquet, Безје, Француска, 18. јун 1986) је француски професионални тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 9. јула 2007. када је заузимао 7. место на АТП листи.

Стигао је до финала три турнира Мастерс 1000 серије, од којих је у два изгубио од Роџера Федерера и у једном од Новака Ђоковића.[5] Такође, играо је у полуфиналима Вимблдона и Отвореног првенства САД. Тренутно је 18. играч на АТП листи (новембар 2016). Живи у Швајцарској.

Гренд слем финала[уреди]

Мешовити парови: 1 (1–0)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнерка Противници Резултат
Победник 1. 2004. Ролан Гарос Шљака Француска Татјана Головин Зимбабве Кара Блек
Зимбабве Вејн Блек
6–3, 6–4

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди]

Појединачно: 3 (0–3)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2005. Хамбург Шљака Швајцарска Роџер Федерер 3–6, 5–7, 6–7(4–7)
Финалиста 2. 2006. Торонто Тврда Швајцарска Роџер Федерер 6–2, 3–6, 2–6
Финалиста 3. 2012. Торонто (2) Тврда Србија Новак Ђоковић 3–6, 2–6

Парови: 1 (0–1)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2007. Монте Карло Шљака Француска Жилијен Бенето Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
2–6, 1–6

Мечеви за олимпијске медаље[уреди]

Парови: 1 (1–0)[уреди]

Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Бронза 2012. ОИ у Лондону Трава Француска Жилијен Бенето Шпанија Давид Ферер
Шпанија Фелисијано Лопез
7–6(7–4), 6–2

















АТП финала[уреди]

Појединачно: 27 (14–13)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–3)
АТП 500 (0–2)
АТП 250 (14–8)
Финала по подлози
Тврда (8–7)
Шљака (3–5)
Трава (2–1)
Тепих (1–0)
Финала по локацији
Отворено (7–11)
Дворана (7–2)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 17. октобар 2004. Мец, Француска Тврда (д) Француска Жером Енел 6–7(9–11), 4–6
Финалиста 2. 15. мај 2005. Хамбург, Немачка Шљака Швајцарска Роџер Федерер 3–6, 5–7, 6–7(4–7)
Победник 1. 18. јун 2005. Нотингем, Велика Британија Трава Белорусија Макс Мирни 6–2, 6–3
Победник 2. 24. јун 2006. Нотингем, Велика Британија (2) Трава Шведска Јонас Бјеркман 6–4, 6–3
Победник 3. 16. јул 2006. Гштад, Швајцарска Шљака Шпанија Фелисијано Лопез 7–6(7–4), 6–7(3–7), 6–3, 6–3
Финалиста 3. 13. август 2006. Торонто, Канада Тврда Швајцарска Роџер Федерер 6–2, 3–6, 2–6
Победник 4. 29. октобар 2006. Лион, Француска Тепих (д) Француска Марк Жикел 6–3, 6–1
Финалиста 4. 6. мај 2007. Есторил, Португал Шљака Србија Новак Ђоковић 6–7(7–9), 6–0, 1–6
Победник 5. 30. септембар 2007. Мумбај, Индија Тврда Белгија Оливје Рокус 6–3, 6–4
Финалиста 5. 7. октобар 2007. Токио, Јапан Тврда Шпанија Давид Ферер 1–6, 2–6
Финалиста 6. 13. јул 2008. Штутгарт, Немачка Шљака Аргентина Хуан Мартин дел Потро 4–6, 5–7
Финалиста 7. 16. јануар 2010. Сиднеј, Аустралија Тврда Кипар Маркос Багдатис 4–6, 6–7(2–7)
Победник 6. 22. мај 2010. Ница, Француска Шљака Шпанија Фернандо Вердаско 6–3, 5–7, 7–6(7–5)
Финалиста 8. 1. август 2010. Гштад, Швајцарска Шљака Шпанија Николас Алмагро 5–7, 1–6
Финалиста 9. 6. мај 2012. Есторил, Португал (2) Шљака Аргентина Хуан Мартин дел Потро 4–6, 2–6
Финалиста 10. 13. август 2012. Торонто, Канада (2) Тврда Србија Новак Ђоковић 3–6, 2–6
Победник 7. 30. септембар 2012. Бангкок, Тајланд Тврда (д) Француска Жил Симон 6–2, 6–1
Победник 8. 5. јануар 2013. Доха, Катар Тврда Русија Николај Давиденко 3–6, 7–6(7–4), 6–3
Победник 9. 10. фебруар 2013. Монпеље, Француска (2) Тврда (д) Француска Беноа Пер 6–2, 6–3
Победник 10. 20. октобар 2013. Москва, Русија Тврда (д) Казахстан Михаил Кукушкин 4–6, 6–4, 6–4
Финалиста 11. 9. фебруар 2014. Монпеље, Француска Тврда (д) Француска Гаел Монфис 4–6, 4–6
Финалиста 12. 21. јун 2014. Истборн, Велика Британија Трава Шпанија Фелисијано Лопез 3–6, 7–6(7–5), 5–7
Победник 11. 8. фебруар 2015. Монпеље, Француска (3) Тврда (д) Пољска Јежи Јанович 3–0 (предаја)
Победник 12. 3. мај 2015. Каскаис, Португал Шљака Аустралија Ник Кириос 6–3, 6–2
Победник 13. 7. фебруар 2016. Монпеље, Француска (4) Тврда (д) Француска Пол-Анри Матје 7–5, 6–4
Финалиста 13. 2. октобар 2016. Шенџен, Кина Тврда Чешка Томаш Бердих 6–7(5–7), 7–6(7–2), 3–6
Победник 14. 23. октобар 2016. Антверпен, Белгија Тврда (д) Аргентина Дијего Шварцман 7–6(7–4), 6–1

Парови: 4 (2–2)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–1)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (2–1)
Финала по подлози
Тврда (2–1)
Шљака (0–1)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (1–1)
Дворана (1–1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 8. октобар 2006. Мец, Француска Тврда (д) Француска Фабрис Санторо Аустрија Јулијан Ноул
Аустрија Јирген Мелцер
3–6, 6–1, [11–9]
Финалиста 1. 22. април 2007. Монте Карло, Монако Шљака Француска Жилијен Бенето Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
2–6, 1–6
Победник 2. 12. јануар 2008. Сиднеј, Аустралија Тврда Француска Жо-Вилфрид Цонга Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
4–6, 6–4, [11–9]
Финалиста 2. 1. новембар 2009. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Француска Жереми Шарди Уједињено Краљевство Колин Флеминг
Уједињено Краљевство Кен Скупски
6–2, 5–7, [4–10]

Остала финала[уреди]

Тимска такмичења: 2 (0–2)[уреди]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат
Финалиста 1. 7. јануар 2012. Хопман куп, Перт, Аустралија Тврда (д) Француска Марион Бартоли Чешка Петра Квитова
Чешка Томаш Бердих
0–2
Финалиста 2. 21–23. новембар 2014. Дејвис куп, Лил, Француска Шљака (д) Француска Жо-Вилфрид Цонга
Француска Гаел Монфис
Француска Жилијен Бенето
Швајцарска Роџер Федерер
Швајцарска Станислас Вавринка
Швајцарска Марко Кјудинели
Швајцарска Михаел Ламер
1–3

Референце[уреди]

  1. „Gasquet hires Riccardo Piatti as new coach”. Tennis. 16. 02. 2011. Приступљено 30. 11. 2015. 
  2. 2,0 2,1 „Gasquet Reveals Sergi Bruguera and Sebastien Grosjean as New Coaches in 2014”. Steve G Tennis. 30. 11. 2013. Приступљено 30. 11. 2015. 
  3. „Tennis: Richard Gasquet justifie sa séparation avec Sébastien Grosjean!”. Le 10 Sport. 2. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  4. „Richard Gasquet engage Thierry Champion comme nouveau coach”. LCI. 2. 11. 2016. Приступљено 10. 11. 2016. 
  5. „Đoković odbranio tron u Torontu, prva titula posle četiri meseca”. Blic. 13. 08. 2012. Приступљено 30. 11. 2015. 

Спољашње везе[уреди]