Матео Беретини

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Матео Беретини

Матео Беретини на Вимблдону 2019.
Матео Беретини на Вимблдону 2019.


Професионална каријера:
2015–
Држава  Италија
Пребивалиште Монте Карло, Монако
Датум рођења (1996-04-12)12. април 1996.(24 год.)
Место рођења Рим, Италија
Висина 1,96 m
Маса 95 kg
Игра Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада 5.020.107 $
Тренер Винченцо Сантопадре
Марко Ђулисано
Умберто Ријана
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе—порази: 71–51 (58,2 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 3 (3 челенџера, 2 фјучерса)
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: Бр. 8 (4. новембар 2019)
Тренутни пласман: Бр. 10 (23. новембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 2К (2020)
Ролан Гарос 3К (2018, 2020)
Вимблдон 4К (2019)
ОП САД ПФ (2019)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп ГФ (2019)
Парови
Победе—порази: 16–13 (55,17 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 2 (4 фјучерса)
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: Бр. 105 (22. јул 2019)
Тренутни пласман: Бр. 219 (23. новембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 1К (2019)
Ролан Гарос 2К (2019)
Вимблдон 1К (2018)
ОП САД 2К (2018)
Тимска такмичења
Дејвис куп ГФ (2019)

Ажурирано: 23. новембар 2020.

Матео Беретини (итал. Matteo Berrettini; рођен 12. априла 1996. године у Риму, Италија) је италијански тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 4. новембра 2019. када је заузимао осмо место на АТП листи.[1] Тек је четврти Италијан који улази у топ 10 откако је 1973. године објављена прва АТП листа.[2]

Најбољи резултат на гренд слем турнирима забележио је на Отвореном првенству САД 2019. где је стигао до полуфинала.[3]

Дана 14. новембра 2019. савладао је Доминика Тима, и тако постао први Италијан који је остварио победу у синглу на завршном првенству сезоне.[4]

Добитник је награде за играча који је највише напредовао на АТП листи у 2019. години (Most Improved Player of the Year).[5]

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 4 (3:1)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (3:1)
Финала по подлози
Тврда (0:0)
Шљака (2:1)
Трава (1:0)
Финала по локацији
Отворено (3:1)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 29. јул 2018. Гштад, Швајцарска Шљака Шпанија Роберто Баутиста Агут 7:6(11:9), 6:4
Победник 2. 28. април 2019. Будимпешта, Мађарска Шљака Србија Филип Крајиновић 4:6, 6:3, 6:1
Финалиста 1. 5. мај 2019. Минхен, Немачка Шљака Чиле Кристијан Гарин 1:6, 6:3, 6:7(1:7)
Победник 3. 16. јун 2019. Штутгарт, Немачка Трава Канада Феликс Оже-Алијасим 6:4, 7:6(13:11)

Парови: 3 (2:1)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (2:1)
Финала по подлози
Тврда (1:1)
Шљака (1:0)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (1:0)
Дворана (1:1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 29. јул 2018. Гштад, Швајцарска Шљака Италија Данијеле Брачали Украјина Денис Молчанов
Словачка Игор Зеленај
7:6(7:2), 7:6(7:5)
Победник 2. 23. септембар 2018. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Италија Фабио Фоњини Чешка Роман Јебави
Холандија Матве Миделкоп
7:6(8:6), 7:6(7:4)
Финалиста 1. 22. септембар 2019. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Италија Симоне Болели Индија Дивиџ Шаран
Словачка Игор Зеленај
3:6, 6:3, [8:10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Matteo Berrettini – overview”. ATP Tour. Приступљено 2. 2. 2020. 
  2. ^ „Berrettini: 'It’s Been An Unbelievable Season'. ATP Tour. 14. 11. 2019. Приступљено 2. 2. 2020. 
  3. ^ „Berrettini Beats Monfils To Reach First US Open Semi-finals”. ATP Tour. 4. 9. 2019. Приступљено 2. 2. 2020. 
  4. ^ „Berrettini Makes History With Thiem Win In London”. ATP Tour. 14. 11. 2019. Приступљено 2. 2. 2020. 
  5. ^ „Berrettini Honoured As 2019 Most Improved Player Of The Year”. ATP Tour. 19. 12. 2019. Приступљено 2. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]