Корисник:Davidavt/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Лоренцо Сонего[уреди | уреди извор]

Лоренцо Сонего
Сонего на Ролад Гаросу 2021.
Лични подаци
Датум рођења11. мај 1995. (28 год.)
Место рођењаТурин, Италијa,
ДржављанствоИталија
Висина1,91m
Информације о каријери
Про. каријера2013. godina–
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерГипo Арбинo
Зарада4,600,046$
АТП профилwww.atptour.com/en/players/lorenzo-sonego/su87/overview
Појединачно
Освојени турнири3
Најбољи пласманБр. 21 (4. октобар 2021)
Тренутни пласманБр. 41 (12. јун 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3К (2022)
Ролан Гарос4К (2020, 2023)
Вимблдон4К (2021)
ОП САД2К (2018, 2019)
Остали турнири
Олимпијске игре2К (2021)
Парови
Освојени турнири2
Најбољи пласманБр. 60 (12. септембар 2022)
Тренутни пласманБр. 108 (22. Мај 2023)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2К (2021)
Ролан Гарос2К (2019, 2022)
ОП САД3К (2022)
Остали турнири — парови
Олимпијске игре2К (2021)
Тимска такмичења
Дејвис купПФ (2022)

Лоренцо Сонего је професионални италијански тенисер. Рођен је 11. маја 1995. године. Најбољи пласман на АТП листи му је 21. место у појединачној конкуренцији, а то је постигао 4. октобра 2021. године.[1] У дубл конкуренцији најбољи пласман му је 60. позиција постигнута 12. септембра 2022. године.[2] Сонего је дебитовао у главном жребу на АТП турниру „Internazionali BNL d'Italia” 2016. године, где је добио позив организатора за главни жреб.

Рани живот[уреди | уреди извор]

Сонего је рођен у Торину у Италији. Почео је да игра тенис када је имао 11 година, подстицан је од оца Ђорђа и његовог тренера Гипа Арбина. Навијач је италијанског фудбалског клуба Торина, играо је чак за омладинску академију Торина између 6 и 13 година пре него што се фокусирао на тенис.[3] Лоренцо има преко милион стримова на Спотифају.

Каријера[уреди | уреди извор]

2016–2017: АТП наступ и прва титула на Челенџеру[уреди | уреди извор]

На првом АТП турниру је дебитовао у мају 2016. на Отвореном првенству Италије, где је добио позив организатора и изгубио од Жоаа Соузе у првом колу.

17. октобра 2017. освојио је своју прву титулу Челенџера, победивши Тима Путза на Спаркасен АТП Челенџеру.

2018: Први наступ на Гренд Слему[уреди | уреди извор]

Сонего је своју Гренд Слем каријеру започео победом над Робином Хасеом на Аустралијан опену 2018. Тада је у другом колу поражен од Ришара Гаскеа.

Сонего је у Вимблдон 2018. ушао као срећни губитник након што је поражен од Ернеста Гулбиса у трећем колу квалификација. Затим је био поражен од Тејлора Фрица у првом колу.

2019: Прва АТП титула, четвртфинале Мастерс 1000[уреди | уреди извор]

Сонего је, као квалификант, стигао до четвртфинала Монте Карла, победивши 8. носиоца Карена Хачанова. Изгубио је од каснијег финалисте Душана Лајовића 2-0 у сетовима.

Сонего је освојио своју прву АТП титулу у Анталији у Турској у јуну 2019. године, победивши Миомира Кецмановића у три сета у финалу.

2020: Четврто коло Отвореног првенства Француске, финале АТП 500, победа над светским брoјем 1[уреди | уреди извор]

Сонего је у каријери остварио најбољи наступ у 4. колу Отвореног првенства Француске (Роланд Гарос) 2020. победивши Емилија Гомеза, Александра Бублика и 27. носиоца Тејлора Фрица, пре него што је изгубио од 12. носиоца Дијега Шварцмана у узастопним сетовима. Његов меч против Фрица имао је најдужи тај-брејк у историји Отвореног првенства Француске у трећем сету, који је на крају завршио резултатом 19–17 у корист Сонега.

На Ерсте Банк Опен-у 2020. Сонего је, као срећни губитник, шокирао првог играча света Новака Ђоковића резултатом 6-2 6-1. Био је то тек трећи Ђоковићев пораз у години. Сонего је ушао у финале, али је изгубио од петог носиоца Андреја Рубљова са 4-6, 4-6.

2021: Четврто коло Вимблдона, полуфинале Мастерс 1000, улазак међу 25 најбољих[уреди | уреди извор]

На Отвореном првенству Сардања 2021. у априлу, Сонего је освојио и титуле у синглу и у дублу. Као резултат тога, 12. априла 2021. постигао је највиши ранг у каријери у синглу, 28. место на свету и 132. место у дублу.

У Риму, Сонего је постигао своју другу победу у топ 10 над Домиником Тимом, победивши га у 3 сета у мечу који је трајао више од 3 сата. Као резултат тога, дошао је до свог другог четвртфинала Мастерса, где је победио 7. носиоца Андреја Рубљова, што је била његова трећа победа међу првих 10. У полуфиналу се још једном суочио са светским бројем 1 и браниоцем титуле Новаком Ђоковићем, али је изгубио у 3 сета.[4] На Отвореном првенству Француске, Сонего је изгубио у првом колу од Лојда Хариса без освојеног сета.

У јуну је стигао до свог четвртог финала у каријери и другог за 2021. на турниру „Eastbourne International” где је изгубио од Алекса Де Минаура.[5]

Након што је први пут у каријери наступио у четвртом колу на Вимблдону 2021. достигао је свој рекорд у каријери, 25. место на ранг листи најбољих тенисера света 9. августа 2021.

2022: Пад на ранг листи, три велика трећа кола, трећа АТП титула[уреди | уреди извор]

Сонего је своју сезону 2022. започео на Сиднеј класику. Добивши петог носиоца, стигао је до четвртфинала где је изгубио од првог носиоца и коначног шампиона, Аслана Карацева.[6] Добио је 25. носиоца на Аустралијан опену, пласирао се у треће коло где је поражен од Миомира Кецмановића.[7]

Четврти носилац на Отвореном првенству Кордобе, Сонего је изгубио у четвртфиналу од шестог носиоца, прошлогодишњег финалисте и коначног шампиона, Алберта Рамоса Вињоласа. Уз трећег носиоца на Отвореном првенству Аргентине, стигао је до полуфинала где га је елиминисао други носилац и бранилац титуле, Дијего Шварцман. Шести носилац на Рио Опену, пао је у другом колу од квалификанта Миомира Кецмановића. На Отвореном првенству Мексика изгубио је у првом колу од квалификатора Џеј Џеј Волфа. Представљајући Италију у мечу Дејвис купа против Словачке, Сонего је одиграо један меч и изгубио од Филипа Хоранског. На крају је Италија победила Словачку са 3-2.[8] Добио је 21. носиоца на Мастерсу Индијан Велса, а у другом колу га је избацио са турнира Бењамин Бонзи. Такође био је 19. носилац на Отвореном првенству у Мајамију, а изгубио је у другом колу од америчког квалификанта Дениса Кудле.

Сонего је започео своју сезону на шљаци на Мастерсу у Монте Карлу. Постављен за 16. носиоца, изгубио је у другом колу од Ласла Ђереа. Добио је 11. носиоца на Отвореном првенству Барселоне, а у трећем колу је поражен од осмог носиоца и коначног финалисте, Пабла Карења Бусте. У Мадриду је изгубио у првом колу од младог британца Џека Дрејпера. Као прошлогодишњи полуфиналиста Отвореног првенства Италије, изгубио је у контроверзном мечу првог кола од 13. носиоца Дениса Шаповалова. Због тога што није одбранио своје поене у полуфиналу из прошле године, Сонегов пласман је пао са 28. на 35. На Отвореном првенству Француске, био је 32. носилац, стигао је до трећег кола где је изгубио од осмог носиоца и коначног финалисте, Каспера Руда, у пет сетова.[9]

Сонего је започео своју сезону на трави на БОСС Опен-у у Штутгарту у Немачкој. Као шести носилац, стигао је до четвртфинала где је изгубио од другог носиоца, сународника и коначног шампиона, Матеа Беретинија. На „Queen's Club Championships” поражен је у првом колу од срећног губитника Дениса Кудле. Прошлогодишњи финалиста „Eastbourne International”, пао је у другом колу од шестог носиоца и браниоца титуле, Алекса де Минаура. Добио је 27. носиоца на Вимблдону, стигао је до трећег кола где га је победио други носилац, двоструки шампион и бивши светски број 1, Рафаел Надал.[10]

После Вимблдона, Сонего се такмичио на Отвореном првенству Шведске. Изгубио је у првом колу од Аслана Карацева. У Гштаду, у Швајцарској, поражен је у првом колу од квалификанта Хуана Пабла Вариљаса.[11]

На Мозел Опену 2022. победио је Александра Бублика у финалу и освојио своју трећу АТП титулу. Као резултат тога, попео се за 20 позиција на ранг листи, упао поново у првих 50 и стигао до 45. места 26. септембра 2022.

2023: Пета топ 10 и 100. победа у каријери, четврто коло Мастерса[уреди | уреди извор]

Сонего је започео своју сезону 2023. на Аделаиде Интернационал-у 1. Повукао се током другог сета меча првог кола против трећег носиоца и 7. тенисера света, Данила Медведева, због повреде десне руке. На Аделаиде Интернационал-у 2 изгубио је у првом колу од Џека Дрејпера. На Аустралијан опену изгубио је у другом колу од 10. носиоца и 11. тенисера света Хуберта Хуркача у пет сетова.[12]

У фебруару, Сонего се такмичио на „Open Sud de France”. Стигао је до четвртфинала где је изгубио од другог носиоца, сународника и коначног шампиона, Јаника Синера.[13] У Ротердаму је у првом колу поражен од трећег носиоца, светског броја 8, и браниоца титуле, Феликса Оже-Алијасима. На Катар Опен-у се борио, али је изгубио у првом колу од двоструког шампиона, бившег светског броја 1, и коначног финалисте Ендија Мареја, у три сета, иако је у трећем имао три меч лопте. На шампионату Дубаија, он је у другом колу победио четвртог носиоца и 9. играча света, Феликса Оже-Алијасима, својом првом победом у првих 10 у сезони. У четвртфиналу га је елиминисао седми носилац и 16. тенисер света Александар Зверев.[14] На БНП Парибас Опену 2023. изгубио је од Џејсона Кублера. У Мајамију је победио Доминика Тима и 23. носиоца Данијела Еванса и стигао до трећег кола, забележивши своју 100. победу у каријери. Затим је победио 12. носиоца Франсиса Тиафоа у узастопним сетовима и прешао у четврто коло где је изгубио од Франсиска Серундола.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Лоренцо Сонего”. TennisTemple. 
  2. ^ „Лоренцо Сонего | Историја рангирања”. ATP Tour. 
  3. ^ „Лепо, оштро и... победнички”. Tennisitaliano. 
  4. ^ „Лоренцо Сонего шокирао Андреја Рубљова, против Новака Ђоковића у полуфиналу”. ATP Tour. 
  5. ^ „Алекс де Минаур освојио пету титулу АТП турнира у Истборну”. ATP Tour. 
  6. ^ „Аслан Карацев обезбедио место у ПФ у Сиднеју”. ATP Tour. 
  7. ^ „Аустралијан опен 2022: Миомир Кецмановић ужива у другој шанси након одласка Новака Ђоковића”. Timesofindia. 
  8. ^ „Италија победила Словачку на Дејвис купу”. Daviscup. 
  9. ^ „Каспер Руд улази у историју Норвешке на Ролан Гаросу”. ATP Tour. 
  10. ^ „Рафаел Надал улази у четврто коло са импресивном победом над Лоренцом Сонегом”. Sportingnews. 
  11. ^ „Сонего поражен од перуанског Вариљаса”. Ubitennis. 
  12. ^ „Хуберт Хуркач први пут у каријери стиже до трећег кола Аустралијан опена”. Ubitennis. 
  13. ^ „Синер потопио Сонега, Руне такође стиже до Монпељеа”. ATP Tour. 
  14. ^ „Зверев победио Сонега у Дубаију и стигао до првог полуфинала 2023.”. ATP Tour. 
  15. ^ „Франсиско Серундоло - Лоренцо Сонего статистика меча”. ATP Tour. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Davidavt/песак&oldid=25921704”