Korisnik:SmirnofLeary/radovi3
| OKB Jakovljev | |
|---|---|
| Akcionarsko društvo | |
| Osnovano | 12. maj 1927. |
| Veb-sajt | www.yak.ru |
Konstruktorski biro za nove konstrukcije - Jakovljev ili OKB Jakovljev (rus. опытно-конструкторское бюро) je danas akcionarsko društvo je biro koji se se bavi projektovanjem vojnih, civilnih putničkih i aviona opšte namene, kao i bespilotnih letelica. Jakovljev je korporacija i akcionarsko društvo koji je osnovao Aleksandar Jakovljev 1939. godine ukazom vlade u Moskvi, mada se kao datum osnivanja navodi i 12. maj 1927. kada je poleteo prvi avion po projektu Jakovljeva. Od tada se avioni sa oznakom "Jak" mogu videti u mnogim zemljama sveta. Tokom svog veka postojanja konstruktorski biro je imao veliki broj projekata realizovanih u više od 200 tipova i modifikacija raznih vazduhoplova, od kojih je preko 100 ušlo u serijsku proizvodnju.
Serijska proizvodnja aviona »JaK« pripada najvećim uopšte proizvedenim serijama, a posebno u vreme Drugog svetskog rata. Tako je avion Jak-1 proizveden u 8721 primerka, Jak-3 4848, Jak-7 u 6399, UT-2 7323, Jak-40 1010, a Jak-9 u 16 769 primeraka. Prema navodima konstruktorskog biroa Jakovljev u periodu 1941—1945. godine je proizvedeno preko 40 000 aviona, uključujući 35 086 aviona Jak-1, Jak-3, Jak-7 i Jak-9; 4955 trenažnih aviona UT-2 i 380 aviona za vezu i transport Jak-6. Tokom Drugog svetskog rata avione „Jak“ je proizvodilo 15 fabrika, a vrhunac prozvodnje je iznosio 38 aviona dnevno. Od 25 pilota-lovačkih aviona dvostrukih heroja SSSR-a, 17 njih se borilo ceo rat ili veći deo rata na lovcima tipa »JaK«. Neke verzije Jakovljevih aviona su se proizvodile i u drugim državama (Kina, Poljska, Čehoslovačka ... ). Prema raspoloživim informacijama, avione JaK je u periodu 1944—1954. godine koristilo 47 država, a neke tipove transportnih i putničkih aviona i danas koriste brojne države [1]. Tokom 70 godina postojanja proizvedeno je više od 70 000 aviona što je rekord u proizvodnji u Rusiji.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Materijal za Jakovljeva
- Jakovljev - it:A. S. Yakovlev Design Bureau, en:Yakovlev, ru:OKB imeni Яkovleva
- Jakovljev u jugoslovenskom vazduhoplovstvu
Avioni[uredi | uredi izvor]
Veoma je teško u ovakvim prikazima nabrojati sve prototipove i letelice koje je Aleksandar Sergejevič idejno osmislio, projektovao, reprojektovao i modernizovao. Počeo je s avionom AIR-1 iz 1926. godine, a zatim slede avioni: AIR-2/3/4/5/617 i 9, školski UT-1 i UT-2, lovci, Jak-1, Jak-3, Jak-7, Jak-9. Dvosed za trenaž I-27, akrobatski trenažni avion AIR-14, sportski AIR-11/16 i 20, bombarderi Jak-2, Jak-4 i Jak-22. Izviđač R-12, visinski lovac I-28, trenažni i sanitetski Jak-6. Dvosed Jak-7V, lovci Jak-7 A/B/C/D, lovac-bombarder Jak-9B, izviđač Jak-9R, lovač velikog doleta Jak-9D, noćni presretač Jak-9PVO, verzija sa protivoklopnim naoružanjem Jak-9DK, trenažni Jak-9U, lovac-presretač, Jak-9P, izviđač Jak-9UF, trenažni Jak-11, akrobatski Jak-18 i Jak-18P, helikopter Jak-24 sa dva rotora, putnički helikopter Jak-24A, lovci za sve vremenske uslove Jak-25, Jak-26 i Jak-27, dvosed za taktički udar Jak-28 A/B/C, trenažna verzija Jak-28U, lovac Jak-30, borbeni avion sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Jak-36 i Jak-38, transportni-putnički Jak-40, putnički Jak-42, sportski Jak-50, trenažni dvosed Jak-5, reaktivni lovac Jak-15, akrobatski Jak-55, dvomotorni mlazni Jak-120, eksperimentalni Jak-1000 itd. Neki od navedenih aviona nisu serijski proizvedeni, već su kao prototipovi služili za različita ispitivanja [1].
Spisak aviona konstrukcionog biroa Jakovljev [5] [6] [7].
| KB oznaka tipa | Varijante i BCC oznaka | Prvi let | Namena | Proizvodnja |
| Prvi projekti i avioni Jakovljeva sa oznakama „AIR“ ili „Ja“. | ||||
| AIR-1 | Ja-1 (rus. Я-1) | 27. maj 1927. | Dvokrilni avion | Eksperimentalni |
| AIR-2 | Ja-2 (rus. Я-2) | 1928. | ||
| AIR-3 | Ja-3 (rus. Пионерская правда) | 1929 | Jednokrilac | |
| AIR-4 | Ja-4 (rus. Я-4) | 1930. | Dvokrilni avion | Eksperimentalni |
| AIR-6 | Ja-6 (rus. Я-6) | leto 1932. | Sanitetska verzija sa 3 ležaja | Serijski (468) |
| AIR-7 | Ja-7 (rus. Я-7) | leto 1932. | Dvosedi školski i sportski avion | Eksperimentalni |
| AIR-9 | Ja-9 (rus. Я-9) | Dvosedi trenažni avion | ||
| AIR-10 | Ja-10 ili UT-2 | maj 1935. | Dvosedi trenažni avion (za osnovnu obuku) | Serijski (7150) |
| AIR-14 | Ja-14 ili UT-1 | leto 1935. | Školski avion | Serijski (1241) |
| AIR-17 | Ja-17 ili UT-3 | Školski avion sa tri sedišta | ||
| AIR-18 | Ja-18 | |||
| Ja-19 (rus. Я-19) | 1939. | Šestosedi dvomotorni bombarder razvijen UT-3. | ||
| AIR-20 | Ja-20 (rus. Я-20) | UT-2 opremljen sa Renoovim motorom | ||
| VT-2 | Verzija UT-2 sa plovcima | |||
| Ja-21 ili UT-21 | 1938. | Razvojna verzija UT-2 | ||
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Avion Jak-9 konstruisan za vreme Drugog svetskog rata. -
Jakovljev Jak-130, školsko-trenažni avion. -
Jak-40, putnički avion u vlasništvu srpskog vazduhoplovstva.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Jedan od najslavnijih konstruktora letelica: Aleksandar Sergejevič Jakovljev: Časopis Aeromagazin br. 71 str. 36-38, mart/maj 2006.
- ^ „Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. novembar 2009.
- ^ „A. S. Yakovlev Design Bureau”. International Directory of Company Histories, Vol. 15. (na jeziku: engleski). St. James Press, 1996. Pristupljeno 13. novembar 2009.
- ^ „Yakovlev Alexander Sergeevich”. Strana Aleksandra Sergejeviča Jakovljeva (na jeziku: engleski). 21. 1. 1998. Pristupljeno 16. novembar 2009.
- ^ „Samoletы OKB A.S.Яkovleva” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 13. novembar 2009.
- ^ „Yakovlev Alexander Sergeevich”. Popis aviona Jakovljeva (na jeziku: engleski). 30. 3. 2004. Pristupljeno 13. novembar 2009.
- ^ „Das Virtuelle Luftfahrtmuseum”. OKB Jakovlev / Yakovlev Aircraft Corporation (na jeziku: nemački). 1. 2. 2006. Pristupljeno 17. novembar 2009.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanična internet prezentacija proizvođača Jakovljev
- Boje za šablon za navigaciju:
| #9E9579 |