Pređi na sadržaj

Korisnik:Viktor Jelić/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Invazija Rusije na Ukrajinu
Deo Rusko-ukrajinskog rata

Vojno stanje od 6. maja 2024.
       Pod kontrolom Ukrajine
       Pod okupacijom Rusije i proruskih snaga
Za detaljniju mapu, vidi detaljniju mapu rusko-ukrajinskog rata
Vreme24. februar 2022. (2022-02-24) — danas (2 godine, 3 meseca i 4 sedmice)
Mesto
Ukrajina[v]
Status

U toku

Sukobljene strane
Podržava:
Podržava:
Komandanti i vođe
Jačina
  •  Rusija:
    ~300.000[6][7]
  • Donjecka NR:
  • 20.000[8]
  • Luganska NR:
  • 14.000[8]
  •  Ukrajina:
  • 700.000 (oružane snage)
  • 102.000 (paravojne snage)
  • 900.000 (rezervne snage)[8]
Žrtve i gubici

Rusija
Prema Rusiji:
1.351 vojnik ubijen, 3.825 ranjeno (do 25. marta 2022.)[9]
2 civilna broda bombardovana (nekoliko žrtava na brodu)[10]
3 Su-25 oborena[11][12]
1 An-26 oboren (posada poginula)[13]

Prema Ukrajini:
150.000+ poginulih[14]
preko 250 sistema PVO uništeno[14]
preko 3.460 tenkova uništeno[14]
preko 6.760 oklopnih vozila uništeno[14]
preko 300 aviona oboreno[14]
preko 250 helikoptera uništeno[15]
preko 1.400 dronova uništeno[15]

Ukrajina
Prema Ukrajini:
31.000 vojnika ubijeno; nepoznat broj ranjenih[16][17]
1 transportni avion oboren (pet poginulih)[18]

Prema Rusiji:
Neutralisano 4.000+ vojnih objekata Ukrajine, uništeno preko 460 sistema PVO[19]
preko 6.480 vojnika predato[20]
preko 14.950 tenkova i oklopnih vozila uništeno[19]
570 oborenih aviona[19]
preko 260 helikoptera uništeno[19]
preko 12.130 dronova uništeno[19]
Prema UN: najmanje 8.401 civila ubijeno, 14.023 povređeno (do 26. marta 2023.)[21][22]
preko 11 miliona civila napustilo Ukrajinu[23]
1 turski brod oštećen[24]
Prema Ukrajini: 9.000+ Ukrajinaca ubijeno, 15.000+ ranjeno[22]

Bitka za Kijev (2022)[uredi | uredi izvor]

Bitka za Kijev bila je deo kijevske ofanzive u ruskoj invaziji na Ukrajinu za kontrolu nad Kijevom, glavnim gradom Ukrajine, i okolnim oblastima. Borci su bili pripadnici Oružanih snaga Rusije i Oružanih snaga Ukrajine. Bitka je trajala od 25. februara 2022. do 2. aprila 2022. i završena je povlačenjem ruskih snaga.

U početku su ruske snage zauzele ključne oblasti severno i zapadno od Kijeva, što je dovelo do međunarodnog predviđanja skorog pada grada. Međutim, jak ukrajinski otpor umanjio je napad Rusije. Loša ruska logistika i taktičke odluke pomogle su braniocima da poremeti napore u opkoljavanju i, nakon mesec dana dugotrajnih borbi, ukrajinske snage su počele protivnapad.

Posle uspešnih ukrajinskih kontranapada krajem marta, Rusija je počela da povlači svoje snage iz oblasti Kijeva 29. marta. Četiri dana kasnije, ukrajinske vlasti su objavile da su Kijev i okolna Kijevska oblast ponovo pod kontrolom Ukrajine.

Prvi ruski napad (25-27. februar 2022)[uredi | uredi izvor]

Ruske snage su angažovale ukrajinske trupe na aerodromu Hostomel 24. februara 2022. Ključna tačka snabdevanja ruskih trupa u blizini Kijeva, aerodrom, koji se nalazi u Hostomelu, gradu severozapadno od grada, zauzet je sledećeg dana.[25]

Snage Teritorijalne odbrane u Kijevu, 25. februara

Ruska infiltracija i prva Ukrajinska mobilizacija[uredi | uredi izvor]

Ujutru 25. februara, tri ruska diverzanta, obučena kao ukrajinski vojnici, ušla su u okrug Obolon, 10 kilometara (6 milja) severno od zgrade Vrhovne Rade, sedišta ukrajinskog parlamenta.[26][27]Posle toga su ih ubile ukrajinske snage.[28][29]Nekoliko sati kasnije, ukrajinski borbeni avion Suhoj Su-27 kojim je upravljao pukovnik Aleksandar Oksančenko oboren je iznad grada i srušio se u stambenu zgradu.[30]Tokom celog dana čula se pucnjava na nekoliko odseka grada. Ukrajinski zvaničnici opisali su vatru kao rezultat sukoba sa ruskim snagama.[31][32]Tokom noći u gradu je bilo jake vatre. Ukrajinske snage su kasnije tvrdile da su ubile oko 60 ruskih sabotera tokom procesa.[33]

Rastući konflikt[uredi | uredi izvor]

Posledice raketnog udara na stambeni blok u Kijevu 26. februara 2022.

Ujutro 26. februara, ruska artiljerija je granatirala grad više od 30 minuta.[34]Istovremeno, ukrajinske snage su odbile napad na elektranu u severoistočnom delu Troješčine. Pretpostavlja se da je napad bio pokušaj Rusije da isključuje struju Kijevu.[35]Teške borbe su se takođe desile u blizini Kijevskog zoološkog vrta u Šuljavki, gde su ukrajinske snage branile vojnu bazu na Prospektu Peremohi.[36]Prema rečima predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, ukrajinske snage su uspele da odbiju rusku ofanzivu i nastavile da drže Kijev i okolna područja. Od 17.00 do 08.00 uveden je policijski čas, a nasilnici su se smatrali diverzantima.[37]Prema Britanskom Ministarstvu odbrane, ruske snage su bile 31 kilometar (19 milja) od centra grada Kijeva.[38]

27. februara nastavljeni su sukobi između ukrajinskih snaga i ruskih diverzanata. U međuvremenu, lokalni zvaničnici su ostali nepokolebljivi da je grad i dalje pod potpunom kontrolom Ukrajine. Kasnije tog jutra, raketa je pala i eksplodirala u dvorištu 16-spratnice u Troješčini, uništivši nekoliko automobila. Ukrajinski zvaničnici navode da je raketu ispalio ruski strateški bombarder iz Belorusije.[39] Do večeri je Asošijeted pres izvestio da je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio da je grad opkoljen,[40] što je kasnije njegov portparol razjasnio kao grešku u Kiiv Independentu. Izveštaj je od tada klasifikovan kao lažna informacija.

Tokom noći, ruski konvoj pokušao je da postavi privremenu bazu u metrou Sirec, što je naišlo na smrtonosni sukob sa ukrajinskim trupama. Ruske trupe pucale su i na ukrajinski vojni autobus,pri čemu je nepoznat broj žrtava.[41]

Odgovori civila[uredi | uredi izvor]

Na početku napada Kličko je obećao da će uzeti oružje i boriti se. Zelenski je pozvao građane Kijeva da na napad Rusije odgovore improvizovanim napadima Molotevljevim koktelima. Stanovnici su upozoreni da izbegavaju prozore i balkone. Tokom prvog dana bitke među građanima je podeljeno 18.000 pušaka, dok su ukrajinske snage Teritorijalne odbrane, koje se inače drže u rezervi, aktivirane na početku napada.

Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Denis Monastirski je 26. februara saopštio da je civilnim dobrovoljcima u Kijevu dato više od 25.000 jurišnih pušaka i oko 10 miliona metaka, kao i granate na raketni pogon i bacače raketa.

Drugi Ruski napad[uredi | uredi izvor]

Ruski konvoj i neprekidno granatiranje[uredi | uredi izvor]

Dana 28. februara, novi talas ruskih trupa napredovao je ka Kijevu, ali je bilo malo direktnih borbi, sa samo tri projektila ispaljene na grad tog dana. Satelitski snimci su otkrili postojanje dugačke kolone ruskih vozila koja se kretala ka Kijevu duž 64 kilometra (40 milja) autoputa koji se približava Kijevu sa severa i bio je otprilike 39 km (24 milje) od centra Kijeva.[42] Ukrajinski vojnici ubili su izraelsko-ukrajinskog državljanina na kontrolnom punktu, pogrešno ga smatrajući čečenskim pripadnikom ruske vojske.

Zgrada u Kijevu uništena ruskim granatiranjem

Ujutro 1. marta, Rusko Ministarstvo odbrane je izdalo obaveštenje o evakuaciji lokalnim civilima u kojem je navelo da nameravaju da gađaju ukrajinske prenosne objekte oko Kijeva i da svi stanovnici u blizini treba da napuste tu oblast. Nekoliko sati kasnije, ruski projektil pogodio je Kijevski TV toranj, ubivši pet ljudi, a ranivši još pet.[43] Napad je prekinuo sve televizijske prenose u Kijevu. U međuvremenu, Memorijalni centar Holokausta u Babi Jaru potvrdio je slučajni pogodak drugog projektila namenjenog za toranj na spomenik posvećen masakru u Babi Jaru. Ruski vazdušni napad je takođe pogodio i oštetio okupiranu porodilište. Dalje rusko granatiranje pogodilo je naselja Rusanovka i Kurenjivka i predgrađa Bojarka i Višnjev, kao i oblast oko međunarodnog aerodroma Kijev.[44][45]

Kličko je tog dana zabranio prodaju alkohola u Kijevu, apelujući na vlasnike prodavnica i apotekarske lance da ne „iskoriste” situaciju podizanjem cena „hrane, osnovnih proizvoda i lekova”.


Ukrajinska kontraofanziva i rusko povlačenje[uredi | uredi izvor]

Zapaljena zgrada u Podilskom okrugu 15. marta

Ukrajinske snage su 22. marta krenule u kontraofanzivu da bi oterale Ruse iz grada.[46] Ukrajinske snage su evakuisale hiljade ljudi iz obližnjih predgrađa i naselja, uključujući 20.000 ljudi samo u Borispolju.

Ruske snage su 24. marta pokrenule novi talas bombardovanja.[47] Granatiranje je pogodilo parking u severnom delu grada, pri čemu je poginula ruska novinarka Oksana Baulina i dve osobe su ranjene. Tog dana, delegacija predsednika baltičkog parlamenta posetila je Kijev.

U izveštaju britanske obaveštajne službe od 25. marta navodi se da je Ukrajina ponovo zauzela gradove udaljene čak 35 kilometara (22 milje) od grada pošto su ruske snage počele da ponestaju zalihe. Ruska vojska je tvrdila da je uspešno uništila najveći veliki naftni terminal u zemlji, koji je bio blizu Kijeva.[48]

Kuća u Svjatošinskom okrugu oštećena 20. marta

Posle uspešnih ukrajinskih kontranapada krajem marta, Rusija je objavila da povlači svoje snage iz oblasti Kijeva 29. marta.[49] Zauzimanje Kijeva se smatralo ključnim ciljem, a njihov neuspeh da ga zauzmu smatran je nazadovanjem u kampanji potpuno.[50]

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola posetila je 1. aprila Kijev, postavši prvi najviši zvaničnik EU koji je otputovao u Ukrajinu od invazije Rusije.[51]

Ukrajinske vlasti su 2. aprila objavile da je ceo Kijevski region ponovo zauzet.[52] Kličko je tog dana ublažio zabranu prodaje alkohola u prodavnicama.

Posledice[uredi | uredi izvor]

Ne priznajući poraz, pretučene ruske invazione snage su se povukle iz Kijevske, Sumske i Černigovske oblasti. Međunarodni mediji izveštavali su o veselju među civilnim stanovništvom u prestonici i drugim oblastima iz kojih su se Rusi povlačili.[53] Otkrivanje ruskih ratnih zločina počinjenih tokom ofanzive, posebno u Buči, dovelo je do dodatnih rundi sankcija Rusiji i obećanja dalje vojne pomoći Ukrajini.

Za međunarodne vojne posmatrače, povlačenje je bilo iznenađujuće uznemirenje koje je raspršilo ideje o brzoj pobedi Rusije i pokazalo otpornost Ukrajine, kao i neočekivane slabosti ruske vojske.[54] 30. marta, nakon povlačenja, portparol Pentagona je izjavio da Ministarstvo odbrane SAD veruje da je zauzimanje Kijeva „ključni cilj“ ako se „[pogleda] šta su radili u tim ranim danima. Želeli su Kijev. I ga nisu dobili.“[55]Institut za proučavanje rata je u svojoj proceni kampanje od 3. aprila napisao: „Nastavak postojanja nezavisne ukrajinske države sa glavnim gradom u Kijevu u ovom trenutku više nije doveden u pitanje, iako ostaje mnogo borbi i rat bi još uvek mogao da preokrene put Rusije ."[56]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „South Ossetia recognises independence of Donetsk People's Republic”. Information Telegraph Agency of Russia. 27. 6. 2014. Arhivirano iz originala 17. 11. 2016. g. Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  2. ^ Alec, Luhn (06. 11. 2014). „Ukraine's rebel 'people's republics' begin work of building new states”. The Guardian (na jeziku: engleski). Donetsk. Arhivirano iz originala 26. 01. 2022. g. Pristupljeno 31. 01. 2022. „The two 'people's republics' carved out over the past seven months by pro-Russia rebels have not been recognised by any countries, and a rushed vote to elect governments for them on Sunday was declared illegal by Kiev, Washington and Brussels.” 
  3. ^ „Obщaя informaciя” [General Information]. Official site of the head of the Lugansk People's Republic (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 12. 03. 2018. g. Pristupljeno 11. 03. 2018. „11 iюnя 2014 goda Luganskaя Narodnaя Respublika obratilasь k Rossiйskoй Federacii, a takže k 14 drugim gosudarstvam, s prosьboй o priznanii eё nezavisimosti. K nastoящemu momentu nezavisimostь respubliki priznana provozglašennoй Doneckoй Narodnoй Respublikoй i častično priznannыm gosudarstvom Юžnaя Osetiя.” 
  4. ^ a b Lister, Tim; Kesa, Julia (24. 2. 2022). „Ukraine says it was attacked through Russian, Belarus and Crimea borders”. CNN. Kyiv. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  5. ^ Rodionov, Maxim; Balmforth, Tom (25. 2. 2022). „Belarusian troops could be used in operation against Ukraine if needed, Lukashenko says”. Reuters. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  6. ^ Barnes, Julian E.; Crowley, Michael; Schmitt, Eric (10. 1. 2022). „Russia Positioning Helicopters, in Possible Sign of Ukraine Plans”Neophodna novčana pretplata. The New York Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 1. 2022. g. Pristupljeno 20. 1. 2022. „American officials had expected additional Russian troops to stream toward the Ukrainian border in December and early January, building toward a force of 240.000.” 
  7. ^ Bengali, Shashank (18. 2. 2022). „The U.S. says Russia's troop buildup could be as high as 190,000 in and near Ukraine.”Neophodna novčana pretplata. The New York Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 2. 2022. g. Pristupljeno 18. 2. 2022. 
  8. ^ a b v The military balance 2021. Abingdon, Oxon: International Institute for Strategic Studies. 2021. ISBN 978-1032012278. 
  9. ^ Peskov: Rusija pretrpela značajne gubitke u Ukrajini
  10. ^ „Russian forces closing in on Kyiv, claiming dozens of casualties”. Ynet. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  11. ^ „Oboren ukrajinski jurišni avion SU-25”. danas.rs. 30. 4. 2022. Pristupljeno 12. 6. 2022. 
  12. ^ „Ruski lovci oborili dva jurišna ukrajinska aviona Su-25”. politika.rs. 12. 6. 2022. Pristupljeno 12. 6. 2022. 
  13. ^ Ostroukh, Andrey (24. 2. 2022). „Military transport aircraft crashes in southern Russia -Interfax”. Reuters.com. Reuters. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  14. ^ a b v g d RAT U UKRAJINI: Ukrajinski komandant o klanici u Bahmutu - Borbe za svaku kuću, Rusi presekli logistiku
  15. ^ a b MFA of Ukraine : Total combat losses of the enemy from Feb 24 to Oct 29
  16. ^ Zelenski kaže da je 31.000 ukrajinskih vojnika poginulo u ratu
  17. ^ „Zelenskyy Says 31,000 Ukrainian Soldiers Killed Since Start of War”. Voice of America (na jeziku: engleski). 
  18. ^ Zinets, Natalia; Marrow, Alexander (24. 2. 2022). „Ukrainian military plane shot down, five killed – authorities”. Reuters (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  19. ^ a b v g d RAT U UKRAJINI: Ruski padobranci probili liniju VSU kod Bahmuta; Počela čistka generala u VSU; Kotao spreman za Avdejevku
  20. ^ RTS: Šojgu tvrdi da su ruske trupe zauzele veći deo Luganske i Donjecke oblasti; Kijev izbacio "Rat i mir" iz lektire
  21. ^ „Ukraine: civilian casualty update 27 March 2023”. United Nations. 27. 03. 2023. Pristupljeno 28. 03. 2023. 
  22. ^ a b „UN: U ratu poginulo više od 7.000 civila, stvaran broj "znatno veći"; U Dnjepru se traga za još 25 osoba”. Radio Televizija Srbije (na jeziku: srpski). 17. 1. 2023. Pristupljeno 17. 1. 2023. 
  23. ^ „Situation Ukraine Refugee Situation”. United Nations High Commissioner for Refugees. Pristupljeno 09. 08. 2022. 
  24. ^ Malsin, Jared. „Turkish-Owned Ship Hit by Bomb Off Coast of Odessa”. WSJ (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  25. ^ „Street fighting begins in Kyiv; people urged to seek shelter”. AP News (na jeziku: engleski). 26. 2. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  26. ^ „BREAKING: Fighting has erupted in the Obolon district in Kyiv”. Euro Weekly News. 25. 2. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  27. ^ „Russia, Ukraine say open to talks as combat continues outside Kyiv”. The Jerusalem Post | JPost.com (na jeziku: engleski). 25. 2. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  28. ^ Santora, Marc (25. 2. 2022). „Russia Attacks Ukraine: Ukrainian Fighters Battle to Hold Kyiv”. The New York Times. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  29. ^ Rayner, Gordon (25. 2. 2022). „Watch: Russian saboteur plot in Kyiv ends in deadly hail of bullets”. The Telegraph. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  30. ^ Dress, Brad (25. 2. 2022). „Video shows Ukrainian fighter jet shot down over Kyiv, officials say”. The Hill. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  31. ^ Kyiv, Yaroslav Trofimov near Kyiv, Ukraine, and Brett Forrest in. „Russian Forces Close In on Ukraine’s Capital as Kyiv Prepares to Fight”. WSJ. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  32. ^ Waddell, Nicholas Cecil, Rachael Burford, David Bond, Will Stewart, Matt Watts, Lily (25. 2. 2022). „Vladimir Putin’s war: Casualties mount as Kyiv braces for more Russian attacks”. Evening Standard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  33. ^ „U Kiєvі vbili blizьko 60 diversantіv – radnik glavi MVS”. Ukraїnsьka pravda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  34. ^ https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/25/ukraine-invasion-russia-news/#link-TAIGHCFPGRBUVBQRFBISDQJSL4. Pristupljeno 9. 5. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  35. ^ „As it happened: Kyiv warned of toxic fumes after strike on oil depot”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  36. ^ https://www.reuters.com/world/europe/russian-troops-attack-kyiv-military-base-are-repelled-ukraine-military-2022-02-26/. Pristupljeno 9. 5. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  37. ^ „Germany decides to send weapons to Ukraine — as it happened – DW – 02/26/2022”. dw.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  38. ^ Press, Associated (26. 2. 2022). „Russians push toward Kyiv, 150,000 people flee Ukraine”. New York Daily News. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  39. ^ https://interfax.com.ua/news/general/803090.html. Pristupljeno 9. 5. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  40. ^ „Kyiv mayor proud of citizens' spirit, anxious about future”. AP News (na jeziku: engleski). 27. 2. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  41. ^ „Aftermath Of A Battle In Kyiv” (na jeziku: engleski). 28. 2. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  42. ^ https://www.reuters.com/world/europe/russian-military-convoy-north-kyiv-stretches-40-miles-maxar-2022-03-01/. Pristupljeno 9. 5. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  43. ^ Harding, Luke (1. 3. 2022). „Ukraine says Russia targeting civilians as missiles hit Kyiv TV tower”. The Guardian. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  44. ^ „Piovono bombe sui quartieri di Kiev. Biden: "Putin deve pagare"”. ilGiornale.it (na jeziku: italijanski). 1. 3. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  45. ^ „Roma News - O DNA da Notícia” (na jeziku: portugalski). 4. 1. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  46. ^ „Ukraine tells Russia 'die or surrender' as its Kyiv counterattack drives out invaders”. NBC News (na jeziku: engleski). 24. 3. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  47. ^ „AP PHOTOS: Day 28: As bombs fall over Kyiv, some seek solace”. AP News (na jeziku: engleski). 23. 3. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  48. ^ „Ukraine in maps: Tracking the war with Russia”. 24. 2. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  49. ^ https://www.timesofisrael.com/moscow-says-it-will-curb-assault-on-kyiv-chernihiv-russian-troops-seen-withdrawing/. Pristupljeno 9. 5. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  50. ^ „Russia ‘failed to take Kyiv,’ Pentagon says”. The Independent (na jeziku: engleski). 30. 3. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  51. ^ „Ukraine: EU parliament president visits Kyiv – DW – 04/01/2022”. dw.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  52. ^ „Kyiv region liberated from Russian invaders - Defense Ministry”. www.ukrinform.net (na jeziku: engleski). 2. 4. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  53. ^ „Ukrainians celebrate as Russian forces pull back from Kyiv”. ABC News (na jeziku: engleski). 4. 4. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  54. ^ Katerji, Oz (19. 4. 2022). „How Ukraine Won the Battle for Kyiv”. Rolling Stone UK. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  55. ^ „Russia ‘failed to take Kyiv,’ Pentagon says”. The Independent (na jeziku: engleski). 30. 3. 2022. Pristupljeno 9. 5. 2024. 
  56. ^ „Institute for the Study of War”. Institute for the Study of War (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 5. 2024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

°Izveštaji o invaziju na Ukrajnu na sajtu consilium.europa.eu

°Arhiviranona sajtu Wayback Machine °(18. jun 2022) na sajtu Ruskog ministarstva odbrane

°Zvanični državni kanali Ukrajine za informacije

°Rat između Rusije i Ukrajine: osnovni podacina sajtu ru.valdaiclub.com
Greška kod citiranja: Postoje oznake <ref> za grupu s imenom „lower-alpha“, ali nema odgovarajuće oznake <references group="lower-alpha"/>

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Viktor_Jelić/песак&oldid=27862757”