Korisnik:Zikaogidamitike/pesak
Post[uredi | uredi izvor]
Post je voljno uzdržavanje od jela (hrane), ili, od jela i pića za određen vremenski period. Može da bude potpuni (potpuno uzdržavanje od jela) ili delimični (uzdržavanje samo od neke vrste hrane).Medicinski post se može upražnjavati radi detoksikacije organizma.
Pravoslavni post[uredi | uredi izvor]
Post u pravoslavnom hrišćanstvu predstavlja uzdržavanje od određene vrste hrane ("mrsne"), kao i od svakog oblika grešnih dela, pomisli i želja. Pored molitve, i svega što služi duhovnom životu, crkveni oci pripisuju i postu naročitu važnost. Oni su posmatrali telo i dušu kao jednu celinu i tako ih i tretiraju u svim njihovim manifestacijama. Duša deluje na telo kako živonosno, tako i smrtonosno, što u obratnom slučaju isto i za telo znači. Nema ostvarenja ni ispunjenja čovekove ličnosti ako sve sile duše: razum, volja i osećanje, kao i telo uzajamno ne sudeluju. Ali, to nije moguće postići bez prihvatanja posta, i duševnog i telesnog. U pravoslavlju postoje 4 višednevna posta: božićni, uskršnji (veliki, časni, sveta četrdesetnica), petrovski i velikogospojinski post. Petrovski post (letnji) može trajati najkraće jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica. Počinje od prvog ponedeljka nakon trodnevnog praznovanja Duhova (Pedesetnice), i početak je pokretan u smislu datuma, a poslednji dan posta je dan pred Petrovdan, i taj dan nije pokretan - uvek je toga dana. Pominje se od 4. veka. Jednodnevni postovi su sredom i petkom i na dva praznika Krstovdana (januar i septembar), kao i na praznik Usekovanje glave Svetog Jovana krstitelja. Pored ovih obaveznih postova, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi su postojali i zavetni, neobavezni i sedmodnevni, koji su se držali pred neke praznike, kao Savica, Pokrovski post, Aranđelovica... Vladike mogu da uvedu i vanredne postove, ako se desi neka nevolja u narodu kao rat, epidemija...
Posna hrana[uredi | uredi izvor]
Post u pravoslavnom hrišćanstvu predstavlja uzdržavanje od određene vrste hrane ("mrsne"), kao i od svakog oblika grešnih dela, pomisli i želja. Pored molitve, i svega što služi duhovnom životu, crkveni oci pripisuju i postu naročitu važnost. Oni su posmatrali telo i dušu kao jednu celinu i tako ih i tretiraju u svim njihovim manifestacijama. Duša deluje na telo kako živonosno, tako i smrtonosno, što u obratnom slučaju isto i za telo znači. Nema ostvarenja ni ispunjenja čovekove ličnosti ako sve sile duše: razum, volja i osećanje, kao i telo uzajamno ne sudeluju. Ali, to nije moguće postići bez prihvatanja posta, i duševnog i telesnog. U pravoslavlju postoje 4 višednevna posta: božićni, uskršnji (veliki, časni, sveta četrdesetnica), petrovski i velikogospojinski post. Petrovski post (letnji) može trajati najkraće jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica. Počinje od prvog ponedeljka nakon trodnevnog praznovanja Duhova (Pedesetnice), i početak je pokretan u smislu datuma, a poslednji dan posta je dan pred Petrovdan, i taj dan nije pokretan - uvek je toga dana. Pominje se od 4. veka. Jednodnevni postovi su sredom i petkom i na dva praznika Krstovdana (januar i septembar), kao i na praznik Usekovanje glave Svetog Jovana krstitelja. Pored ovih obaveznih postova, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi su postojali i zavetni, neobavezni i sedmodnevni, koji su se držali pred neke praznike, kao Savica, Pokrovski post, Aranđelovica... [1]
Pravila posta[uredi | uredi izvor]
Post se ne sastoji toliko u tome da se jede retko, koliko da se jede malo. Nerazuman je onaj koji posti i koji iščekuje određeni čas, a onda se za trpezom sav predaje nenasitoj nasladi. Hranu uopšte treba uzimati svakoga dana toliko da se telo okrepi i bude prijatelj i pomoćnik u vršenju dobrodetelji (vrline). Inače, može da se desi da od iznurenosti tela i duša onemoća. Ne može svako da primi na sebe strogo pravilo uzdržanja. Neki su postovi stroži od drugih. Najstroži su Vaskršnji i Gospojinski post. Za vreme tih postova, ulje je dozvoljeno samo subotom i nedeljom, kao i na izvesne praznike. Tako na primer, post je na dan Četrdeset mučenika u Sevastiji razrešen na ulje i vino. Upotreba ribe, ulja i vina dozvoljena je na praznik Cveti kao i na Blagovesti, ukoliko ne padaju za vreme Strasne sedmice. Za vreme Bogorodičinog posta, riba je dozvoljena samo na praznik Preobraženja Gospodnjeg, dok se ostalim danim posti na vodi (osim subotom i nedeljom, kada je razrešeno na ulju).
Petrovski i Božićni postovi su manje strogi. Sredom i petkom se posti na vodi, a drugim danima je dozvoljeno jesti na ulju. 3a petrovski post je dozvoljeno jesti ribu svakoga dana, osim srede i petka, a božićni post dozvoljava da se riba jede samo subotom i nedeljom, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (bez obzira u koji dan padne). Ukoliko slavite slavu za vreme posta (Sveti Nikola) toga dana, dozvoljena je i riba. Takođe, ukoliko vaša slava pada van posta, ali u sredu ili petak, treba da je posna.
Ima dana koji se poste posebno strogo na vodi, ili jedemo samo jednom dnevno (uveče) hleb i vodu – obično na Veliki Petak - do 3 sata poslepodne (iznošenja plaštanice), posle čega se uzima lagan obrok „na vodi“. Prva tri dana Vaskršnjeg posta se takođe poste posebno strogo, kao i poslednja nedelja posta. Takođe, u toku vaskršnjeg posta na vodi, sreda i petak se uvek poste posebno strogo.
Ovo su najosnovnija pravila posta. Svaki hrišćanin bi pre početka posta trebalo da porazgovara sa svojim sveštenikom ili duhovnikom i utvrdi koja vrsta posta odgovara najviše njegovim duhovnim i fizičkim snagama. Ne može svako da primi na sebe strogo pravilo uzdržavanja ili da se liši svega što mu je potrebno za olakšanje nemoći. Ovde spadaju naročito deca, stari, bolesni, trudnice i dojilje, kao i oni koji obavljaju teške fizičke poslove. Post može biti olakšan pod nazorom duhovnika, ali nikako ukinut.
Posni dani[uredi | uredi izvor]
Jednodnevni postovi:
- Dan pre Bogojavljenja - Krstovdan
- Dan Vozdviženja časnog krsta - Krstovdan
- Dan Usekovanja glave Sv. Jovana Krstitelja
- Svaka sreda i petak (sem za vreme trapavih sedmica)
Veliki godišnji postovi:
- Vaskršnji post (Veliki, Časni) - 7 sedmica
- Petrovski post (Apostolski) - (trajanje zavisi od datuma kada pada Vaskrs, oko 40 dana)
- Gospojinski post (Bogorodičin) - 2 sedmice
- Božićni post - 40 dana
Neke nedelje su razrešene posta ("trapave sedmice"). Npr. nedelja posle Vaskrsa je razrešena na post u sredu i petak kao i nedelja posle Božića.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „U ČEMU JE DUHOVNI CILJ POSTA: kako postiti očima i sluhom, rukama i nogama”. lepaisrecna.mondo.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-25.