Воздвижење часног Крста

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Крстовдан)
Воздвижење часног Крста
Feast of the Cross Nouharad Last XV c.jpg
Икона Воздвижење часног крста из XV века
Уобичајен назив(јесењи) Крстовдан
ОбележајуХришћани
Датум13. септембар (27. септембар по грегоријанском календару)
ПразновањеСтрог пост, тзв. сухоједење
Учесталостгодишње

Воздвижење часног Крста, често називан и као (јесењи) Крстовдан, јест црквени и народни празник којим се прославља догађај током којег је цар Константин уздигао (воздигао) крст у Риму у част победе над царом Максенцијем. Српска православна црква слави Крстовдан 14. септембра по свом календару (27. септембар по грегоријанскоме), као дан строгог поста тзв. сухоједење (једење намирница биљнога порекла без термичке обраде), осим ако падне за викенд када се разрешава пост на уље.[1][2]

Српски народ препознаје значај овог поста и зато је у народу укорењена изрека: Ко се Крстом крсти, за Крстовдан пости!

Историја[уреди | уреди извор]

Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим.[3] Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим.[3] Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.[4]

ОХРИДСКИ ПРОЛОГ светог Николаја Охридског и Жичког

Тропар (глас 1):

Спаси Господи људи твоја и благослови достојаније Твоје, победи всјем православним христијаном нашим на сопротивнаја даруја, и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Сутра Крстводан”. Радио-телевизија Републике Српске. 17. 1. 2011. Приступљено 29. 3. 2012. 
  2. ^ „Хришћански пост | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. www.spc.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-09-26. 
  3. ^ а б „Воздвожење Часног Крста - Крстовдан”. СПЦ. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ „Крстовдан”. Светосавље. Приступљено 5. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]