Ksenija Aleksandrovna

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ksenija Aleksandrovna
Lični podaci
Datum rođenja(1875-04-06)6. april 1875.
Mesto rođenjaSankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti20. april 1960.(1960-04-20) (85 god.)
Mesto smrtiPalata Hempton Kort, Ujedinjeno Kraljevstvo
GrobRokebrun Kap Martin
Porodica
SupružnikAleksandar Mihailovič
RoditeljiAleksandar III Aleksandrovič
Marija Fjodorovna
DinastijaRomanov

Kneginja Ksenija Aleksandrovna (rus. Ксения Александровна Романова; rođena 13. juna 1882. u Sankt Peterburgu — umrla 20. aprila 1960 u Engleskoj) bila je ruska velika kneginja, kćerka imperatora Aleksandra III Aleksandroviča i imperatorke Marije Fjodorovne.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Velika vojvotkinja Ksenija Aleksandrovna je 6. aprila 1875. godine u carskoj palati u Sankt Peterburgu. Ona je bila starija ćerka od šestoro dece cara Aleksandra III i Marije Fjodorovne. Posle smrti njenog dede Aleksandra II, njen otac dolazi na presto. Kao dete Ksenija je bila veoma stidljiva a obrazovanje je sticala kod privatnih učitelja. Naročito je dobro izučila jezike pa je pored ruskog znala i engleski, francuski i nemački jezik. Slobodno vreme je provodila u crtanju, gimnastici, plesanju i sviranju klavira. Sa celom porodicom, odmore je provodila u njihovom zamku u Danskoj, gde je upoznala svoju rođaku Mariju, ćerku grčkog kralja Đorđa I i njegove supruge Olge, rodom ruskinje.

Još kao relativno mlada se zaljubila u daljeg rođaka Aleksandra Mihailoviča. Već sa svojih 15 godina je želela da se uda ali roditelji nisu dozvolili. Ipak je i do toga došlo sa njenih 19 godina, 6. avgusta 1894. godine.[1] Medeni mesec su proveli u palati na Krimu. Tokom medenog meseca umire joj otac, a najstari brat Nikolaj preuzima presto. Ksenija je za to vreme bila uključena u mnoge humanitarne akcije. Posebno se interesovala za bolnice za obolele od tuberkuloze, bolesti od koje je umro njen brat 1899. Takođe bila je pokrovitelj udruženja koje je brinulo o udovicama i deci poginulih mornara.

Prvi svetski rat je počeo tokom Ksenijinog boravka u Francuskoj. Vrativši se u Rusiju, Ksenija je organizovala bolnički voz i otvorila bolnicu za ranjenike. Bila je pod uticajem beznađa koje je tih godina zahvatilo carsku porodicu. Nakon februarske revolucije zajedno sa majkom i sestrom bila je prinuđena da pobegne na Krim. Nakon pugubljenja prodice njenog brata cara Nikolaja, Crvena armija se sve više približavala Krimu i ons e su uz pomoć britanske mornarice izbegle 11. aprila 1919. godine.[2]

Dana 17. maja 1920. godine, Ksenija je dobila potvrdu da je kao najstarija sestra naslednica imanja njenog brata Nikolaja u ​​Engleskoj, vrednosti od oko petsto britanskih funti. Za to vreme njen suprug je živeo u Parizu. Finansijska situacija Ksenije je bila vrlo teška. Kralj Džordž V, koji je bio njen rođak joj je dosta pomagao preko raznih fondova. 26. februara 1933. umire njen muž koga su sahranili u Rokebrun Kap Martin na jugu Francuske. Marta 1937 godine Ksenija se seli u palatu Hempton Kort gde je i umrla 1960. godine.[3]

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Pavle I Petrovič
 
 
 
 
 
 
 
8. Nikolaj I Pavlovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marija Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
4. Aleksandar II Nikolajevič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Fridrih Vilhelm III
 
 
 
 
 
 
 
9. Aleksandra Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Lujza od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
2. Aleksandar III Aleksandrovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ludvig I, veliki vojvoda od Hesena i Rajne
 
 
 
 
 
 
 
10. Ludvig II od Hesena i Rajne
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Luiza od Hese-Damstrat
 
 
 
 
 
 
 
5. Marija Aleksandrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Karl Ludvig od Badena
 
 
 
 
 
 
 
11. Vilhelmina Badenska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Amalija od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
1. Olga Aleksandrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Frederik Karl Ludvig
 
 
 
 
 
 
 
12. Fridrih Vilhelm od Šlezvig-Holštajn-Zonderburg-Gliksburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Kristijan IX Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Karl od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
13. Lujza Karolina od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Lujza od Danske
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Frederik od Hesen-Kasel
 
 
 
 
 
 
 
14. Vilhelm od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Karolin od Nasu-Usingen
 
 
 
 
 
 
 
7. Lujza od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Frederik
 
 
 
 
 
 
 
15. Lujza Šarlota od Danske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Sofija Frederika
 
 
 
 
 
 

Potomci[uredi | uredi izvor]

Sleva nadesno: Rostislav, Veliki vojvoda Aleksandar, Vojvotkinja Ksenija, Vasil, Irina, Nikita (sedi), Fjodor, Dmitri i Andrej

Ksenija i Aleksandar su imali sedmoro dece, jednu ćerku i šest sinova:

  • Irina Aleksandrovna (15. jul 1895—26. februar 1970)
  • Andrej Aleksandrovič (24. januar 1897—8. maj 1981)
  • Fjodor Aleksandrovič (23. decembar 1898—30. novembar 1968)
  • Nikita Aleksandrovič (16. januar 1900—12. septembar 1974)
  • Dmitri Aleksandrovič (15. avgust 1901—7. jul 1980)
  • Rostislav Aleksandrovič (2. novembar 1902—31. jul 1978)
  • Vasil Aleksandrovič (6. jul 1907—23. jul 1989)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ (jezik: ruski)„Velikaя knяginя Kseniя Aleksandrovna Romanova (video)”. Pristupljeno 11. 11. 2017. 
  2. ^ „Izbegla je pokolj Romanovih, ali ih nikad nije prežalila”. B92. 27. 5. 2017. Pristupljeno 11. 11. 2017. 
  3. ^ „Xenia Alexandrovna Romanova, Grand Duchess of Russia”. geni.com. Pristupljeno 11. 11. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ksenija Aleksandrovna na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ксенија_Александровна&oldid=25919494”