Кућна мува

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kućna muva
Nije procenjen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Diptera
Porodica: Muscidae
Rod: Musca
Vrsta:
M. domestica
Binomno ime
Musca domestica
Podvrste

Kućna muva ili domaća muva (Musca domestica) je kosmopolitska vrsta muva iz familije pravih muva Muscidae. One su sivo-crne boje sa četiri uzdužne pruge na leđnoj strani grudnog regiona, sa blago dlakavim telima i jednim parom membranskih krila. Imaju crvene oči, malo ispupčene kod nešto većih ženki. Kućna muva pripada brojno najzastupljenijim insektima, pri čemu je njena brojnost najveća za vreme toplih, letnjih meseci. Veruje se da se prvi puta pojavila u kenozojskoj eri, moguće na Bliskom istoku, a verovatno je rasprostranjena širom sveta, kao čovekov komensal. To je najčešća vrsta muva koja se nalazi u naseljenim mestima.

Ženka se obično pari samo jednom i spremu čuva za kasniju upotrebu. Odlaže serije od oko 100 jaja na raspadajuće organske materije, poput otpada iz hrane, truleži ili izmeta. Jaja se ubrzo izlegu kao bele larve bez nogu, poznate i pod nazivom magoti. Nakon 2 do 5 dana razvoja, one se preobraze u crvenkasto-smeđe lutke, duge oko 8 mm. Odrasle muhe obično žive 2 do 4 nedelje, ali mogu prezimiti. Odrasle jedinke se hrane raznim tekućim ili polutečnim supstancama, kao i čvrstim materijama koje su omekšane njihovim pljuvačkom. Ove muve mogu, na tijelima i fekalijama, da prenose patogene, kontaminiraju hranu i doprinesu prenošenju bolesti prenosive hranom, dok, po brojnosti, mogu biti fizički neugodne. Iz tih razloga smatraju se štetočinama. Kućna muva se zajedno sa pacovima i bubašvabama ubraja u vrste od najvećeg značaja za zdravlje ljudi i širenja epidemija. Prenosi izazivače: trbušnog tifusa, paratifusa, tuberkuloze, lepre i trahoma.

Kućne muve su korištene u laboratoriji u istraživanju starenja i mehanizama određivanje pola. Muve se u literaturi pojavljuju od drevnog grčkog mita i ove basne „Nesretni insekt” pa nadalje.[1]

Opis[uredi | uredi izvor]

Glava ženke kućne mušice sa dva velika složena oka i tri ocele.

Odrasle kućne muve obično su duge 6 do 7 mm, s rasponom krila od 13 do 15 mm. Ženke imaju veća krila od mužjaka, dok mužjaci imaju relativno duže noge. Ženke više variraju u veličini, a postoji i geografska varijacija s većim jedinkama na večim geografskim širinama. Glava je snažno konveksna spreda, a ravna je i blago konusna. Par velikih složenih očiju, kod mužjaka, gotovo se dotiču, ali je kod ženki međočni prostor mnogo širi. Imaju tri jednostavna oka (ocele) i par kratkih antena. Muve obrađuju vizuelne informacije oko sedam puta brže od ljudi što im omogućuje prepoznavanje i izbegavanje pokušaja ulova ili gnječenja, s obzirom na to da efektivno vide usporene kretnje čovjeka s višom brzinom fuzije treperenja.[2][3][4][5]

Anatomija kućne muve:
A – Glava: 1 – Facetovane oči, 2 – Čule čekinje (arista), 3 – Čulne antene, 4 – Kornjevilični palpus (Palpus maxillaris), 5 – Gornja usna (labrum), 6 – Donja usna (labium), 7 – Labellum, 8 – Traheja; B – Toraks: 9 – Prescutum, 10 – Stigma, 11 – Scutum, 12 – Bazna vena (basicosta), 13 – Kalipter, 14 – Skutelum, 15 – Krilo, 16 – Krilna vena, 17 – Propleuron, 18 – Prosternum, 19 – Mezopleuron, 20 – Mezosternum, 21 – Metapleuron, 22 – Metasternum, C – Abdomen: 23 – Koksa, 24 – Femur, 25 – Tibija, 26 – Seta, 27 – Stopalo (tarsus), 28 – Haltere, 29 – Otvor traheje (stigma), 30 – Zadnji segment.
Delovi usnog aparata, sa pseudotrahejama, polucevastim žlebovima (tamne paralelne trake) koji se koriste za usisavanje tečne hrane

Delovi usnog aparata posebno su prilagođeni za tečnu hranu; mandibula i maksile su smanjene i nisu funkcionalne, a ostali udovi formiraju uvlačivi, fleksibilni proboscis sa povećanim, mesnatim vrhom, labelumom. Ovo je spužvasta struktura koju karakterišu mnogi žljebovi, zvani pseudotraheje, koji usisavaju tečnost kapilarnim delovanjem.[6][7] Takođe se koristi za distribuciju pljuvačke radi omekšavanja čvrste hrane ili sakupljanja rastresitih čestica.[8] Kućne muve imaju hemoreceptorske organe ukusa na nožnim tarzusima, tako da mogu prepoznati hranu poput šećera, hodajući po njemu.[9] Muve su često viđene kako čiste noge trljajući ih zajedno, omogućavajući hemoreceptorima da ponovo kušaju po čemu hodaju.[10] Na kraju svake noge je par kandži, a ispod njih su dva lepljiva jastučića, pulvile, koji omogućuju muvi da se penje po glatkim zidovima i tavanicama po modelu Van der Valsova sile. Kandže pomažu muvi da odstrani stopalo za sledeći korak. One hodaju uobičajenim hodom po vodoravnim i vertikalnim površinama s tri noge u dodiru sa površinom i tri u pokretu. Na obrnutim površinama menjaju pokret da bi se sa četiri noge držale na površini.[11] Muve sleću na tavanicu leteći ravno prema njoj; neposredno pre sletanja, naprave pola vijka i usmere svih šest nogu prema površini, smanjujući šok prednjim nogama i zalepe se trenutak kasnije s ostale četiri.

Krilo, uvećano 250x

Toraks je sivih nijansi, ponekad čak i crne boje, s četiri tamne uzdužne trake ravnomerne širine na dorzalnoj površini. Celo tijelo prekriveno je kratkim dlačicama. Poput ostalih dvokrilaca, kućne muve imaju samo jedan par krila, jer se nekadašnji stražnji par svodi se na male haltere ili njihalice koje pomažu održavanju stabilnosti pri letu. Krila su prozirna sa žućkastim nijansama u osnovi. Karakteristično je da medijalna vena (duga M1 + 2 ili četvrta duga vena) ima oštricu prema gore. Svako krilo ima režanj na stražnjoj strani, kalipter, koji pokriva haltere. Zadak je siv ili žućkast, s tamnom prugom i nepravilnim tamnim mrljama sa strane. Sadrži 10 segmenata koji nose spirale za disanje. Kod mužjaka deveti segment ima par kopči za kopulaciju, a deseti nose analne strukture kod oba pola.[12][13]

Mikrografija tarzusa sa kandžama i čekinjama, uključujući i centralne između dva pulvila poznata kao empodije

Razne vrste širom sveta izgledaju poput kućnih muva, kao što su mal kućna muva, Fannia canicularis, stabilna muva, Stomoxys calcitrans i ostali pripadnici roda Musca.[14]‍:161–167 Sistemtska identifikacija vrsta može zahtevati upotrebu taksonomskih ključeva specifičnih za regiju i može zahtevati razlikovanje muških reproduktivnih delova za potvrdu.[15][16]

Životni ciklus[uredi | uredi izvor]

Parenje kućnih muva

Svaka ženka može tokom života sneti do 500 jaja u nekoliko serija od oko 75 do 150. Jaja su bela i otprilike duga 1,2 mm, a muva ih polaže pogodnom mestu, obično na mrtvim i raspadajućim organskim materijama, poput otpadaka hrane, trupala ili fekalija. U roku od jednog dana iz jaja se izlegu larve (magoti); oni žive i hrane se tamo gde su jaja položena. Bledo su belkasti, dugi 3 mm, tanji na kraju usta i bez nogu. Razvoj larve traje od dve nedelje, u optimalnim uslovima, do 30 dana ili više u hladnijim područjima. Larve izbegavaju svetlo; interijeri gomila životinjskog stajskog gnojiva su mesta bogata hranjivim materijama i idealnim uslovima rajvoja, gde je toplo, vlažno i tamno.

Larva i odrasla muva, autor Amedeo Džon Enđel Terzi (1872–1956)

Na kraju svog trećeg instara, larve pužu do suvog i hladnog mesta i pretvaraju se u lutke. Kućište lutke je cilindrično sa zaobljenim krajevima, dugačkim oko 1,2 mm, formirano je od poslednje svučene kože larve. U početku je žućkasto, ali potamni preko crveno-smeđe do gotovo crne boje. Razvoj lutke traje dva do šest dana na 35 °C, ali može potrajati 20 dana ili više na 14 °C.

Kad je metamorfoza gotova, odrasla muva izranja iz lutke. Da bi to postigla, pomoću ptilinuma, trajne vrećice na glavi, otvara kraj omotača. Odrasla kućna muva živi od dve nedelje do mesec dana, u divljini, ili duže u benignim laboratorijskim uslovima. Po izlasku iz lutke, prestaje da raste; mala muva nije nužno mlada muva, već je rezultat nedovoljne količine hrane tokom larvene faze. Mužjaci kućne muve su polno zreli nakon 16 sati, a ženke nakon 24. Ženke proizvode feromon, (Z)-9-trikozen (muskularin). Ovaj kutikulski ugljovodonik se ne oslobađa u vazduh i mužjaci ga osećaju samo u kontaktu sa ženkama;[17] ima upotrebu u suzbijanju štetočina, za mamanje mužjaka da ulete u zamke.[18][19] Mužjak inicira parenje tako da naleti na ženku, u vazduhu ili na tlu, poznato kao „udar”. Prilazi joj na toraks, a ako je premčiva, sledi period udvaranja u kojem ženka vibrira krilima, a mužjak glavom po glavi. Mužjak se zatim prevrće na trbuhu, a ženka podmeće ovipositor u njegov genitalni otvor; kopulacija, uz prenos sperme, traje nekoliko minuta. Ženke se obično pare samo jednom, a zatim odbijaju daljnje napredovanje mužjaka, dok se mužjaci udvaraju više puta.[20] Isparljiva semiohemijska supstanca koju ženke talože na svojim jajima privlači druge gravidne ženke i dovodi do polaganja jaja u grupama.[21]

Razvoj larve zavisi od toplote i dovoljne vlage; što je viša temperatura, brže rastu. Generalno, sveže svinjsko i pileće stajsko đubre, predstavljaju najbolje uslove za larve u razvoju, smanjujući period larve i povećavajući veličinu lutki. Goveđe, kozje i konjsko stajsko đubrivo daju manje, sitnije larve, dok im potpuno komponirano svinjsko stajsko gnojivo, sa sadržajem vode ispod 40%, uopće ne pogoduje.[22] Težina larvi, u različitim uslovima, može varirati od oko 8,0 do 20 mg.[23] U optimalnim uslovima, životni ciklus se može završiti za sedam do 10 dana, ali u nepovoljnim okolnostima može potrajati i do dva meseca. U umerenim regijama može se pojaviti 12 generacija godišnje, a u tropima i suptropima više od 20.

Evolucija i taksonomija[uredi | uredi izvor]

Iako je red muva (Diptera) mnogo stariji, veruje se da su prave kućne muve razvile početkom kenozojske ere.[24] Natporodica kućnih muva, Muscoidea, najsličnija je muvama Oestroidea (muve, mesne muve i srodnici), a udaljenija je od Hippoboscoidea (mušice, muve šišmiša i srodnici). Smatra se da potiču iz južnog palearktičkog područja, posebno sa Bliskog istoka. Zbog bliske komensalske veze s ljudima, verovatno su, u komigracijama s ljudima, rasprostranjene šitom sveta.[25]

Kućna muva je prvi put opisana kao Musca domestica 1758. godine, zasnovano na uobičajenim evropskim primerima švedskog botaničara i zoologa Karla Linea u „Sistemima prirode” i dalje se klasifikuje pod tim imenom.[26] Detaljniji opis dao je (1776) danski entomolog Johan Hristijan Fabricijus u svom delu Genera Insectorum.[12]

Nematocera
 

Druge Nematocera (komari, komarci, itd)

 
 
Brachycera
 

Tabanomorpha (konjske muve, itd)

 
Muscomorpha
 

Druge Muscomorpha (grabežnice, itd)

 
 
 

Syrphoidea (osolike muve)

 
Schizophora
 

Acalyptratae (močvarne muve, itd)

 
Calyptratae
 

Hippoboscoidea

 
 
 

Oestroidea

 
Muscoidea
 

Fanniidae, Scathophagidae, Anthomyiidae

 
Muscidae
 

Azeliinae

 
Muscinae
 

Stomoxyini

 
 
 

Polietina

 
 
 

Morellia

 
 

Musca 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kladogram prikazuje klasifikaciju višeg nivoa[27][28][29] i položaj roda Musca u porodici Muscidae[30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Appendix C: The State Emblem of India (Prohibition of Improper Use) Act, 2005”, Righteous Republic, Harvard University Press, ISBN 978-0-674-06728-8, Pristupljeno 6. 3. 2020 
  2. ^ Bryant EH (septembar 1977). „Morphometric adaptation of the housefly, Musca domestica L., in the United States”. Evolution; International Journal of Organic Evolution. 31 (3): 580—596. PMID 28563484. doi:10.1111/j.1558-5646.1977.tb01046.x. 
  3. ^ Alves SM, Bélo M (2002). „Morphometric variations in the housefly, Musca domestica (L.) with latitude”. Genetica. 115 (3): 243—51. PMID 12440563. doi:10.1023/a:1020685727460. 
  4. ^ Johnston I (15. 9. 2013). „Q. Why is it so hard to swat a housefly? A. It sees you coming in slow motion”. The Independent. Pristupljeno 4. 12. 2017. 
  5. ^ Healy K, McNally L, Ruxton GD, Cooper N, Jackson AL (oktobar 2013). „Metabolic rate and body size are linked with perception of temporal information”. Animal Behaviour. 86 (4): 685—696. PMC 3791410 Slobodan pristup. PMID 24109147. doi:10.1016/j.anbehav.2013.06.018. 
  6. ^ Gullan PJ, Cranston PS (2010). The Insects: An Outline of Entomology (4th izd.). Wiley. str. 41, 519. ISBN 978-1-118-84615-5. 
  7. ^ Mehlhorn H (2001). Encyclopedic Reference of Parasitology: Biology, Structure, Function. Springer Science & Business Media. str. 310. ISBN 978-3-540-66819-0. 
  8. ^ Dessì G (8. 1. 2017). „Morphology and anatomy of adults: Mouthparts”. Flies. Pristupljeno 27. 9. 2017. 
  9. ^ Deonier CC, Richardson CH (1935). „The Tarsal Chemoreceptor Response of the Housefly, Musca Domestica L., to Sucrose and Levulose”. Annals of the Entomological Society of America. 28 (4): 467—474. doi:10.1093/aesa/28.4.467. 
  10. ^ Ray CC (17. 12. 2002). „Q&A; Gleeful Flies?”. The New York Times. Pristupljeno 4. 12. 2017. 
  11. ^ Gorb SN (2005). „Uncovering Insect Stickiness: Structure and Properties of Hairy Attachment Devices”. American Entomologist. 51 (1): 31—35. doi:10.1093/ae/51.1.31. 
  12. ^ a b Hewitt CG (2011). The House-Fly: Musca Domestica Linn: Its Structure, Habits, Development, Relation to Disease and Control. Cambridge University Press. str. 5—6. ISBN 978-0-521-23299-9. 
  13. ^ Sanchez-Arroyo H, Capinera JL (20. 4. 2017). „House fly: Musca domestica”. Featured Creatures. Pristupljeno 20. 9. 2017. 
  14. ^ West LS (1951). The Housefly. Its natural history, medical importance, and control (PDF). New York: Comstock Publishing Company. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 12. 2017. g. Pristupljeno 15. 3. 2020. 
  15. ^ Paterson HE (2009). „The Musca domestica complex in Sri Lanka”. Journal of Entomology Series B, Taxonomy. 43 (2): 247—259. doi:10.1111/j.1365-3113.1975.tb00134.x. 
  16. ^ Tumrasvin W, Shinonaga S (1977). „Report of Species Belonging to the Genus Musca Linné, Including the Taxonomic Key (Diptera: Muscidae)” (PDF). Bull. Tokyo Med. Dent. Univ. 24: 209—218. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 07. 2020. g. Pristupljeno 16. 01. 2021. 
  17. ^ Dahlem GA (2009). „House Fly (Musca domestica)”. Ur.: Resh VH, Carde RT. Encyclopedia of Insects (2 izd.). Elsevier. str. 469—470. 
  18. ^ Thom C, Gilley DC, Hooper J, Esch HE (septembar 2007). „The scent of the waggle dance”. PLoS Biology. 5 (9): e228. PMC 1994260 Slobodan pristup. PMID 17713987. doi:10.1371/journal.pbio.0050228. 
  19. ^ „(Z)-9-Tricosene (103201) Fact Sheet” (PDF). United States Environmental Protection Agency. Pristupljeno 8. 12. 2017. 
  20. ^ Murvosh CM, Fye RL, LaBrecque GC (1964). „Studies on the mating behavior of the house fly, Musca domestica L.”. Ohio Journal of Science. 64 (4): 264—271. hdl:1811/5017. 
  21. ^ Jiang Y, Lei C, Niu C, Fang Y, Xiao C, Zhang Z (oktobar 2002). „Semiochemicals from ovaries of gravid females attract ovipositing female houseflies, Musca domestica” (PDF). Journal of Insect Physiology. 48 (10): 945—950. PMID 12770041. doi:10.1016/s0022-1910(02)00162-2. 
  22. ^ Breitwart; et al. (2008). „Favorability of conditions in the reproduction and development of the common housefly: a controlled study”. International Journal of Entomology. 21 (11): 157—181. 
  23. ^ Larraín P, Salas C, Salas F (2008). „House fly (Musca domestica L.) (Diptera: Muscidae) development in different types of manure [Desarrollo de la Mosca Doméstica (Musca domestica L.) (Díptera: Muscidae) en Distintos Tipos de Estiércol]”. Chilean Journal of Agricultural Research. 68 (2): 192—197. ISSN 0718-5839. doi:10.4067/S0718-58392008000200009. 
  24. ^ Wiegmann BM, Yeates DK, Thorne JL, Kishino H (decembar 2003). „Time flies, a new molecular time-scale for brachyceran fly evolution without a clock”. Systematic Biology. 52 (6): 745—56. PMID 14668115. doi:10.1093/sysbio/52.6.745. 
  25. ^ Marquez JG, Krafsur ES (juli 2002). „Gene flow among geographically diverse housefly populations (Musca domestica L.): a worldwide survey of mitochondrial diversity”. The Journal of Heredity. 93 (4): 254—9. PMID 12407211. doi:10.1093/jhered/93.4.254. 
  26. ^ Pont AC (1981). „The Linnaean species of the families Fanniidae, Anthomyiidae and Muscidae (Insecta: Diptera)”. Biological Journal of the Linnean Society. 15 (2): 165—175. doi:10.1111/j.1095-8312.1981.tb00756.x. 
  27. ^ Wiegmann BM, Trautwein MD, Winkler IS, Barr NB, Kim JW, Lambkin C, et al. (april 2011). „Episodic radiations in the fly tree of life”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 108 (14): 5690—5. Bibcode:2011PNAS..108.5690W. PMC 3078341 Slobodan pristup. PMID 21402926. doi:10.1073/pnas.1012675108. 
  28. ^ Yeates DK, Meier R, Wiegmann B. „Phylogeny of True Flies (Diptera): A 250 Million Year Old Success Story in Terrestrial Diversification”. Flytree. Arhivirano iz originala 03. 08. 2017. g. Pristupljeno 24. 5. 2016. 
  29. ^ „FLYTREE”. Illinois Natural History Survey. Arhivirano iz originala 03. 08. 2017. g. Pristupljeno 22. 7. 2016. 
  30. ^ Couri MS, Carvalho CJ (maj 2003). „Systematic relations among Philornis Meinert, Passeromyia Rodhain & Villeneuve and allied genera (Diptera, Muscidae)”. Brazilian Journal of Biology = Revista Brasleira de Biologia. 63 (2): 223—32. PMID 14509844. doi:10.1590/S1519-69842003000200007 Slobodan pristup. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kućna muva na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Kućna muva.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кућна_мува&oldid=27439540”