Pređi na sadržaj

Labilna hipertenzija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Labilno hipertenzija
Grafička slika koja prikazom vazokonstrikcije i vazodilatacije krvnog suda prikazuje fluktuaciju krvnog pritiska
Specijalnostikardiologija
Faktori rizikakardiovaskularne bolesti, moždani udar
Dijagnostički metodpovišen krvni pritisak
Prevencijaizbegavanje pušenja, ograničeni unos alkohola, smanjen unos soli i kofeina.

Labilno hipertenzija ili hipertenzija koja se lako menja, jedan je od termin za visok krvni pritisak ili hipertenziju hipertenziju koja se javlja kada se krvni pritisak osobe više puta u toku dana ili iznenada menja od normalnog do abnormalno visokog nivoa, obično tokom stresnih situacija.[1]

Normalno je da se krvni pritisak povremeno menja tokom dana, npr. tokom Fizička aktivnosti, veći unos soli, kofeina, alkohola, tokom sna i emocionalni stresa, ali za razliku od ovih stanja labilnu hipertenziju karakterišu promene krvnog pritiska koje su mnogo izraženije od fizioloških.[2][3]

Generalno, organizam se vremenom prilagođava povećanom krvnom pritisku i uči da živi sa njim tako da pacijent ne oseća nikakve simptome. Međutim, ovo stanje povećava opterećenje srca i krvnih sudova i ima dugoročne posledice po njegovo zdravlje.[4]

Definicije[uredi | uredi izvor]

Hipertenzija ili visok krvni pritisak

Definiše se kao patološko stanje koje karakteriše sistolni krvni pritisak iznad 140 mmHg (18,7 kPa) i dijastolni iznad 90 mm Hg (11,9 kPa). Najčešće su povišeni i jedan i drugi - sistolni (gornji) i dijastolni (donji). Može se samo podići sistolni, samo dijastolni ili je sistolni povišen a dijastolni smanjen.[5][6]

Labilnom hipertenzija

Definiše se kao krvni pritisak čija vrednost se kreće od 130/80 mmHg i više u kratkom vremenskom periodu, a potom s e posle određenog vrema vraća u normalu.

Od 1960-ih do 1980-ih, termin labilna hipertenzija imao je potpuno drugačije značenje. Tada je definisana kao srednja kategorija između normotenzije i trajne hipertenzije, sa očitanjima koja variraju iznad i ispod granične tačke od 140/90 mm Hg. Danas bi se ovo smatralo graničnom ili blagom hipertenzijom.[7]

Varijabilnost, reaktivnost i labilnost krvnog pritiska[uredi | uredi izvor]

U opisu sklonosti krvnog pritiska da fluktuira, termini varijabilnost, reaktivnost i labilnost su široko korišćeni.

Varijabilnost krvnog pritiska - se obično definiše kao prosečna varijacija krvnog pritiska tokom dana, kvantitativno izražena kao standardna devijacija ambulantnih očitavanja krvnog pritiska. Povećan je kod hipertenzivnih osoba i povećava se sa starenjem.[1][3][2] Smanjena osetljivost baroreceptora može biti faktor koji doprinosi.[8] Čini se da terapija antihipertenzivnim lekovima ne utiče na to.[9]

Studije se razlikuju u pogledu toga da li je varijabilnost krvnog pritiska povezana sa kardiovaskularnim rizikom.[9][3][7] Međutim, čak i ako takva povezanost postoji, nejasno je da li je varijabilnost krvnog pritiska uzrok ili samo marker kardiovaskularnog rizika, možda jednostavno odražavajući arterijsku krutost. Fizička aktivnost može objasniti veći deo dnevne varijabilnosti krvnog pritiska, dodatno umanjujući prognostički značaj.[10]

Reaktivnost krvnog pritiska - se definiše kao odgovor na stresore okoline, obično kvantitifikovan kao odgovori na standardizovane laboratorijske stresore. I u laboratoriji i u kliničkoj oblasti, osobe sa povećanom reaktivnošću se ponekad nazivaju „vrućim reaktorima“.

Reaktivnost krvnog pritiska je teško kvantifikovati jer se reaktivnost pojedinca razlikuje od stresora do stresora, pa čak i nakon ponovnog testiranja sa istim stresorom.[11] Dalje zamagljujući njen smisao, reaktivnost u laboratoriji ne predviđa snažno reaktivnost na stresore iz stvarnog života.[12] Iako su mnogi sumnjali da reaktivnost krvnog pritiska može da predvidi budući razvoj hipertenzije i rizika od KVS, studije nisu otkrile da je to tačno.[13][14][15]

Labilnost krvnog pritiska - je karakteristična za ljudski krvni pritisak i ne postoji jasna definicija koja razlikuje normalnu od abnormalne labilnosti. Termin labilna hipertenzija, iako se široko koristi, takođe nema prihvaćenu definiciju i više je klinički utisak nego specifična dijagnoza.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prevalencija labilne hipertenzije u Sjedinjenim Američkim Državama se procenjuje na više od 40 miliona odraslih, samogućim razvojem rizika od hemoragijskog moždanog udara.[16] Labilna hipertenzija u SAD je najčešća u Šarlotsvilu u Virdžiniji sa do 11% populacije.

Satrost[uredi | uredi izvor]

Prosečna starost osoba sa labilnom hipertenzijom je 64±13 godina.[17] Utvrđeno je da je starenje jedna od karakteristika koja je u velikoj meri povezana sa fluktuacijama krvnog pritiska tako da se tokom dana ili noći sistolni i dijastolni pritisak smenjuju i pokazuju abnormalni dnevni obrazac.[18]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Većina smernica za lečenje hipertenzije fokusira se na prosečni krvni pritisak (BP) procenjen na osnovu očitavanja kod kuće ili u ordinaciji lekara. Međutim, malo pažnje se poklanja labilnom krvnom pritisku. Praktično svi lekari su upoznati sa terminom labilna hipertenzija, ali ne postoje kvantitativni kriterijumi koji bi je definisali ili dijagnostikovali.

Njeni efekti na kardiovaskularni sistem (KVS) su nejasni i ne postoje smernice za njegovo lečenje. Uticaj lečenja labilne komponente hipertenzije na stanje KVS takođe nije poznat. Uprkos tome, labilno povišenje krvnog pritiska je uobičajena klinička dilema.

Normalno je da krvni pritisak varira iz trenutka u trenutak i iz dana u dan. Fluktuacija krvnog pritiska je povezana sa mnogim faktorima kao što su:

  • fizička aktivnost,
  • emocije,
  • položaj tela,
  • respiratorni ciklus,
  • ishrana,
  • unos soli,
  • unos alkohola,
  • nedostatak sna i drugi.

Čak i kod inače normotenzivnih osoba, fluktuacija krvnog pritiska može biti značajna u trenucima fizičkog ili emocionalnog stresa ili čak bez otvorene provokacije.

U ordinacijama lekara, očitavanja mogu biti veoma stabilna kod nekih pacijenata, dok se kod drugih značajno razlikuju.[8]

Tipovi labilne hipertenzije[uredi | uredi izvor]

Iako postoje dva različita tipa hipertenzije, osnovni mehanizmi na osnovu kojih krvni pritisak varira od normalnog do abnormalno visokog kod ove hipertenzije su istovetni isti.[8]

Labilna hipertenzija

Normalno se javlja tokom emocionalnih ili društvenih stresora i možda neće fizički pokazati simptome. Trenutno, postoje ograničenja trenutnog znanja iza mehanizama labilne hipertenzije i kliničari još uvek pronalaze budući klinički tretman.[9]

Paroksizmalna hipertenzija

Javlja se nasumično tokom dana, ali se kaže da je paroksizmalna hipertenzija uzrokovana potisnutim uznemirenim emocijama kao što je intenzivan strah zbog traume iz prošlosti. Neki od fizičkih simptoma koji prate uključuju glavobolju, slabost i strah. Ova hipertenzija se razlikuje od paničnog poremećaja koji se karakteriše ekstremno povišenjem krvnog pritiska koje nije izazvano strahom. Kod paničnog poremećaja, povišenje krvnog pritiska je uglavnom blago i obično je izazvano strahom ili panikom.[19] U ovu grupu se svrstava i mali procenat, otprilike 2% onih sa sumnjom da imaju feohromocitom, tumor u nadbubrežnim žlezdama, koji uključuje simpatički nervni sistem i leči se na isti način kao i paroksizmalna hipertenzija.[20]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se postavlja jednostavno merenjem krvnog pritiska. Merenje kod kuće je važno, jer kod nekih pacijenata pritisak značajno skače kada ga meri lekar. Kod kuće pritisak treba merite dva puta ujutru i dva puta puta uveče četiri uzastopna radna dana. Pola sata pre merenja pacijent ne bi trebalo da ima fizičku aktivnost, da ne pušiti i da ne pije kafu.[21]

Ruka se postavlja na sto u visini srca, a manžetna je takođe postavljena u visini srca. Ako se krvni pritisak meri na obe ruke, beleži se veća vrednost. Zatim određuje srednja vrednost merenja, pri čemu se ne uzima u obzir prvi dan merenja.

Rade se laboratorijske analize krvi (glukoza, ukupni holesterol, HDL – holesterol, trigliceridi, kreatinin, mokraćna kiselina, kalijum, hemoglobin, hematokrit i pregled urina), pregled očnog dna, ultrazvučni pregled bubrega i nadbubrežnih žlezda, dopler bubrežnih, karotidnih i femoralnih arterija, EKG srca, test opterećenja i, ako je potrebno, ultrazvuk srca.

Ne preporučuje se pacijentima da proveravaju krvni pritisak svaki dan, jer to može izazvati više anksioznosti u vezi sa krvnim pritiskom i pogoršati problem.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Ne postoje utvrđeni kriterijumi za lečenje labilne hipertenzije, jer to zavise od činjenice koliko često i koliko visoko varira krvni pritisak.

Higijensko-dijetetski režim[uredi | uredi izvor]

Higijensko – dijetetski režim podrazumeva:

  • manji unos soli (manje od tri grama dnevno),
  • mali unos kafe,
  • malu unos masne hrane,
  • veći unos kalijuma (nalazi se u bananama, narandžastom voću i povrću kao što su kajsije, narandža, šargarepa),
  • fizička aktivnost (brzo hodanje u trajanju od 30 - 45 minuta, najmanje 3 - 5 puta nedeljno)
  • smanjenje telesne težine.

Medikamentozna terapija[uredi | uredi izvor]

Kombinacijom nekoliko antihipertenziva može se postići dobra regulacija krvnog pritiska. Grupe lekovi koji se koriste su antagonisti kalcijuma, ACE inhibitori, diuretici, alfa i beta blokatori i blokatori angiotenzinskih receptora. Terapiju može propisati samo lekar, jer ne postoji kombinacija lekova koja svima odgovara.

Beta-blokatori su lekovi koji se koriste za lečenje i drugih vrsta hipertenzije, a mogu biti od korisntii kod labilne i kod paroksizmalne hipertenzije jer su u interakciji sa simpatičkim nervnim sistemom. U ovim slučajevima, beta-blokatori se ne koriste za snižavanje krvnog pritiska, već radi smanjenja simptoma povezanih sa ovim stanjima kao što su crvenilo, lupanje srca ili glavobolja. Često se koriste u kombinaciji sa tretmanima protiv anksioznosti. Primeri često korišćenih beta-blokatora za ova stanja uključuju:

Ako pacijent ima labilnu hipertenziju pre operacije ili medicinske procedure, ovi lekovi se takođe mogu dati neposredno pre procedure.

Nedavne studije o lečenju labilne hipertenzije pokazale su poražavajuće rezultate, naime lekovi normalizuju krvni pritisak samo kod 30% pacijenata sa labilnom hipertenzijom. To je posledica, s jedne strane, lošeg odabrane kombinacije lekova, a sa druge strane i činjenica da se pacijenti često toga ne pridržavaju propisane terapije. Kod takvih pacijenata često se propisuju lekove protiv anksioznosti (prema potrebi) kako bi pomogli u upravljanju anksioznošću (strepnjom) i stresom povezanim sa određenim događajima. Primeri lekova protiv anksioznosti koji se koriste samo za kratkoročno i situaciono lečenje anksioznosti uključuju:

Dugotrajno lečenje anksioznosti koje zahteva svakodnevno uzimanje lekova uključivalo bi lekove poznate kao SSRI, kao što su:

 Predložene indikacije i režimi za farmakološki tretman labilnih oblika hipertenzije[22]
Preproceduralno povećanje krvnog pritiska.
Profilaktička terapija
Oralni α-blokator + β-blokator 2-3 dana i/ili anksiolitički agens
Akutna terapija
Intravenski (IV) labetalol i/ili anksiolitički agens (oralni ili IV)
Teška labilna hipertenzija
Akutna terapija
Indikacije za akutnu terapija nisu utvrđene
Razmotrite intravenski labetalol ako je krvni pritisak ozbiljno ili simptomatski povišen
Hronična terapija
Oralni α-blokator + β-blokator + drugi lekovi ako je krvni pritisak u mirovanju povišen
Anksioznost izazvana zbog očitavanja krvnog pritiska
Akutna terapija
Nenaznačen
Hronična terapija
Oralni α-blokator + β-blokator
Paroksizmalna hipertenzija
Akutno lečenje paroksizma
Teški paroksizam (npr. sistolni krvni pritisak >220 mm Hg ili dijastolni krvni pritisak >130 mm Hg, ili niže vrednosti u zavisnosti od kliničkih okolnosti) ili teški simptomi
IV labetalol ili IV nitroprusid
Blaži paroksizmi
Centralni α-agonist (npr. oralni klonidin) i/ili anksiolitik
Ili oralni α-blokator + β-blokator sa prilično brzim početkom (npr. labetalol ili metoprolol + prazosin)
  Hronična preventivna terapija
Manje intenzivan režim: za blage do umerene ponavljajuće paroksizme
α-blokator + β-blokator
Intenzivniji režim (ako su česti, teški paroksizmi uprkos α‐/β‐blokadi i/ili smanjenom funkcionisanju kao rezultat ponavljajućih paroksizama):
Antidepresiv (selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina ili triciklični ili drugi antidepresiv), verovatno sa α-blokatorom + β-blokatorom
Normalna labilnost kod pacijenata sa ranjivim osnovnim stanjima
Hronična terapija
Oralni α-blokator + β-blokator u kombinaciji sa drugim agensima za postizanje najnižeg prihvatljivog krvnog pritiska u mirovanju

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Da bi se sprečili buduće epizode labilne hipertenzije, možete se pokušati sledeće:

  • odvikavanje od pušenja,
  • ograničite unos soli,
  • ograničiti unos kofeina
  • izbegavajte alkohol
  • upravljanje nivoima stresa; vežbanje, meditacija, duboko disanje, joga ili masaža su dokazane tehnike za smanjenje stresa
  • uzimanje lekove protiv anksioznosti ili drugih lekova i tretmane koji je propisao lekar

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Privremeno povećanje krvnog pritiska može dovesti do opterećenja srca i drugih organa. Ako se ovi privremeni skokovi krvnog pritiska dešavaju često, to može izazvati oštećenje bubrega, krvnih sudova, očiju i srca.

Fluktuacije krvnog pritiska mogu biti posebno opasne za ljude sa već postojećim oboljenjima srca ili krvnih sudova, kao što su angina, cerebralna aneurizma ili aneurizma aorte.

Novija istraživanja su otkrila da nelečena labilna hipertenzija dovodi u neku osobu u veći rizik od srčanih oboljenja i smrti, u poređenju sa onima koji se pravovremeno leče.

Zajedno sa srčanim oboljenjima, druge studije su otkrile da ljudi sa nelečenom labilnom hipertenzijom imaju povećan rizik od:

  • oštećenje bubrega
  • TIA (tranzitorni ishemijski napad)
  • srčanog udara
  • moždanog udara.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mancia, G; Ferrari, A; Gregorini, L; Parati, G; Pomidossi, G; Bertinieri, G; Grassi, G; di Rienzo, M; Pedotti, A (1983). „Blood pressure and heart rate variabilities in normotensive and hypertensive human beings.”. Circulation Research. 53 (1): 96—104. ISSN 0009-7330. doi:10.1161/01.res.53.1.96. 
  2. ^ a b Eich, R. H.; Cuddy, R. P.; Smulyan, H.; Lyons, R. H. (1966). „Hemodynamics in labile hypertension. A follow-up study”. Circulation. 34 (2): 299—307. PMID 5969360. S2CID 3232054. doi:10.1161/01.cir.34.2.299. 
  3. ^ a b v Mancia, Giuseppe (1983). „Blood Pressure Variability at Normal and High Blood Pressure”. Chest. 83 (2): 317—320. ISSN 0012-3692. doi:10.1378/chest.83.2_supplement.317. 
  4. ^ „Endokrina hipertenzija”. Čarobni svet medicine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-06-17. 
  5. ^ Kikuya, Masahiro; Hozawa, Atsushi; Ohokubo, Takayoshi; Tsuji, Ichiro; Michimata, Mari; Matsubara, Mitsunobu; Ota, Masahiro; Nagai, Kenichi; Araki, Tsutomu (2000). „Prognostic Significance of Blood Pressure and Heart Rate Variabilities”. Hypertension. 36 (5): 901—906. ISSN 0194-911X. doi:10.1161/01.hyp.36.5.901. 
  6. ^ Mills, Paul J.; Dimsdale, Joel E. (1991). „Cardiovascular Reactivity to Psychosocial Stressors”. Psychosomatics. 32 (2): 209—220. ISSN 0033-3182. doi:10.1016/s0033-3182(91)72094-x. 
  7. ^ a b Khattar, Rajdeep S.; Swales, John D.; Banfield, Ann; Dore, Caroline; Senior, Roxy; Lahiri, Avijit (1999-09-07). „Prediction of Coronary and Cerebrovascular Morbidity and Mortality by Direct Continuous Ambulatory Blood Pressure Monitoring in Essential Hypertension”. Circulation. 100 (10): 1071—1076. ISSN 0009-7322. doi:10.1161/01.cir.100.10.1071. 
  8. ^ a b v Conway, J.; Boon, N.; Jones, J. Vann; Sleight, P. (1985). „Mechanisms Concerned with Blood Pressure Variability Throughout the Day”. Clinical and Experimental Hypertension. Part A: Theory and Practice. 7 (2-3): 153—157. ISSN 0730-0077. doi:10.3109/10641968509073534. 
  9. ^ a b v Pringle, Edward; Phillips, Charles; Thijs, Lutgarde; Davidson, Christopher; Staessen, Jan A; de Leeuw, Peter W; Jaaskivi, Matti; Nachev, Choudomir; Parati, Gianfranco (2003). „Systolic blood pressure variability as a risk factor for stroke and cardiovascular mortality in the elderly hypertensive population”. Journal of Hypertension. 21 (12): 2251—2257. ISSN 0263-6352. doi:10.1097/00004872-200312000-00012. 
  10. ^ Leary, A. C.; Donnan, P. T.; MacDonald, T. M.; Murphy, M. B. (2000-10-01). „The influence of physical activity on the variability of ambulatory blood pressure”. American Journal of Hypertension. 13 (10): 1067—1073. ISSN 0895-7061. doi:10.1016/s0895-7061(00)01186-9. 
  11. ^ Grassi, Guido (1996). „Editors?? corner: evaluating sympathetic and haemodynamic responses to mental stressors: hankering or achievement?”. Journal of Hypertension. 14 (10): 1155—1157. ISSN 0263-6352. doi:10.1097/00004872-199610000-00001. 
  12. ^ Parati G, Pomidossi G, Casadei R,; et al. (1988). „Comparison of the cardiovascular effects of different laboratory stressors and their relationship to blood pressure variability”. J Hypertens. 6: 481—488. .
  13. ^ Krantz DS; Manuck SB (1984). „Acute psychophysiologic reactivity and risk of cardiovascular disease: a review and methodologic critique”. Psychol Bull. 96 (3): 435—464. , November. [PubMed] [Google Scholar]
  14. ^ Light KC (1981). „Cardiovascular responses to effortful coping: implications for the role of stress in hypertension development”. Psychophysiology. 18: 216—225. . [PubMed] [Google Scholar]
  15. ^ Fauvel, Jean Pierre; M’Pio, Ignasse; Quelin, Pierre; Rigaud, Jean-Pierre; Laville, Maurice; Ducher, Michel (2003). „Neither Perceived Job Stress Nor Individual Cardiovascular Reactivity Predict High Blood Pressure”. Hypertension. 42 (6): 1112—1116. ISSN 0194-911X. doi:10.1161/01.hyp.0000102862.93418.ee. 
  16. ^ Varon, J. (2007). „Diagnosis and management of labile blood pressure during acute cerebrovascular accidents and other hypertensive crises”. The American Journal of Emergency Medicine. 25 (8): 949—959. PMID 17920983. doi:10.1016/j.ajem.2007.02.032. 
  17. ^ Elliott, Matthew R.; Soto Soto, Jose M.; Haley, William E.; Fitzpatrick, Peter M.; Dwyer, Jamie P. (2013). „Labile Hypertension: Characteristics of a Referred Cohort”. Clinical and Experimental Hypertension. 35 (3): 207—212. PMID 22917450. S2CID 5426441. doi:10.3109/10641963.2012.712180. 
  18. ^ Pagán, Ricardo J.; Kurklinsky, Andrew K.; Chirila, Razvan (2014). „A 61-year-old man with fluctuating hypertension”. Cleveland Clinic Journal of Medicine. 81 (11): 677—682. PMID 25368218. S2CID 30903742. doi:10.3949/ccjm.81a.13142. 
  19. ^ Mann, S. J. (1999). „Severe paroxysmal hypertension (Pseudopheochromocytoma): Understanding the cause and treatment”. Archives of Internal Medicine. 159 (7): 670—674. PMID 10218745. doi:10.1001/archinte.159.7.670. 
  20. ^ Mann, Samuel J. (2015). „Labile and Paroxysmal Hypertension: Common Clinical Dilemmas in Need of Treatment Studies”. Current Cardiology Reports. 17 (11): 99. PMID 26370555. S2CID 207326490. doi:10.1007/s11886-015-0646-0. 
  21. ^ Staessen, Jan A.; Li, Yan; Hara, Azusa; Asayama, Kei; Dolan, Eamon; O’Brien, Eoin (2017-01-04). „Blood Pressure Measurement Anno 2016”. American Journal of Hypertension: hpw148. ISSN 0895-7061. doi:10.1093/ajh/hpw148. 
  22. ^ Mann, Samuel J. (2009). „The Clinical Spectrum of Labile Hypertension: A Management Dilemma”. The Journal of Clinical Hypertension. 11 (9): 491—497. ISSN 1524-6175. PMID 19751461. doi:10.1111/j.1751-7176.2009.00155.x. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лабилна_хипертензија&oldid=27881542”