La Rošel

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
La Rošel
franc. La Rochelle
La Rochelle Vieux-Port.JPG
Kule u staroj luci La Rošela
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država  Francuska
Region Nova Akvitanija
Departman Primorski Šarant
Osnovan 10. vek
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2011. 74.880[1]
 — gustina 2633,84/km2
Geografske karakteristike
Koordinate 46°09′20″ SGŠ; 1°09′55″ ZGD / 46.155556° SGŠ; 1.165278° ZGD / 46.155556; -1.165278Koordinate: 46°09′20″ SGŠ; 1°09′55″ ZGD / 46.155556° SGŠ; 1.165278° ZGD / 46.155556; -1.165278
Vremenska zona UTC+1, leti UTC+2
Ndm. visina 0—28 m
Površina 28,43 km2
La Rošel na mapi Francuske
La Rošel
La Rošel
Ostali podaci
Gradonačelnik Žan-Fransoa Funten
Poštanski broj 17000
Pozivni broj 546
INSEE kod 17300
Veb-sajt
ville-larochelle.fr

La Rošel je francuska opština smeštena u regionu Nova Akvitanija. Po podacima iz 2006. godine broj stanovnika u mestu je bio 77.196.

Geografija[uredi]

La Rošel se nalazi na zapadu centralne Francuske, 480 km od Pariza i na obali Atlantskog okeana. Budući zaštićen nizom ostrva (Re, Oleron i Eks), predstavlja idealno mesto za zaklon mornarima za vreme oluja. Vremenom je značaj ribolova opao, te je luka izgubila na važnosti. Danas je La Rošel prevashodno administativni grad. Maja 1988. luka je mostom povezana sa ostrvom Re.

Klima[uredi]

Klima (La Rošel)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Srednji maksimum, °C (°F) 8,5
(47,3)
9,9
(49,8)
12,1
(53,8)
14,7
(58,5)
17,9
(64,2)
21,3
(70,3)
23,8
(74,8)
23,5
(74,3)
21,8
(71,2)
18,0
(64,4)
12,6
(54,7)
9,2
(48,6)
16,1
(61)
Prosek, °C (°F) 5,9
(42,6)
6,9
(44,4)
8,7
(47,7)
11,1
(52)
14,3
(57,7)
17,5
(63,5)
19,8
(67,6)
19,6
(67,3)
17,8
(64)
14,2
(57,6)
9,4
(48,9)
6,6
(43,9)
12,7
(54,9)
Srednji minimum, °C (°F) 3,4
(38,1)
2,8
(37)
5,4
(41,7)
7,4
(45,3)
10,7
(51,3)
13,7
(56,7)
15,8
(60,4)
15,7
(60,3)
13,7
(56,7)
10,5
(50,9)
6,3
(43,3)
3,9
(39)
9,2
(48,6)
Količina padavina, mm (in) 82,5
(32,48)
66,1
(26,02)
57,0
(22,44)
52,7
(20,75)
61,1
(24,06)
42,9
(16,89)
35,1
(13,82)
46,4
(18,27)
56,5
(22,24)
81,6
(32,13)
91,8
(36,14)
81,8
(32,2)
755,3
(297,36)
[traži se izvor]

Istorija[uredi]

Iako je prostor na kome se danas nalazi osvojen još u galsko-rimsko vreme, nije postojalo nikakvo naselje sve do X veka, kada je grad osnovan.

U XII i XIII veku putevi vitezova Templara susticali su se u La Rošelu, koji je u to vreme predstavljao njihovu glavnu luku na Atlantiku. Sećanje na to vreme ostalo je zabeleženo u nazivima mnogih trgova i ulica u gradu.

Prikaz La Rošela iz 1851.

Godine 1137. Gijom X, grof od Akvitanije, dodelio je La Rošelu status slobodne luke. Pedeset godina kasnije, po prvi put u istoriji Francuske, izabran je voljom naroda gradonačelnik La Rošela — Gijom de Monmiraj. Sve do XV veka La Rošel je ostao najveća luka na obali Atlantika, poznata uglavnom po trgovini vinom i solju. Tokom Stogodišnjeg rata grad je prelazio naizmenično u ruke Engleza i Francuza, već prema odredbama postignutog primirja. Sporazumom iz Bretinjija grad je definitivno potpao pod vlast engleske krune, ali su njegovi žitelji, lukavstvom gradonačelnika Šodrijea, naposletku, ipak, proterali Engleze. Opredelili su se za povratak u Francusko kraljevstvo uz proširenje postojećih nadležnosti, što im je donelo visok stepen autonomije u odnosu prema kralju.

U vreme renesanse La Rošel je počeo da usvaja reformističke ideje i, počev od 1568, postao je sedište hugenota, podstičući period slobode i prosperiteta do 1620. godine. Ostalo je, međutim, zabeleženo da je anžujski grof, budući kralj Anri III, 1572. postavio opsadu ispred grada. Posle više neuspelih pokušaja, postavši u međuvremenu i kralj Poljske, napustio je opsadu. Godine 1622. grof od Giza porazio je rošelsku flotu, kojom je komandovao Žan Giton.

Kardinal Rišelje prilikom opsade La Rošela

Grad je naposletku ušao u sukob sa vlašću Luja XIII kada su topovska đulad prvi put razmenjena 10. septembra 1627. godine sa trupama odanim kralju. Usledila je zatim opsada La Rošela 14. avgusta 1627, tokom koje je kardinal Rišelje držao grad u blokadi do 1. novembra 1628. (dakle, 14 meseci), kada se grad najzad predao izgubivši pravo izbora gradonačelnika i ostale privilegije. Progon velikih razmera nad hugenotima dostigao je vrhunac stavljanjem van snage Nantskog edikta, koji je ukinio Luj XIV. Mnogo hugenota je tada izbeglo i osnovalo nove gradove, jedan od njih je i Nju Rošel.

Godine 1648. sedište obližnje biskupije je preseljeno u La Rošel. Godine 1719. osnovana je trgovačka komora.

Period koji je zatim usledio obeležen je intenzivnim razmenama sa Novim svetom (Nova Francuska u Kanadi, Antili). Bila je to epoha trgovine između Francuske, Afrike — gde su moreplovci nabavljali robove — i Antila.

Za vreme Drugog svetskog rata, Nemačka je u La Rošelu oformila jaku podmorničku bazu (koja je, kasnije, poslužila kao scenografija za film Das Boot). Kao jako nemačko uporište, La Rošel je poslednji francuski grad koji je oslobođen na kraju rata.


Demografija[uredi]

Demografija
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
66.59073.34775.36775.84076.09476.58477.19674.880


Spomenici i turistička mesta[uredi]

Lančana kula[uredi]

Stara luka, dve kule

Jedna od dve znamenite kule La Rošela.

Ne zna se kada je tačno sagrađena. Prema Klodu Masu podignuta je između 1378. i 1380. Prema drugim dokumentima, to se zbilo između 1382. i 1390.

Godine 1651. jedna eksplozija je ozbiljno oštetila krovnu konstrukciju i kružni put.

Godine 1827. mala lančana kula je uništena. U njoj se nalazio čekrk koji je zatezao težak lanac kojim je zatvaran uski plovidbeni prolaz između dve kule.

Restauracija velike kule odigrala se tek pred kraj XIX i na početku XX veka.

Akvarijum[uredi]

Akvarijum je 2001. godine izmešten u sam centar grada. Jedan je od najvećih evropskih akvarijuma. Nekih 10.000 životinjskih vrsta iz Atlantika, Sredozemlja, tropskih mora... sakupljeno u oko tri miliona litara vode! Možete posetiti sajt akvarijuma u La Rošelu na sledećoj adresi: (www.aquarium-larochelle.com)

Kula Svetog Nikole[uredi]

Kula Svetog Nikole posmatrana sa mora

Druga po značaju kula u La Rošelu.

Ima približno petougaonu osnovu i visinu od trideset šest metara. Unutrašnjost čine tri osmougaone sale, koje se nalaze jedna iznad druge, od kojih su dve zasvođene.

Prvobitno, kula je bila pobodena na kolju i izolovana na vodi. Nijedan bedem je nije povezivao sa kopnom.

U drugoj polovini XVI veka izgrađena je kula kakvom je danas poznajemo.

Na boku kule može se videti početak jedne arkade. Arhitekta Liš, koji je bio zadužen za restauraciju kula krajem XIX veka, došao je do zaključka da je možda postojao most lučnog oblika između Kule Svetog Nikole i male lančane kule. Međutim, nijedna gravura niti tekst ne pominju takav jedan most. Biće da most nikada i nije bio izgrađen.

Kula sa velikim časovnikom

Kula sa velikim časovnikom[uredi]

Veliki časovnik isprva je predstavljao ulaz u utvrđeni grad, koji je bio probušen kroz prvobitni bedem. U XIII veku njegov naziv je bio kapija Paro ili Pero, jer je pružao ulaz u predgrađe s tim imenom. Kapiju su, zapravo, činila dva otvora probušena kroz zidinu. Veći je bio namenjen teretnim kolima, a manji pešacima.

Godine 1478. iznad kapije je postavljen oktogonalni zvonik.

Godine 1672. oba otvora su spojena u jedan lučni prolaz kako bi se olakšala cirkulacija.

Godine 1746. gornji deo zdanja je porušen kako bi se na tom mestu izgradio današnji zidni časovnik u stilu Luja XV, sa naučnim i vojnim atributima.

Danas je u kuli smešten Arheološki muzej, a ona je i dan-danas jedna od najvažnijih tački prolaza između keja i starog dela grada.

Fenjer-kula[uredi]

Fenjer-kula

To je kula visoka 55 metara; sastoji se od dva dela. Osnovu čini cilindar visine 25 m, sa prečnikom dužim od 15 m.

Unutrašnjost čini više sala poređanih jedna iznad druge. Na unutrašnjim zidovima se mogu videti mnogobrojni ispisi i crteži urezani u kamenu rukama engleskih, španskih i holandskih moreplovaca koji su tamo bili zatočeni između XVII i XIX veka.

Činila je deo srednjovekovnog bedema i podignuta je najverovatnije na mestu jedne pređašnje kule. Gradnja je započeta 1445, a završena tek 23 godine kasnije, tj. 1468. Nalazila se na jugozapadu srednjovekovne tvrđave i služila je kao svetionik. U to vreme nalazila se na samoj obali mora.

Ostala je neoštećena nakon što je utvrđenje sravnjeno sa zemljom 1629, da bi potom postala sastavni deo novih zidina 1689. Od 1900. do 1914, restauratorskim radovima, rađenim po projektu Žista Liša, vraćen joj je srednjovekovni izgled.

Različita imena kule:

Najstariji naziv joj je Zaustavna kula. Prema nekim izvorima, moreplovci bi bili razoružani odmah po dolasku. Jedna mašina na Fenjer-kuli uzimala je topove sa brodova, koji su zatim mogli ući bez pretnji po grad.

Godine 1568. u cilju ojačavanja zidina, porušene su brojne crkve. Katolici behu pobegli izvan gradskih zidina, ali je trinaest sveštenika, ipak, uhapšeno i zatočeno u kulu. Narednih nedelja su zaklani i bačeni u more sa vrha kule. Posle tog tragičnog događaja kula je postala poznata kao Kula sveštenikâ. Taj je naziv dobio još više na aktuelnosti nakon što je razularena masa zaklala još četiri sveštenika 21. marta 1789.

Najzad, 1822. dvojica aktera „Zavere iz La Rošela“ zatvorena su u kulu, pre nego što će nad njima, zajedno sa još dvojicom, biti izvršena smrtna kazna u Parizu. Kula se otada jedno vreme zvala Kula četiri vodnika.

Kultura[uredi]

  • Svakog leta, počev od 1985, grad je domaćin festivala Frankofoli
  • Od 1973. godine tamo se održava Međunarodni filmski festival (drugi po broju posetilaca u Francuskoj, odmah iza Kana)
  • Džez festival između dve kule održava se jedanput godišnje


Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]