Leska

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
leska
list i plod
list i plod
Status ugroženosti:
Bezbedan takson
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Fagales
porodica: Betulaceae ili Corylaceae[1]
rod: Corylus
vrsta: C. avellana
Binomijalna nomenklatura
Corylus avellana
L.
Ekologija taksona

Leska (obična leska, lat. Corylus avellana) je razgranat žbun ili manje drvo iz porodice Betulaceae ili Corylaceae [a][1]. Plod leske je lešnik. Značajna je ekonomska, ali i dekorativna vrsta i ima široku upotrebu u pejzažnoj arhitekturi.

Ime roda potiče od grčke reči kóris - kaciga, zbog lisnatog ovoja koji obavija plod.[2]

Rasprostranjenost i uslovi staništa[uredi]

Areal leske je veoma širok. Obuhvata Skandinaviju (osim severnih delova), zapadnu i srednju Evropu, Sredozemlje, Balkansko poluostrvo, Kipar, Malu Aziju[3] i Alžir.[2]

Leska u Srbiji[uredi]

Kod nas je široko rasprostranjena u svim krajevima zemlje, pretežno u hrastovom pojasu, ali se može naći i u nekim fitocenozama bukovog pojasa, uglavnom na dubljem i svežijem zemljištu. Često izgrađuju šibljake.[3]

Morfološke i fiziološke osobine leske[uredi]

Botanički crtež biljnih delova leske

Leska je žbun ili, ređe, manje drvo visine do 7 m, razgranate krošnje. Kora stabla je glatka i svetla, a izdanci i grane duge i ravne. Kora grana tanka, crvenkasto smeđa, sa izraženim smeđim lenticelama.[4][3]

Listovi su naizmenično raspoređeni na grani. Okruglasti su do široko jajoliki, dugi 6-10 cm, široki 5-9 cm. Sa lica tamno zeleni, bez sjaja, slabo maljavi ili goli, sa naličja svetliji, često dlakavi duž nerava kojih ima 6-7 pari. o obodu su dvostruko testerasto nazubljeni, naglo ušiljenog vrha, a pri osnovi srcoliko urezani. Lisna peteljka duga do 2 cm, dlakava.[3] Mladi listovi meki i baršunasti.[2]

Cveta pri kraju februara i marta, a nekad i početkom aprila. Muški cvetovi, skupljeni u cvasti - viseće rese, se razvijaju s jeseni, dok se ženski, sitni, uspravni i jedva uočljivi,[2] nalaze ispod muških na vrlo kratkoj dršci.[4] Plodovi pojedinačni ili do 4 zajedno, okruženi kraćim listolikim ovojem koji je po obodu nazubljen ili režnjevit. Sam lešnik je okrugao ili jajast, 15-18 mm dug i 13-15 mm širok. sazreva u septembru. Razmnožava se semenom, korenovim reznicama i kalemljenjem.[3]

Oplodnja[uredi]

Oplodnja umnogome zavisi od mesta na kojem se nalaze ženski cvetovi. Često se na vrhu grančice nalaze ženski cvetovi, a ispod njih muški. U ovom slučaju je oplodnja sopstvenim polenom malo verovatna. Takođe nije retko da se ženski cvetovi nalaze ispod muških. U tim slučajevima je najverovatniji direktan prenos polena na žig tučka. Cvetanje traje 2-10 nedelje. Ženski cvetovi ostaju duže otvoreni, a žig je sposoban da primi polen i do 6 nedelja. Plod leske počinje da se razvija tek u maju, pošto tada nastaje oplodnja.[4]

Prirodni uslovi za gajenje leske[uredi]

Zasadi leske u turskoj pokrajini Giresun

Pošto ima plitak koren, leska ne postavlja posebne uslove u pogledu zemljišta. Najviše joj odgovaraju srednje teška zemljišta bogata krečom. Leska teško podnosi suv vazduh. Dobro podnosi zasejavanje i može se gajiti kao potkultura. Niske temperature u toku cvetanja leski najčešće nanose velike štete. Mada ona u toj fazi podnosi mnogo niže temperature nego druge vrste voćaka. U zimskom periodu može izdržati i vrlo niske temperature.[4]

Podizanje i nega zasada leske[uredi]

Korenov sistem leske razvija se više površinski, te nije nužno duboko rigolovanje. Sasvim je dovoljno ako se ono izvede na 50cm dubine. Ukoliko rigolovanje nije moguće, onda se na tu dubinu kopaju jamići. Rastojanje za lesku obično se kreće oko 6*4m, odnosno 4*4m, 5*4 m.[4]

Razmnožavanje i uzgoj leske kalemljenjem[uredi]

Leska razvija izdanke i najčešće formira žbun, što otežava obradu, trešenje i sakupljanje plodova, a sve to zahteva veću primenu mehanizacije, pa je proizvodnja lešnika skupa. Pri tome, lešnik je traženo ali vrlo deficitarno voće, a uvoz lešnika je u našoj zemlji 3-4 puta veći u odnosu na proizvodnju. Zadnje dve decenije u nakim rasadnicima u Srbiji sadnice leske se proizvode isključivo kalemljenjem na mečju lesku (Corylus colurna L.).[5] S druge strane, jedna od karakteristika mečje leske je da ne stvara izdanke. Zato se koristi kao podloga za gajenje pleme­nitih sorti i služi kao stablotvorac plemenitim sortama lešnika.[6]

Upotreba lešnika[uredi]

Plod lešnika u ljusci

Velika nutriciona i dieototerapeutska vrednost jezgra lešnika, omogućava stalni porast potražnje i potrošnje, a takođe je izuzetno tražen u konditorskoj industriji. Svetska potražnja ѕa lešnikom je u stalnom porastu, što ga čine deficitarnom robom.[4][7]

Energetska i nutritivna vrednost lešnika[uredi]

Energetska vrnost 100 g svežih lješnika iznosi 628 kcal, odnosno 2629 kJ. Od toga sadrži 61% masti, 17% ugljenih hidrata i 15% proteina. Od minerala u lešniku se nalaze kalcijum (114 mg), magnezijum (163 mg), fosfor (290 mg), gvožđe (4,7 mg), cink (2,5 mg), bakar (1,8 mg), mangan (6 mg) i selen (2,4 mcg). Od vitamina lešnik sadrži vitamin C (6,3 mg), tiamin (0,6 mg), riboflavin (0,1 mg), niacin (1,8 mg), pantotensku kiselinu (1 mg), vitamin B6 (0,5 mg), kolin (45,6 mg), betain (0,4 mg), vitamin E (15 mg), folnu kiselinu (68 mcg) i vitamin K (14 mg). U 100 g lešnika ima 10 g dijetalnih vlakana i 92 mcg luteina+zeaksantina.[8]

Proizvodnja lešnika u svetu i u Srbiji[uredi]

Najveći svetski proizvođači su: Turska, Italija, Španija, Grčka, Sjedinjene Američke Države i dr. Italija je vodeći proizvođač lešnika u Evropi.[7] Srbija da bi podmirila svoje potrebe uvozi 95% ploda lešnika.[b][9]

Sortiment[uredi]

Postoji više načina da se grupišu sorte leski. Jedna je podela na: pitome, plemenite, kulturne sorte i šumske forme. Takođe aktuelna je i podela prema morfologiji ploda na : Lambert, Čilske sorte, Lambert hibride, Čilske hibride i šumske forme. Na osnovu dugogodišnjih praćenja svih parametra, za gajenje u Srbiji se preporučuje Enis, Rimski, Istarski dugi, Halški džin, Lešnik od rima, Pijemonski, Beli lambert, Istarski okrugli.[7][4]

Ostale upotrebe leske[uredi]

Drvo leske je polutvrdo i lako se obrađuje. Nije previše trajno. Koristi se za izradu štapova, obruča za burad, tokarske i rezbarske radove i dr.[2]

U današnje vreme lešnik se sve više pominje kao podloga za gajenje vrlo skupocenih gljiva tartufa (Tuber sp.). S obzirom da se na korenu lešnika odvija simbiotski proces sa gljivicama, odnosno mikoriza, to se koristi za inokulaciju mlade sadnice korena lešnika kako za letnji (crni) tartuf, tako i za zimski (beli), koji je veoma skup i na tržištu dostiže izuzetno visoku cenu.[7]

Značaj u ozelenjavanju[uredi]

Habitus dobro formiranog žbuna leske.

Leska se, osim kao poljoprivredna kultura, gaji i kao dekorativna vrsta, zahvaljujući gustoj kruni koju čine krupni listovi. Može se saditi pojedinačno ili u grupama, a pogodna je i za žive ograde. Uzgaja se veći broj hortikulturnih formi, od kojih su najinteresantnije:[3]

  • C. avellana ’Contorta’ - niži, uspravni žbun slabog porasta. Grane izuvijane, listovi delimično savijeni;
  • C. avellana ’Fuscorubra’ - listovi u proleće tamno crveni, kasnije crno mrki;
  • C. avellana ’Heterophylla’ - listovi uži nego kod osnovne vrste, dlakavi i duboko usečeni. Podsećaju na listove hrasta, pa je jedan od sinonima za ovu formu i C. a. ’Quercifolia’;
  • C. avellana ’Pendula’ - grane u početku rastu uspravno, a kasnije se povijaju u kraćem luku.

Vidi još[uredi]

Napomene[uredi]

  1. U zavisnosti od sistematizacije rod leski se ponekad svrstava i u podporodicu ili posebnu porodicu Corylaceae
  2. Podatak o uvozu lešnika trebalo bi shvatiti uslovno, jer su podaci ovog tipa veoma podložni promenama i zavise od mnogo faktora. konkretan podatak je iy 2014. godine.

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 „family Betulaceae”. http://www.thefreedictionary.com/. Farlex. Приступљено 30. 4. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. ed.), Београд: Привредно финансијски водич, pp. 104-105 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 dr Spasoje Bulatović (1986), "Voćarstvo",Beograd; pp. 180.
  5. „PROIZVODNJA SADNICA LESKE KALEMLJENJEM NA PODLOZI MEČJE LESKE”. Letopis naučnih radova br. 1: 164–168. 29 (2005). Приступљено 27. 4. 2016 
  6. „Mečja leska (div lešnik) (c. colurna L.)”. http://vocarstvo.rs. Voćarstvo Srbija. Приступљено 27. 4. 2016. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 „GAJENJE LEŠNIKA”. http://www.hidroponika.com/index.php?route=product/product&path=34_97&product_id=100. Časopis Voćarski Glasnik (br. 17). Приступљено 24. 4. 2016. 
  8. „Lješnjak”. www.coolinarika.com. coolinarika. Приступљено 24. 4. 2016. 
  9. „Za uvoz lešnika godišnje potrošimo osam miliona dolara”. www.blic.rs. Blic online. Приступљено 24. 4. 2016. 

Literatura[uredi]

  • Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 

Spoljašnje veze[uredi]