Pređi na sadržaj

Margaret Floj Vošbern

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Margaret Floj Vošburn
Lični podaci
Datum rođenja(1871-07-25)25. jul 1871.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti29. oktobar 1939.(1939-10-29) (68 god.)
Mesto smrtiPokipsi (Njujork), SAD
Porodica
RoditeljiFrancis Vošburn
Elizabet Floj Dejvis
Naučni rad
Poljepsihologija, biološka psihologija
Poznat poistraživanju svesti

Margaret Floj Vošbern (engl. Margaret Floy Washburn);[1] Njujork, 25. jul 1871 — Pokipsi (Njujork), SAD, 29. oktobar 1939, bila je vodeći američki psiholog sa početka 20. veka, najpoznatija po svom eksperimentalnom radu u ponašanju životinja i razvoju teorije o vezi svesti i motorne aktivnosti. Bila je prva žena kojoj je dodeljen doktorat psihologije 1894. godine, druga žena (posle Meri Viton Kalkins (engl. Mary Whiton Calkins), koja je bila predsednica Američkog udruženja psihologa (engl. American Psychological Association, APA), 1921. godine[2] i prva žena izabrana u Društvo eksperimentalnih psihologa (engl. The Society of Experimental Psychologists).[3] Anketa u časopisu Pregled opšte psihologije (engl. Review of General Psychology), objavljena 2002. godine, rangirala je Margaret Vošburn kao 88. najcitiranijeg psihologa 20. veka.[4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena 25. jula 1871. u Njujorku, kao jedino dete Fransisa Vošberna (engl. Francis Washburn), episkopskog sveštenik, i majke Elizabet Floj Dejvis (engl. Elizabeth Floy Davis), koja je poticala iz prosperitetne njujorške porodice (njeni preci su bili holandskog i engleskog porekla i svi su se doselili u Ameriku pre 1720. godine).[5][6] Margaret je bila jedino dete i provodila je mnogo vremena sa odraslima ili čitajući . Naučila je da čita mnogo pre nego što je krenula u školu pa je brzo napredovala kada je pošla u školu sa 7 godina. U školi je učila francuski i nemački jezik. Kada je imala jedanaest godina, prvi put je upisala državnu školu. Završila je srednju školu 1886. sa petnaest godina, a te jeseni je kao student pripremne godine upisala Vasar koledž Pokipsi, Njujork (engl. Vassar College, Poughkeepsie, New York). Ovaj pripremni status bio je zbog njenog nedostatka u znanja latinskog i francuskog jezika. Tokom studija u Vasaru, Vošbern je razvila snažno interesovanje za filozofiju kroz čitanje poeziju i drugih književnih dela a prvi put se upoznala i sa poljem psihologije.[6] Nakon što je diplomirala na Vasaru 1891. godine, odlučila je da studira kod profesora Džejmsa Mekin Ketela (engl. James McKeen Cattell) u novoosnovanoj psihološkoj laboratoriji na Univerzitetu Kolumbija (engl. Columbia University in the City of New York). Kako Univerzitet Kolumbija još nije primao žene na postdiplomske studije, primljena je samo kao „student slušalac”. Uprkos predrasudama koje su vladale prema ženama u to vreme, koje su se školovale, Ketel je nju tretirao kao sve druge studente i postao njen prvi mentor. Pohađala je njegova predavanja i radila u laboratoriji sa muškarcima.[6] Na kraju njene prve godine na Kolumbiji, Ketel je ohrabrio Margaret da uđe u novoorganizovanu Školu mudraca filozofije (engl. Sage School of Philosophy) na Univerzitetu Kornel (engl. Cornell University) kako bi stekla doktorat jer to nije bilo moguće na Kolumbiji zbog njenog statusa „student slušalac”. Primljena je na Univerzitet Kornel 1891. godine uz dodeljenu stipendiju.[3] Na Kornelu je studirala kod Edvarda Bredforda Tičenera (engl. Edward Bradford Titchener), kao njegov prvi i jedini postdiplomca u to vreme. Njena specijalnost bila je psihologija.[3][6] Kao diplomirani student, sprovela je eksperimentalno istraživanje metoda ekvivalencija u taktilnoj percepciji, kako je predložio Tičener. Posle dva semestra studija i eksperimenata, ona je magistrirala u proleće 1893. godine.[5][6] Tokom svog rada na metodi ekvivalenata, Vošbern je istovremeno razvila i temu za doktorski rad, o uticaju vizuelne percepcije na prosuđivanje udaljenosti i pravca. U junu 1894. održala je svoje usmeno izlaganje i postala prva žena koja je doktorirala psihologiju (pošto je Meri Kalkins ranije bila uskraćena za doktorat jer je bila žena), a takođe je primljena u novoosnovano Američko udruženje psihologa.[5][6] Nikad se nije udavala, umesto toga je odlučila da se posveti svojoj karijeri i brizi o roditeljima.[6] U jednom trenutku, njeni studenti su joj poklonili veliku sumu novca, u znak zahvalnosti za njen rad, u želji da novac koristi za sebe i svoje slobodno vreme ali je ona sav novac uložila u fond za stipendije za studente na odseku za psihologiju. Usled posledica moždanog udara 1937. godine penzionisana je kao profesor emeritus psihologije. Nikada se nije u potpunosti oporavila i umrla je u svom domu u Pokipsiju, u Njujorku 29. oktobra 1939. godine.[7]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon što je diplomirala 1894. godine, Margaret Vošburn je ponuđena katedra za psihologiju, filozofiju i etiku na Vels koledžu (engl. Wells College) u Aurori, Njujork (engl. Aurora, Cayuga County, New York). Prihvatila je ponudu i tamo je provela narednih šest godina, pri čemu je nastavila da radi u laboratorijama Kornela.[3][6] U proleće 1900. Vošbern je predloženo mesto upravnika na Sage koledžu (engl. Sage College) Univerziteta Kornel, gde je radila sledeće dve godine. Zatim joj je ponuđeno mesto docenta psihologije na Univerzitetu Sinsinatija (engl. University of Cincinnati) u Sinsinatiju (engl. Cincinnati), Ohajo (engl. Ohio), gde je bila jedina žena na fakultetu. Tamo je ostala samo jednu školsku godinu.[7] U proleće 1903. vratila se na Vasar koledž kao vanredni profesor filozofije, gde je ostala do kraja života.[5] Odmah po dolasku, postavljena je za šefa novoosnovanog odeljenja za psihologiju. Između 1905. i 1938. godine objavila je 68 studija iz Vasar dodiplomske laboratorije (engl. Vassar Undergraduate Laboratory).[7] Ove studije su bile najveća serija studija sa bilo kog američkog univerziteta u to vreme. Pored svog eksperimentalnog rada, pratila je francuske i nemačke eksperimente viših mentalnih procesa. Ona je predstavila svoju kompletnu „motoričku teoriju” (engl. motor theory) u svom radu Pokret i mentalne slike (engl. Movement and Mental Imagery) 1916. godine.[8] Tokom 1920-ih nastavila je da prikuplja eksperimentalne podatke iz celog sveta kako bi potkrepila svoje argumente. Ostala je čvrsta u svojim biheviorističkim načelima, ali je preuzimala i ideje iz svih glavnih škola mišljenja u psihologiji tog vremena: biheviorizma, strukturalizma, funkcionalizma i geštalt psihologije, pri tom odbacivši spekulativne teorije psihodinamike.[7] Ona je iskoristila svoje eksperimentalne studije ponašanja i spoznaje životinja u objavljene u njenoj knjizi Životinjski um (engl. The Animal Mind),[9] 1908. godine, kako bi predstavi svoju ideju da su mentalni (ne samo bihevioralni) događaji legitimna i važna psihološka područja za proučavanje. Ovo je, naravno, bilo protiv tadašnje ustaljene doktrine akademske psihologije, da mentalno nije vidljivo i stoga nije prikladno za ozbiljna naučna istraživanja. Bavila se i prevođenjem pa je tako prevela knjigu Etički sistemi (engl. Ethical Systems) Vilhelma Vundta (nem. Wilhelm Wundt) na engleski.[10] Vošbern je bila vodeća ličnost psihologije u Sjedinjenim Državama u prvim decenijama 20. veka, značajno doprinevši razvoju psihologije kao nauke i naučne profesije.

Počasti i nagrade[uredi | uredi izvor]

Margaret Floj Vošbern je bila prva žena kojoj je dodeljen doktorat psihologije 1894. godine i prva žena izabrana u Društvo eksperimentalnih psihologa.[1][2] Bila je rangiran među 50 najboljih psihologa u SAD 1903. godine.[1] Izabrana je za predsednika Američkog psihološkog udruženja 1921. godine i izabran u Nacionalnu akademiju nauka (engl. National Academy of Science, APA) 1931. godine.[1][3] U časopisu Pregled opšte psihologije, objavljenom 2002. godine, rangirana je kao 88. najcitiraniji psiholog 20. veka.[4]

Izabrana dela[uredi | uredi izvor]

  • 1908: Margaret Floy Washburn, The animal mind, a text-book of comparative psychology, The Macmillan company, New York.
  • 1916: Margaret Floy Washburn, In Movement and Mental Imagery, Outlines of a Motor Theory of the Complexer Mental Processes, Boston, Houghton, xi-xv.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Mind | Psychology, Philosophy & Neuroscience | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2024-03-05. Pristupljeno 2024-05-03. 
  2. ^ a b „Margaret Floy Washburn, PhD, 1921 APA President”. www.apa.org. Pristupljeno 2024-05-03. 
  3. ^ a b v g d Boring, Edwin G. (1938). „The Society of Experimental Psychologists: 1904-1938”. The American Journal of Psychology. 51 (2): 410—423. ISSN 0002-9556. doi:10.2307/1415667. 
  4. ^ a b „Eminent psychologists of the 20th century”. www.apa.org. Pristupljeno 2024-05-03. 
  5. ^ a b v g „Mind | Psychology, Philosophy & Neuroscience | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-06. 
  6. ^ a b v g d đ e ž „Margaret Floy Washburn - New World Encyclopedia”. www.newworldencyclopedia.org. Pristupljeno 2024-05-06. 
  7. ^ a b v g .https://www.nasonline.org/publications/biographical-memoirs/memoir-pdfs/washburn-margaret.pdf
  8. ^ „Margaret Floy Washburn: Movement and Mental Imagery: Introduction”. brocku.ca. Pristupljeno 2024-05-06. 
  9. ^ Washburn, Margaret Floy (1908). The animal mind; a text-book of comparative psychology. University of California Libraries. New York, The Macmillan company. 
  10. ^ Dallenbach, Karl M. (januar 1940). „Margaret Floy Washburn 1871-1939”. The American Journal of Psychology. Vol. 53, No. 1: 1—5 (6 pages) — preko JSTOR. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Margaret Floj Vošbern na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргарет_Флој_Вошберн&oldid=27805226”