Marija Adelshajm Popović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marija Adelshajm-Popović
Datum rođenja(1822-05-13)13. maj 1822.
Mesto rođenjaKošice, Austrijsko carstvo
Datum smrti13. februar 1875.(1875-02-13) (52 god.)
Mesto smrtiBeograd, Kneževina Srbija

Marija Adelshajm-Popović (slč. Maria Adelsheim-Popovićová; Košice, 13. maj 1822 — Beograd, 13. februar 1875) bila je slovačka i srpska pozorišna glumica.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Marija Adelshajm-Popović je poreklom iz Slovačke, iz plemićke porodice Pecko. Kao glumica debitovala je u Požunu (Bratislavi) 1846. godine u jednoj nemačkoj pozorišnoj družini, promenivši svoje porodično ime Pecko u Adelshajm, jer se njena porodica protivila njenoj želji da se posveti glumi.[a] Izvesno vreme bila je članica Karlovog pozorišta u Beču odakle 1855. godine, na poziv Dimitrija Demetra, prelazi u Zagreb u tek osnovano Hrvatsko narodno kazalište.[2]

U Zagrebu upoznaje glumca Lazu Popovića, jednog od sinova sveštenika Luke Popovića iz Vranjeva, za koga se udaje 1863. godine i sa njim 1867. godine odlazi u Novi Sad, gde u jesen 1868. godine postaje članica Srpskog narodnog pozorišta.[2] Ovim brakom Marija ulazi u čuvenu „umetničku dinastiju” pop-Luke Popovića.[b] U Novom Sadu uspešno igra dve sezone, do 26. septembra 1868. godine kao stalna gošća.[1]

Od aprila 1869. godine nekoliko meseci igra u beogradskom Narodnom pozorištu. Beograđani su je na sceni gledali još 1862. godine, prilikom čuvenog gostovanja Mandrovićeve družine iz Zagreba.[2] Zagrebački glumci su tada, mada u nevolji zbog turskog bombardovanja Beograda, bili prihvaćeni sa velikim oduševljenjem i kao umetnici i kao braća. Na beogradskim pozorišnim listama Marija Adelshajm pojavljivala se i kao Gđa Veljkovićka. Posebno je zapažena bila u ulozi Mejrime u istoimenoj drami Matije Bana.[1]

Od jeseni 1869. godine gostuje po južnoslovenskim krajevima sa putujućom pozorišnom družinom svoga muža.[1] U jesen 1874. godine družina se raspada i Marija se, zajedno sa Lazom, vraća u Beograd.[9] Te zime doživela je nesreću — pala je na poledici. Operisana je ali je, usled teških povreda koje je tom prilikom zadobila, umrla na vrhuncu stvaralačkog poleta.[2]

Marija Adelshajm-Popović bila je vrlo darovita, obrazovana, inteligentna i jedna od najboljih glumica svoga doba.[2] U prvom glumačkom naraštaju beogradskog Narodnog pozorišta ona se, uz Mariju Jelensku, isticala lepim obrazovanjem i smislom za pedagoški rad, što je naročito koristilo mladim glumcima. Pera Dobrinović je uvek isticao da za svoj nagli glumački uspon može da zahvali upravo njoj.[1]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Sa podjednakom uverljivošću i spontanošću u karijeri je ostvarila niz značajnih uloga:[2][1]

  • Sofija (Juran i Sofija,[v] Ivan Kukuljević Sakcinski),
  • Mejrima (Mejrima, Matija Ban),
  • Ružica (Oslobođenje Bošnjaka, M. Ban),
  • Debora (Debora, Salomon Herman fon Mozental),
  • Maca (Graničari, Josip Frajdenrajh),
  • Crna kraljica (Crna kraljica, J. Frajdenrajh)
  • Jelisaveta (Marija Stjuart, Fridrih Šiler),
  • Marija (Marija Tjudor, Viktor Igo),
  • Mati (Kršteno pismo, August Vilhelm Ifland),
  • Hercoginja (Čaša vode, Ežen Skrib),
  • Fadeta (Cvrčak,[g] Šarlota Birh-Pfajfer),
  • Sofija (Dva narednika, A. Mejlar i B. Dobinji),
  • Marta (Balkanska carica, Nikola I Petrović Njegoš),
  • Leposava (Zvonimir, Jovan Subotić),
  • Jelisaveta (Jelisaveta, kneginja crnogorska, Đura Jakšić),
  • Jelisaveta (Grof Eseks, Hajnrih Laube) i dr.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bratislava, glavni grad Slovačke, nekada je nosio ime Pressburg (nemačko ime), Pozsony (mađarsko ime) ili Požun (srpsko ime)
  2. ^ Brojna porodica ovog sveštenika je srpskom pozorištu dala sedam čuvenih imena, pet kćeri i dva sina. Svoj život su pozorištu posvetili Ljubica Kolarović, Katica Popović, Draginja Ružić, Jelisaveta - Jeca Dobrinović, Sofija Vujić, Laza i Paja Popović. O deci popa Luke može se reći da su svi bili talentovani za po­zornicu, a iznad svega vredni i ambiciozni. Služili su svima za primer. Oni su posebno dobrodošli srpskom pozorištu, baš u najtežem perio­du, periodu njegovog nastajanja. Zajedno sa snajama i zetovima, među kojima su bili, osim Marije,[1] Dimitrije Ružić, Pera Dobrinović i Dimitrije Kolarović[3] ova „umetnička dinastija” je jedno vreme sačinjavala gotovo polovinu trupe Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu[4] i predstavljali su moćan i veoma uticajan porodični krug, ne samo u glumačkoj družini nego i u organima Društva za Srpsko narodno pozorište.[5] Glumačku tradiciju nastavili su i unuci prote Luke: Zorka Todosić, Emilija Popović[6], Milka Marković[7] i Luka Popović.[8]
  3. ^ Juran i Sofija Ivana Kukuljevića Sakcinskog je prva drama izvedena na hrvatskom jeziku i štokavskom narječju na pozornicama severne Hrvatske, 1839. godine.[10]
  4. ^ Dramatizacija romana Mala Fadeta, Žorž Sand

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e „ADELSHAJM-POPOVIĆ Marija”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 18. 1. 2017. 
  2. ^ a b v g d đ Stojković 1979, str. 149—150
  3. ^ Stojanović, Olja (2016). Zorka Todosić : 1864-1936 (PDF). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. ISBN 978-86-80629-87-2. COBISS.SR 226043148
  4. ^ „Tajne ljubavi čuvenih Srba (6): Greh sa svastikom”. Vesti on-line. Pristupljeno 10. 1. 2017. 
  5. ^ „DOBRINOVIĆ Zorka”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  6. ^ Blažić, Mirjana. „Gosti iz Prošlosti”. Radio Beograd 1. RTS. Pristupljeno 12. 1. 2017. 
  7. ^ „Maksimović Vujić, Sofija”. Srpski biografski rečnik. [Knj.] 5, Kv-Mao (PDF). Novi Sad: Matica srpska. 2011. ISBN 978-86-7946-085-1. Pristupljeno 13. 1. 2017. COBISS.SR 266200327
  8. ^ MEČKIĆ, LAZAR. „Luka Popović”. NBO - Novi Bečej On-line. Архивирано из оригинала 17. 03. 2022. г. Приступљено 18. 1. 2017. 
  9. ^ „ПОПОВИЋ Лаза”. Енциклопедија СНП. Српско народно позориште, Нови Сад. Приступљено 24. 2. 2017. 
  10. ^ „‘JURAN I SOFIJA’: Prva drama izvedena na hrvatskom jeziku i štokavskom narječju na pozornicama sjeverne Hrvatske”. zagreb.info. Приступљено 20. 2. 2017. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Stojković, Borivoje S. (1979). Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba : (drama i opera). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije. COBISS.SR 46929415
  • Srpska porodična enciklopedija. Knj. 1, A-Ar. Beograd: Narodna knjiga - Alfa, Politika. 2006. ISBN 86-331-2730-X. COBISS.SR 129480460

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Аделсхајм_Поповић&oldid=27685106”