Maskara

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tuba maskare i štapić aplikator

Maskara je kozmetičko sredstvo koja se obično koristi za poboljšanje izgleda trepavica. Može da potamni, zadeblja, produži i/ili definiše trepavice. Uobičajena je u jednom od tri oblika - tečnost, puder ili krema - maskara ima različite formule; međutim, većina sadrži iste osnovne komponente pigmenata, ulja, voskova i konzervansa. Najčešći oblik maskare je tečnost u tubi.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Osnovne karakteristike kvalitetne maskare su da se lako nanosi, ne ostavlja grudvice i ne kruni se. Nakon nanošenja trepavice izgledaju gušće, raskošnije, ali i mekše, zahvaljujući formuli obogaćenoj uljima. Trepavice nakon nanošenja maskare su intenzivno obojene, produžene i gušće, bez lepljenja. Četkica treba da bude takve konstrukcije da omogući pristup čak i najsitnijim dlačicama. Važna je i postojanost odnosno otpornost nanete mase.[1]

U skladu sa potrebama i željama žena, definišu se i naglašavaju posebne karakteristike, te imamo: maskare za duge trepavice, maskare za svilene trepavice, prirodna maskara (izrada kod kuće), bezbojna maskara, maskara u boji, maskara za retke trepavice, maskara za guste trepavice, vodootporna maskara, maskara za osetljive oči, maskara za volumen trepavica, trajna maskara, maskara za obrve. Zanimljivo je da najskuplja maskara na svetu košta čak 14 miliona dolara - dizajnirao je brend H.Couture i obložena je dijamantima.[2][3]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Rečnik engleskog jezika Kolins definiše maskaru kao „kozmetičku supstancu za potamnjivanje, izduživanje, uvijanje, bojenje i zgušnjavanje trepavica, nanesenu četkom ili štapićem“. Oksfordski engleski rečnik dodaje da se maskara povremeno koristi i na obrvama.

OED se takođe poziva na maskaru iz dela objavljenih krajem 15. veka. 1886. godine Peck & Snyder Catalogue oglašava „Mascaro or Water Cosmetique. . . Za potamnjivanje obrva i brkova, a da ih ne podmažete i istaknete“. 1890. godine, Century Dictionary je maskaru definisao kao „vrstu boje koju glumci koriste za obrve i trepavice“. A 1894. N. Lin savetuje u Lynn’s Practical Hints for Making-up, „za tamne trepavice, obojiti maskarom ili crnom bojom, malom četkicom“.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Izvor reči „maskara“ nije jasan. Španska reč máscara koja znači „maska“ ili „mrlja“ i italijanska reč maschera koja znači „maska“ su moguća porekla.[4] Srodna katalonska reč opisuje čađ ili crni namaz, a portugalska reč máscara znači „maska“, a mascarra znači tamnu mrlju ili čađ.[5] Postoji čak i snažna podrška za mogući izvor iz arapske reči maskharah ili „klovn“.[6] [7] Hebrejska reč משקרות (MaSQROTh) koja se odnosi na ženske oči nalazi se u Isaiji 3:16.[8]

Latinske rasprave ponekad su koristile reč maskara kada se govorilo o vešticama.[9]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nanošenje maskare

Postojanje maskare se može dokumentovati u drevnom Egiptu. Zapisi iz oko 4000. godine p. n. e. odnose se na supstancu zvanu kohl koja se koristila za potamnjivanje trepavica, kapaka i obrva.[10] Kohl su muškarci i žene koristili za maskiranje očiju, verujući da štiti od zlih duhova i štiti dušu. Često se sastojala od galenita; malahita; uglja ili čađi; meda; a dodavana je i voda da kohl ne teče.[11] Pod uticajem Egipta, upotreba kohl-a zadržala se i u narednim vavilonskim, grčkim i rimskim carstvima. Nakon pada Rimskog carstva, kohl je prestao da se koristi na evropskom kontinentu, gde se smatrao isključivo kozmetikom; nasuprot tome, nastavio je da se široko koristi na Bliskom istoku u verske svrhe.

Stara boca za maskaru, oko 1600.

Tokom viktorijanske ere, društveno mišljenje se radikalno usmerilo ka promociji kozmetike, a znalo se da su žene veći deo dana provodile zauzete tretmanima lepote. Ulagani su veliki napori da bi se stvorila iluzija dugih, tamnih trepavica.[traži se izvor] Pokušavajući ovo, viktorijanske žene su pravile vrstu maskare u svojim domovima.[11] Na tanjiru bi zagrejale mešavinu pepela ili čađi sa lampe i zovu i zagrejanu smešu nanosili na trepavice. [12]

Proizvod koji bi ljudi danas prepoznali kao maskaru razvio se tek u 19. veku. Hemičar po imenu Ežen Rimel razvio je kozmetiku koristeći novoizumljeni vazelin. Ime Rimel postalo je sinonim za ovu materiju i još uvek se prevodi u „maskara“ na portugalskom, španskom, grčkom, turskom, rumunskom i persijskom jeziku.[13]

Preko Atlantskog okeana i otprilike u isto vreme, 1915. godine, Tomas Lajl Vilijams stvorio je izuzetno sličnu supstancu za svoju sestru Mejbel.[13] 1917. godine započeo je posao putem pošte proizvoda koji je prerastao u kompaniju. Iz imena Maybell + Vaselline, nastala je Maybelline, kompanija koja je danas globalno poznata kao proizvođač šminke.[11][14]

Maskara koju su razvila ova dvojica muškaraca sastojala se od vazelina i uglja u određenom odnosu.[13] Ali ubrzo je razvijena bolja alternativa. Navlažena četka je utrljana na masu koja je sadržavala sapun i crnu boju u jednakim razmerama, i naneta na trepavice.[10] Ipak je i to bilo izuzetno neuredno. Do značajnog poboljšanja nije došlo sve do 1957. godine, inovacijom Helene Rubinštajn.

Događaji koji su doveli do poboljšanja Helene Rubinštajn započeli su u Parizu početkom 20. veka. Tamo, u modnoj prestonici sveta, maskara je brzo sticala popularnost i uobičajenu upotrebu.[15] Elizabet Arden i Helena Rubinštajn, dva giganta u industriji lepote, bile u toku sa njenim razvojem. Posle Prvog svetskog rata američki potrošači postali su željni novih proizvoda.[16] Osetivši priliku, i Rubinštajn i Arden lansirale su sopstvene brendove kozmetike koji uključuju maskaru. Naporima ove dve rivalke maskara je konačno stekla ugled i naklonost u američkom društvu.[17]

Izum fotografije i filma povećao je popularnost i upotrebu maskara u Americi. Filmovi su posebno oglašavali novi standard lepote i seksualne privlačnosti.[18] Poznate glumice klasičnog bioskopskog doba, kao što su Tida Bara, Pola Negri, Klara Bou, Greta Garbo, Marlen Ditrih, Bet Dejvis i Džin Harlou, uveliko su zavisile od maskare zbog svog glamuroznog izgleda, koji je prosečna žena nastojala da oponaša.[19] ‍:8–9,11–12

1933. godine žena koja je u sudskim spisima poznata kao gđa. Braun je pristala da joj se trajno oboje trepavice. [19] ‍:20 Nažalost, proizvod Lash Lure je kao sredstvo za bojenje koristio para-fenilendiamin, hemikaliju izuzetno toksičnu za telo. ‍:23 U to vreme Savezna uprava za lekove nije regulisala kozmetiku, a opasnosti parafenilendiamina nisu bile poznate.[20] Za nekoliko sati od tretmana, gđa. Braun je počela da oseća ozbiljne simptome peckanja i pečenja očiju. Do sledećeg jutra, na njenim očima nastali su čirevi koji su curili i natekli. ‍:22 Korišćenje Lash Lure rezultiralo je slepilom kod gđe. Braun i još petnaest žena, a takođe su uzrokovale smrt druge usled bakterijske infekcije.[21] Tek nakon incidenta sa Lash Lure-om i nekoliko drugih njemu sličnih, dokumentovanih u knjizi Rut deForest Lamb pod naslovom Američka komora strave, Kongres je 1938. dodelio pravo Agenciji za hranu i lekove (FDA) da reguliše kozmetiku. ‍:24

Godinama kasnije, 1957. godine, Rubinštajnova je stvorila formulu koja je maskaru od tvrde mase razvila u kremu na bazi losiona. Novu maskaru spakovala je u tubu koja se prodaje sa četkicom. Za upotrebu, krema se nanosi na četkicu i zatim na trepavice.[16] Iako još uvek neuredan, bio je to korak ka modernom proizvodu od maskare.

Ubrzo je patentiran žlebljeni štapić. Promena aplikatora dovela je do toga da je maskara bila još lakša za upotrebu, a njena popularnost se povećala.[10]

Maskara sada teži ka višenamenskoj upotrebi, uključujući serume za povećanje trepavica, biljne dodatke i formule obogaćene pro-vitaminima.

Sastojci i proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Sve formulacije sadrže pigmente, ulja i voskove.

Kozmetički pigmenti[uredi | uredi izvor]

Pigmentacija crne maskare slična je onoj koju su koristile Egipćanke i Viktorijanske žene. Crne i smeđe maskare obično su obojene upotrebom oksida gvožđa.[22] Neke maskare sadrže ultramarinsko plavu boju.[10]

Plava maskara

Pigmenti maskare najčešće uključuju okside gvožđa i titanijum dioksid koji maskaru daju željenu boju.[23] 65% titanijum dioksida (TiO2) čini obim prodaje neorganskih pigmenata. [24] TiO2 daje pigmentu belu boju, dok različiti oksidi gvožđa daju razne boje poput crvene, žute, smeđe i crne. Veličina čestica neprozirnih pigmenata kreće se od 0,2-0,3 µm.

Trepavice tretirane maskarom.

Ulja, voskovi itd.[uredi | uredi izvor]

Među mnogim uljima koja se koriste su laneno ulje, ricinusovo ulje, ulje eukaliptusa, lanolin i terpentinsko ulje. Često se koristi i susamovo ulje. [10] Voskovi koji se obično nalaze u maskarama su parafinski vosak, karnauba vosak i pčelinji vosak.

Vodootporne maskare zahtevaju hidrofobne sastojke, poput dodekana. Maskare koje nisu otporne na vodu sadrže osnovne sastojke koji su rastvorljivi u vodi.[25] Maskare dizajnirane za izduživanje ili uvijanje trepavica često sadrže najlonska ili rejonska mikrovlakna.[26] Pored toga, ceresin, tragakant guma i metil celuloza redovni su sastojci i služe kao sredstva za učvršćivanje.[10]

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Maskara se često koristi svakodnevno širom sveta. Samo u 2016. godini američki potrošači potrošili su 335,6 miliona USD na prvih 10 vodećih brendova maskara.[27]

U jednom načinu proizvodnje, koji se naziva bezvodnim, svi voskovi, ulja i pigmenti se istovremeno zagrevaju i mešaju. Alternativni metod, nazvan emulgovanje, započinje kombinovanjem vode i zgušnjivača. Odvojeno se kombinuju voskovi i emulgatori. Zatim se pigment dodaje pojedinačno u obe smeše. Konačno, sve se sjedinjuje u homogenizatoru, gde se brzo mešaju ulja, voda, voskovi i emulgatori - sastojci koji se prirodno odbijaju.[10]

Rok trajanja maskare je dva do četiri meseca.[28]


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Najbolje drogerijske maskare s kojima ne možete da pogrešite”. injournal.rs. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  2. ^ Grujin, Zorana. „Maskara za trepavice – otkrijte kako da pronađete onu pravu!”. minutzamene.com. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  3. ^ „Treba li vam maskara za obrve?”. budilepa.com. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  4. ^ Mascara. Online Etymology Dictionary. Harper, Douglas. 2010. 
  5. ^ Oxford English Dictionary. „Probably < Spanish máscara or Italian maschera, Italian regional mascara, all in sense ‘mask’; or perhaps alternatively < Catalan mascara ‘soot, black smear’, or Portuguese mascarra ‘stain, smut’.” 
  6. ^ The Macquarie Dictionary. South Yarra: The Macquarie Library Pty Ltd. 2005. 
  7. ^ New Oxford American Dictionary (2 izd.). „late 19th cent.: from Italian, literally ‘mask’, from Arabic masḵara ‘buffoon’.” 
  8. ^ Adam Clarke, Commentary, 1831, volume III page 688
  9. ^ Barbra G. Walker (1996). The Woman's Encyclopedia of Myths and Secrets. str. 1077. 
  10. ^ a b v g d đ e „Mascara”, How Products Are Made, Advameg, Inc., 28. 11. 2007 
  11. ^ a b v Michalak, Jodie (7. 7. 2010), „History of Mascara”, Love To Know 
  12. ^ Flemming, Katherine (avgust 2006), „Technology: The History of Mascara”, FASHION Magazine, St. Joseph Media 
  13. ^ a b v Parwani, Kritika (2010), „Mascara Ingredients”, Buzzle 
  14. ^ Rokvić, Una. „MASKARA”. progressivemagazin.rs. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  15. ^ „Arden, Elizabeth, Dec. 31, 1878?-Oct. 18, 1966”. Notable American Women: The Modern Period. Cambridge: Harvard University Press. 1980. 
  16. ^ a b „Rubinstein, Helena, Dec. 25, 1870-April 1, 1965”. Notable American Women: The Modern Period. Cambridge: Harvard University Press. 1980. 
  17. ^ „Arden, Elizabeth, née Florence Nightingale Graham”, Chambers Biographical Dictionary, London: Chambers Harrap, 2007 
  18. ^ Purifoy, Jennifer, „Understanding the History of Cosmetics”, History of 20th Century Fashion 
  19. ^ a b Riordan, Teresa. Inventing Beauty: A History of Innovations that Have Made Us Beautiful. 
  20. ^ National Research Council. "Safety Testing." p. 21.
  21. ^ Eschner, Kat (26. 6. 2017). „Three Horrifying Pre-FDA Cosmetics”. Smithsonian Institution. Arhivirano iz originala 15. 7. 2019. g. Pristupljeno 26. 5. 2020. 
  22. ^ Günther Schneider, Sven Gohla, Jörg Schreiber, Waltraud Kaden, Uwe Schönrock, Hartmut Schmidt-Lewerkühne, Annegret Kuschel, Xenia Petsitis, Wolfgang Pape, water "Skin Cosmetics" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2005, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a24_219.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  23. ^ Swiler, Daniel R. (2005). „Pigments, Inorganic”. Kirk-Othmer Encyclopedia of Chemical Technology (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons, Inc. ISBN 9780471238966. doi:10.1002/0471238961.0914151814152215.a01.pub2. 
  24. ^ Jones, Tony; Egerton, Terry A. (2000). „Titanium Compounds, Inorganic”. Kirk-Othmer Encyclopedia of Chemical Technology (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons, Inc. ISBN 9780471238966. doi:10.1002/0471238961.0914151805070518.a01.pub3. 
  25. ^ Does Your Mascara Contain Toxic Ingredients?, Health Central, 4. 3. 2010 
  26. ^ Who Wins the Mascara War?, Carefair, 2009 
  27. ^ Drug Store News (9. 8. 2016). „Leading mascara brands in the U.S. dollar sales, 2016 | Statistic”. Statista (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-11-27. 
  28. ^ „Shelf Life/Expiration Dating”. US Food and Drug Administration (na jeziku: engleski). 5. 11. 2017. Pristupljeno 2017-11-27. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маскара&oldid=27677594”