Matija Kantakuzin

Matija Kantakuzin
Lični podaci
Datum rođenja	1325.
Datum smrti	23. jun 1383.(1383-06-23) (57/58 god.)
Mesto smrti	Mistra,
Porodica
Supružnik	Irina Paleolog
Potomstvo	Dimitrije I Kantakuzin, Helena Asanina Kantakouzene, John Kantakouzenos
Roditelji	Jovan Kantakuzin Irina Asen
Dinastija	Kantakouzenos
Vizantijski car
Prethodnik	Jovan V Paleolog and Jovan VI Kantakuzin
Naslednik	Jovan V Paleolog

Matija (I) Kantakuzin (grč. Ματθαίος Καντακουζηνός) je bio vizantijski car savladar (1353—1354), pretendent na presto (1354—1357) i morejski despot (1380—1383). Bio je najstariji sin Jovana Kantakuzina (1347—1354) i Irine Asen. Tokom građanskog rata koji je njegov otac vodio protiv Jovana V (sa prekidima 1341—1391), Matija mu je aktivno pomagao u borbi, a nakon njegove abdikacije 1354. godine, nastavio je samostalno borbu. Posle svog poraza, otišao je na Peloponez i pomogao bratu Manojlu (1348—1380) u vođenju Morejske despotovine, da bi nakon njegove smrti i sam preuzeo vlast nad njom.

Poreklo i porodica

Matija je bio najstariji sin Jovana Kantakuzina i Irine Asen, ćerke namesnika Moreje Andronika Asena (1316—1322) i sina bugarskog cara Jovana Asena III (1279—1280) iz braka sa Irenom Paleolog, sestrom vizantijskog cara Andronika II (1282—1328). Pored njega, oni su imali još petoro dece:

• Manojlo Kantakuzin (1348—1380), morejski despot
• Andronik Kantakuzin
• Marija Kantakuzin, supruga epirskog despota Nićifora II (1335—1340, 1355 — 1359)
• Teodora Kantakuzin, supruga emira Bitinije Orhana (1326—1362)
• Jelena Kantakuzin, supruga vizantijskog cara Jovana V (1341—1391)

Bio je oženjen Irinom Paleolog, ćerkom, nesuđenog kralja Srbije, despota Dimitrija. On je bio sin vizantijskog cara Andronika II iz njegovog drugog braka sa Irinom Monferatskom. Njih dvoje su imali petoro dece:

• Jovan Kantakuzin,
• Dimitrije Kantakuzin (1383), morejski despot
• Teodora Kantakuzin,
• Jelena Kantakuzin,
• Marija Kantakuzin,

Život i vladavina

Matija Kantakuzin je rođen oko 1325. godine i 1341. godine se ženi unukom Andronika II Irinom, ćerkom despota Dimitrija. Kao vojskovođa, učestvovao je u građanskom ratu oko vlasti na strani svoga oca, koji je 1347. godine izvojevao pobedu. Posle pobede, dodeljena mu je na upravu oblast zapadne Trakije, od Dimotike do Hristopolja, koja se naslanjala na Srpsko carstvo, koje je godinu dana ranije proglasio Dušan Silni (kralj 1331 — 1346, car 1346—1355). Usled povećanja tenzija između potisnutog Jovana V i Kantakuzina, Jovan VI Matijinu oblast predaje mladom caru, a njemu dodeljuje na upravu delove istočne Trakije oko Hadrijanopolja. Sam Matija je bio nezadovoljan time što ga otac nije proglasio za savladara i vrlo brzo je došlo do otvorenih neprijateljstava između njega i Jovana V.

On je u jesen 1352. godine upao u Matijinu oblast, kojom je brzo i bez borbe ovladao, jer su mu veći gradovi otvorili kapije. Matija se pred njim zatvorio u Hadrijanopoljsku citadelu, dok mu je sam grad otvorio vrata. Njegov otac je vrlo brzo reagovao i poslao mu je u pomoć odrede Osmanlija koji su opljačkali Trakiju i gradove koji su priznali vlast Jovana V. Nakon ovoga, mladi car je pozvao u pomoć Bugare i Srbe, nakon čega je Jovan Kantakuzin od sultana Orhana (1326—1359) zatražio dodatnu pomoć. Pred dodatnim osmanlijskim snagama koje su brojale 10.000 (po nekima i 12.000) vojnika, Bugari su se povukli dok su združene snage Jovana V i 4.000 srpskih konjanika koje je poslao car Dušan, poražene u bici kod Dimotike.

Posle ovoga Jovan VI je u aprilu 1353. godine proglasio Matiju za cara savladara, ali je svečano ovenčavanje obavljeno tek u februaru 1354. godine, pošto je patrijarh Kalist I (1350—1354, 1355 — 1363) smenjen jer se usprotivio takvoj odluci, nakon čega je za novog postavljen Filotej Kokinos (1354 — 1355, 1364 — 1376) koji ga je i svečano ovenčao za cara u Vlahernskoj crkvi. Međutim, već u novembru iste godine, Jovan V ulazi u Carigrad, a Jovan VI se povlači sa vlasti i zamonašuje se manastiru Mangana. Sam Matija se održao na vlasti u oblasti Rodopa i nastavio dalju borbu, ali je tokom 1356. godine teško poražen u sukobu sa Srbima. Tokom borbi je zarobljen i poslat Jovanu V koji ga je držao u zarobljeništvu sve dok se i zvanično nije odrekao carske titule 1357. godine.

Matija je 1361. godine otišao na Peloponez, kojim je upravljao njegov mlađi brat Manojlo. Pomagao mu je u vladavini tokom koje je sredio prilike u Morejskoj despotovini i ojačao je. Nakon njegove smrti 26.03. 1380. godine, vlast u Moreji je preuzeo Matija, dok je Jovan V 1381. godine za novog despota postavio svog sina Teodora I (1383—1407). Matija je pokušao da spreči njegov dolazak na vlast, u čemu nije uspeo, nakon čega je vlast predao svom sinu Dimitriju da izvrši mirnu primopredaju vlasti iz ruku Kantakuzina u ruke Paleologa. Ovime je sukob dve porodice oko vlasti u Vizantiji konačno okončan, nakon četvorodecenijskih sukoba.

Matija je umro u Mistri 1383. ili 1391. godine.

Porodično stablo

4. Mihailo Kantakuzin

2. Jovan VI Kantakuzin

5. Teodora Paleolog Anđel

1. Matija Kantakuzin

6. Andronik Asen

3. Irina Asen

Literatura

• Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
• Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded izd.). Cambridge University Press. 
• Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. izd.). Cambridge University Press. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. 
• Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.