Јелена Кантакузин (византијска царица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јелена Кантакузин
Пуно имеЈелена Кантакузин
Датум рођења1333.
Место рођењаЦариград
Византијско царство
Датум смрти1396.
Место смртиЦариград
Византијско царство
ГробАја Марта, Цариград
ДинастијаКантакузини, Палеолози
ОтацЈован VI Палеолог
МајкаИрина Асен
СупружникЈован V Палеолог
ПотомствоАндроник IV Палеолог, Манојло II Палеолог, Теодор I Палеолог, Michael Palaiologos
Византијска царица
Период1347-1376
ПретходникИрина Асен
НаследникЈелена Драгаш

Јелена Кантакузин (грчки: Ελένη Καντακουζηνή; 1333-1396) је била византијска царица, супруга Јована V Палеолога (1341-1391).

Биографија[уреди]

Јелена је била ћерка Јована VI Кантакузина и Ирине Асен. Доналд Никол верује да је била најмлађа од три ћерке Јована Кантакузина. Јелена је била сестра Матије Кантакузина и Манојла Кантакузина. Њене сестре, Марија и Теодора, биле су супруге Нићифора II Орсинија и Орхана I. Јован V Палеолог и Јован VI Кантакузин били су противници у грађанском рату који је беснео у Царству између 1341. и 1347. године. Две стране су 1347. године постигле споразум. Јован VI је постао савладар Јована V. Споразум је учвршћен браком Јована V и Јелене Кантакузин. Склопљен је 28. маја 1347. године, осмог дана након крунисања Кантакузина за цара. Јелену и Јована венчао је патријарх Исидор. Јелена је тада имала око 13 година, док је Јован имао 15 година. Мир у Царству трајао је кратко, до 1352. године, када је Јеленин супруг наставио непријатељства против њеног оца. Кантакузин је 1354. године приморан на оставку. Матија је задржао титулу савладара до свог пораза 1357. године.

Јелена је 1346. године пратила своју мајку и сестру до Селимврије где се Теодора удала за османског емира Орхана. Орхан је убрзо послао свог човека у Цариград да убије Јована V сматрајући да тиме чини услугу свом тасту. Јелена је 1352. године у пратњи Јована VI и свога сина Манојла, отишла у Тракију где је Јован примио власт над градовима који су му додељени. Нићифор Григора пише да се Јелена вратила у Цариград како би оца заштитила од могућих акција свог мужа.

Када је Јеленин син, Андроник IV, свргао свог оца, 12. августа 1376. године, Јелена је покушала да помири две стране. Упркос томе, Јован V и његови синови, Теодор и Манојло, бачени су у тамницу октобра исте године. Јуна 1379. године Јован је побегао из тамнице. Андроник се склонио у Галату узимајући Јелену, Марију и Теодору као таоце. Након склапања споразума маја 1381. године, Јелена и остале заробљенице су ослобођене. Према Димитрију Кидону, грађани су је бурно дочекали у престоници. Након смрти Јована V 1391. године, Јелена је постала монахиња манастира Кира Марта у Цариграду под именом Хипомона. Умрла је између октобра и децембра 1396. године.

Породица[уреди]

Јелена и Јован имали су деветоро деце:

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Михаило Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јован VI Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Теодора Палеолог Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јелена Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Мицо Асен
 
 
 
 
 
 
 
12. Јован Асен III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија Асенина
 
 
 
 
 
 
 
6. Андроник Асен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Михаило VIII Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
13. Ирина Палеологина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Теодора Дукина Ватацина
 
 
 
 
 
 
 
3. Ирина Асен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Михаило Дука Глаб Тарханеиотис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Тарханеиотиса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Дукина Комнина Палеологина Бранаина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

Јелена Кантакузин (византијска царица)
Рођен/а: 1333 Умро/ла: 1396
Претходник:
Ирина Асен
Византијска царица
1347–1376
са Ирина Асен (1347–1354)
Ирина Палеологина (1353–1357)
Наследник:
Кераца Бугарска
Претходник:
Кераца Бугарска
Византијска царица
1379–1391
Наследник:
Јелена Драгаш