Međunarodna banka za obnovu i razvoj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Međunarodna banka za obnovu i razvoj
SkraćenicaIBRD
Datum osnivanja1944.
Tiprazvojno finansijska institucija
Pravni statusaktivan
SedišteVašington, SAD
Članovi189 država
Predsednik Svetske bankeDavid Malpass
 SAD
Matična organizacijaGrupa Svetske banke
Veb-sajtwww.worldbank.org/ibrd

Međunarodna banka za obnovu i razvoj, IBRD; (engl. International Bank for Reconstruction and Development) je jedna od pet institucija koje čine grupaciju Svetske banke. Osnovana je 27. decembra 1945, posle ratifikacije međunarodnih sporazuma postignutih na Monetarnoj i finansijskoj konferenciji Ujedinjenih nacija od 1. do 22. jula 1944 u Breton Vudsu, Nju Hempširu. IBRD je međunarodna organizacija čija je originalna misija bila je da finansira obnovu nacija razorenih za vreme Drugog svetskog rata. Trenutno, svoju misiju je proširila na borbu protiv siromaštva finansijskom pomoći državama. Njen rad se održava kroz plaćanja kako je to regulisano od strane država članica.[1][2][3]

IBRD daje zajmove vladama, i javnim preduzećima, uvek pod državnom (ili „suverena“) garancijom otplate pod opštim uslovima. Sredstva za ove pozajmice dolaze prvenstveno od izdavanja obveznica Svetske banke na svetskom tržištu kapitala - obično 12-15 milijardi dolara godišnje. Ove obveznice se ocenjuju rejtingom AAA (najviši mogući). Zbog kreditnog rejtinga IBRD-a, u mogućnosti je da pozajmljuje uz relativno niske kamatne stope. Pošto većina zemalja u razvoju ima značajno niže kreditne rejtinge, IBRD može kreditirati zemlje sa kamatnim stopama koje su obično prilično atraktivne za njih, čak i nakon dodavanja male marže (oko 1%) za pokrivanje administrativnih troškova.

Pozajmice i krediti IBRD-a za 2005. godinu

Članstvo[uredi | uredi izvor]

Zemlje članice IBRD-a

Članovi su IBRD-a su 186 zemalja članica UN-a i Kosovo. Najnoviji član je Tuvalu, koji se pridružio u 2010. godini. Svi članovi IBRD-a su i članova MMF-a, i obratno.

Zemlje članice UN-a koje nisu članovi su: Kuba, Severna Koreja, Andora, Monako, Lihtenštajn, Nauru, Kukova Ostrva, Nijue, Vatikan i ostale države sa ograničenim priznanje.

Upravljanje[uredi | uredi izvor]

Postoji pet „usko povezanih institucija“ od kojih svaka ima „različitu ulogu“[4] i zajedno čine Svetsku banku — IBRD, Međunarodnu asocijaciju za razvoj (IDA), Međunarodnu finansijsku korporaciju (IFC), koja „ulaže u privatne firme i promoviše preduzetništvo“,[5] Multilateralna agencija za garancije investicija (MIGA), koja garantuje zajmove, i Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (ICSID). Njihova misija je da se „bore protiv siromaštva i poboljšaju životni standard ljudi u svetu u razvoju“.[4] Do 2018. Grupa svetske banke je bila „jedan od najvećih svetskih izvora finansiranja i znanja za zemlje u razvoju“.[4] Od pet institucija, IBRD i IDA su dve najveće jedinice Svetske banke.[5] Kada zemlja dostigne BDP po osobi iznad 1.145 USD, više nema pravo na finansijsku podršku IDA-e. Na primer, od zemalja BRIC-a, Kina više nije bila kvalifikovana 1999. godine, a do 2014. ni Indija.[5]

Odbor guvernera Svetske banke upravlja IBRD, sastaje se jednom godišnje i sastoji se od jednog guvernera po zemlji članici (najčešće ministar finansija zemlje ili sekretar trezora). Odbor guvernera delegira većinu svojih ovlašćenja u vezi sa svakodnevnim pitanjima kao što su pozajmice i operacije na upravni odbor. Upravni odbor se sastoji od 25 izvršnih direktora[6] i njime predsedava predsednik Grupe svetske banke. Izvršni direktori zajednički predstavljaju svih 189 država članica Svetske banke. Predsednik nadgleda opšti pravac i svakodnevne operacije IBRD-a.[1][7]

Banka i IDA posluju sa oko 10.000 zaposlenih.[8]

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp je 9. aprila 2019. nominovao Dejvida Malpasa za predsednika Grupe svetske banke.[5][9] Malpas je bio jedan od ekonomskih savetnika predsednika Trampa i kao visoki zvaničnik u Ministarstvu finansija Sjedinjenih Država.[5] Zemlje članice IBRD-a nisu sponzirale „suparničkog kandidata“ i Malpas je postao predsednik, uprkos činjenici da je kritičan prema ulozi IBRD-a.[5]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Međunarodnu banku za obnovu i razvoj (IBRD) i Međunarodni monetarni fond (MMF) osnovali su delegati na konferenciji u Breton Vudsu 1944. godine i počeli su sa radom 1946. godine.[10] Prema članku Vašngton Posta iz marta 2012, IBRD je bila „originalna svetska banka'“.[11]

Otvorene su kancelarije IBRD-a u Parizu, Francuska, Kopenhagenu, Danska i Pragu u bivšoj Čehoslovačkoj.[12]

IBRD je osnovan sa prvobitnom misijom finansiranja napora za rekonstrukciju ratom razorenih evropskih nacija nakon Drugog svetskog rata,[5] sa ciljevima koji su bili zajednički u kasnijim Maršalovim planom. Banka je izdala svoj inauguracioni zajam od 250 miliona dolara (2,6 milijardi dolara[13]) Francuskoj 1947. za finansiranje infrastrukturnih projekata.

U vreme svog osnivanja, IBRD je bila jedina multilateralna razvojna banka. Tokom perioda dekolonizacije – od sredine 1950-ih do sredine 1970-ih – stvoreno je nekoliko MDB-a – Međunarodna finansijska korporacija, Međunarodno udruženje za razvoj. Obe su bili članovi WBG.[14] Tokom ovog perioda druge MDB koje su bile slične IBRD po svom upravljanju i operacijama, osnovale su zemlje koje nisu bile članice WBG. Ovo uključuje Međuameričku razvojnu banku (IDB), Afričku razvojnu banku (AfDB), Azijsku razvojnu banku (ADB), Andsku razvojnu korporaciju (CAF) i Islamsku razvojnu banku (IsDB). I CAF i IsDB su „primarno u vlasništvu i pod kontrolom zemalja zajmoprimaca.“[14]

Finansijski model[uredi | uredi izvor]

IBRD finansira svoje aktivnosti iz akcija koje poseduju njeni članovi, kao i zaduživanje na međunarodnim tržištima kapitala izdavanjem obveznica Svetske banke. Banka je prikupila 54,0 milijardi dolara kapitala u fiskalnoj 2019. od obveznica izdatih u 27 različitih valuta.[15]

Od 1959. godine, IBRD, koju podržavaju svetske vlade,[5] ima kreditni rejting trostruko A, što joj omogućava da pozajmljuje kapital po nižim stopama.[16]

Prema jednom članku iz 2015. godine, koji je naručila Međuvladina grupa dvadeset četiri za međunarodna monetarna pitanja i razvoj, takođe poznata kao Grupa 24 (G-24), multilateralne razvojne banke (MDB), kao što je IBRD, „predstavljaju jednu najuspešnijih tipova međunarodnih organizacija stvorenih u eri posle Drugog svetskog rata“. Do oktobra 2015. godine, iako je Svetska banka — sa svojim ograncima za kreditiranje — bila jedina „globalna institucija,[14]‍:1 u svetu je bilo više od dvadeset operativnih MDB-a.[17] Godine 2016, počele su sa radom Azijska infrastrukturna investiciona banka i Nova razvojna banka BRIC-a.[17] Kao i druge multilateralne razvojne banke (MDB), IBRD ima preferirani kreditni tretman (PCT), kroz koji zajmoprimaoci daju MDB-ima „privilegovan položaj da budu prvi u redu za otplatu, ukoliko se zemlja suoči sa finansijskim ograničenjima“.[17]‍:5

Usluge[uredi | uredi izvor]

IBRD zajmovi i IDA krediti u 2005. godine.

IBRD pruža finansijske usluge, kao i stratešku koordinaciju i informativne usluge svojim zemljama članicama koje se zadužuju.[18] Banka direktno finansira samo suverene vlade ili projekte koje podržavaju suverene vlade.[19] Trezor Svetske banke je odeljenje IBRD-a koje upravlja portfoliom duga banke od preko 100 milijardi dolara i transakcijama finansijskih derivata od 20 milijardi dolara.[20]

Banka nudi fleksibilne kredite sa rokom otplate do 30 godina i prilagođene rasporede otplate. IBRD takođe nudi zajmove u lokalnim valutama. Zajedničkim naporima IBRD-a i Međunarodne finansijske korporacije, ova banka nudi finansiranje subnacionalnim subjektima sa ili bez državnih garancija. Za zajmoprimce kojima je potrebno brzo finansiranje za neočekivanu promenu, IBRD koristi opciju odloženog povlačenja koja služi kao kreditna linija sa karakteristikama sličnim fleksibilnom programu zajma Banke.[21] Među proizvodima Grupa Svetske banke za poboljšanje kredita i garancije, IBRD nudi garancije zasnovane na politikama za pokriće državnog rizika neizvršenja obaveza, delimične kreditne garancije za pokrivanje kreditnog rizika suverene vlade ili subnacionalnog entiteta i delimične garancije rizika za privatne projekte za pokrivanje propusta vlade da ispuni svoje ugovorne obaveze. IBRD-ova Enklava delimične garancije rizika pokriva privatne projekte u zemljama članicama IDA protiv neispunjavanja ugovornih obaveza od strane suverenih vlada.[22] Banka nudi niz proizvoda za upravljanje finansijskim rizikom, uključujući valutne zamene, konverzije valuta, zamene kamatnih stopa i limita i pragove kamatnih stopa, i robne zamene.[23] Da bi pomogla zajmoprimcima da se zaštite od katastrofa i drugih posebnih rizika, banka nudi opciju odloženog povlačenja u slučaju katastrofe za obezbeđenje finansiranja nakon prirodne katastrofe ili proglašenja vanrednog stanja. Takođe izdaje obveznice katastrofe koje prenose katastrofalne rizike sa zajmoprimaca na investitore.[24] IBRD je prijavila 23,2 milijarde dolara u kreditnim obavezama za 100 projekata u fiskalnoj 2019. godini.[15] Prvih 10 zajmoprimaca su Indija, Indonezija, Jordan, Egipat, Argentina, Kina, Maroko, Turska, Ukrajina i Kolumbija. Najpodržaniji sektor bila je javna uprava.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Ottenhoff, Jenny (2011). World Bank (Izveštaj). Center for Global Development. Pristupljeno 5. 6. 2012. 
  2. ^ World Bank. „History”. World Bank Group. Arhivirano iz originala 19. 5. 2016. g. Pristupljeno 17. 7. 2012. 
  3. ^ International Bank for Reconstruction and Development. „Background”. World Bank Group. Arhivirano iz originala 16. 8. 2010. g. Pristupljeno 17. 7. 2012. 
  4. ^ a b v „OECD, UN Environment and World Bank call for a radical shift in financing for a low-carbon, climate-resilient future”. OECD. 28. 11. 2018. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  5. ^ a b v g d đ e ž „How does the World Bank work?”. The Economist. 9. 4. 2019. ISSN 0013-0613. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  6. ^ „IBRD Governors” (PDF), World Bank, 21. 2. 2020, Pristupljeno 24. 2. 2020 
  7. ^ International Bank for Reconstruction and Development. „Leadership”. World Bank Group. Pristupljeno 17. 7. 2012. 
  8. ^ „World Bank (IBRD & IDA) Structure”. Bank Information Center. Arhivirano iz originala 8. 2. 2012. g. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
  9. ^ „David Malpass profile on the world bank web page”. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  10. ^ Proceedings and Documents of the United Nations Monetary and Financial Conference. United Nations Monetary and Financial Conference, Bretton Woods, New Hampshire, July 1–22, 1944. Washington, D.C.: U.S. Department of State. 1948. Pristupljeno 2012-07-17. 
  11. ^ Schneider, Howard (19. 3. 2012). „In a globalized world, what role for the World Bank?”. The Washington Post. ISSN 0190-8286. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  12. ^ World Bank. „Interactive Timeline”. World Bank Group. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  13. ^ „CPI Inflation Calculator”. U.S. Bureau of Labor Statistics. Pristupljeno 20. 6. 2012. 
  14. ^ a b v Wang, Hongying (7. 2. 2017). „New Multilateral Development Banks: Opportunities and Challenges for Global Governance”. Global Policy. 8 (1): 115. doi:10.1111/1758-5899.12396 Slobodan pristup. 
  15. ^ a b The World Bank Annual Report 2019 (PDF) (Izveštaj). World Bank Group. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 20. 7. 2012. 
  16. ^ International Bank for Reconstruction and Development. „How IBRD is Financed”. World Bank Group. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  17. ^ a b v Humphrey, Chris (30. 10. 2015), Are Credit Rating Agencies Limiting the Operational Capacity of Multilateral Development Banks? (PDF), Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g., Pristupljeno 24. 2. 2020 
  18. ^ International Bank for Reconstruction and Development. „Products and Services”. World Bank Group. Arhivirano iz originala 16. 4. 2013. g. Pristupljeno 17. 7. 2012. 
  19. ^ „World Bank (IBRD & IDA) Lending”. Bank Information Center. Arhivirano iz originala 5. 11. 2011. g. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
  20. ^ International Bank for Reconstruction and Development. „How IBRD is Financed”. World Bank Group. Pristupljeno 17. 7. 2012. 
  21. ^ International Bank for Reconstruction and Development. „Financing”. World Bank Group. Pristupljeno 17. 7. 2012. 
  22. ^ World Bank (2012). World Bank Group Guarantee Products (PDF) (Izveštaj). World Bank Group. Pristupljeno 22. 7. 2012. 
  23. ^ International Bank for Reconstruction and Development. „Hedging Products”. World Bank Group. Pristupljeno 17. 7. 2012. 
  24. ^ International Bank for Reconstruction and Development. „Disaster Risk Financing”. World Bank Group. Pristupljeno 17. 7. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Međunarodna banka za obnovu i razvoj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународна_банка_за_обнову_и_развој&oldid=27247269”