Pređi na sadržaj

Aerodrom Jekaterinburg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Međunarodni aerodrom
Jekaterinburg - Koljcovo

Logo aerodroma

Aerodromski terminali
Aerodromski terminali

Opšti podaci
Izvorni naziv Meždunarodnый Aэroport Kolьcovo
IATA SVX
ICAO USSS
Tip međunarodni
Operator PAO «Aэroport Kolьcovo»
Otvoren 1943.
Država  Rusija
Oblast Sverdlovska oblast
Lokacija Koljcovo
Najbliži grad Jekaterinburg
Gradovi koji se
služe aerodromom 		Jekaterinburg , Aramilj
Nadmorska visina 233 m
Koordinate 56° 44′ 29″ N 60° 48′ 13″ E / 56.74139° S; 60.80361° I / 56.74139; 60.80361
Statistika
Broj pista 2
Broj putnika 6,363 000 [1].
Poletno-sletne staze
Smer Dužina Površina
m ft
08R/26L [2] 3,026 9,928 cement-beton
08L/26R 3,004 9,856 asfalt-beton

Međunarodni aerodrom Jekaterinburg - Koljcovo (rus. Аэропорт Кольцово) (IATA: SVX, ICAO: USSS) je aerodrom federalnog značaja [3] u gradu Jekaterinburgu u Sverdlovskoj oblasti u Ruskoj Federaciji. Kako je najveći aerodrom u Sverdlovskoj oblasti, Koljcovu takođe gravitiraju i obližnji gradovi kao što su Aramilj, Sisert i Poljevskoj. Aerodrom se nalazi na 7. mestu u zemlji po prometu putnika (6,2 miliona putnika)[1]. Aerodrom je baza aviokompanija Ural Airlines[4], RusLine[5] kao i aviokompanije Aviacon Zitotrans. Zbog svoje lokacije u centru Rusije, aerodrom Jekaterinburg je uvršten na listu "Prioritetnih aerodroma" ruske Federalne agencije za vazdušni saobraćaj (Rosaviacia). Koljcovo je član Međunarodnog saveta za aerodrome (ACI).

Položaj[uredi | uredi izvor]

Međunarodni aerodrom Jekaterinburg - Koljcovo se nalazi u istoimenom naselju, udaljenom 16 km jugoistočno od Jekaterinburga i 9 km severno od grada Aramilja.

Istorija[uredi | uredi izvor]

1928–1945[uredi | uredi izvor]

Prvobitni aerodrom u Koljcovu je izgrađen u periodu između 1928-1930, po zahtevu Instituta za vazduhoplovstvo SSSR-a . [6] Aerodrom je prvenstveno sagrađen kao vojni aerodrom . 33. vazdušna divizija, koja je prethodno pripadala Privolšskom vojnom okrugu, 1932. godine prebačena je na aerodrom Koljcovo. Divizija je kasnije prekomandovana na granicu sa Finskom tokom zimskog rata . Dan nakon što je nacistička Nemačka objavila rat SSSR-u, počela je izgradnja poletno-sletne staze dužine 1  km, a poletno-sletna staza je završena za tri meseca, što je bilo rekordno u to vreme.

Spomenik BI-1, prvom mlaznom avionu SSSR-a

15. maja 1942, prvi mlazni avion SSSR-a, BI-1, svoj prvi let je obavio sa aerodroma Koljcovo. Šest eksperimentalnih letova je izvršeno na BI-1, da bi tokom 7. leta, pilot nije izgubio kontrolu nad avionom i avion se srušio, što je rezultiralo smrću pilota. Danas se spomenik u čast aviona BI-1 i poginulog pilota (replika mlaznog aviona BI-1) nalazi na trgu ispred aerodroma.


Prvi putnički unutrašnji letovi su otpočeli 10. jula 1943. tako da je Koljcovo prvi aerodrom u SSSR-u koji je istovremeno imao civilni i vojni status. [6] Letovi iz Jekaterinburga do Moskve vršili su se svakodnevno. U decembru 1943, na povratku iz Teherana, američki predsednik Franklin D. Roosevelt boravio je i prenoćio na aerodromu Koljcovo. Za vreme Drugog svetskog rata, aerodrom je bio baza na ruti između Ferbanksa (Aljaska) i Moskve, po kojoj su avioni Daglas C-47 uveženi u SSSR. Do januara 1944. godine Koljcovo je imalo četiri letelice, koje mu je, za domaće letove, dodijelilo Ministarstvo civilne avijacije SSSR-a : dva Lisunov Li-2 i dva Junkera. Nakon predaje nacističke Nemačke, Koljcovo je korišćeno kao baza za premeštanje vojnih aviona na Pacifički front za borbu protiv Japanskog carstva . Za sve vreme, između 1943-1945. godine, nije zabeležena ni jedna avionska nesreća.

1945–1991[uredi | uredi izvor]

1951. godine aerodrom je izvršio rekonstrukciju. Početkom 1950-ih letovi iz Moskve za Peking, sletali su u Koljcovo. Let od Koljcova do Pekinga ujedno je bio i prvi međunarodni let sa aerodroma . 1954. izgrađen novi terminal. 1956. godine su sve poletno-sletne staze proširene i ojačane betonskim podlogama. [6] Ovo je omogućilo da veći aviona, poput Tu-104 i IL-18, sleću na Koljcovo. 1958. godine izgrađen je hotel u blizini terminala sa 100 soba, da bi već 1961. godine bankrotirao, a zatim biva i srušen.

Prvoizgrađeni a danas poslovni (VIP) terminal

1963. godine izgrađen je novi hotel sa 3 zvezdice [7] i sa 235 soba. Novi terminal otvara se 1. januara 1967. godine i koristi se za unutrašnje letove. Ovaj terminal je bio dvostruko veći od predhodnog terminala i imao je kapacitet putničkog saobraćaja od 1.500.000 putnika godišnje i mogao je da podrži 700 osoba / sat. Danas su novi terminali A i B na mestu gde se nalazio ovaj terminal iz 1967. godine.

1983. godine izgrađen je dolazni terminal. 6. marta 1987, završena je izgradnja druge poletno-sletne staze. Oktobra 1993. godine Koljcovo je dobio međunarodni status.

2003 - danas[uredi | uredi izvor]

Hotel Angelo, u neposrednoj blizini aerodroma

2003. godine započeta je implementacija programa razvoja aerodroma kao čvorišta uz podršku Ministarstva saobraćaja Ruske Federacije, Vlade Sverdlovska i Renova grupe. Obim ulaganje u obnovu Koljcova za period 2003–2009. godine, procenjeno je na oko 12 000 000 000 rubalja. [6] 2005. godine otvoren je i novi ugostiteljski objekat, kao i međunarodni terminal.

Prvoizgrađeni terminal Koljcovo pretvoren je, 2006. godine u poslovni terminal i podvrgnut je kompletnoj obnovi. Sledeće godine završena je izgradnja domaćeg terminala pored postojećeg međunarodnog terminala. Železnička stanica brzog voza je završena 2008. godine i puštena linija od centra Jekaterinburga do Koljcova. Dana 14. juna 2009. godine, Koljcovo je prihvatilo svoj prvi džambo džet: Boing 747 Er Čajna sa kineskom delegacijom. 15. juna 2009. godine međunarodni terminal ponovo je proširen za potrebe samita BRIKS-a i svečano ga otvara predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev . [8] Pored toga, 2009. godine pušten je u eksploataciju hotel Angelo sa 4 zvezdice i novi kontrolni toranj kao i fiksna poletno-sletna staza.[6] To je omogućilo aerodromu da prihvata sve vrste teških letelica, uključujući Erbas A380, Erbas A320, Boing 737, Boing 747 i Erbas A330 .

24. jula 2012. godine, aerodrom je otvorio novi teretni terminal ukupne površine 19.185 m².

Infrastruktura[uredi | uredi izvor]

Terminali[uredi | uredi izvor]

Unutrašnjost terminala

Gradnja Terminala A je završena 2007 i tada se koristio samo za odlazak i dolazak za domaće letove. Terminal je bio 19.600 m² i imao je kapacitet 1.000 osoba / sat. Kasnije je Terminalu A pridružen međunarodni terminal, čime je ukupna površina terminala bila 35.000 m² i kapacitet 1.600 osoba / sat. [9]

Terminal B je prvobitno završen u 2005. godini, i imao je ukupnu površinu 15.400 m² i kapacitet 600 osoba / sat. Od 15. juna 2009. godine, veći međunarodni terminal površine 45 000 m², čija je izgradnja završena za vreme održavanja samita BRIKS, je preuzeo ulogu Terminala B. Sada Terminal B ima kapacitet 1600 putnika / sat. Terminal ima 2 sprata i fizički je povezan sa terminalom A.

Osim toga, postoji i poslovni terminal, inače poznat kao VIP terminal. Ovaj terminal je smešten zgradi prvog terminala (izgrađenog 1954. godine). Ukupna površina VIP terminala je 9.800 m².

Poletno-sletne staze[uredi | uredi izvor]

Aerodrom ima dve poletno-sletne staze. Poletno-sletna staza 1 je dimenzija 3004h45 m dok je poletno-sletna staza 2 3026h53 m. Obe poletno-sletne staze zadovoljavaju ICAO kategorije I. Obe poletno-sletne staze su takođe opremljene sistemima za osvetljenje OVI-1 i sposobne su da prihvataju avione bilo koje veličine po bilo kom vremena. [10]

Avio-kompanije i destinacije[uredi | uredi izvor]

Putnički saobraćaj[uredi | uredi izvor]

AirlinesDestinations
AeroflotKrasnojarsk,[11] Moskva-Šeremetjevo
Air AstanaNur Sultan
Alrosa Mirni
Avia Traffic Company Oš
Azimuth Rostov na Donu (od 17. april 2020.)[12]
Azur Airsezonski čarter: Antalija, Kam Ran, Bankok-Suvarnabumi, La Romana [13]
flydubaiDubai–Internacional
Gazpromaviasezonski čarter: Belojarski, Moskva– Vnukovo, Novi Urengoj
IrAeroSaratov,[30] Simferopolj
NordStarKrasnojarsk, Norilsk,[31] Omsk,[32] Rostov na Donu[31]
Nordwind AirlinesMoskva-Šeremetjevo
Pobeda Krasnodar, Moskva – Vnukovo, Novosibirsk, Sankt Peterburg ,[33] Soči[34]
Red Wings Airlinessezonski čarter: Antalija, Istanbul, Soči
Rosija Sankt Peterburg , Soči
sezonski čarter: Antalija, Šardža
Royal Flightsezonski čarter: Antalija
RusLineArhangelsk,[15] Belojarski, Gorno-Altajsk, Kaluga,[16] Kazanj, Krasnojarsk, Lipeck, Nadim, Narjan-Mar,[15] Nižnjekamsk, Mineralnije Vodi, Novi Urengoj, Nojabrsk, Saransk,[15] Siktivkar, Tambov,[17] Tomsk,[18] Samara
S7 Airlines Moskva-Domodedovo, Novosibirsk
Somon AirDušanbe
Turkish Airlines Istanbul[14]
Ural AirlinesAlmati,[19] Baku, Bankok–Suvarnabumi,[20] Peking– Dasing,[20] Biškek, Blagovješčensk, Dubai, Dušanbe , Harbin, Irkutsk, Kalinjingrad , Kazanj, Habarovsk, Hučand, Krasnodar, Krasnojarsk, Aerodrom Moskva-Domodedovo, Moskva-Šeremetjevo,[21] Mineralnije Vodi, Minhen,[22] Namangan, Oš, Pariz – Šarl de Gol, Prag, Rim-Fijumičino, Sankt Peterburg , Simferopolj , Soči, Taškent, Tel Aviv, Vladivostok,[23] Xi'an,[24] Jerevan
sezonski: Anapa, Barselona, Burgas , Gelendžik, Iraklion, Larnaka, Rimini, Tivat (od 30. 5. 2020.)[25]
UtairHanti-Mansijsk, Nižnjevartovsk, Samara, Surgut , Tjumenj,[26] Ufa[26]
UVT Aero Kazanj, Novokuznjeck[27]
Uzbekistan AirwaysTaškent
Yakutia Airlines Kazanj,[28][29] Jakutsk[29]
Yamal AirlinesNadim, Novi Urengoj, Nojabrsk, Samara, Tjumenj
sezonski čarter: Solun (od 27. maj 2020.)[35]

Teretni saobraćaj[uredi | uredi izvor]

AirlinesDestinations
AirBridgeCargo AirlinesČengdu, Hongkong, Šangaj–Pudong
MNG AirlinesIstanbul–Ataturk

Rute[uredi | uredi izvor]

Najprometnije direktne domaće rute na aerodromu Koltsovo nedeljnim letovima
Rank Grad Aerodrom (a) Sedmični odlasci


(Jul 2018) 		Avio-kompanije
1. Moskva Aerodrom Šeremetjevo Domodedovo, Moskva-Vnukovo 157 Aeroflot, Alrosa, Nordwind Airlines, Pobeda, S7 Airlines, Ural Airlines
2 Sankt-Peterburg Sankt Peterburg 31 Aeroflot, Nordwind Airlines, Pobeda, Ural Airlines
3. Novosibirsk Novosibirsk 25 S7 Airlines, Ural Airlines, Yakutia Airlines, Jamal
4. Soči Soči 23 Nordwind Airlines, Pobeda, Red Wings Airlines, Rosija, Ural Airlines
5. Simferopolj Simferopolj 20 Nordwind Airlines, Rosija, Ural Airlines
6 Anapa Anapa 13 Pobeda, Rossiia, Ural Airlines
7. Samara Samara 11 Utair, Jamal
8 Tjumenj Tjumenj 11 Utair, Jamal
9. Blagovješčensk Blagovješčensk 10 Ural Airlines
10. Krasnodar Krasnodar 7 Pobeda, Ural Airlines
11. Surgut Surgut 7 Utair
12. Ufa Ufa 6 Utair

Statistika[uredi | uredi izvor]

U 2014. godini na aerodromu Koljcovo putnički saobraćaj je iznosio 4.526.167 putnika, što je + 5,4% više nego u 2013. godini. [36] Domaći putnički saobraćaj u 2014. godini iznosio je 2.407.429 (+ 11.3%) putnika; međunarodni putnički saobraćaj 2.118.738 (-0.5%) putnika. Koljcovo je u 2014. godini prevezlo 25.531 tonu tereta, što je -8,1% manje nego predhone godine. Aerodrom je prevezao 3.600 tona pošte, što je 250% više u odnosu na predhodnu godinu. Zračna luka je među prvih 7 najprometnijih aerodroma u Rusiji .


Boing 737-800 Alrosa na aerodromu Koljcovo
Air Astana Embraer 195 u Jekaterinburgu
Ural Airlines A320-200 u Jekaterinburgu
Statistika za aerodrom Koljcovo[37][38][39][40][41]
Godina Ukupno

putnika 		Putnika

promena 		Domaćih Stranih

(ukupno) 		Stranih

(ne-ZND) 		ZND Avio

sletanja 		Kargo

(tona)
2000 930 251 +2% Rast 698 957 231 294 155 898 75 396 8 619 18 344
2001 1 028 295 +10,5% Rast 733 022 295 273 186 861 108 412 9 062 22 178
2002 1 182 815 +15,0% Rast 793 295 389 520 239 461 150 059 10 162 20 153
2003 1 335 757 +12,9% Rast 879 665 456 092 297 421 158 671 10 092 18 054
2004 1 553 628 +16,3% Rast 972 287 581 341 429 049 152 292 11 816 20 457
2005 1 566 792 +0,8% Rast 1 006 422 560 370 429 790 130 580 11 877 11 545
2006 1 764 948 +12,7% Rast 1 128 489 636 459 488 954 147 505 13 289 15 519
2007 2 345 097 +32,9% Rast 1 486 888 858 209 683 092 175 117 16 767 16 965
2008 2 529 395 +7,8% Rast 1 523 102 1 006 293 815 124 191 169 16 407 17 142
2009 2 169 136 −14,2% Pad 1 290 639 878 497 727 718 150 779 13 798 13 585
2010 2 748 919 +26,7% Rast 1 529 245 1 219 674 1 017 509 202 165 15 989 22 946
2011 3 355 883 +22,1% Rast 1 856 948 1 498 935 1 184 771 314 164 20 142 24 890
2012 3 783 069 +12.7% Rast 1 934 016 1 849 053 1 448 765 439 668 21 728 25 866
2013 4 293 002 +13.5% Rast 2 180 227 2 112 775 25 728 27 800
2014 4 526 167 +5.4% Rast 2 407 429 2 118 738 24 165 25 356
2015 4 247 541 −6.2% Pad 2 745 236 1 502 235 22 435 22 631
2016 4 300 732 +1.3% Rast 3 148 414 1 152 318 22 381 24 451
2017 5 403 885 +25.7% Rast 3 484 889 1 918 996 25 007 24 487
2018 6 103 049 +12.9% Rast 4 022 991 2 080 058

Referenca: [42] [43] [44]

Pristup aerodromu[uredi | uredi izvor]

Železnički saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Električni voz na stanici aerodroma Koljcovo

Moguće je železnicom doći iz/do Jekaterinburga. Električni voz saobraća dva puta dnevno u svakom pravcu i vreme putovanja je 41 minut. Do 2010. godine saobraćali su brzi vozovi, međutim, zbog malog broja putnika se prešlo na obične prigradske linije.

Putnički saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Redovni putnički saobraćaj između Jekaterinburga i aerodroma vrši se autobusima broj 1 (sa železničke stanice) i br. 29 (iz sela Istok), kao i minibusima br. 01 (sa železničke stanice, ekspres) i broj 039 (od Uralskog federalnog univerziteta). Radno vreme javnog prevoza od 05 do 00 sati, dok ruta broj 01, vozi svaki sat.

Postoje redovne direktne autobuske linije od aerodromske autobuske stanice do gradova Čeljabinsk, Nižnji Tagil, Serov, Krasnoturinsk, Kamensk-Uralski, Ozjorsk, Kurgan, Magnitogorsk.

Između aerodroma i Jekaterinburga glavna putna komunikacija se odvija duž auto-puta Novokoltsov, dužine 11 km. Širina puta je 8 traka, po 4 trake u svakom pravcu.

Nesreće i incidenti[uredi | uredi izvor]

  • 30. decembra 1949. godine u okolini Sverdlovska, 8,5 km jugoistočno od aerodroma Koljcovo, transportni avion Li-2 srušio se na letu Moskva-Vladivostok. 3 osobe su poginule [45].
  • Pogibija hokejaškog tima u avionu Daglas C-47 5. januara 1950.[46][47].
  • 11. avgusta 1950. godine u okolini Sverdlovska, 3 km istočno od aerodroma Koljcovo, srušio se IL-12 leteći na relaciji Habarovsk - Moskva. Dve osobe su poginule.[48].
  • 11. oktobra 1951., 18 km južno od grada Bogdanoviča u Sverdlovskoj oblasti, avion Li-2 srušio se na letu Adler - Sverdlovsk. Poginula je jedna osoba.[49].
  • 12. novembra 1954., prilikom poletanja sa aerodroma Koljcovo, tokom leta Lenjingrad - Novosibirsk srušio se avion Li-2. Poginulo je 6 ljudi. Uzrok katastrofe je bila greška posade.[50].
  • 9. decembra 1955, u blizini stanice Omutinskaja u Tjumenjskoj oblasti, kazahstanski Li-2 se srušio tokom leta Moskva-Ust-Kamenogorsk. Poginulo je 7 ljudi. Zbog greške posade, avion je izgubio orijentaciju.[51].
  • 2. novembra 1956. godine u blizini aerodroma Koljcovo, avion Li-2 Sverdlovske aero grupe srušio se na letu Moskva-Omsk. Poginula su 2 člana posade.[52].
  • 15. januara 1960. godine u blizini sela Didino, Sverdlovska oblast, Li-2 Uralske združene vazdušne grupe srušio se na tehničkom letu Sverdlovsk - Moskva. Poginula je jedna osoba. Uzrok katastrofe je bio kvar motora.[53].
  • 27. aprila 1960. godine tokom trenažnog leta srušio se IL-18. Letilica je više puta udarila o poletno-sletnu stazu pri sletanju tako da je došlo je do požara u kojem je avion izgorio. Mehaničar je smrtno nastradao.[54].
  • 1. maja 1960. godine, u blizini aerodroma Koljcovo, nakon pogotka vazduhoplovne rakete, srušio se avion američkog ratnog vazduhoplovstva Lockheed U-2, vršeći izviđački let preko teritorije SSSR-a.
  • 16. marta 1961. godine, nedugo nakon poletanja, 9 km severozapadno od aerodroma, srušio se Tu-104 Zapadno-sibirske teritorijalne uprave civilne vazdušne flote, na letu Habarovsk-Lenjingrad sa usputnim sletanjem u Sverdlovsk. Nakon poletanja na nadmorskoj visini od 130-150 m, otkazao je desni motor, da bi, zbog ljudske greške, i levi motor bio slučajno isključio. Zbog nedovoljne visine za pokretanje motora, pilot je odlučio da sleti na zaleđeno jezera. Avion je sletio na led velikom brzinom pri čemu je poginulo 7 ljudi, uključujući pilote. 16 osoba nije bilo povređeno dok su ostali zadobili razne povrede [55].
  • 8. jula 1961. godine u okolini sela Sosnovi Bor, Sverdlovska oblast, srušio se ukrajinski Il-14 na letu Kijev-Sverdlovsk. Nastradalo je 9 ljudi. Zbog greške posade, avion je bio dovoljnom natankovan gorivom i izvršio je hitno sletanje u šumu[56].
  • 16. novembra 1967. godine, prilikom poletanja iz Koljcova avion IL-18, na letu Sverdlovsk - Taškent, se srušio iz nepoznatih razloga. Poginulo je 107 osoba (99 putnika i 8 članova posade)[57].
  • 30. septembra 1973., 10 km jugozapadno od aerodroma, u blizini sela Rudnij, srušio se Tu-104 na letu Sverdlovsk - Vladivostok.[58]. Poginulo je 108 ljudi.
  • 10. oktobra 1975, prilikom poletanja iz Koljcova, avion An-8 koji je pripadao Ministarstvu vazduhoplovne industrije SSSR-a srušio. Uzrok pada je požar motora[59].
  • 7. oktobra 1978., prilikom poletanja iz Koljcova, Jak-40, na letu za Džambul, srušio se zbog kvara motora. 38 ljudi je nastradalo.[60].
  • 25. septembra 1984. godine, tokom poletanja iz Koljcova došlo je do kvara motora An-24 na letu za Kemerovo. 1 osoba je poginula a još 3 su povređene[61].
  • 20. oktobra 1986, prilikom sletanja na aerodrom Kujbišev, Kurumoč, srušio se Tu-134 na letu Sverdlovsk - Grozni. Poginulo je 66 putnika i 4 člana posade. Uzrok katastrofe je bilo grubo kršenje sigurnosnih pravila od strane posade[62].
  • 14. septembra 1990., 1,7 km zapadno od aerodroma, srušio se avion Jak-42 iz Volgograda, 4 osobe su poginule. Uzrok katastrofe bile su velike greške posade [63].
  • 4. jula 2001. godine, u blizini sela Burdakovka, Irkutska oblast, avion Tu-154 aviokompanije Vladivostok srušio se tokom leta leta Jekaterinburg - Vladivostok. 145 ljudi je poginulo. Uzrok je bio ljudski faktor[64].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Obim prometa preko ruskih aerodroma Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. februar 2020), Federalna agencija za vazdušni saobraćaj
  2. ^ „World Aero Data”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2019. g. Pristupljeno 23. 04. 2020. 
  3. ^ Registar aerodroma federalnog značaja; Vlada Ruske federacije, № 726, od 20.04.2016 g. (rus. jezik)
  4. ^ „Ural Airlines Overview”. 2014. Pristupljeno 29. 10. 2014. 
  5. ^ „About”. 2013. Arhivirano iz originala 29. 10. 2014. g. Pristupljeno 29. 10. 2014. 
  6. ^ a b v g d „Koltsovo Airport History”. 2010. Arhivirano iz originala 29. 10. 2014. g. Pristupljeno 29. 10. 2014. 
  7. ^ "Liner" hotel
  8. ^ „During a working visit to Yekaterinburg, Dmitry Medvedev visited the newly renovated Koltsovo airport.”. 15. 6. 2009. Pristupljeno 30. 10. 2014. 
  9. ^ „(Koltsovo) The Airport Today”. 2010. Arhivirano iz originala 29. 10. 2014. g. Pristupljeno 30. 10. 2014. 
  10. ^ „(Koltsovo) Airfield Characteristics.”. 2010. Arhivirano iz originala 29. 10. 2014. g. Pristupljeno 30. 10. 2014. 
  11. ^ Liu, Jim. „Aeroflot expands Krasnoyarsk market in S20”. Routesonline. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  12. ^ Kolpaщikov, Denis (3. 2. 2020). „Ekaterinburg svяžut s Rostovom-na-Donu prяmыm aviareйsom”. ETV (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 03. 02. 2020. g. Pristupljeno 3. 2. 2020. 
  13. ^ „V aэroportu Kolьcovo otkrыvaetsя reйs v Dominikanskuю Respubliku”. svx.aero. Koltsovo Airport PSC. Pristupljeno 23. 7. 2019. 
  14. ^ „Istanbul New Airport Transition Delayed Until April 5, 2019 (At The Earliest)”. 
  15. ^ a b v Kolьcovo zapuskaet reйsы v Arhangelьsk i Saransk. veved.ru (na jeziku: ruski). Večernie Vedomosti. 27. 3. 2019. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  16. ^ „Otkrыlosь prяmoe aviasoobщenie meždu Ekaterinburgom i Kalugoй”. svx.aero. Koltsovo Airport PSC. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  17. ^ Liu, Jim (20. 12. 2019). „RusLine adds new domestic sectors in 1Q20”. Routesonline. Pristupljeno 20. 12. 2019. 
  18. ^ „Vozobnovlяюtsя reйsы Tomsk - Ekaterinburg!”. tomskairport.ru. OOO «Aэroport TOMSK». Pristupljeno 1. 11. 2018. 
  19. ^ Liu, Jim. „Ural Airlines W19 Central Asia network additions as of 26AUG19”. Routesonline. Pristupljeno 27. 8. 2019. 
  20. ^ a b Liu, Jim (12. 11. 2019). „Ural Airlines files 737 MAX 8 Moscow – Beijing service in S20”. Routesonline. Pristupljeno 12. 11. 2019. 
  21. ^ „"Uralьskie avialinii" budut letatь v Šeremetьevo”. travel.ru. 16. 10. 2017. 
  22. ^ „Prяmoй reйs Uralьskih avialiniй v Mюnhen iz Ekaterinburga stal kruglogodičnыm (AviaPort)”. AviaPort.Ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 20. 1. 2020. 
  23. ^ „"Uralьskie avialinii" v noяbre otkroюt prяmoй reйs Ekaterinburg-Vladivostok”. Interfax-Russia.ru (na jeziku: ruski). 9. 9. 2019. Pristupljeno 9. 9. 2019. 
  24. ^ „Novosti kompanii: "Uralьskie avialinii" otkrыvaюt novый reйs Ekaterinburg – Sianь – aviakompaniя "Uralьskie avialinii"”. www.uralairlines.ru. JSC Ural Airlines. Arhivirano iz originala 28. 11. 2019. g. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  25. ^ Liu, Jim (10. 1. 2020). „Ural Airlines resumes Ekaterinburg – Tivat service in S20”. routesonline.com. 
  26. ^ a b Liu, Jim (6. 4. 2017). „UTair plans new regional routes from Ufa in May 2017”. Routesonline. Pristupljeno 6. 4. 2017. 
  27. ^ „Iz Kazani poяvitsя novый aviareйs v Ekaterinburg i Novokuzneck”. BIZNES Online (na jeziku: ruski). 5. 12. 2019. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  28. ^ Liu, Jim (10. 9. 2019). „Yakutia adds new domestic routes from late-Oct 2019”. Routesonline. Pristupljeno 10. 9. 2019. 
  29. ^ a b Liu, Jim (24. 10. 2019). „Yakutia W19 Domestic network additions”. Routesonline. Pristupljeno 24. 10. 2019. 
  30. ^ „Ozvučenы grafiki vыletov iz saratovskogo aэroporta v Soči i Simferopolь”. Region 64. 25. 10. 2019. Arhivirano iz originala 19. 04. 2023. g. Pristupljeno 21. 04. 2020. 
  31. ^ a b „Novый aviareйs svяžet Rostov-na-Donu s Ekaterinburgom i Norilьskom”. Rostov-on-Don Airport. 20. 1. 2016. Pristupljeno 20. 1. 2016. 
  32. ^ Liu, Jim (25. 10. 2019). „NordStar adds Tomsk – Ekaterinburg service from late-Oct 2019”. Routesonline. Pristupljeno 25. 10. 2019. 
  33. ^ „Timetable”. 
  34. ^ „"Pobeda" otkrыla prodažu biletov na semь novыh napravleniй”. Pobeda Airlines LLC. Arhivirano iz originala 5. 12. 2015. g. Pristupljeno 2. 12. 2015. 
  35. ^ „V aэroportu Kolьcovo rasširяetsя čarternaя programma na zarubežnыe kurortы (AviaPort)”. AviaPort.Ru (na jeziku: ruski). 20. 2. 2020. Pristupljeno 20. 2. 2020. 
  36. ^ „Bolee 4,5 millionov passažirov obslužil aэroport Kolьcovo v 2014 godu”. 16. 1. 2015. Arhivirano iz originala 15. 01. 2018. g. Pristupljeno 17. 1. 2015. 
  37. ^ Korporativni dokumenti , koltsovo.ru, pristupljeno 24. 4. 2020.
  38. ^ Passažiropotok meždunarodnogo aэroporta Kolьcovo po itogam 2012 goda uveličilsя na 12,7 procentov, koltsovo.ru, pristupljeno 24. 4. 2020.
  39. ^ Bolee 4,2 mln čelovek obslužil aэroport Kolьcovo s načala godahttp://kr-media.ru, pristupljeno 24. 4. 2020.
  40. ^ „aэroport KOLЬCOVO -> Ob Aэroporte -> Press-centr -> Bolee 4,5 millionov passažirov obslužil aэroport Kolьcovo v 2014 godu”. aэroport KOLЬCOVO. Arhivirano iz originala 15. 01. 2018. g. Pristupljeno 3. 6. 2015. 
  41. ^ „PASSAŽIROPOTOK AЭROPORTOV UK «AЭROPORTЫ REGIONOV» PO ITOGAM 2015 G. SOSTAVIL 9 MLN 470 TЫS. 507 ČELOVEK”. AO UK "Aэroportы Regionov". Pristupljeno 14. 1. 2016. 
  42. ^ „aэroport KOLЬCOVO -> Ob Aэroporte -> Korporativnaя informaciя -> Korporativnыe dokumentы”. aэroport KOLЬCOVO. Arhivirano iz originala 25. 2. 2013. g. Pristupljeno 3. 6. 2015. 
  43. ^ „aэroport KOLЬCOVO -> Ob Aэroporte -> Press-centr -> Passažiropotok meždunarodnogo aэroporta Kolьcovo po itogam 2012 goda uveličilsя na 12,7 procentov”. aэroport KOLЬCOVO. Arhivirano iz originala 11. 2. 2013. g. Pristupljeno 3. 6. 2015. 
  44. ^ „aэroport KOLЬCOVO -> Ob Aэroporte -> Press-centr -> V 2013 godu meždunarodnый aэroport Kolьcovo obslužil počti 4,3 milliona čelovek”. aэroport KOLЬCOVO. Arhivirano iz originala 16. 01. 2018. g. Pristupljeno 3. 6. 2015. 
  45. ^ „Katastrofa Li-2 Moskovskogo upravleniя GVF bliz a/p Sverdlovsk-Kolьcovo”. 
  46. ^ GIBELЬ HOKKEЙNOЙ KOMANDЫ VVS MVO MOSKVA, hockeyarchives.ru, Pristupljeno 24. 4. 2020.
  47. ^ „Katastrofa C-47 v aэroportu Kolьcovo. Gibelь hokkeistov komandы VVS (bort 42 krasnый), 07 яnvarя 1950 goda”. AirDisaster.ru. Pristupljeno 18. 11. 2017. 
  48. ^ „Katastrofa Il-12 1-й Moskovskoй aviagruppы GVF bliz a/p Sverdlovsk-Kolьcovo”. 
  49. ^ „Katastrofa Li-2 Uralьskogo upravleniя GVF bliz st. Bogdanovič, Sverdlovskaя oblastь”. 
  50. ^ „Katastrofa Li-2 Severnogo TU GVF v a/p Sverdlovsk-Kolьcovo”. 
  51. ^ „Katastrofa Li-2 Kazahskogo TU GVF v Tюmenskoй oblasti”. 
  52. ^ „Katastrofa Li-2 Uralьskoй OAG GVF v Sverdlovskoй oblasti”. 
  53. ^ „Katastrofa Li-2 Sverdlovskoй aviagruppы Zapadno-Sibirskogo TU GVF bliz a/p Kolьcovo”. 
  54. ^ „Katastrofa Il-18A Uralьskoй OAG GVF v a/p Kolьcovo”. AirDisaster.ru. Pristupljeno 17. 1. 2012. 
  55. ^ „Katastrofa Tu-104B ZS UGVF v Sverdlovske”. 
  56. ^ „Katastrofa Il-14P Ukrainskogo upravleniя GVF v Sverdlovskoй oblasti”. 
  57. ^ „Katastrofa Il-18V Uralьskogo UGA v a/p «Kolьcovo» (Sverdlovsk) (bort CCCP-75538), 16 noяbrя 1967 goda”. AirDisaster.ru. Pristupljeno 30. 12. 2009. 
  58. ^ „Katastrofa Tu-104B Habarovskogo OAO v a/p «Kolьcovo»”. AirDisaster.ru. Pristupljeno 17. 1. 2012. 
  59. ^ „Katastrofa An-8 LII im. Gromova v raйone a/p Kolьcovo”. 
  60. ^ „Katastrofa Яk-40 Kazahskogo UGA v aэroportu «Kolьcovo» (bort CCCP-87437), 07 oktяbrя 1978 goda”. AirDisaster.ru. Pristupljeno 30. 12. 2009. 
  61. ^ „Aviacionnoe proisšestvie s An-24RV Zapadno-Sibirskogo UGA bliz a/p Sverdlovsk-Kolьcovo”. AirDisaster.ru. 
  62. ^ „Katastrofa Tu-134A Severo-Kavkazskogo UGA v a/p Kurumoč (Kuйbыšev)”. AirDisaster.ru. 
  63. ^ „Katastrofa Яk-42 Volgogradskogo OAO v a/p «Kolьcovo»”. AirDisaster.ru. Pristupljeno 17. 1. 2012. 
  64. ^ „Katastrofa Tu-154M a/k 'Vladivostok-avia' v raйone Irkutska”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Aerodrom Jekaterinburg na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аеродром_Јекатеринбург&oldid=27875368”