Анапа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Анапа
Анапа
Anapa. Administration.JPG
Зграда градске администрације
Административни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Јужни ФО
Покрајина  Краснодарска
Рејон Анапски ГО
Основан 1781.
Статус града 1846.
Становништво
Становништво
 — 2017. 75.375
 — густина 1.884,38 ст./km2
Агломерација (2017.) 186.127
Географске карактеристике
Координате 44°53′34″ СГШ; 37°19′49″ ИГД / 44.8927° СГШ; 37.3304° ИГД / 44.8927; 37.3304Координате: 44°53′34″ СГШ; 37°19′49″ ИГД / 44.8927° СГШ; 37.3304° ИГД / 44.8927; 37.3304
Временска зона UTC+3
Ндм. висина 58,983 м
Површина 40 км2
Анапа на мапи Русије
Анапа
Анапа
Анапа на мапи Краснодарског краја
Анапа
Анапа
Остали подаци
Поштански број 353440−353458
Позивни број +7 86133
ОКАТО код 03 403 000 000
ОКТМО код 03 703 000 001
Веб-сајт
http://www.anapa-official.ru/

Анапа (рус. Анапа) град је у Русији у Краснодарском крају. Морска је лука на црноморској обали Кавказа, у Анапском заливу, близу Азовског мора, 160 km западно од Краснодара и 52 km северозападно од Новоросијска.

Према проценама из 2017. у граду је живело 75.375 становника.

Град Анапа од 2011. има почасно звање „Града војничке славе”.

Историја[уреди]

Подручје око овог града је било насељено још у старом веку. Насеље Синда, звано Синдска лука или 'Синдика је била саграђена на месту данашње Анапе у 6. веку п. н. е. Саградили су ју Понтски Грци и била је насељена све до 3. века п. н. е.

У међувремену, била је припојена Босфорском краљевству и у њој се налазила у раздобљу од 4. до 3. века п. н. е. Тада се називала Горгипија по имену градитеља Горгипа. У 3. веку је разарају номадска племена. Ова племена, за која се претпоставља да су била черкеског и/или адигејског порекла, су дала данашњој Анапи име.

У 14. веку је овдје била ђеновска колонија Мапа.

Град су 1475. заузели Турци, који су изградили тврђаву 1781. - 1782. године. Иста је била циљ вишеструких напада руске империје 1791., 1808. и 1828. и коначно је била припојена Русији 1829. године, темељем Дринопољског мира. Тада је то насеље имало адигејски назив Анапа.

Одтад, град се налази у Русији. Градски статус добија 1846. године, а лечилиштем постаје 1866. године.

За време Другог свјетског рата је половина лечилишта била разрушена, а обновљена су 1950-их година.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 58.983 становника, што је за 5.490 (10,26%) више него 2002. године.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2017.
17.30619.60229.90040.11954.976[1]53.493[2]58.990[3]75.375

Према подацима из 2017. град Анапа се по броју становника налазио на 217. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације.

Туризам[уреди]

Градска плажа

Бројна су лечилишта (првенствено дечја) и хотели у овом граду. Откако се распао СССР, заједно са Сочијем и још неким градовима дуж руске црноморске обале је доживио знатан пораст популарности. Распад је оставио традиционална совјетска одмаралишта на Криму у Украјини и у републици Абхазији у Грузији са друге стране међе.

Анапа ретко привлачи неруске туристе који одлазе на годишње одморе због његове скромне подградње (инфраструктуре) и каменитих плажа, али је остао привлачним и нескупим избором за Русе који се више воле одмарати у традиционалним руским одмаралиштима него у скупљим одредиштима као што су Анталија на Турској средоземној обали или Шарм ел-Шеик у Египту (оба су познате по омиљености међу Русима).

Иако су у Анапи бројне болнице специјализоване за рехабилитацију, Анапа и други градови на црноморској обали нису постали одредиштем пензионера, из главног разлога што су руске пензије врло мале, ретко прелазећи 100 долара месечно. Надаље, Руси ретко одлазе у друге градове осим Москве због тешкоћа у свези са унутрашњим пасошима и систему "прописка".

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски]]”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски]]”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски]] (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Спољашње везе[уреди]