Анапа

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 44° 53' СГ Ш, 37° 19' ИГД

Анапа
рус. Анапа
Anapa. Beach.JPG
Плажа у Анапи

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Јужни федерални округ
Крај Краснодарска Покрајина
Основан 1781.
Статус града 1914.
Становништво
Становништво (2010) 58.983
Агломерација 66.700
Географске карактеристике
Координате 44°53′00″ СГШ; 37°19′00″ ИГД / 44.883333° СГШ; 37.316667° ИГД / 44.883333; 37.316667 Координате: 44°53′00″ СГШ; 37°19′00″ ИГД / 44.883333° СГШ; 37.316667° ИГД / 44.883333; 37.316667
Временска зона UTC+4
Надморска висина 10 m
Анапа на мапи Русије
Анапа
Анапа
Анапа на мапи Русије
Остали подаци
Поштански код 353440—353458
Позивни број +7 86133
ОКАТО код 03403
Веб-сајт www.anapa-official.ru

Анапа (рус. Анапа) је град у Русији у Краснодарском крају. Морска је лука на црноморској обали Кавказа, у Анапском заливу, близу Азовског мора, 160 km западно од Краснодара и 52 km северозападно од Новоросијска. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 58.983 становника.

Историја[уреди]

Подручје око овог града је било насељено још у старом веку. Насеље Синда, звано Синдска лука или 'Синдика је била саграђена на месту данашње Анапе у 6. веку п. н. е. Саградили су ју Понтски Грци и била је насељена све до 3. века п. н. е.

У међувремену, била је припојена Босфорском краљевству и у њој се налазила у раздобљу од 4. до 3. века п. н. е. Тада се називала Горгипија по имену градитеља Горгипа. У 3. веку је разарају номадска племена. Ова племена, за која се претпоставља да су била черкеског и/или адигејског порекла, су дала данашњој Анапи име.

У 14. веку је овдје била ђеновска колонија Мапа.

Град су 1475. заузели Турци, који су изградили тврђаву 1781. - 1782. године. Иста је била циљ вишеструких напада руске империје 1791., 1808. и 1828. и коначно је била припојена Русији 1829. године, темељем Дринопољског мира. Тада је то насеље имало адигејски назив Анапа.

Одтад, град се налази у Русији. Градски статус добија 1846. године, а лечилиштем постаје 1866. године.

За време Другог свјетског рата је половина лечилишта била разрушена, а обновљена су 1950-их година.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 58.983 становника, 5.490 (10,26%) више него 2002.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
17.306 19.602 29.900 40.119 54.976[1] 53.493[2] 58.990

Туризам[уреди]

Бројна су лечилишта (првенствено дечја) и хотели у овом граду. Откако се распао СССР, заједно са Сочијем и још неким градовима дуж руске црноморске обале је доживио знатан пораст популарности. Распад је оставио традиционална совјетска одмаралишта на Криму у Украјини и у републици Абхазији у Грузији са друге стране међе.

Анапа ретко привлачи неруске туристе који одлазе на годишње одморе због његове скромне подградње (инфраструктуре) и каменитих плажа, али је остао привлачним и нескупим избором за Русе који се више воле одмарати у традиционалним руским одмаралиштима него у скупљим одредиштима као што су Анталија на Турској средоземној обали или Шарм ел-Шеик у Египту (оба су познате по омиљености међу Русима).

Иако су у Анапи бројне болнице специјализоване за рехабилитацију, Анапа и други градови на црноморској обали нису постали одредиштем пензионера, из главног разлога што су руске пензије врло мале, ретко прелазећи 100 долара месечно. Надаље, Руси ретко одлазе у друге градове осим Москве због тешкоћа у свези са унутрашњим пасошима и систему "прописка".

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руском). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руском). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]