Međunarodni praznik rada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Međunarodni praznik rada
1.Mai 2013 (8697603319).jpg
1. maj 2013. godine u Beču, Austrija
Održava se širom sveta
Tip međunarodni
Značaj Dan opšte solidarnosti radništva
Dan radnika i radnica
Dan borbe za radna prava
Datum 1. maja
Učestalost godišnja
Vezani praznici Međunarodni dan žena

Međunarodni praznik rada ili Prvi maj je praznik kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.[1]

Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti.[2]

Slavi se u većini zemalja sveta.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Najraširenija ilustracija demonstracija u Čikagu, 1886. godine
Crveni karanfil, simbol radničkog bunta

Kao sećanje na velike radničke demonstracije koje su se održale u Čikagu, maja 1886. godine, 1. maj je izabran kao datum kada se širom sveta obeležava Međunarodni praznik rada.[4]

Zamah prve industrijske revolucije i industrijalizacije u 19. veku obeležio je nemilosrdno iskorišćavanje radnika i radnica od strane vlasnika i poslodavaca. Male nadnice, dnevni rad od 12 do čak 18 sati, iskorišćavanje dečje radne snage i život na ivici egzistencije rezultirali su nizom štrajkova u kojima su se zahtevali dostojniji uslovi rada i života. Najveći zamah radnički pokreti su doživeli u zemlji koja je imala najbrže rastuću industriju – SAD.[5][6]

Vrhunac se dogodio u Čikagu, maja 1886. godine, kada je na ulice izašla masa od oko 40.000 pripadnika radničkog pokreta ističući zahteve simbolizovane u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Vlast je na demonstrante poslala jake policijske snage te je izbio žestoki sukob pri čemu je šest radnika ubijeno, a njih pedesetak ranjeno. Mnogo je demonstranata uhvaćeno, a vođe štrajka izvedeni su pred sud. Petero ih je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.[7]

1. maj 2013. u Hanoveru, Nemačka

Tri godine kasnije, 1889. na prvom kongresu Druge internacionale odlučeno je da će se svakog 1. maja održavati demonstracije dok god radnici i radnice ne izbore pravo na dostojan život i rad. Već od sledeće godine taj dan se slavi kao međunarodni dan opšte solidarnosti radništva.

Trebalo je proći nekoliko decenija dok su se radnici i radnice, prvestveno u zapadnim demokratskim zemljama, delovanjem sve jačih sindikata uspeli izboriti za nešto veća prava sporazumevajući se sa poslodavcima uz posredovanje države, tako da su se vremenom smirile socijalne tenzije.[8]

Nakon boljševičke revolucije, Prvi maj je postao državni praznik u SSSR, a potom i u drugim nastalim jednopartijskim državama, kojima je političko-programski uzor bio SSSR, te je u njima dan vremenom izgubio svoje izvorno značenje i svoju izvornu svrhu. U jednopartijskim režimima i nerazvijenim državama radnički pokret je bio zaštićen samo deklarativno, a u stvarnosti je bio dirigovan i kontrolisan za boljitak birokratske elite.

Demonstracije anarhosindikalista 2010. godine u Madridu, Španija

Zbog kasnijih povezivanja sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom, Sjedinjene Američke Države pomerile su proslavu 1. maja na septembar.[9]

Nakon pada bloka jednopartijskih režima Prvi maj dobija novu afirmaciju kao dan borbe za radna i ljudska prava razvojem sindikalizma i nastankom nove levice, koja je demokratska, te se protivi autoritarnosti.[10]

Međunarodni praznik rada obeležava se velikim marševima, akcijama i demonstracijama, koje organizuju različiti pripadnici i simpatizeri radničkog, sindikalnog i širokog antikapitalističkog pokreta. Antikapitalizam kao široka politička filozofija okuplja različite političke struje kao što su socijaldemokratija, demokratski socijalizam, marksizam različitih struja i anarhizam različitih struja.[11][12]

Prvi maj danas[uredi | uredi izvor]

Danas se Prvi maj ili Međunarodni praznik rada obeležava kroz različite vidove demonstracija i akcija kao dan borbe za osnovna ljudska prava svakog radnika i svake radnice ili jednostavno kao dan borbe za prava na život dostojan čoveka. Borba za radna i ljudska prava, koja može da podrazumeva borbu za dalje skraćivanje radnog vremena, veće plate, veću zaštitu na radu i uopšteno dalje razvijanje pravednijeg radnog zakonodavstva traje još i danas i vrlo je izgledno da će i naša deca i deca njihove dece na svoj način voditi borbu za svoja prava.[13]

Na prostoru Zapadnog Balkana obeležavanje Prvog maja više se veže uz gozbu i slavlje u prirodi, a manje se veže za istorijsko sećanje na dostignuća svetskog radničkog pokreta, demonstracije i borbu za radna prava, te je zbog toga potrebno ukazivati na važnost ovog dana, njegovog značenja i njegove svrhe.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rothman, Lily (1 May 2017). "The Bloody Story of How May Day Became a Holiday for Workers". Time. Time Magazine. Retrieved 2 May 2017.
  2. ^ Grant, Jordan. "May Day: America's traditional, radical, complicated holiday". The National Museum of American History. Retrieved 2 May 2017.
  3. ^ "The Brief Origins of May Day". IWW Historical Archives. Industrial Workers of the World. Retrieved 2 May 2014.
  4. ^ Foner, Philip S. (1986). May Day: A Short History of the International Workers' Holiday, 1886–1986. New York: International Publishers.ISBN 978-0-7178-0624-9. str. 41-43.
  5. ^ Haymarket and May Day, Encyclopedia of Chicargo
  6. ^ "Act II: Let Your Tragedy Be Enacted Here". The Dramas of Haymarket. Chicago Historical Society. 2000. Retrieved 30 December 2017.
  7. ^ Ward, William (24 May 1886). "Letter from Captain William Ward to Inspector John Bonfield". Haymarket Affair Digital Collection. Chicago Historical Society. Retrieved 30 December 2017.
  8. ^ Knights of Labor. Progressive Historians (3 September 2007).
  9. ^ "United States Department of Labor: The History of Labor Day". Archived from the original on 3 September 2011. Retrieved 2 September 2011.
  10. ^ Wright, C. Wright (1960). "Letter to the New Left".
  11. ^ Harrington, Austin, et al. Encyclopedia of Social Theory Routledge
  12. ^ "Socialism". Encyclopædia Britannica.
  13. ^ "Thousands join May Day march against corruption in Madrid". www.thelocal.es. 1 May 2017.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]