Miroslav Parović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miroslav Parović
Miroslav Parovic.jpeg
Biografija
Datum rođenja(1984-07-14)14. jul 1984.(37 god.)
Mesto rođenjaZrenjanin
SFRJ
Državljanstvo Srbija
NarodnostSrbin
Religijapravoslavni hrišćanin
SupružnikSnežana
DecaLenka i Nemanja
Profesijadiplomirani inženjer - master elektrotehnike i master računarstva.
UniverzitetFakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu
Politička
stranka
Narodni slobodarski pokret (2016—)
Treća Srbija
(2012—2016)
Dveri (do 2012)
Logo NSP.png
Predsednik predsedništva Narodnog slobodarskog pokreta
17. decembar 2016.
30. januar 2015. — 17. decembar 2016.
PrethodnikZaharije Trnavčević
Third Serbia Logo.svg
Predsednik Treće Srbije
22. mart 2014. — 30. januar 2015.
PrethodnikAleksandar Protić
Third Serbia Logo.svg
Zamenik predsednika Treće Srbije
13. oktobar 2013. — 22. mart 2014.
NaslednikAndrej Fajgelj

Miroslav Parović (Zrenjanin, 14. jul 1984) je srpski političar i predsednik predsedništva Narodnog slobodarskog pokreta, kandidat na izborima za predsednika Srbije 2017.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 14. jula 1984. godine u Zrenjaninu, od roditelja poljoprivrednika.

Osnovnu školu završio je u mestu Jaša Tomić, a srednju elektrotehničku školu „Nikola Tesla“ u Zrenjaninu.

Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu završio je elektrotehniku kao jedan od najboljih studenata generacije (prosek ocena 9,82) i stekao zvanje: diplomirani inženjer - master elektrotehnike i master računarstva.

Nakon prethodnog višegodišnjeg aktivizma kao studenta, i u Srpskom saboru Dveri, te u Pokretu za život Srbije - Dveri čiji je bio jedan od ideoloških tvoraca i nosilac izborne liste u Novom Sadu na izborima 2012. Bio je osnivač političke organizacije Treća Srbija koja je 17. decembra 2016. odlukom organa partije prerasla u Narodni slobodarski pokret.

Aktivan na društvenoj sceni, govorio je na više stotina tribina, skupova, protesta, televizijskih i radio-emisija.

Prvi je političar iz Srbije koji je na najvišem nivou primljen u Vladi Krima i upravi Grada Sevastopolja u decembru mesecu 2014.[1][2] Tokom 2014. godine zvanično je primljen u Evropskom parlamentu od strane poslanika Nacionalnog fronta, Žan luk Šafhauzera.[3] Predsedavao i idejno osmislio veliku međunarodnu konferenciju "Nova Evropa", 17.10.2014. godine, na kojoj su učesnici iz vodećih država Evrope razgovarali o mogućnosti uspostavljanja osovine Pariz-Berlin-Moskva-Beograd kao načina da se Evropa otrgne od dominacije NATO pakta.[4] Održava stalne kontakte sa slobodarskim i suverenističkim partijama Evrope, a pre svega onima iz Francuske, Rusije, Nemačke i Austrije.

Sa ponosom ističe svoju inicijativu i učešće u podizanju spomenika Stefanu Nemanji u Banja Luci.

U periodu od 2012–2016. u Skupštini grada Novog Sada bio je savetnik gradonačelnika Novog Sada za energetiku ispred svoje partije.

Radio je na brojnim inženjerskim projektima i pisao stručne i naučne radove u oblasti elektroenergetike, obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Kao dete paora posebno se interesuje za razvoj koncepta održivog sela u 21. veku, smatrajući da Srbija mora da proizvodi zdravu hranu, čistu energiju i nove tehnologije.

Od njegove 24. godine uz društveni aktivizam, sve vreme se bavio i poslom elektro-inženjera, i trenutno je zaposlen u struci u sistemu Elektroprivrede Srbije.

Kako ističe, ponosan je na svog pretka Blagoja Parovića, trudi se da svojim životom proklamuje koncept aktivnog rodoljublja. Politički uzor mu je Despot Stefan Lazarević, a omiljeni epski lik Banović Strahinja.

Živi u Novom Sadu. Oženjen je Snežanom i ima ćerku Lenku i sina Nemanju.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Treća Srbija u poseti Vladi Krima”. Arhivirano iz originala na datum 17. 09. 2016. Pristupljeno 05. 11. 2015.  Tekst „ Treća Srbija ” ignorisan (pomoć)
  2. ^ „Ruski mediji o nedavnoj poseti delegacije Treće Srbije Krimu”. Arhivirano iz originala na datum 04. 03. 2016. Pristupljeno 05. 11. 2015.  Tekst „ Treća Srbija ” ignorisan (pomoć)
  3. ^ „Delegacija Treće Srbije u poseti Francuskoj”. Arhivirano iz originala na datum 04. 03. 2016. Pristupljeno 05. 11. 2015.  Tekst „ Treća Srbija ” ignorisan (pomoć)
  4. ^ „Održana konferencija Pariz – Berlin – Moskva – Beograd”. Arhivirano iz originala na datum 18. 02. 2017. Pristupljeno 05. 11. 2015.  Tekst „ Treća Srbija ” ignorisan (pomoć)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]