Андреј Фајгељ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Фајгељ
Andrej Fajgelj Crop.jpg
Андреј Фајгељ
Биографија
Датум рођења (1978-05-12)12. мај 1978.(39 год.)
Место рођења Нови Сад
СФРЈ
Држављанство  Србија
Религија православни хришћанин
Супружник Јована
Деца четворо
Професија филолог
Универзитет Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
Монпелије III
Политичка
партија
независни
Раније:
Трећа Србија (2013—2015)
Заменик председника Треће Србије
22. март 2014. — мај 2015.
Наследник Мирослав Паровић
Потпредседник Треће Србије
13. октобар 2013. — 22. март 2014.

Андреј Фајгељ (Нови Сад, 12. мај 1978) је српски филолог, политичар и културни радник. Био је годину и по дана директор Културног центра Новог Сада, а сада је доцент на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Доктор је француског језика и књижевности. Био је и заменик председника странке Трећа Србија до промене статута странке. Активно се бори против либералних политичких струја у Србији. На пролеће 2016. године објављује књигу "После Вучића"[1] у којој критикује режим владајуће странке СНС и целокупног политичког система у Србији.

Биографија[уреди]

У Новом Саду је 2003. године дипломирао француски језик и књижевност на Филозофском факултету. Постдипломске студије завршио је две године касније на Универзитету Монпелије III у Француској. Докторску тезу Упоредна фразеологија и идеологија у епици: Хомер, француско витешко песништво, гусле одбранио је 2008. године са највишим похвалама. Добитник је више стипендија и награда за успех у студијама и аутор више научних радова и популарних чланака.

Андреј Фајгељ је пред локалне изборе 2012. био члан Двери српске. Након формирања одборничке већине у Новом Саду предвођене Српске напредне странке, из Двери се формирала група Трећа Србија, чији је Фајгељ био функционер. Трећа Србија је била у коалицији са СНС-ом, а заузврат је добила ресоре у неким новосадским јавним комуналним предузећима. Тако је Фајгељ постао директор Културног центра Новог Сада..[2]

Један је од оснивача Центра за савремену едукацију у Новом Саду и Међународне иницијативе за праћење антисрбизма. Покренуо је више успешних пројеката: Радна етика у Србији, Европски дан комшија, производња српске ћириличке тастатуре, извињење шпанске националне телевизије српском народу поводом неистините репортаже о Јасеновцу.

Председник је Организационог одбора за пријаву Новог Сада за Европску престоницу културе 2020. године.[3] Члан је управног одбора Балканског удружења православне омладине. Био је директор Културног центра Новог Сада до маја 2015. када је откривено да је запослио особу са годишњом платом од 1.310.000 динара.[4]

Неколико дана након што је поднео оставку на место директора Културног центра, напустио је и Трећу Србију и кренуо да оштро критикује своје бивше страначке колеге али и СНС, са којом је Трећа Србија у коалицији у Новом Саду.[5]

Говори француски, енглески, грчки, италијански и шпански, влада латинским, старогрчким, руским и немачким, служи се албанским, хебрејским и другим језицима. Са супругом Јованом, професорком италијанског језика, има четворо деце и то два сина и две ћерке.[6]

Извори[уреди]

  1. После Вучића
  2. „Slučaj Andreja Fejgelja”. Zemunske novine. 24. 11. 2015. 
  3. Fonet. „Novi Sad kandidat za evropsku prestonicu kulture 2020”. Blic.rs. Приступљено 3. 3. 2016. 
  4. Gavrilović, Nina. „Fajgelj ide, a fajgeljizacija? Novosadski MAJSTOR SKANDALA podneo ostavku”. 24sata.rs. Приступљено 3. 3. 2016. 
  5. „Побуна у Трећој Србији или буна против Вучића” Политика, 5. јун 2015.
  6. Simić, Jovanka. „Andrej Fajgelj: Vitez na guslama”. Novosti.rs. Приступљено 3. 3. 2016. 

Спољашње везе[уреди]