Благоје Паровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
БЛАГОЈЕ ПАРОВИЋ
Благоје Паровић
Благоје Паровић
Датум рођења 25. март 1903.
Место рођења Биоград, код Невесиња,
Застава Аустроугарске Аустроугарска
Датум смрти 6. јул 1937.(1937-07-06)(34 год.)
Место смрти Виљануева де ла Кањада,
Шпанија Република Шпанија
Супруга Анка Буторац
Професија обућарски радник

Члан КПЈ од 1923.
Учешће у ратовима Шпански грађански рат
Служба Интернационалне бригаде

Благоје Паровић Шмит (Биоград, код Невесиња, 25. март 1903 — Виљануева де ла Кањада, 6. јул 1937), обућарски радник, члан Политбироа ЦК КПЈ и учесник Шпанског грађанског рата.

Биографија[уреди]

Рођен је 25. март 1903. године у селу Биограду, код Невесиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. За време Првог светског рата, остао је без оба родитеља. Обућарски занат је изучио у Винковцима.

Од 1921. године учествује у радничком покрету, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1923. године. Године 1924. и 1925. је био хапшен због револуционарне делатности. Од 1926. до 1928. године радио је у загребачкој партијској организацији заједно са Јосипом Брозом Титом. У Загребу се Благоје упознао, а потом и оженио са Анком Буторац. После завођења Шестојануарске диктауре, 1929. године, повлачи се у илегалност, а 1930. одлази у Совјетски Савез.

После завршене "Лењинове школе“ у Москви, Коминтерна га је упутила, као свог делегата, у Немачку. Године 1932. био је у привременом руководству КПЈ, и често је долазио у Југославију ради оживљавања рада партијских организација. На Четвртој земаљској конференцији КПЈ, одржаној 1934. године, изабран је за Политбироа Централног комитета.

Јуна 1935. године учествовао је на Партијском пленуму одржаном у Сплиту, на којем је поднео реферат „О фронту народне слободе“. А исте године био је и делегат КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне.

Године 1937. отишао је у Шпанију, као представник ЦК КПЈ при ЦК КП Шпаније. Његовом иницијативом формиран је батаљон "Ђуро Ђаковић", састављен од добровољаца из Југословаије. У офанзиви републиканаца код Брунета постављен је за политичког комесара 13. интернационалне (француске) бригаде. Погинуо је 6. јул 1937. године у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде.

Његова супруга, Анка Буторац (1903 — 1942) је такође била позната револуционарка, чланица ЦК КП Хрватске, учесница НОБ-а и проглашена је за народног хероја.


Литература[уреди]