Пређи на садржај

Благоје Паровић

С Википедије, слободне енциклопедије
благоје паровић
Паровић у Москви 1935. године
Лични подаци
НадимакШмит
Датум рођења(1903-03-25)25. март 1903.
Место рођењаБиоград, код Невесиња, Аустроугарска
Датум смрти6. јул 1937.(1937-07-06) (34 год.)
Место смртиВиљануева де ла Кањада, Република Шпанија
Професијаобућарски радник
СупружникАнка Буторац
Деловање
Члан КПЈ од1923.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
СлужбаШпанска републиканска армија
1937.

Благоје Паровић (Биоград, код Невесиња, 25. март 1903 — Виљануева де ла Кањада, 6. јул 1937), познат и под својим шифрованим именом Шмит, био је комунистички револуционар, члан Политбироа ЦК КПЈ и учесник Шпанског грађанског рата.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 25. марта 1903. године у селу Биограду, код Невесиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. За време Првог светског рата, остао је без оба родитеља. Обућарски занат је изучио у Винковцима.[1]

Од 1921. године учествује у радничком покрету, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1923. године. Године 1924. и 1925. је био хапшен због револуционарне делатности. Од 1926. до 1928. године радио је у загребачкој партијској организацији заједно са Јосипом Брозом Титом. У Загребу је Благоје упознао, а потом и оженио Анку Буторац. После завођења Шестојануарске диктатуре, 1929. године, повлачи се у илегалност, а 1930. одлази у Совјетски Савез.

После завршене „Међународне лењинске школе“ у Москви, Коминтерна га је упутила, као свог делегата, у Немачку. Године 1932. био је у привременом руководству КПЈ, и често је долазио у Југославију ради оживљавања рада партијских организација. На Четвртој земаљској конференцији КПЈ, одржаној 1934. године у Љубљани, изабран је за члана Политбироа Централног комитета КПЈ.

Јуна 1935. године учествовао је на Партијском пленуму одржаном у Сплиту, на којем је поднео реферат „О фронту народне слободе“. А исте године био је и делегат КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне.

Смрт и контроверзе

[уреди | уреди извор]
Паровићева сахрана.

Године 1937. отишао је у Шпанију, као представник ЦК КПЈ при ЦК КП Шпаније. Његовом иницијативом формиран је батаљон „Ђуро Ђаковић”, састављен од добровољаца из Југославије.[2] У офанзиви републиканаца код Брунете постављен је за политичког комесара 13. интернационалне (француске) бригаде.

Погинуо је 6. јула 1937. године у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде. Током распада Југославије појавила се верзија према којој Паровића нису убили фашисти, него Влајко Беговић. Ову тврдњу академска историографија одбацује као неосновану теорију завере.[3][4]

Сахрањен је на гробљу Интербригадиста у Фуенкаралу, крај Мадрида.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Његова супруга, Анка Буторац (1903—1942), је такође била позната револуционарка, чланица ЦК КП Хрватске, учесница НОБ-а и проглашена је за народног хероја.[5]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Marjanović, Jovan (1964). Beograd. Nolit. стр. 22. „Благоје Паровић (1903—1937) рођен је у селу Биоград код Невесиња у породици сиромашног сељака. Оставши рано сироче, обућарски занат је учио у Винковцима, где је ...” 
  2. ^ Yugoslav Illustrated Magazine. Jugoslovenska Revija. 1986. стр. 9. „The dead included Yugoslav Politbureau member Blagoje Parovic who died as commissar of the 13th International Brigade leading a charge on the Bruneta front near Madrid.” 
  3. ^ Гужвица, Стефан (2020). Прије Тита: Фракцијске борбе у Kомунистичкој партији Југославије, 1936-1940. Загреб: Средња Еуропа, 106–107.
  4. ^ Гужвица, Стефан; Вуклиш, Владан (2024). „Мушке фантазије: Смрт Благоја Паровића”. у: Олга Манојловић Пинтар. Југословенски добровољци у одбрани Шпанске републике: тематски зборник радова. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 222–226.
  5. ^ NARODNA HEROINA ANKA BUTORAC PODLEGLA RANAMA antifasisticki/vjesnik.org

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Благоје_Паровић&oldid=30534675”