Пређи на садржај

Благоје Паровић

С Википедије, слободне енциклопедије
благоје паровић
Паровић у Москви 1935. године
Лични подаци
НадимакШмит
Датум рођења(1903-03-25)25. март 1903.
Место рођењаБиоград, код Невесиња, Аустроугарска
Датум смрти6. јул 1937.(1937-07-06) (34 год.)
Место смртиВиљануева де ла Кањада, Република Шпанија
Професијаобућарски радник
СупружникАнка Буторац
Деловање
Члан КПЈ од1923.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
СлужбаШпанска републиканска армија
1937.

Благоје Паровић (Биоград, код Невесиња, 25. март 1903 — Виљануева де ла Кањада, 6. јул 1937), познат и под својим шифрованим именом Шмит, био је комунистички револуционар, члан Политбироа ЦК КПЈ и учесник Шпанског грађанског рата.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 25. марта 1903. године у селу Биограду, код Невесиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. За време Првог светског рата, остао је без оба родитеља. Обућарски занат је изучио у Винковцима.[1]

Од 1921. године учествује у радничком покрету, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1923. године. Године 1924. и 1925. је био хапшен због револуционарне делатности. Од 1926. до 1928. године радио је у загребачкој партијској организацији заједно са Јосипом Брозом Титом. У Загребу је Благоје упознао, а потом и оженио Анку Буторац. После завођења Шестојануарске диктатуре, 1929. године, повлачи се у илегалност, а 1930. одлази у Совјетски Савез.

После завршене „Међународне лењинске школе“ у Москви, Коминтерна га је упутила, као свог делегата, у Немачку. Године 1932. био је у привременом руководству КПЈ, и често је долазио у Југославију ради оживљавања рада партијских организација. На Четвртој земаљској конференцији КПЈ, одржаној 1934. године у Љубљани, изабран је за члана Политбироа Централног комитета КПЈ.

Јуна 1935. године учествовао је на Партијском пленуму одржаном у Сплиту, на којем је поднео реферат „О фронту народне слободе“. А исте године био је и делегат КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне.

Смрт и контроверзе

[уреди | уреди извор]
Паровићева сахрана.

Године 1937. отишао је у Шпанију, као представник ЦК КПЈ при ЦК КП Шпаније. Његовом иницијативом формиран је батаљон „Ђуро Ђаковић”, састављен од добровољаца из Југославије.[2] У офанзиви републиканаца код Брунете постављен је за политичког комесара 13. интернационалне (француске) бригаде.

Погинуо је 6. јула 1937. године у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде. Касније се појавила верзија према којој Паровића нису убили фашисти, него Влајко Беговић. Ову тврдњу део историчара одбацује као неосновану.[3][4]

Сахрањен је на гробљу Интербригадиста у Фуенкаралу, крај Мадрида.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Његова супруга, Анка Буторац (1903—1942), је такође била позната револуционарка, чланица ЦК КП Хрватске, учесница НОБ-а и проглашена је за народног хероја.[5]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Marjanović, Jovan (1964). Beograd. Nolit. стр. 22. „Благоје Паровић (1903—1937) рођен је у селу Биоград код Невесиња у породици сиромашног сељака. Оставши рано сироче, обућарски занат је учио у Винковцима, где је ...” 
  2. ^ Yugoslav Illustrated Magazine. Jugoslovenska Revija. 1986. стр. 9. „The dead included Yugoslav Politbureau member Blagoje Parovic who died as commissar of the 13th International Brigade leading a charge on the Bruneta front near Madrid.” 
  3. ^ Гужвица, Стефан (2020). Прије Тита: Фракцијске борбе у Kомунистичкој партији Југославије, 1936-1940. Загреб: Средња Еуропа, 106–107.
  4. ^ Гужвица, Стефан; Вуклиш, Владан (2024). „Мушке фантазије: Смрт Благоја Паровића”. у: Олга Манојловић Пинтар. Југословенски добровољци у одбрани Шпанске републике: тематски зборник радова. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 222–226.
  5. ^ NARODNA HEROINA ANKA BUTORAC PODLEGLA RANAMA antifasisticki/vjesnik.org

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Благоје_Паровић&oldid=30580102”