Благоје Паровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
БЛАГОЈЕ ПАРОВИЋ
Благоје Паровић
Благоје Паровић
Датум рођења 25. март 1903.
Место рођења Биоград, код Невесиња,
Застава Аустроугарске Аустроугарска
Датум смрти 6. јул 1937. (34 год.)
Место смрти Виљануева де ла Кањада,
Шпанија Република Шпанија
Супруга Анка Буторац
Професија обућарски радник

Члан КПЈ од 1923.
Учешће у ратовима Шпански грађански рат
Служба Интернационалне бригаде

Благоје Паровић Шмит (Биоград, код Невесиња, 25. март 1903 — Виљануева де ла Кањада, 6. јул 1937), обућарски радник, члан Политбироа ЦК КПЈ и учесник Шпанског грађанског рата.

Биографија[уреди]

Рођен је 25. март 1903. године у селу Биограду, код Невесиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. За време Првог светског рата, остао је без оба родитеља. Обућарски занат је изучио у Винковцима.

Од 1921. године учествује у радничком покрету, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1923. године. Године 1924. и 1925. је био хапшен због револуционарне делатности. Од 1926. до 1928. године радио је у загребачкој партијској организацији заједно са Јосипом Брозом Титом. У Загребу се Благоје упознао, а потом и оженио са Анком Буторац. После завођења Шестојануарске диктауре, 1929. године, повлачи се у илегалност, а 1930. одлази у Совјетски Савез.

После завршене "Лењинове школе“ у Москви, Коминтерна га је упутила, као свог делегата, у Немачку. Године 1932. био је у привременом руководству КПЈ, и често је долазио у Југославију ради оживљавања рада партијских организација. На Четвртој земаљској конференцији КПЈ, одржаној 1934. године, изабран је за Политбироа Централног комитета.

Јуна 1935. године учествовао је на Партијском пленуму одржаном у Сплиту, на којем је поднео реферат „О фронту народне слободе“. А исте године био је и делегат КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне.

Године 1937. отишао је у Шпанију, као представник ЦК КПЈ при ЦК КП Шпаније. Његовом иницијативом формиран је батаљон "Ђуро Ђаковић", састављен од добровољаца из Југословаије. У офанзиви републиканаца код Брунета постављен је за политичког комесара 13. интернационалне (француске) бригаде. Погинуо је 6. јул 1937. године у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде.

Његова супруга, Анка Буторац (19031942) је такође била позната револуционарка, чланица ЦК КП Хрватске, учесница НОБ-а и проглашена је за народног хероја.

Литература[уреди]