Pređi na sadržaj

Ми смо размештене

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mi smo razmeštene
Malalin šal u Nobelovom muzeju
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovWe Are Displaced
AutorMalala Jusufzai
Jezikengleski
Izdavanje
IzdavačLittle, Brown and Company, SAD
Weidenfeld & Nicolson, UK
Datum8. januar 2019.
Broj stranica224

Mi smo razmeštene: Moje putovanje i priče devojaka izbeglica širom sveta je knjiga Malale Jusufzai iz 2019. godine. Knjigu su objavili Little, Brown and Company u SAD i Weidenfeld & Nicolson u Velikoj Britaniji. Knjiga prati Jusufzaino lično iskustvo raseljenja u Pakistanu i kasnije prinudnog preseljenja u Englesku, i priča priče o devet drugih raseljenih ljudi širom sveta.[1] Knjiga je naišla na pozitivne kritike i dospela je do prvih 10 na listi bestselera The New York Times--a u odeljku „Tvrdi povez za mlade”.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Malala Jusufzai 2015.

Malala Jusufzai je pakistanska aktivistkinja za obrazovanje. Rođena je u dolini Svat u Pakistanu 12. jula 1997,[2] odgajali su je roditelji Ziaudin Jusufzai i Tor Pekai Jusufzai zajedno sa dva mlađa brata, Kušala i Atala.[3] Sa 11 godina, Malala Jusufzai je počela da piše anonimni blog za VVS Urdu, opisujući svoj život u Pakistanu pod rastućim uticajem talibana.[4] Nakon bloga, bila je tema dokumentarnog filma The New York Times-a Class Dismissed,[5] i govorila je o obrazovanju žena u lokalnim medijima. Jusufzai je otkrivena kao autor bloga u decembru 2009.[4] i kako je njen javni profil rastao, počela je da dobija pretnje smrću.[6] Pripadnik talibana je 9. oktobra 2012. upucao Jusufzai dok je išla autobusom od škole do svoje kuće.[7] Prvo je poslata u bolnicu u Pešavaru,[8] a kasnije u bolnicu u Birmingemu.[9] Postala je slavna i nastavila da se zalaže za prava devojaka; sa 17 godina, postala je najmlađa dobitnica Nobelove nagrade osvojivši Nobelovu nagradu za mir 2014.[10]

Jusufzai je imala dva ranije objavljena dela: Ja sam Malala, memoare iz 2013. napisane u saradnji sa Kristinom Lemb - izdanje za mlade objavljeno je 2014. godine; i Malalina magična olovka, dečija slikovnica iz 2017.[11][12] U martu 2018. objavljeno je da će sledeća Jusufzaina knjiga Mi smo razmeštene: Iskrena priča života izbeglica[13] biti objavljena 4. septembra 2018.[14] Izdavanje je kasnije odloženo i knjiga je objavljena 8. januara 2019. od strane Little, Brown and Company u SAD i Weidenfeld & Nicolson u UK.[15][16] Knjiga je takođe objavljena u Australiji i Novom Zelandu. Dobit od knjige ići će u Jusufzain dobrotvorni fond Malala.[17]

Podaci Ujedinjenih nacija iz 2017. pokazuju da je 68,5 miliona ljudi širom sveta raseljeno, od kojih su 24 miliona izbeglice.[18] Jusufzai je u naslovu knjige svesno izabrala „razmešteni“ umesto „izbeglica“ da bi naglasila da je „većina ljudi interno raseljena, a nisu izbeglice“.[19] Jusufzai sprovodi međunarodni aktivizam i posećuje izbegličke kampove od oko 2013. godine, prvo sirijski izbeglički kamp u Jordanu.[20] Jusufzai je upoznala nekoliko devojaka u ovim izbegličkim kampovima čije su priče uključene u Mi smo razmeštene.[19] Govoreći o knjizi, Jusufzai je rekla da "ono što se gubi u trenutnoj izbegličkoj krizi jeste humanost koja stoji iza statistike".[21][22] Ona je dalje prokomentarisala da „ljudi postaju izbeglice kada nemaju drugu opciju. Ovo nikada nije vaš prvi izbor.“[23] Pojavljujući se na CBS This Morning-u da promoviše knjigu, Jusufzai je za izbeglice izjavila: „Nikad ne čujemo šta žele da kažu, šta su njihovi snovi, njihove aspiracije“.[24] Pored kriza izazvanih ratom i terorizmom, Jusufzai je želela i da istakne priče o izbeglicama koji su pogođeni bandama, poput onih u Latinskoj Americi.[20]

Sinopsis[uredi | uredi izvor]

Jedno poglavlje iz Mi smo razmeštene govori priču Muzune Almelehan

Prvi deo knjige, „Ja sam razmeštena“, opisuje Jusufzaino iskustvo raseljenja. Ona detaljno opisuje uspon talibana u Mingaori u Pakistanu koji je doveo do prisilnog raseljavanja, a njena porodica se preselila između rođaka u okrugu Šangla i Pešavara. Tri meseca kasnije, vratili su se u Mingaoru i zatekli grad porušen. Jusufzai je nastavila lokalni aktivizam koji je kulminirao time što ju je jedan taliban upucao u glavu. Odvedena je u Birmingem, u Engleskoj, na lečenje i primorana je da tamo ostane i započne novi život.

Drugi deo knjige „Mi smo razmeštene“ opisuje iskustva devetorice raseljenih. Svakoj priči daje kratak uvod Jusufzai, a zatim pripoveda subjekt. Brat i sestra, Zainab i Sabren, rođeni su u Jemenu. Otac im je otišao, a majka je dobila putnu vizu u Sjedinjene Države, tako da ih je baka odgajala do svoje smrti. Jemenska kriza dovela je do toga da deca pobegnu u Egipat 2012. godine, a Zainab je izbačen iz ujakove kuće nakon što mu je dijagnostifikovana tuberkuloza. Nakon oporavka u Kairu, Zainabina viza je odobrena. Sabren je pobegla u Italiju čamcem sa rođakom i dvojicom prijatelja. Držana u nehumanim uslovima na dugim vožnjama autobusom od Kaira do Aleksandrije, grupa je prebačena preko Sredozemnog mora. Posle nedelju dana njihov čamac je ostao bez goriva i spasila ih je italijanska obalska straža. Sabren je u izbegličkom kampu u Holandiji upoznala čoveka za koga se udala i preselila se sa njim u Belgiju. U međuvremenu, Zainab se prilagodio američkom životu.

Sirijska devojka Muzun Almelehan je raseljena u Jordan nakon građanskog rata; u izbegličkom kampu Zatari, ohrabrivala je devojčice da pohađaju školu, zbog čega je dobila nadimak „Malala iz Sirije“. Jezidska devojka Najla je raseljena unutar Iraka iz Sindžara u Dohuk, irački Kurdistan od strane ISIS-a. Najla je jednom otišla od kuće na pet dana u uspešnom pokušaju da ubedi roditelje da je puste u školu; u Dohuku je učila decu pismenosti. Marija je raseljena u Kolumbiji. Njen otac je poginuo u kolumbijskom sukobu, iako je to bilo skriveno od Marije dugi niz godina; pobegla je sa majkom i sestrom iz Iskuandea u Kali. Analisa je pobegla iz Gvatemale nakon što joj je otac umro. Uplašena od svog polubrata Oskara, Analisa se ukrcala na put za Meksiko, a zatim u SAD da bi ostala kod drugog polubrata, Ernesta. Posle mučnog putovanja, Analisa je stigla u Teksas, gde je prebačena između mesta sa nadimkom hielara („kutija za led“) i perrera („pseća kuća“). Dospela je do skloništa Kancelarije za preseljenje izbeglica i stigla do svog polubrata Ernesta.

Porodica Mari Kler pobegla je iz Demokratske Republike Kongo u Zambiju i podnela zahtev za status izbeglice. Kada je imala 12 godina, majka joj je umrla pred njom dok su njeni roditelji brutalno napadnuti. Godinama kasnije, odobren im je status izbeglice i poslani su u Lankaster, u Pensilvaniji, u SAD. Iako se borila sa obrazovnim sistemima u Zambiji i SAD, Mari Kler je završila srednju školu sa 19 godina. Dženifer je, radeći sa Crkvenom svetskom službom, pomogla porodici da se prilagodi Americi, i glumila je „američku mamu“ Mari Kler. Ajida je sa suprugom i decom pobegla od genocida nad Rohinjama u Mjanmaru u Bangladeš, gde su primorani da ostanu u logorima. Ajida je u logoru pravila peći od gline. Farah je rođena u Ugandi. Odrasla je u Kanadi nakon što je Idi Amin oduzeo državljanstvo azijskim Ugandancima. Farah je postala izvršni direktor Malala fonda.

Epilog govori o Jusufzainoj poseti Pakistanu 2018, dok poglavlje „O saradnicima“ opisuje trenutni status svake osobe.

Prijem[uredi | uredi izvor]

U The Irish News, Luk Riks-Standing je knjizi dao ocenu devet od deset, hvaleći njenu „zapanjujuće iskrenu ranjivost“. Riks-Stending je posebno pohvalio Malalinu priču i njen stil pisanja, komentarišući da njen „jednostavan, emotivan jezik“ i „kratke, oštre rečenice“ omogućavaju da naracija „govori sama za sebe“.[25] Fernanda Santos iz Njujork tajmsa dala je pozitivnu recenziju knjizi, nazvavši je "uzbudljivom i blagovremenom". Santos je pohvalila "duboko lične priče" i složila se da Jusufzain uvod u priču svake izbeglice čitaocu pruža "lako svarljive lekcije o svetskim poslovima".[26]

Najare Ali iz Deccan Chronicle pohvalio je knjigu kao „otvaranje očiju za izbegličku krizu u postmodernom svetu“. Ali je naveo da sadrži "nekoliko tužnih, srceparajućih priča koje vas čine duboko zahvalnim za svaki blagoslov u životu".[27] U pozitivnoj recenziji u The Week-u, Mandira Naiar je izjavila da je „ovo priča koju moramo da čujemo. Ponovo. I opet." Naiar je pohvalila „snažnu sliku egzila i nade“ u knjizi.[28] Recenzija Publishers Weekly pohvalila je piščevu „snagu, otpornost i nadu u suočavanju sa traumom“ i pohvalila „duboko dirljivu“ poruku knjige.[29]

U odeljku „Tvrdi povez za mlade” na listi bestselera The New York Times-a Mi smo raseljene je 27. januara 2019. dostigla poziciju #5 i ostala na listi na poziciji #7 sledeće nedelje.[30][31] Na Tviteru, poslovni magnat Bil Gejts napisao je o knjizi: „Ne mogu da zamislim bolju osobu koja bi ove priče iznela na videlo. Čestitam, Malala.“[32][33] Bolivudska glumica Katrina Kef pohvalila je priče iz knjige kao "dirljive i inspirativne u jednakoj meri".[34]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Canfield, David (12. 3. 2018). „Malala Yousafzai is writing about refugees for her next book”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 12. 3. 2018. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  2. ^ Rowell, Rebecca (1. 9. 2014). Malala Yousafzai: Education ActivistNeophodna slobodna registracija. ABDO. str. 45. ISBN 978-1-61783-897-2. Pristupljeno 18. 8. 2017. 
  3. ^ Ellick, Adam B. (2009). Class Dismissed (documentary). Pristupljeno 11. 10. 2012. 
  4. ^ a b „Pakistani Heroine: How Malala Yousafzai Emerged from Anonymity”. Time World. 23. 10. 2012. Pristupljeno 12. 10. 2013. 
  5. ^ „Young Pakistani Journalist Inspires Fellow Students”. Institute of War & Peace Reporting. 15. 1. 2010. Arhivirano iz originala 30. 05. 2016. g. Pristupljeno 28. 4. 2016. 
  6. ^ Peer, Basharat (10. 10. 2012). „The Girl Who Wanted To Go To School”. The New Yorker. Pristupljeno 15. 10. 2012. 
  7. ^ „'Radio Mullah' sent hit squad after Malala Yousafzai”. The Express Tribune. 12. 10. 2012. Pristupljeno 15. 10. 2012. 
  8. ^ Yusufza, Mushtaq (9. 10. 2012). „Pakistani teen blogger shot by Taliban 'critical' after surgery”. NBC News. Pristupljeno 11. 10. 2012. 
  9. ^ „Malala Yousafzai: Pakistani girl shot by Taliban to be treated in Birmingham hospital that treats wounded soldiers”. The Telegraph. London. 15. 10. 2012. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 15. 10. 2012. 
  10. ^ „Malala Yousafzai becomes youngest-ever Nobel Prize winner”. The Express Tribune. 10. 10. 2014. Pristupljeno 10. 10. 2014. 
  11. ^ Yousafzai, Malala (2014). I Am Malala: How One Girl Stood Up for Education and Changed the WorldNeophodna slobodna registracija. Little, Brown Books for Young Readers. ISBN 978-0-316-32793-0. 
  12. ^ Cowdrey, Katherine (19. 4. 2017). „Malala Yousafzai pens first picture book”. The Bookseller. Pristupljeno 13. 12. 2017. 
  13. ^ Wilson, Kristian (12. 3. 2018). „Malala Yousafzai's New Book 'We Are Displaced' Will Tell The True Stories Of Refugees She's Met”. Bustle. Arhivirano iz originala 14. 3. 2018. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  14. ^ Canfield, David (12. 3. 2018). „Malala Yousafzai is writing about refugees for her next book”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 12. 3. 2018. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  15. ^ We Are Displaced by Malala Yousafzai. Little, Brown and Company. 13. 3. 2018. ISBN 9780316523646. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  16. ^ We Are Displaced by Malala Yousafzai. Orion Publishing Group. 13. 7. 2018. ISBN 9781474610063. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  17. ^ „Out now: Malala's new book, "We Are Displaced"”. Malala Fund. 8. 1. 2019. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  18. ^ Yousafzai, Malala (8. 1. 2019). We Are Displaced. Weidenfeld & Nicolson. str. x. ISBN 9781474610063. 
  19. ^ a b Allardice, Lisa (19. 1. 2019). „Malala Yousafzai on student life, facing critics – and her political ambitions”. The Guardian. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  20. ^ a b Fuentes, Tamara (10. 1. 2019). „10 Interesting Facts About Malala Yousafzai from Her New Book "We Are Displaced"”. Seventeen. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  21. ^ Wilson, Kristian (12. 3. 2018). „Malala Yousafzai's New Book 'We Are Displaced' Will Tell The True Stories Of Refugees She's Met”. Bustle. Arhivirano iz originala 14. 3. 2018. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  22. ^ „What is Malala Yousafzai up to now?”. The Week UK (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 08. 2021. g. Pristupljeno 18. 2. 2019. 
  23. ^ Cowdrey, Katherine (13. 3. 2018). „Malala leads Hachette showcase 2018”. The Bookseller. Arhivirano iz originala 14. 3. 2018. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  24. ^ „Malala Yousafzai amplifies voices of refugee girls in new book, "We Are Displaced"”. CBS News. 7. 1. 2019. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  25. ^ Rix-Standing, Luke (24. 1. 2019). „Book reviews: Malala Yousafzai's We Are Displaced records true tales of girls' traumas”. The Irish Times. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  26. ^ Santos, Fernanda (11. 1. 2019). „Reframing Refugee Children's Stories”. The New York Times. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  27. ^ Ali, Nayare (16. 1. 2019). „Living under the shadow of death”. Deccan Chronicle. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  28. ^ Nayar, Mandira (18. 1. 2019). „In her new book, Malala champions the refugee cause”. The Week. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  29. ^ „We Are Displaced: My Journey and Stories from Refugee Girls Around the World”. Publishers Weekly. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  30. ^ „Young Adult Hardcover”. The New York Times. 27. 1. 2019. Arhivirano iz originala 12. 3. 2019. g. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  31. ^ „Young Adult Hardcover”. The New York Times. 3. 2. 2019. Arhivirano iz originala 12. 3. 2019. g. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  32. ^ Rehman, Dawood (10. 1. 2019). „'We Are Displaced': Malala's new book hits the stands”. Daily Pakistan. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  33. ^ „Bill Gates congratulates Malala on launch of her new book”. The Nation. 10. 1. 2019. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  34. ^ „Katrina Kaif praises Malala Yousafzai for her book 'We Are Displaced'”. The Express Tribune. 15. 1. 2019. Pristupljeno 11. 3. 2019. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ми_смо_размештене&oldid=26937688”