Малала Јусуфзаи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Малала Јусуфзаи

Malala Yousafzai at Oval Office 2013 cropped.jpg
Малала Јусуфзаи у Овалном кабинету 2013.

Пуно име Малала Јусуфзаи
Датум рођења: 12. јул 1997.
Место рођења: Мингаора (Хајбер-Пахтунва, Пакистан)

Малала Јусуфзаи (пашт. لاله یوسفزۍ, урд. ل ملالہ یوسف زئی, Мингаора, 12. јул 1997)[1] је пакистанска ученица и активисткиња. Године 2014, са 17 година, добила је Нобелову награду за мир, чиме је постала најмлађа особа у историји која је добила ову награду за било коју област.[2][3] Пореклом је из града Мингаоре који се налази у провинцији Хајбер-Пахтунва на северозападу Пакистана. Позната је као борац за право на образовање и права жена, посебно у долини Сват, где су Талибани забранили девојчицама да похађају школу. Током 2009, када јој је било 11-12 година, писала је блог под псеудонимом за Би-Би-Си. У том блогу је описивала свој живот под талибанском влашћу, њихову борбу за превласт над долином Сват и износила је своје ставове о образовању за девојчице. Исте године Њујорк тајмс је снимио документарац о њој. Своју борбу је наставила давањем бројних интервју за новине и телевизију. Већ тада ју је Дезмонд Туту номиновао за Међународну дечију награду за мир коју је и добила 2013.

На њу је 9. октобра 2012. покушан атентат. Атентатор је ушао у школски аутобус приликом њеног повратка из школе и испалио јој два хица у главу и врат. Одговорност за овај напад су преузели Талибани. Након атентата је била у критичном стању, али јој се здравствено стање побољшало па је пребачена у Бирмингем на даље лечење. Већ 12. октобра педесет исламских верских лидера у Пакистану је изрекло фатву против оних који су били умешани у атентат. И поред тога талибани су и даље намеравали да убију њу и њеног оца.

Овај покушај атентата је покренуо подршку Малали Јусуфзаи широм света. Дојче веле је Малалу у јануару 2013. представио као најпознатију тинејџерку на свету.[4] Специјални изасланик Уједињених нација за глобално образовање Гордон Браун је покренуо петицију под слоганом „Ја сам Малала“ са циљем да сва деца широм света до краја 2015. буду у школама. Петиција је довела до тога да је Пакистан ратификовао прву повељу о праву на образовање.[5] Часопис Тајм је 29. априла 2013. на својој насловној страни објавио Малалину фотографију као једне од 100 најутицајних особа на свету. У 2013. била је номинована за Нобелову награду за мир. И поред тога што је била међу фаворитима за добијање овог признања,[6] награда је додељена Организацији за забрану хемијског оружја. Тако је постала најмлађа особа номинована за ову награду (16 година) и прва девојчица која је за њу икада номинована.[7][8] У седишту Уједињених нација је 12. јула 2013. одржала говор о праву на образовање, а у септембру исте године је свечано отворила градску библиотеку у Бирмингему.[9] Малала Јусуфзаи је добитница награде Сахаров за 2013. Влада Канаде јој је доделила почасно држављанство због њене борбе за заштиту људских права.[10]

Референце[уреди]

  1. Ellick, Adam B. and Ashraf, Irfan (29 October 009). Class Dismissed (documentary). Приступљено 11 October 2012. 
  2. Нобелова награда борцима за права деце („Политика“, 10. октобар 2014)
  3. Малали Нобелова награда за мир (Б92, 10. октобар 2014)
  4. Kyle McKinnon (18. 1. 2013.). „Will Malala's Influence Stretch to Europe?”. Deutsche Welle. Приступљено 24. 7. 2013.. 
  5. „Quiet Progress for Education in Pakistan”. Brookings Institution. 8. 4. 2013.. Приступљено 13. 10. 2013.. 
  6. Jessica Best (11. 10. 2013.). „Malala Yousafzai tipped for Nobel Peace Prize win after amazing recovery from being shot by Taliban”. Mirror Online. Приступљено 11. 10. 2013.. 
  7. Malala says Nobel Peace Prize committee made the 'right decision' | The Rundown | PBS NewsHour
  8. Girl Scout Blog: Girl Scouts CEO Anna Maria Chávez Honors Malala Yousafzai of Pakistan
  9. „Teen school advocate opens English library”. Star Tribune. 4. 9. 2013.. 
  10. ">Canadian Press (16. 10. 2012.). „Malala Yousafzai Receiving Honorary Canadian Citizenship Wednesday”. Huffington Post Canada. Приступљено 16 October 2012. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: