Малала Јусуфзаи

С Википедије, слободне енциклопедије
Малала Јусуфзаи
Malala Yousafzai at Oval Office 2013 cropped.jpg
Малала Јусуфзаи у Овалном кабинету 2013.
Пуно имеМалала Јусуфзаи
Датум рођења(1997-07-12)12. јул 1997. (25 год.)
Место рођењаМингаора
 Хајбер-Пахтунва, Пакистан
Веб-сајтwww.malala.org

Малала Јусуфзаи (пашт. لاله یوسفزۍ‎, урд. ل ملالہ یوسف زئی, Мингаора, 12. јул 1997) је пакистанска ученица и активисткиња.[1] Године 2014, са 17 година, добила је Нобелову награду за мир, чиме је постала најмлађа особа у историји која је добила ову награду за било коју област.[2][3] Пореклом је из града Мингаоре који се налази у провинцији Хајбер-Пахтунва на северозападу Пакистана. Позната је као борац за право на образовање и права жена, посебно у долини Сват, где су Талибани забранили девојчицама да похађају школу. Током 2009. године, када јој је било 11–12 година, писала је блог под псеудонимом за Би-Би-Си. У том блогу је описивала свој живот под талибанском влашћу, њихову борбу за превласт над долином Сват и износила је своје ставове о образовању за девојчице. Исте године Њујорк тајмс је снимио документарац о њој. Своју борбу је наставила давањем бројних интервјуа за новине и телевизију. Већ тада ју је Дезмонд Туту номиновао за Међународну дечију награду за мир коју је и добила 2013. године.

На њу је 9. октобра 2012. године покушан атентат. Атентатор је ушао у школски аутобус приликом њеног повратка из школе и испалио јој два хица у главу и врат. Одговорност за овај напад су преузели Талибани. Након атентата је била у критичном стању, али јој се здравствено стање побољшало па је пребачена у Бирмингем на даље лечење. Већ 12. октобра педесет исламских верских лидера у Пакистану је изрекло фатву против оних који су били умешани у атентат. И поред тога талибани су и даље намеравали да убију њу и њеног оца.

Овај покушај атентата је покренуо подршку Малали Јусуфзаи широм света. Дојче веле је Малалу у јануару 2013. године представио као најпознатију тинејџерку на свету.[4] Специјални изасланик Уједињених нација за глобално образовање Гордон Браун је покренуо петицију под слоганом „Ја сам Малала“ са циљем да сва деца широм света до краја 2015. године буду у школама. Петиција је довела до тога да је Пакистан ратификовао прву повељу о праву на образовање.[5] Часопис Тајм је 29. априла 2013. године на својој насловној страни објавио Малалину фотографију као једне од 100 најутицајнијих особа на свету. У 2013. години била је номинована за Нобелову награду за мир. И поред тога што је била међу фаворитима за добијање овог признања, награда је додељена Организацији за забрану хемијског оружја.[6] Тако је постала најмлађа особа номинована за ову награду (16 година) и прва девојчица која је за њу икада номинована.[7][8] У седишту Уједињених нација је 12. јула 2013. године одржала говор о праву на образовање, а у септембру исте године је свечано отворила градску библиотеку у Бирмингему.[9] Малала Јусуфзаи је добитница награде Сахаров за 2013. годину. Влада Канаде јој је доделила почасно држављанство због њене борбе за заштиту људских права.[10]

Забрањено школовање[уреди | уреди извор]

Након указа, пакистански Талибани уништили су још неколико локалних школа. Дана 24. јануара 2009. године, Малала Јусуфзаи је написала: 'Наши годишњи испити треба да буду након одмора, али то ће бити могуће само ако пакистански Талибани дозволе девојчицама да иду у школу. Речено нам је да припремимо одређена поглавља за испит, али не осећам се као да студирам.'[11]

Чини се да војска размишља о њиховој заштити тек када су десетине школа уништене и стотине других затворене. Да су овде правилно водили операције, оваква ситуација не би настала.

Малала Јусуфзаи, 24 јануар 2009 BBC блог[11]

У фебруару 2009. године женске школе су и даље биле затворене. У знак солидарности, приватне школе за дечаке одлучиле су да се не отварају до 9. фебруара, а појавила су се и обавештења о томе.[11] Малала и њен брат су се вратили у свој родни град Мингору, где су улице биле пусте и настала је 'језива тишина'. 'Отишли смо у супермаркет да купимо поклон за мајку, али он је био затворен, док је раније остајао отворен до касно. Многе друге продавнице такође су биле затворене', написала је у свом блогу. Њихов дом је опљачкан, а њихов телевизор украден.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ellick, Adam B. and Ashraf, Irfan (29. 10. 2009). Class Dismissed. The New York Times (documentary). Приступљено 11. 10. 2012. 
  2. ^ Нобелова награда борцима за права деце („Политика“, 10. октобар 2014)
  3. ^ Малали Нобелова награда за мир (Б92, 10. октобар 2014)
  4. ^ McKinnon, Kyle (18. 01. 2013). „Will Malala's Influence Stretch to Europe?”. Deutsche Welle. Приступљено 24. 07. 2013. 
  5. ^ „Quiet Progress for Education in Pakistan”. Brookings Institution. 08. 04. 2013. Приступљено 13. 10. 2013. 
  6. ^ Jessica Best (11. 10. 2013). „Malala Yousafzai tipped for Nobel Peace Prize win after amazing recovery from being shot by Taliban”. Mirror Online. Приступљено 11. 10. 2013. 
  7. ^ „Malala says Nobel Peace Prize committee made the 'right decision' | The Rundown | PBS NewsHour[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2013. Приступљено 18. 12. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  8. ^ Girl Scout Blog: Girl Scouts CEO Anna Maria Chávez Honors Malala Yousafzai of Pakistan
  9. ^ „Teen school advocate opens English library”. Star Tribune. 04. 09. 2013. 
  10. ^ ">Press, Canadian (16. 10. 2012). „Malala Yousafzai Receiving Honorary Canadian Citizenship Wednesday”. Huffington Post Canada. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2013. Приступљено 16. 10. 2012. 
  11. ^ а б в г „Swat: Diary of a Pakistani schoolgirl (Malala Yousafzai) – BBC”. original Urdu and English translation of Yousufzai's blog. LUBP. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2010. Приступљено 16. 10. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Малала Јусуфзаи на сајту Twitter

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малала_Јусуфзаи&oldid=25367835”