Moždano krvarenje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Moždani udar.
Moždano krvarenje
SinonimiCerebral haemorrhage, cerebral hemorrhage, intra-axial hemorrhage, cerebral hematoma, cerebral bleed, brain bleed
CT sken spontanog moždanog krvarenja, u bočne moždane komore
Specijalnostineurohirurgija
SimptomiGlavobolja, jednostrana slabost, povraćanje, napadi, smanjen nivo svesti, ukočenost vrata, groznica[1][2]
UzrociTraume mozga, aneurizme, arteriovenske malformacije, tumori mozga[1]
Faktori rizikaVisok krvni pritisak, amiloidoza, alkoholizam, nizak holesterol, razređivači krvi, upotreba kokaina[2]
Dijagnostički metodKompjuterizovana tomografija [1]
Slična oboljenjaMoždani udar[1]
Lečenjekontrola hipertenzije, operacija, drenaža moždanih komora[1]
Prognozau 20% dobar ishod[2]
Frekvencija2,5 na 10.000 ljudi godišnje[2]
Smrtnost44% umre u roku od mesec dana[2]

Moždano krvarenje (MK), intracerebralno krvarenje ili cerebralno krvarenje je vrsta unutarmoždanog krvarenja koje se javlja u moždanom tkivu ili/i moždanim komorama. Uzroci uključuju traumu mozga, aneurizme, arteriovenske malformacije i tumore mozga.[3]

Glavni faktori rizika za spontano krvarenje su visok krvni pritisak i amiloidoza. Ostali faktori rizika uključuju alkoholizam, nizak holesterol, razređivače krvi i kokain.

Simptomi, koji se vremenom pogorćavaju, mogu uključivati glavobolju, jednostranu slabost, povraćanje, napade, smanjen nivo svesti i ukočenost vrata, groznica i povišena temperatura tela.

Dijagnoza se obično postavlja kompjuterskom tomografijom. Drugi uslovi koji se mogu pojaviti na sličan način uključuju ishemijski moždani udar .

Terapija se obično sprovodi u jedinici intenzivne nege. Preporučene smernice savetuju snižavanje krvnog pritisak na sistolni pritisak manji od 140 mmHg. Razređivače krvi treba isključiti, ako je moguće, a šećer u krvi regulisati u normalnom opsegu. Operativno lečenje ima za cilj uspostavljanje ventrikularne drenaže za lečenje hidrocefalusa, ali kortikosteroidi se ne smeju koristiti. Operacija uklanjanja nakupljene krvi u lobanjskoj duplji je korisna u određenim slučajevima.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Moždani udar je prvi put 1823. godine podeljen na svoja dva glavna tipa, krvarenje u mozgu i nedovoljan protok krvi kroz mozak, i time je napravljena razlika između moždanog udara usled smanjenog protoka krvi i ugrušaka i krvarenja u moždanom tkivu ili/i moždanim komorama.[4]

Epidemilogija[uredi | uredi izvor]

Morbiditet/mortalitet

Moždano krvarenje na globalnom nivou pogađa oko 2,5 od 10.000 ljudi godišnje. Oko 44% obolelih umre u roku od mesec dana. Prognoza je povoljna kod oko 20% pogođenih ljudi.

Od svih slučajeva cerebrovaskularnih bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama, na trećem mestu je moždano krvarenje sa 20% slučajeva, iza cerebralne tromboze koja je na prvom (40%) i cerebralne embolije (30%) koja je na drugom mestu.[5]

Životna dob i polne razlike

Češće se javlja kod muškaraca i starijih ljudi.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Moždano krvarenje sa hematomom (desno na CT skenu)

Kada krv iritira tkiva zbog traume mozga, dolazi do otoka moždanog tkiva (moždanog edema). Krv se nakuplja i formira masu koja se zove hematom, koji potom vrši pritisak na obližnje moždano tkivo, smanjuje protok krvi i oštećuje moždane ćelije.

Do krvarenja može doći u:

  • samom tkivu mozga,
  • između mozga i membrana (moždanica) koje ga pokrivaju, između slojeva koji pokrivaju mozak ili između lobanje i tih slojeva.

Faktori rizika[uredi | uredi izvor]

Postoji više faktora rizika a najčešći su:

Velika trauma

Povreda je najčešći uzrok krvarenja u mozgu kod osoba mlađih od 50 godina.

Visok krvni pritisak

Ovo hronično stanje može, tokom dužeg vremenskog perioda, oslabiti zidove krvnih sudova. Ako se ne leči, visok krvni pritisak je glavni uzrok dotoka krvi u mozak koji se može sprečiti.

Moždano krvarenje izazvano pucanjem aneurizme
Aneurizma

Aneurizma je proširenje koja se pojavljuje na oslabljenim delovima zidova krvnih sudova. Aneurizma može puknuti i dovesti do krvarenja u mozgu, ali može dovesti i do moždanog udara.

Anomalije krvnih sudova

Slabosti krvnih sudova u mozgu i oko njega mogu biti urođene, a najčešće se otkrivaju tek kada osoba oseti simptome.

Amiloidna angiopatija

To je poremećaj zidova krvnih sudova koji se ponekad javlja tokom procesa starenja. Može izazvati mnoga mala, neprimećena krvarenja pre nego što izazove jedno veliko krvarenje.

Poremećaji krvi ili krvarenja

Hemofilija i anemija srpastih ćelija mogu doprineti smanjenju nivoa trombocita.

Oboljenje jetre

Ovo stanje je povezano sa povećanim krvarenjem, zbog izmenjenog sastava krvi.

Tumor na mozgu

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Simptomi cerebralnog krvarenja mogu biti različiti i zavise od mesta krvarenja, težine krvarenja, kao i veličine tkiva u koje se krv uliva. Simptomi se mogu pojaviti iznenada ili tokom vremena. Mogu se postepeno pogoršavati ili se pojaviti iznenada.

Glavni znaci i simptomi su:

  • iznenadna jaka glavobolja,
  • napad (grčevi),
  • slabost u ruci ili nozi,
  • mučnina ili povraćanje,
  • smanjena budnost; letargija,
  • promene funkcije čula vida,
  • peckanje ili utrnulost,
  • teškoće u govoru ili razumevanju govora,
  • otežano gutanje,
  • poteškoće u pisanju ili čitanju,
  • gubitak finih motoričkih sposobnosti, drhtanje ruku,
  • gubitak koordinacije,
  • gubitak ravnoteže,
  • promene u čulu ukusa,
  • gubitak svesti,
  • koma.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Moždano krvarenje na KTA.[6]

Kompjuterizovana tomografska angiografija (KTA) i magnetne rezonantna angiografija (akrinim MRA) su se pokazale efikasnim u dijagnostici intrakranijalnih vaskularnih malformacija nakon moždanog krvarenja.[7] Takođe KTA služi i da bi se isključio sekundarni uzrok krvarenja, ili da bi se otkrio „znak tačke“.[8]

Intraparenhimsko krvarenje se može prepoznati na KTA jer krv izgleda svetlije od drugog tkiva i odvojena je od unutrašnjeg dela lobanje moždanim tkivom. Tkivo koje okružuje krvarenje je često manje gusto od ostatka mozga zbog edema, i stoga je tamnije na KTA.[8]

Lokacija

U slučaju visokog krvnog pritiska, moždano krvarenje se obično javlja u:[3][9]

  • putamenu (50%)
  • talamusu (15%),
  • velikom mozgu (10—20%),
  • malom mozgu (10—13%),
  • ponsu (7—15%) ili
  • drugde u moždanom stablu (1–6%).

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje u velikoj meri zavisi od tipa moždanog krvarenja. Brzi CT skeniranje i druge dijagnostičke mere se koriste da bi se odredio odgovarajući tretman, koji može uključivati i lekove i operaciju.

Trahealna intubacija je indikovana kod ljudi sa smanjenim nivoom svesti ili drugim rizikom od opstrukcije disajnih puteva.[10]

IV tečnosti se daju za održavanje ravnoteže tečnosti, koristeći izotonične, a ne hipotonične tečnosti.[10]

Medikamentna terapija[uredi | uredi izvor]

Jedan pregled je otkrio da antihipertenzivna terapija za snižavanje krvnog pritiska u akutnim fazama izgleda poboljšava ishode.[11] Drugi pregledi su otkrili nejasnu razliku između intenzivne i manje intenzivne kontrole krvnog pritiska.[12] Smernice Američkog udruženja za srce i Američkog udruženja za moždani udar iz 2015. preporučile su smanjenje krvnog pritiska na SBP od 140 mmHg.[4]

Davanje koagulacionog faktora VIIa (EC 3.4.21.21[13][14][15][16] u roku od 4 sata ograničava krvarenje i stvaranje hematoma, ali istovremeno može da poveća rizik od tromboembolije.[10] Stoga sveukupno davanje koagulacionog faktora VIIa ne rezultuje boljim ishodima kod pacijenata bez hemofilije.[17]

Transfuzije zamrznute plazme, vitamina K, protamina ili trombocita mogu se dati u slučaju koagulopatije.[10] Međutim, izgleda da trombociti pogoršavaju ishode kod onih sa spontanim intracerebralnim krvarenjem na antitrombocitnim lekovima.[18]

Fosfenitoin ili drugi antikonvulzivi se daju u slučaju epileptičkih napada ili krvarenja u lobanji.[10]

H2 antagonisti ili inhibitori protonske pumpe se obično daju da bi se sprečili stresni čirevi, stanje povezano sa moždanim krvarenjem.[10]

Donedavno se smatralo da kortikosteroidi smanjuju otok. Međutim, u velikim kontrolisanim studijama, otkriveno je da kortikosteroidi povećavaju stopu mortaliteta i više se ne preporučuju.[19][20]

Hirurška terapija[uredi | uredi izvor]

Hirurška intervencija je neophodna ako je hematom veći od 3 cm, ako postoji strukturna vaskularna lezija ili lobarno krvarenje kod mladog pacijenta.[10]

Kateter se može uneti u moždanu vaskulaturu da bi se zatvorili ili proširili krvni sudovi, i izbegle invazivne hirurške procedure.

Aspiracija sadržaja primenom stereotaktičke hirurgije ili endoskopskom drenažom može se primeniiti kod hemoragije bazalnih ganglija, iako su izveštaji o uspeho ove metode ograničeni.[10]

Može se obaviti i kraniektomija, u toku koje se deo lobanje uklanja kako bi se omogućilo proširenje prostora za mozak koji otiče i ograničila njegova kompresija.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Rizik od smrti od intraparenhimskog krvarenja kod traumatske povrede mozga je posebno visok kada se povreda dogodi u moždanom stablu.[21] Intraparenhimska krvarenja unutar produžene moždine su skoro uvek fatalna, jer uzrokuju oštećenje H kranijalnog nerva (nervusa vagusa), koji igra važnu ulogu u regulaciji cirkulacije krvi i disanju.

Ova vrsta krvarenja se takođe može javiti u korteksu (moždanoj kori) ili subkortikalnim područjima, obično u frontalnim (ćeonim) ili temporalnim (slepoočnim) režnjevima kada je posledica povrede glave, ali ponekad i u malom mozgu.[22]

Za spontano moždano krvarenje koji se vidi na CT snimku, stopa smrtnosti je 34–50% do 30 dana nakon povrede,[6] a polovina smrti se javlja u prva 2 dana.[23] Iako se većina smrtnih slučajeva javlja u prvim danima nakon moždanog krvarenja, preživeli imaju dugoročno gledano mortaliteta od 27% u poređenju sa opštom populacijom.[24]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Hemphill, J. Claude; Greenberg, Steven M.; Anderson, Craig S.; Becker, Kyra; Bendok, Bernard R.; Cushman, Mary; Fung, Gordon L.; Goldstein, Joshua N.; MacDonald, R. Loch; Mitchell, Pamela H.; Scott, Phillip A.; Selim, Magdy H.; Woo, Daniel; American Heart Association Stroke Council; Council on Cardiovascular and Stroke Nursing; Council On Clinical, Cardiology (2015). „Guidelines for the Management of Spontaneous Intracerebral Hemorrhage”. Stroke. 46 (7): 2032—2060. PMID 26022637. S2CID 2525622. doi:10.1161/str.0000000000000069. .
  2. ^ a b v g d Caceres, J. Alfredo; Goldstein, Joshua N. (2012). „Intracranial Hemorrhage”. Emergency Medicine Clinics of North America. 30 (3): 771—794. PMC 3443867 Slobodan pristup. PMID 22974648. doi:10.1016/j.emc.2012.06.003. .
  3. ^ a b v Greenberg, Mark S.. Handbook of Neurosurgery. 2016. ISBN 9781626232419. 
  4. ^ a b Hennerici, Michael (2003). Imaging in Stroke (na jeziku: engleski). Remedica. ISBN 978-1-901346-25-1. 
  5. ^ Page 117 in: Henry S. Schutta; Lechtenberg, Richard (1998). Neurology practice guidelines. New York: M. Dekker. ISBN 978-0-8247-0104-8.
  6. ^ a b Yadav, Yad Ram; Mukerji, Gaurav; Shenoy, Ravikiran; Basoor, Abhijeet; Jain, Gaurav; Nelson, Adam (2007). „Endoscopic management of hypertensive intraventricular haemorrhage with obstructive hydrocephalus”. BMC Neurology. 7: 1. PMC 1780056 Slobodan pristup. PMID 17204141. doi:10.1186/1471-2377-7-1. .
  7. ^ Josephson, Colin B.; White, Philip M.; Krishan, Ashma; Al-Shahi Salman, Rustam (2014). „Computed tomography angiography or magnetic resonance angiography for detection of intracranial vascular malformations in patients with intracerebral haemorrhage”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2014 (9): CD009372. PMC 6544803 Slobodan pristup. PMID 25177839. doi:10.1002/14651858.CD009372.pub2. .
  8. ^ a b Yeung, Robert; Ahmad, Tabassum; Aviv, Richard I.; De Tilly, Lyne Noel; Fox, Allan J.; Symons, Sean P. (2009). „Comparison of CTA to DSA in Determining the Etiology of Spontaneous ICH”. Canadian Journal of Neurological Sciences / Journal Canadien des Sciences Neurologiques. 36 (2): 176—180. PMID 19378710. S2CID 26818365. doi:10.1017/s0317167100006533. .
  9. ^ Prayson, Richard A. (2012). Neuropathology. Elsevier Health Sciences. ISBN 978-1-4377-0949-0. str. 49.. Archived from the original on 2017-03-12.
  10. ^ a b v g d đ e ž „Intracranial Hemorrhage Treatment & Management: Medical Care, Surgical Care, Consultations”. 2021-10-16. 
  11. ^ Tsivgoulis, G; Katsanos, AH; Butcher, KS; Boviatsis, E; Triantafyllou, N; Rizos, I; Alexandrov, AV (21. 10. 2014). „Intensive blood pressure reduction in acute intracerebral hemorrhage: A meta-analysis”. Neurology. 83 (17): 1523—9. .
  12. ^ ISSN 1468-330X. Boulouis, Gregoire; Morotti, Andrea; Goldstein, Joshua N.; Charidimou, Andreas (2017). „Intensive blood pressure lowering in patients with acute intracerebral haemorrhage: Clinical outcomes and haemorrhage expansion. Systematic review and meta-analysis of randomised trials”. Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry. 88 (4): 339—345. PMID 28214798. S2CID 25397701. doi:10.1136/jnnp-2016-315346. .
  13. ^ Nemerson, Y.; Esnouf, M.P. (1973). „Activation of a proteolytic system by a membrane lipoprotein: mechanism of action of tissue factor”. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 70 (2): 310—314. Bibcode:1973PNAS...70..310N. PMC 433246 Slobodan pristup. PMID 4510277. doi:10.1073/pnas.70.2.310 Slobodan pristup.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  14. ^ Davie, E.W., Fujikawa, K., Kurachi, K. and Kisiel, W. (1979). The role of serine proteases in the blood coagulation cascade. Adv. Enzymol. Advances in Enzymology - and Related Areas of Molecular Biology. 48. str. 277—318. ISBN 9780470122938. PMID 367103. doi:10.1002/9780470122938.ch6. 
  15. ^ Jackson, C.M.; Nemerson, Y. (1980). „Blood coagulation”. Annu. Rev. Biochem. 49: 765—811. PMID 6996572. doi:10.1146/annurev.bi.49.070180.004001.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  16. ^ Broze, G.J., Jr.; Majerus, P.W. (1981). „Human factor VII”. Methods Enzymol. 80: 228—237. doi:10.1016/S0076-6879(81)80021-3.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  17. ^ Yuan, ZH; Jiang, JK; Huang, WD; Pan, J; Zhu, JY; Wang, JZ (jun 2010). „A meta-analysis of the efficacy and safety of recombinant activated factor VII for patients with acute intracerebral hemorrhage without hemophilia”. Journal of Clinical Neuroscience. 17 (6): 685—93. .
  18. ^ Al-Shahi Salman, R; Law, ZK; Bath, PM; Steiner, T; Sprigg, N (17 April 2018). "Haemostatic therapies for acute spontaneous intracerebral haemorrhage". The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2018 (4): CD005951.
  19. ^ ISSN 1474-547X. Roberts, I.; Yates, D.; Sandercock, P.; Farrell, B.; Wasserberg, J.; Lomas, G.; Cottingham, R.; Svoboda, P.; Brayley, N.; Mazairac, G.; Laloë, V.; Muñoz-Sánchez, A.; Arango, M.; Hartzenberg, B.; Khamis, H.; Yutthakasemsunt, S.; Komolafe, E.; Olldashi, F.; Yadav, Y.; Murillo-Cabezas, F.; Shakur, H.; Edwards, P.; CRASH trial collaborators (2004). „Effect of intravenous corticosteroids on death within 14 days in 10 008 adults with clinically significant head injury (MRC CRASH trial): Randomised placebo-controlled trial”. The Lancet. 364 (9442): 1321—1328. PMID 15474134. S2CID 30210176. doi:10.1016/S0140-6736(04)17188-2. .
  20. ^ Edwards, P.; et al. (2005). „Final results of MRC CRASH, a randomised placebo-controlled trial of intravenous corticosteroid in adults with head injury—outcomes at 6 months”. The Lancet. 365 (9475): 1957—1959. PMID 15936423. S2CID 27713031. doi:10.1016/s0140-6736(05)66552-x. .
  21. ^ Sanders MJ and McKenna K. 2001. Mosby's Paramedic Textbook, 2nd revised Ed. Chapter 22, "Head and Facial Trauma." Mosby.
  22. ^ Graham DI and Gennareli TA. Chapter 5, "Pathology of Brain Damage After Head Injury" Cooper P and Golfinos G. 2000. Head Injury, 4th Ed. Morgan Hill, New York.
  23. ^ Broderick, Joseph; Connolly, Sander; Feldmann, Edward; Hanley, Daniel; Kase, Carlos; Krieger, Derk; Mayberg, Marc; Morgenstern, Lewis; Ogilvy, Christopher S.; Vespa, Paul; Zuccarello, Mario; American Heart Association; American Stroke Association Stroke Council; High Blood Pressure Research Council; Quality of Care and Outcomes in Research Interdisciplinary Working Group (2007). „Guidelines for the Management of Spontaneous Intracerebral Hemorrhage in Adults”. Stroke. 38 (6): 2001—2023. PMID 17478736. S2CID 1545807. doi:10.1161/strokeaha.107.183689. .
  24. ^ Hansen, Björn M.; Nilsson, Ola G.; Anderson, Harald; Norrving, Bo; Säveland, Hans; Lindgren, Arne (2013). „Long term (13 years) prognosis after primary intracerebral haemorrhage: A prospective population based study of long term mortality, prognostic factors and causes of death”. Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry. 84 (10): 1150—1155. PMID 23715913. S2CID 40379279. doi:10.1136/jnnp-2013-305200. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мождано_крварење&oldid=27442173”