Muhamed ibn Abdul Vahab

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Muhamed ibn Abdul Vahab
Ime Muhameda ibn ʿAbd al-Vahhaba u islamskoj kaligrafiji
Lični podaci
Datum rođenjaoko (1703-00-00)1703.
Mesto rođenjaUjajna Nadžd,  Saudijska Arabija
Datum smrti1792.(1792-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (88/89 god.)
Mesto smrtiDiradža Emirat Dirija,
Šeik

Muhamed ibn Abdul Vahab (arap. محمد بن عبد الوهاب, Muhammad ibn ʿAbd al- Vahhab, rođen 1703–1792 u Ujajna Nadžd) je bio islamski proučavalac hanbelijskog učenja koji je osnovao versku doktrinu koja je striktno zasnovana na Kuranu, sunitskom islamu i na ostvarenju Tevhida („monoteizam“, „verovanje u jednog boga“), (Vahabitskog pokreta).[1] Danas ovo učenje dobija sve veći uticaj na ceo islamski svet, posebno počev od Arapskog poluostrva. Izraz vehabizam potiče od njegovog imena.[2]

Učenja Muhameda ibn Abdul Vahaba čine osnovu za totalitarno fundamentalističko tumačenje islama kao državne religije u Saudijskoj Arabiji. Brojne džihadističke organizacije kao što je Islamska država takođe vuku svoje ideološke temelje još od Muhameda ibn Abdul Vahaba.[3]

Svoje ideje je izložio u Knjizi o jedinstvu (1736).[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Muhamed ibn Abdul Vahab je rođen kao sin sudije u oazi Ujajna u Nadždu. Poticao je iz ugledne porodice hanbelijskih učenjaka. Sa deset godina, prema hroničarima, naučio je napamet Kuran i bio je molitvenik (imam). Sa jedanaest godina preduzeo je svoje prvo hodočašće u Meku, nakon čega je usledio dvomesečni boravak u Medini. Po povratku, proučavao je hadis, kuransku egzegezu, Fikh i islamsku dogmatiku (usul ad-din). U nepoznato vreme, počeo je da propoveda u svom rodnom regionu, sa principom Tevhida, bezuslovnom verom u jednog Boga, u središtu njegovog propovedanja.[4]

Pakt sa Muhamed ibn Saudom[uredi | uredi izvor]

Nakon njegovog proterivanja iz Ujajna, pozvan je da se nastani u susedni Diradža od strane njenog vladara Muhamed ibn Sauda. Nakon nekog vremena u Diradžai, Ibn Abd al-Vahhab je zaključio svoj drugi i uspešniji sporazum sa vladarom. Muhamed ibn Abdul Vahab i Muhamed ibn Saud su se složili da će, zajedno, vratiti Arape na poluostrvo „pravim“ principima islama kako ga oni vide. Prema anonimnom autoru Lam al-Šihaba (Sjaj meteora), kada su se prvi put sreli, Muhamed ibn Saud je izjavio:

„Ova je oaza tvoja, ne bojte se svojih neprijatelja. Za ime Boga, ako je sav Nedžd pozvan da vas izbaci, nikada nećemo pristati da vas proteramo".

— Ibn Saud

Muhamed ibn Abdul Vahab je odgovorio:

„Vi ste načelnik i mudar čovek naselja. Želim da mi date zakletvu da ćete vršiti džihad protiv nevernika. Zauzvrat, vi ćete biti imam, vođa muslimanske zajednice, a ja ću biti vođa u verskim pitanjima".

— Ibn Abdul

Muhamede ibn Abdul Vahab je sklopio versko-politički pakt sa Muhamedom ibn Saudom kako bi mu pomogao da uspostavi Emirat diriju, prvu saudijsku državu, započet je dinastički savez i sporazum o podeli vlasti sa njihovim porodicama, koji se nastavlja do danas.[5] Sporazum je potvrđen međusobnom zakletvom na lojalnost 1744 godine. Među njima su bili disidenti iz klana Ibn Muamar koji su se zakleli na vernost Abdul Vahabu.[6]

Muhamed ibn Saud napravio je sigurno utočište, vehabije iz drugih gradova sklonili su se u Diradž. Jezgro Abdul Vahabovih pristalica širom Nadžda povuklo se i formiralo avangardu pobune koju je Muhamed ibn Saud pokrenuo protiv drugih gradova. Al Šeik, današnja vladajuća saudijska verska porodica, predstavlja potomke Muhamede ibn Abdul Vahaba, a oni su takođe istorijski vodili ulemu u saudijskoj državi, dominirajući državnim religiskim institucijama.[7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 23. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ Muḥammad ibn ʿAbd al-Wahhāb
  3. ^ Shaykh Muhammad ibn ‘Abd al-Wahhab and Sufism
  4. ^ Muhammad Ibn Abd al-Wahhab Biography
  5. ^ „The Emergence of the Saudi States”. Arhivirano iz originala 18. 08. 2022. g. Pristupljeno 18. 08. 2022. 
  6. ^ The Saud Family and Wahhabi Islam
  7. ^ The Power of Saudi Arabia's Islamic Leaders

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Muḥammad Ibn ʿAbd al-Wahhāb: Risāla fī r-radd ʿalā ar-Rāfiḍa. (online) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. мај 2016)
  • Jörg-Dieter Brandes: … mit Säbel und Koran, Saudi-Arabien oder der Aufstieg der Königsfamilie Saud und der Wahabiten. Verlag Thorbecke, Stuttgart. 1999. ISBN 3-7995-0094-4..
  • Natana J. DeLong-Bas (2004). Wahhabi Islam. From Revival and Reform to Global Jihad. Oxford: Oxford University Press. str. 17—93. ISBN 0-19-516991-3. 
  • Esther Peskes: Muḥammad b. ʿAbdalwahhāb (1703-92). Untersuchungen zur Rekonstruktion der Frühgeschichte der Wahhābīya. Beirut / Stuttgart 1993.
  • John O. Voll: Muḥammad Ḥayyā al-Sindī and Muḥammad ibn ʿAbd al-Wahhab: an analysis of an intellectual group in Eighteenth-Century Medina. In: Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 38, 1975. str. 32–39..

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Muhamed ibn Abdul Vahab na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мухамед_ибн_Абдул_Вахаб&oldid=27259019”