Мухамед ибн Абдул Вахаб

Мухамед ибн Абдул Вахаб
محمد بن عبد الوهاب.png
Име Мухамеда ибн ʿАбд ал-Ваххаба у исламској калиграфији
Датум рођењаоко (1703-00-00)1703.
Место рођењаУјајна Наџд
 Саудијска Арабија
Датум смрти1792.(1792-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (88/89 год.)
Место смртиДираџа Емират Дирија
Шеик

Мухамед ибн Абдул Вахаб (арап. محمد بن عبد الوهاب, Мухаммад ибн ʿАбд ал- Ваххаб, рођен 1703–1792 у Ујајна Наџд) је био исламски проучавалац ханбелијског учења који је основао верску доктрину која је стриктно заснована на Курану, сунитском исламу и на остварењу Тевхида („монотеизам“, „веровање у једног бога“). Данас ово учење добија све већи утицај на цео исламски свет, посебно почев од Арапског полуострва. Израз вехабизам потиче од његовог имена.[1]

Учења Мухамеда ибн Абдул Вахаба чине основу за тоталитарно фундаменталистичко тумачење ислама као државне религије у Саудијској Арабији. Бројне џихадистичке организације као што је Исламска држава такође вуку своје идеолошке темеље још од Мухамеда ибн Абдул Вахаба.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Мухамед ибн Абдул Вахаб је рођен као син судије у оази Ујајна у Наџду. Потицао је из угледне породице ханбелијских учењака. Са десет година, према хроничарима, научио је напамет Куран и био је молитвеник (имам). Са једанаест година предузео је своје прво ходочашће у Меку, након чега је уследио двомесечни боравак у Медини. По повратку, проучавао је хадис, куранску егзегезу, Фикх и исламску догматику (усул ад-дин). У непознато време, почео је да проповеда у свом родном региону, са принципом Тевхида, безусловном вером у једног Бога, у средишту његовог проповедања.[3]

Пакт са Мухамед ибн Саудом[уреди | уреди извор]

Након његовог протеривања из Ујајна, позван је да се настани у суседни Дираџа од стране њеног владара Мухамед ибн Сауда. Након неког времена у Дираџаи, Ибн Абд ал-Ваххаб је закључио свој други и успешнији споразум са владаром. Мухамед ибн Абдул Вахаб и Мухамед ибн Сауд су се сложили да ће, заједно, вратити Арапе на полуострво „правим“ принципима ислама како га они виде. Према анонимном аутору Лам ал-Шихаба (Сјај метеора), када су се први пут срели, Мухамед ибн Сауд је изјавио:

„Ова је оаза твоја, не бојте се својих непријатеља. За име Бога, ако је сав Неџд позван да вас избаци, никада нећемо пристати да вас протерамо".

— Ибн Сауд

Мухамед ибн Абдул Вахаб је одговорио:

„Ви сте начелник и мудар човек насеља. Желим да ми дате заклетву да ћете вршити џихад против неверника. Заузврат, ви ћете бити имам, вођа муслиманске заједнице, а ја ћу бити вођа у верским питањима".

— Ибн Абдул

Мухамеде ибн Абдул Вахаб је склопио верско-политички пакт са Мухамедом ибн Саудом како би му помогао да успостави Емират дирију, прву саудијску државу, започет је династички савез и споразум о подели власти са њиховим породицама, који се наставља до данас.[4] Споразум је потврђен међусобном заклетвом на лојалност 1744 године. Међу њима су били дисиденти из клана Ибн Муамар који су се заклели на верност Абдул Вахабу.[5]

Мухамед ибн Сауд направио је сигурно уточиште, вехабије из других градова склонили су се у Дираџ. Језгро Абдул Вахабових присталица широм Наџда повукло се и формирало авангарду побуне коју је Мухамед ибн Сауд покренуо против других градова. Ал Шеик, данашња владајућа саудијска верска породица, представља потомке Мухамеде ибн Абдул Вахаба, а они су такође историјски водили улему у саудијској држави, доминирајући државним религиским институцијама.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Muḥammad Ibn ʿAbd al-Wahhāb: Risāla fī r-radd ʿalā ar-Rāfiḍa. (online)
  • Jörg-Dieter Brandes: … mit Säbel und Koran, Saudi-Arabien oder der Aufstieg der Königsfamilie Saud und der Wahabiten. Verlag Thorbecke, Stuttgart 1999, ISBN 3-7995-0094-4.
  • Natana J. DeLong-Bas: Wahhabi Islam. From Revival and Reform to Global Jihad. Oxford University Press, Oxford 2004, ISBN 0-19-516991-3, S. 17–93.
  • Esther Peskes: Muḥammad b. ʿAbdalwahhāb (1703-92). Untersuchungen zur Rekonstruktion der Frühgeschichte der Wahhābīya. Beirut / Stuttgart 1993.
  • John O. Voll: Muḥammad Ḥayyā al-Sindī and Muḥammad ibn ʿAbd al-Wahhab: an analysis of an intellectual group in Eighteenth-Century Medina. In: Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 38, 1975, S. 32–39.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Мухамед ибн Абдул Вахаб на Викимедијиној остави