Пређи на садржај

Мухамед ибн Абдул Вахаб

С Википедије, слободне енциклопедије
Мухамед ибн Абдул Вахаб
Име Мухамеда ибн ʿАбд ал-Ваххаба у исламској калиграфији
Лични подаци
Датум рођењаоко (1703-00-00)1703.
Место рођењаУјајна Наџд,  Саудијска Арабија
Датум смрти1792.(1792-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (88/89 год.)
Место смртиДираџа Емират Дирија,
Шеик

Мухамед ибн Абдул Вахаб (арап. محمد بن عبد الوهاب, Мухаммад ибн ʿАбд ал- Ваххаб, рођен 1703–1792 у Ујајна Наџд) је био исламски проучавалац ханбелијског учења који је основао верску доктрину која је стриктно заснована на Курану, сунитском исламу и на остварењу Тевхида („монотеизам“, „веровање у једног бога“), (Вахабитског покрета).[1] Данас ово учење добија све већи утицај на цео исламски свет, посебно почев од Арапског полуострва. Израз вехабизам потиче од његовог имена.[2]

Учења Мухамеда ибн Абдул Вахаба чине основу за тоталитарно фундаменталистичко тумачење ислама као државне религије у Саудијској Арабији. Бројне џихадистичке организације као што је Исламска држава такође вуку своје идеолошке темеље још од Мухамеда ибн Абдул Вахаба.[3]

Своје идеје је изложио у Књизи о јединству (1736).[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Мухамед ибн Абдул Вахаб је рођен као син судије у оази Ујајна у Наџду. Потицао је из угледне породице ханбелијских учењака. Са десет година, према хроничарима, научио је напамет Куран и био је молитвеник (имам). Са једанаест година предузео је своје прво ходочашће у Меку, након чега је уследио двомесечни боравак у Медини. По повратку, проучавао је хадис, куранску егзегезу, Фикх и исламску догматику (усул ад-дин). У непознато време, почео је да проповеда у свом родном региону, са принципом Тевхида, безусловном вером у једног Бога, у средишту његовог проповедања.[4]

Пакт са Мухамед ибн Саудом

[уреди | уреди извор]

Након његовог протеривања из Ујајна, позван је да се настани у суседни Дираџа од стране њеног владара Мухамед ибн Сауда. Након неког времена у Дираџаи, Ибн Абд ал-Ваххаб је закључио свој други и успешнији споразум са владаром. Мухамед ибн Абдул Вахаб и Мухамед ибн Сауд су се сложили да ће, заједно, вратити Арапе на полуострво „правим“ принципима ислама како га они виде. Према анонимном аутору Лам ал-Шихаба (Сјај метеора), када су се први пут срели, Мухамед ибн Сауд је изјавио:

„Ова је оаза твоја, не бојте се својих непријатеља. За име Бога, ако је сав Неџд позван да вас избаци, никада нећемо пристати да вас протерамо".

— Ибн Сауд

Мухамед ибн Абдул Вахаб је одговорио:

„Ви сте начелник и мудар човек насеља. Желим да ми дате заклетву да ћете вршити џихад против неверника. Заузврат, ви ћете бити имам, вођа муслиманске заједнице, а ја ћу бити вођа у верским питањима".

— Ибн Абдул

Мухамеде ибн Абдул Вахаб је склопио верско-политички пакт са Мухамедом ибн Саудом како би му помогао да успостави Емират дирију, прву саудијску државу, започет је династички савез и споразум о подели власти са њиховим породицама, који се наставља до данас.[5] Споразум је потврђен међусобном заклетвом на лојалност 1744 године. Међу њима су били дисиденти из клана Ибн Муамар који су се заклели на верност Абдул Вахабу.[6]

Мухамед ибн Сауд направио је сигурно уточиште, вехабије из других градова склонили су се у Дираџ. Језгро Абдул Вахабових присталица широм Наџда повукло се и формирало авангарду побуне коју је Мухамед ибн Сауд покренуо против других градова. Ал Шеик, данашња владајућа саудијска верска породица, представља потомке Мухамеде ибн Абдул Вахаба, а они су такође историјски водили улему у саудијској држави, доминирајући државним религиским институцијама.[7]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 23. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ Muḥammad ibn ʿAbd al-Wahhāb
  3. ^ Shaykh Muhammad ibn ‘Abd al-Wahhab and Sufism
  4. ^ Muhammad Ibn Abd al-Wahhab Biography
  5. ^ „The Emergence of the Saudi States”. Архивирано из оригинала 18. 08. 2022. г. Приступљено 18. 08. 2022. 
  6. ^ The Saud Family and Wahhabi Islam
  7. ^ The Power of Saudi Arabia's Islamic Leaders

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Muḥammad Ibn ʿAbd al-Wahhāb: Risāla fī r-radd ʿalā ar-Rāfiḍa. (online) Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2016)
  • Jörg-Dieter Brandes: … mit Säbel und Koran, Saudi-Arabien oder der Aufstieg der Königsfamilie Saud und der Wahabiten. Verlag Thorbecke, Stuttgart. 1999. ISBN 3-7995-0094-4..
  • Natana J. DeLong-Bas (2004). Wahhabi Islam. From Revival and Reform to Global Jihad. Oxford: Oxford University Press. стр. 17—93. ISBN 0-19-516991-3. 
  • Esther Peskes: Muḥammad b. ʿAbdalwahhāb (1703-92). Untersuchungen zur Rekonstruktion der Frühgeschichte der Wahhābīya. Beirut / Stuttgart 1993.
  • John O. Voll: Muḥammad Ḥayyā al-Sindī and Muḥammad ibn ʿAbd al-Wahhab: an analysis of an intellectual group in Eighteenth-Century Medina. In: Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 38, 1975. стр. 32–39..

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Мухамед ибн Абдул Вахаб на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мухамед_ибн_Абдул_Вахаб&oldid=27259019”