Nasledni angioedem

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nasledni angioedem
SinonimiHereditary angioneurotic edema (HANE),[1] familial angioneurotic edema[2]
Otečena desna ruka tokom naslednog napada angioedema.
Specijalnostihematologija
Simptomiponavljajući angioedem[3]
Vreme pojavedetinjstvo[3]
Trajanjenapadi traju po nekoliko dana[3]
TipoviTip I, II, III[3]
Uzrocigenski poremećaj (autozomno dominantan)[3]
Dijagnostički metodMerenje nivoa C4 i C1-inhibitora.[2]
Slična oboljenjaintestinalna opstrukcija, drugi tipovi angioedema[2]
PrevencijaC1 inhibitor[3]
Lečenjemedicinska podrška, lekovi[1]
LekoviC1 inhibitor, ecallantide, icatibant[1]
Prognoza25% rizik od smrti ako su zahvaćeni disajni putevi (bez lečenja)[2]
Frekvencija~1 u 50.000[3]

Nasledni angioedem ili hereditarni angioedem (akronim HAE) se karakteriše rekurentnim epizodama lokalizovanih edema (otoka) kože i sluzokože gastrointestinalnog, urogenitalnog i respiratornog trakta. Nastaje kao posledica naslednog nedostatka ili sniženih vrednosti inhibitora C1 esteraze, zbog čega nastaju defekti u sistemu komplementa.[4]

Manja trauma ili stres mogu izazvati napad, ali otok se često javlja i bez poznatog okidača. Epizode ​​koje zahvataju crevni trakt izazivaju jak bol u trbuhu, mučninu i povraćanje. Oticanje disajnih puteva može ograničiti disanje i dovesti do opstrukcije disajnih puteva opasne po život. Otprilike jedna trećina ljudi sa ovim stanjem tokom napada razvije osip koji ne svrbi i nosi naziv naziv eritema marginatum.[5]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Procenjuje se da nasledni angioedem pogađa 1 od 50.000 ljudi,[6] do 1-9 od 100.000.[7][8]

Tip I je najčešći i čini 85% slučajeva. Tip II se javlja u 15 odsto slučajeva, a tip III se javlja jako retko.[6]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Ovo stanje se nasleđuje autozomno dominantno, što znači da je jedna kopija izmenjenog gena u svakoj ćeliji dovoljna da izazove poremećaj.[9]

U nekim slučajevima, obolela osoba nasledi mutaciju od jednog zahvaćenog roditelja . Drugi slučajevi su rezultat novih mutacija gena i javljaju se kod ljudi koji nemaju istoriju poremećaja u svojoj porodici.[9]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Nasledni angioedem je verovatno autozomno dominantno nasledan poremećaj, u kome su kao etiološki faktori dominantni:[10]

  • traumatizam (ORL ili stomatološke intervencije),
  • neki infekcije,
  • fizički napor,
  • stres,
  • lekovi.

Genetika[uredi | uredi izvor]

Mutacije u SERPING1 genu[11][12] - uzrokuju nasledni angioedem tipa I i tipa II . SERPING1 gen daje uputstva za stvaranje proteina inhibitora C1,[13] koji je važan za kontrolu upale. C1 inhibitor blokira aktivnost određenih proteina koji podstiču upalu. Mutacije koje izazivaju nasledni angioedem tipa I dovode do smanjenog nivoa C1 inhibitora u krvi, dok mutacije koje izazivaju angioedem tip II dovode do proizvodnje C1 inhibitora koji funkcioniše abnormalno. Bez odgovarajućih nivoa funkcionalnog inhibitora C1, stvaraju se prevelike količine proteinskog fragmenta (peptida) zvanog bradikinin. Bradikinin podstiče upalu povećavajući curenje tečnosti kroz zidove krvnih sudova u telesna tkiva. Prekomerna akumulacija tečnosti u telesnim tkivima izaziva epizode ​​otoka koji se primećuju kod osoba sa naslednim angioedemom tipa I i tipa II.[14]

Mutacije u genu F12 - su povezane sa nekim slučajevima naslednog angioedema tipa III. Ovaj gen daje uputstva za stvaranje proteina koji se zove faktor koagulacije XII. Pored toga što igra kritičnu ulogu u zgrušavanju krvi (koagulaciji), faktor XII je takođe važan stimulator upale i uključen je u proizvodnju bradikinina. Određene mutacije u genu F12 rezultuju proizvodnjom faktora XII sa povećanom aktivnošću. Kao rezultat toga, stvara se više bradikinina i zidovi krvnih sudova postaju propusniji, što dovodi do epizoda otoka kod ljudi sa naslednim angioedemom tipa III.

Uzrok drugih slučajeva naslednog angioedema tipa III ostaje nepoznat. Mutacije u jednom ili više još neidentifikovanih gena mogu biti odgovorne za poremećaj u ovim slučajevima.[15]

Stečeni angioedem se takođe može javiti zbog imunoloških poremećaja, kao što je su:[16]

  • limfoproliferativna bolest B-ćelija
  • hronične limfocitne leukemije,
  • multiplog mijeloma,
  • lupusa (SLE),
  • hroničnog sinusitisa,
  • infekcije zuba
  • određeni poremećaja krvi (esencijalne krioglobulinemije).

Drugi stečeni edemi mogu nastati zbog operacije (mastektomije), maligniteta i/ili autoimunih bolesti.[16]

Stečeni angioedem se može javiti u bilo kom uzrastu.[16]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Pacijent sa facijalnim angiodemom

Početak kliničke slike se može javiti u bilo kom uzrastu, ali je najčešći u detinjstvu ili adolescenciji.

Pacijenti se javljaju lekaru sa belim, ograničenim nepruritskim edemima koji ostaju u periodu od 48 do 72 sata i ponavlja se sa promenljivom učestalošću.[7]

Edemi mogu zahvatiti digestivni trakt što rezultuje kliničkom slikom sličnom onoj koja se vidi kod sindroma intestinalne okluzije, ponekad udružene sa ascitesom i hipovolemijskim šokom.[7]

Edem larinksa može biti opasan po život sa rizikom od smrti od 25% u odsustvu odgovarajućeg lečenja.[17] Stomatološke procedure su često okidač za edem larinksa. Edemi lica je takođe jedan od faktor rizika za zahvaćenost larinksa.[7]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Postavljanje dijagnoze genetske ili retke bolesti često može biti izazovno. Dijagnoza naslednog angioedema postavlja se:[16]

  • temeljnom kliničkom procenom,
  • detaljnom anamnezom pacijenta i detanjno uzete medicinske istorije bolesti,
  • simptoma bolesti,
  • laboratorijskim testovima i drugih testova.
  • genetskim testiranjem (GTR) koje pruža informacije o genetskom statusu, uz konsultaciju sa stručnjakom za genetiku.

Dijagnoza tipova I i II naslednog angioedema zasniva se na merenju koncentracije C4 i na kvantitativnoj i funkcionalnoj analizi C1-INH.[7]

Dijagnoza naslednog angioedema tipa III se vrti oko prepoznavanja kliničke slike; Nivoi C4 i C1-INH su normalni.[7]

Može se predložiti analiza za mutacije u genu F12, ali su one prisutne kod samo 15% pacijenata.[7]

U slučajevima velike kliničke sumnje i rekurentnog epizodnog angioedema neizvesne etiologije, indikovano je genetsko testiranje.[16]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Diferencijalna dijagnoza treba da obuhvati:[7][4]

  • stečeni angioedem,
  • idiopatski angioedem,
  • sindrom intestinalne okluzije i
  • histaminom izazvan angioedem (alergenog ili nealergenog porekla) generalno povezan sa urtikarijom.

Preporučuje se skrining članova porodice, uključujući asimptomatske osobe.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Epinefrin (adrenalin) u NA koristiti u reakcijama opasnim po život.
Antihistaminici kod NA ne daju najbolje rezultate

Antihistaminici i drugi tretmani koji se koriste koriste za lečenje angioedem ne daju dobre rezultate kod naslednog angioedema. Epinefrin (adrenalin) treba koristiti u reakcijama opasnim po život.[18]

C1-INH kod NA se preporučuje kao tretman prve linije za dugotrajnu profilaksu i kao terapija izbora za kratkoročnu/preproceduralnu profilaksu.

Kod velike većine pacijenata sa naslednim angioedemom, napadi angioedema su posledica kvantitativnog ili funkcionalnog nedostatka inhibitora C1-esteraze (C1-INH), što dovodi do povećane vaskularne permeabilnosti i neregulisanog oslobađanja bradikinina.[19] Egzogena primena C1-INH je racionalan način da se povrati koncentracija i funkcionalna aktivnost ovog proteina, reguliše oslobađanje bradikinina i ublaži ili spreči potkožni i submukozni edem povezan sa naslednim angioedemom. Nedavne međunarodne smernice za lečenje naslednog angioedemom uključuju C1-INH kao opciju za akutni tretman naslednog angioedema . Pored toga, ove smernice preporučuju C1-INH kao tretman prve linije za dugotrajnu profilaksu i kao terapiju izbora za kratkoročnu/preproceduralnu profilaksu. [20]

Postoji i niz novijih tretmana za nasledni angioedem koje je odobrila Američka agencija za lekove i hranu. Među lekovima iz ove grupa spadaju;[21]

  • Cinrize,
  • Berinert,
  • Rukonest,
  • Kalbitor i
  • Firazir.
  • Berotralstat, koji se preporučuje kao opcija za prevenciju rekurentnih napada naslednog angioedema kod osoba starijih od 12 godina, samo ako: imaju najmanje 2 napada mesečno, a prekida se ako se broj napada mesečno ne smanji za najmanje 50% posle 3 meseca.[22] Uprkos izvesnoj nesigurnosti u kliničkim dokazima, berotralstat se smatra isplativim za ljude koji imaju najmanje dva napada mesečno. Dakle, preporučuje se za ove pacijente.[22]

Neki se daju kroz venu (IV) i mogu se koristiti i kod kuće. Drugi se pacijentu daje kao injekcija pod kožu. Izbor agensa može biti zasnovan na starosti osobe i mestu pojave simptoma

Pre nego što su ovi noviji lekovi postali dostupni, androgeni lekovi, kao što je danazol, korišćeni su za smanjenje učestalosti i težine napada. Ovi lekovi pomažu telu da proizvodi više C1 inhibitora. Međutim, mnoge žene imaju ozbiljne neželjene efekte od ovih lekova. Takođe se ne mogu koristiti kod dece.

Kada dođe do napada, lečenje uključuje ublažavanje bolova i unos tečnosti koje se daju kroz venu intravenskom (IV) linijom.

Bakterija Helikobakter pilori (lat. Helicobacter pylori), za koju se smatra da uzročnik urtikarije i angioedema

Helikobakter pilori (lat. Helicobacter pylori), je vrsta bakterije koja se nalazi u trbuhu bolesnika, a za koju se smatra da uzročnik urtikarije i angioedema.[23] Međunarodna ispitivanja, utvrdila su da se broj čestih, edematoznih abdominalnih napada može značajno smanjiti nakon eradikacije helikobakter pilori kod pacijenata sa naslednim angioedemom inficiranim ovim patogenom. Stoga se čini da je skrining pacijenata sa naslednim angioedemom na infekciju helikobakter pilori opravdan. U tom smislu antibiotici za lečenje bakterija pomažu u redukciji abdominalnih napada angioedema i značajno smanjenjuju težinu bolesti.[24]

Briga o deci koja boluju od naslednog angiodema:
Za decu su potrebni individualni planovi lečenja, koji podležu redovnom pregledu. Hitni lekovi moraju biti dostupni za školska putovanja, raspuste, itd. Nastavnici, čuvari dece, itd, trebaju da poseduju adekvatne informacije o stanju i lečenju akutnih napada naslednog angioedema.

Trudnoća[uredi | uredi izvor]

  • Trudnice treba da budu pod nadzorom specijaliste za nasledni angiodem
  • Dijagnostičke testove u trudnoći treba tumačiti sa oprezom jer se nivoi C1-INH menjaju tokom trudnoće.
  • Akutne napade treba lečiti C1-INH.
  • Profilaksa C1-INH je najsigurnija.
  • Lečenje oslabljenim androgenima je kontraindikovano (osim kratkotrajne profilakse u trećem trimestru).
  • Može se razmotriti primena traneksamske kiseline, ali efikasnost nije dokazana.
  • Koncentrate C1-INH takođe treba koristiti za preproceduralnu profilaksu tokom trudnoće.[25]

Profilaksa[uredi | uredi izvor]

Dugotrajna profilaksa[uredi | uredi izvor]

Dugoročnu profilaksu treba razmotriti kod pacijenata sa čestim napadima, narušenim kvalitetom života ili nedostatkom kontrole bolesti uz pomoć terapije ublažavanja simptoma. U Nemačkoj su za ovu svrhu odobreni koncentrati C1-INH (u venu i potkožno) i kalikreinsko antitelo lanadelumab.[26][27]  

U prošlosti su se često koristili muški polni hormoni (androgeni), koji povećavaju proizvodnju C1-INH u jetri preko mehanizma koji još uvek nije razjašnjen. Upotreba androgena je kontraindikovana kod dece, kao i u trudnoći i kod žena koje žele da imaju decu. Višestruka pojava tumora jetre pod androgenom danazolom dovelo do toga da je supstanca isključena sa tržišta u Nemačkoj početkom 2005. godine.[28]

ACE inhibitore treba zameniti antihipertenzivnim lekovima koji ne povećavaju bradikinin.

Kratkoročna profilaksa[uredi | uredi izvor]

Kratkoročna profilaksa se obično sprovodi pre operacije ili lečenja zuba. U Nemačkoj se koncentrat C1-INH daje 1-1½ sata pre procedure. U zemljama u kojima nije dostupan koncentrat inhibitora C1 za profilaksu, lečenje visokim dozama androgena se sprovodi tokom pet do sedam dana.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Vitalna prognoza je dobra za pacijente kojima je pravovremeno postavljena dijagnoza i koji imaju pristup odgovarajućem lečenju u slučaju edema uha-nosa-grla.[7]

Značajan morbiditet može biti povezan sa zahvaćenošću digestivnog sistema što dovodi do bola i pacijenata vezuju za krevet najmanje tri dana nakon epizode.[7]

Novi i budući tretmani[uredi | uredi izvor]

Inhibitor kalikreina ekalantid (Kalbitor®, ranije DKS-88) koji je odobren za upotrebu u Sjedinjenim Američkim Državama (ali ne i za upotrebu u Evropi), koridti se u napadima naslednog angioedema, uoprkos tome što kod ovog leka postoji rizik od anafilakse.

Još jedan novi inhibitor kalikreina pokazao je efikasnost u ispitivanjima i odobren je u Sjedinjenim Američkim Državama.[29] To je Lanadelumab ( ljudsko monoklonsko antitelo) koje cilja na kalikrein i sprečava proizvodnju bradikinina. Primjenjuje se subkutano. Trenutno ovaj lek nema dozvolu za stavljanje u promet u Ujedinjenom Kraljevstvu za sprečavanje napada angioedema kod naslednog angioedema, ali je proučavan u ispitivanjima kod ljudi starijih od 12 godina ili više koji imaju najmanje jedan napad svake četiri nedelje. Lek se razmatra kao moguću opcija za profilaksu i prolazi kroz dalja ispitivanja.[24]

Društvo i kultura[uredi | uredi izvor]

Postoje nacionalna udruženja za pacijente sa naslednim angioedemom i njihove porodice u velikom broju zemalja širom sveta. Ova nacionalna udruženja su članovi globalne organizacije HAEi – Međunarodne organizacije pacijenata za nedostatke C1-inhibitora (eng. HAEi - International Patient Organization for C1-Inhibitor Deficiencies).[30]

Međunarodne organizacije pacijenata za nedostatke C1-inhibitora je posvećen podizanju svesti o nedostacima inhibitora C1 širom sveta. To je neprofitna međunarodna mreža osnovana da promoviše saradnju, koordinaciju i razmenu informacija između specijalista za nasledni angioedem i nacionalnih Udruženja pacijenata sa naslednim angioedemom kako bi se olakšala dostupnost efikasne dijagnoze i upravljanja nedostacima C1 inhibitora širom sveta.[30]

The Assistance Fund Inc je američka neprofitna organizacija koja nudi pomoć pri plaćanju za lekove koji leče nasledni angioedem i otvorena je za sve američke građane ili imigrante koji imaju osiguranje.

Lisa Sanders je jednom opisala slučaj u svojoj kolumni u The New York Times-u o misterioznom slučaju naslednog angioedema izazvanog kontraceptivnim pilulama.[31]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Hereditary angioedema”. GARD (na jeziku: engleski). 2017. Arhivirano iz originala 4. 7. 2017. g. Pristupljeno 10. 7. 2017. 
  2. ^ a b v g „Orphanet: Hereditary angioedema”. www.orpha.net (na jeziku: engleski). avgust 2011. Arhivirano iz originala 9. 10. 2015. g. Pristupljeno 10. 7. 2017. 
  3. ^ a b v g d đ e Reference, Genetics Home (5. 7. 2017). „hereditary angioedema”. Genetics Home Reference (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 7. 2017. g. Pristupljeno 10. 7. 2017. 
  4. ^ a b Longhurst H, Cicardi M; Hereditary angio-oedema. Lancet. 2012 Feb 4379(9814):474-81.
  5. ^ „Hereditary angioedema: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-18. 
  6. ^ a b „Hereditary angioedema: Frequency”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-18. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i „Orphanet: Hereditary angioedema”. www.orpha.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-18. 
  8. ^ Ghazi, Aasia; Grant, J Andrew (2013). „Hereditary angioedema: Epidemiology, management, and role of icatibant”. Biologics: Targets and Therapy. 7: 103—113. PMC 3647445 Slobodan pristup. PMID 23662043. doi:10.2147/BTT.S27566 Slobodan pristup. 
  9. ^ a b „Inheritance U: Hereditary angioedema”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-18. 
  10. ^ Longhurst H, Cicardi M; Hereditary angio-oedema. Lancet. 2012 Feb 4379(9814):474-81.
  11. ^ „SERPING1 gene: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-18. 
  12. ^ Göβwein, T.; Kocot, A.; Emmert, G.; Kreuz, W.; Martinez-Saguer, I.; Aygören-Pürsün, E.; Rusicke, E.; Bork, K.; Oldenburg, J.; Müller, C.R. (2008). „Mutational spectrum of the C1INH (SERPING1) gene in patients with hereditary angioedema”. Cytogenetic and Genome Research. 121 (3–4): 181—188. PMID 18758157. S2CID 2952203. doi:10.1159/000138883. . Epub 2008 Aug 28. Citation on PubMed
  13. ^ Cugno, Massimo; Zanichelli, Andrea; Foieni, Fabrizio; Caccia, Sonia; Cicardi, Marco (2009). „C1-inhibitor deficiency and angioedema: Molecular mechanisms and clinical progress”. Trends in Molecular Medicine. 15 (2): 69—78. PMID 19162547. doi:10.1016/j.molmed.2008.12.001. 
  14. ^ Pappalardo, Emanuela; Caccia, Sonia; Suffritti, Chiara; Tordai, Attila; Zingale, Lorenza Chiara; Cicardi, Marco (2008). „Mutation screening of C1 inhibitor gene in 108 unrelated families with hereditary angioedema: Functional and structural correlates”. Molecular Immunology. 45 (13): 3536—3544. PMID 18586324. doi:10.1016/j.molimm.2008.05.007. 
  15. ^ Zuraw, Bruce L. (2008). „Hereditary Angioedema”. New England Journal of Medicine. 359 (10): 1027—1036. PMID 18768946. doi:10.1056/NEJMcp0803977. . Review. Citation on PubMed
  16. ^ a b v g d „Hereditary Angioedema”. NORD (National Organization for Rare Disorders) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-25. 
  17. ^ Banerji, Aleena; Li, Yu; Busse, Paula; Riedl, Marc A.; Holtzman, Nicole S.; Li, Huamin Henry; Davis-Lorton, Mark; Bernstein, Jonathan A.; Frank, Michael; Castaldo, Anthony J.; Long, Janet; Zuraw, Bruce; Lumry, William; Christiansen, Sandra (2018). „Hereditary angioedema from the patient's perspective: A follow-up patient survey”. Allergy and Asthma Proceedings. 39 (3): 212—223. PMC 5911511 Slobodan pristup. PMID 29669666. doi:10.2500/aap.2018.39.4123. .
  18. ^ Krishnamurthy, Anita; Naguwa, Stanley M.; Gershwin, M. Eric (2008). „Pediatric Angioedema”. Clinical Reviews in Allergy & Immunology. 34 (2): 250—259. PMID 18330729. S2CID 9638143. doi:10.1007/s12016-007-8037-y. . Review. Citation on PubMed
  19. ^ Bernstein, Jonathan A. (2013). „On-demand Therapy for Hereditary Angioedema”. Immunology and Allergy Clinics of North America. 33 (4): 487—494. PMID 24176213. doi:10.1016/j.iac.2013.07.004. 
  20. ^ Henry Li, H.; Riedl, Marc; Kashkin, Jay (1. 4. 2019). „Update on the Use of C1-Esterase Inhibitor Replacement Therapy in the Acute and Prophylactic Treatment of Hereditary Angioedema”. Clinical Reviews in Allergy & Immunology. 56 (2): 207—218. ISSN 1559-0267. PMID 29909591. S2CID 49269933. doi:10.1007/s12016-018-8684-1. 
  21. ^ Bork, Konrad (2016). „A Decade of Change: Recent Developments in Pharmacotherapy of Hereditary Angioedema (HAE)”. Clinical Reviews in Allergy & Immunology. 51 (2): 183—192. PMID 27207174. S2CID 29354036. doi:10.1007/s12016-016-8544-9. .
  22. ^ a b „1 Recommendations | Berotralstat for preventing recurrent attacks of hereditary angioedema | Guidance | NICE”. www.nice.org.uk. 20. 10. 2021. Pristupljeno 2022-02-19. 
  23. ^ Visy, Beáta; Füst, George; Bygum, Anette; Bork, Konrad; Longhurst, Hilary; Bucher, Christoph; Bouillet, Laurence; Cicardi, Marco; Farkas, Henriette (2007). „Helicobacter pylori Infection as a Triggering Factor of Attacks in Patients with Hereditary Angioedema”. Helicobacter. 12 (3): 251—257. PMID 17493006. S2CID 72152390. doi:10.1111/j.1523-5378.2007.00501.x. .
  24. ^ a b Riedl, Marc A.; Bernstein, Jonathan A.; Craig, Timothy; Banerji, Aleena; Magerl, Markus; Cicardi, Marco; Longhurst, Hilary J.; Shennak, Mustafa M.; Yang, William H. (2017). „An open-label study to evaluate the long-term safety and efficacy of lanadelumab for prevention of attacks in hereditary angioedema: design of the HELP study extension”. Clinical and Translational Allergy. 7: 36. ISSN 2045-7022. PMC 5629784 Slobodan pristup. PMID 29043014. doi:10.1186/s13601-017-0172-9 Slobodan pristup. 
  25. ^ „Hereditary Angio-oedema. Symptoms, treatment and Pregnancy”. patient.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-18. 
  26. ^ Craig, Timothy; et al. (2019). „Long-Term Outcomes with Subcutaneous C1-Inhibitor Replacement Therapy for Prevention of Hereditary Angioedema Attacks”. The Journal of Allergy and Clinical Immunology: In Practice. 7 (6): 1793—1802.e2. PMID 30772477. S2CID 73456277. doi:10.1016/j.jaip.2019.01.054. 
  27. ^ Banerji, Aleena; et al. (2018). „Effect of Lanadelumab Compared with Placebo on Prevention of Hereditary Angioedema Attacks”. JAMA. 320 (20): 2108—2121. PMC 6583584 Slobodan pristup. PMID 30480729. doi:10.1001/jama.2018.16773. , PMID 30480729, PMC 6583584
  28. ^ Zampeli, V.; Magerl, M. (2019). „Prophylaxe von Angioödemen”. Der Hautarzt. 70 (2): 107—115. PMID 30656382. doi:10.1007/s00105-018-4345-9. 
  29. ^ Syed, Yahiya Y. (2018). „Lanadelumab: First Global Approval”. Drugs. 78 (15): 1633—1637. PMID 30267321. S2CID 52881950. doi:10.1007/s40265-018-0987-2. .
  30. ^ a b „HAEi | HAE International Community”. 2012-10-22. Arhivirano iz originala 22. 10. 2012. g. Pristupljeno 2022-02-18. 
  31. ^ Sanders, Lisa; M.D (2020-12-28). „Her Stomach Hurt Unbearably. Her Doctors Were Baffled.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-02-18. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наследни_ангиоедем&oldid=27754314”