Nega pasa
Nega pasa i briga o njihovoj higijeni je osnova za svakog vlasnika ili odgajivača pasa. Bilo da su u pitanju psi koji borave u kući ili psi koji žive na otvorenom, u dvorišnoj kućici za pse ili boksu, vlasnici moraju preduzimati čitav niz higijensko tehničkih mera koje će doprineti dobrom zdravlju i lepom izgledu njihovog psa.
Osnovne higijenske potrebe pasa[uredi | uredi izvor]
Psi, kao i ljudi, imaju svoje životne potrebe, koje uključuju higijenu kako samog psa tako i mesta na kome pas boravi. Negovan pas ima i jedan od osnovnih uslova za zdrav i dugovečan život. Pravilno hranjen pas će u dobro organizovanom okruženju, higijenski ispravnoj sredini, i uz odgovarajuću negu pružiti svom vlasniku maksimum. Treba imati u vidu da je nevažno da li se radi o rasnim psima ili mešancima, da li su u pitanju psi koji se gaje iz zadovoljstva ili radni psi i psi gajeni za različite zadatke, svakom psu treba pežružiti svu potrebnu pažnju i negu.
U zavisnosti od tipa i dužine dlake psi se moraju redovno češljati i trimovati ili šišati, u koliko je potrebno. Takođe je veoma važno periodično kupanje psa i po potrebi uklanjanje prljavštine iz krzna psa, kao i redovna zaštita od parazita, onih koji borave u krznu i onih koji se nastanjuju u crevima psa. Čišćenje ušiju, podrezivanje noktiju takođe je deo higijene psa. S obzirom na sklonosti pojedinih rasa ka zubnom kamencu, veoma je važno kod psa u najranijem periodu razviti naviku za negu zuba. Boravak psa u prirodi, istrčavanje i treniranje verovatno je ključ za njegovu dobru kondiciju, dobro raspoloženje i sprečavanje pojave gojaznosti i komplikacija koje mogu nastupiti sa ovom bolešću. Konačno prostor u kome pas boravi mora biti uredan, redovno čišćen i prilagođen njegovim svakodnevnim potrebama.
Kupanje pasa[uredi | uredi izvor]
U ličnu higijenu psa na prvom mestu spade kupanje. Na taj način ga oslobađamo prljavštine i prekomerne količine masnoće koja se skuplja u krznu. Naravno da psi koji žive u kućnim uslovima imaju potrebu za češćim kupanjem ali se jednako s vremena na vreme kupaju i psi koji žive napolju. Kupanjem se iz dlake životinje pored nečistoće i masti uklanjaju i paraziti koji su izazivači mnogih bolesti kod pasa.
Sa kupanjem psa može se početi već u uzrastu od 2-3 meseca. U zavisnosti od veličine, psa možete kupati u kadi ili u koritu. Temperatura vode mora biti iznad 30 stepeni i ne sme prelaziti 35 °C. Pre kupanja psa je potrebno dobro raščešljati jer je mokra pseća dlaka, naročito kod dugodlakih rasa sklona ćebanju. Prostorija u kojoj kupate psa mora biti takođe zagrejana kako pas ne bi nazebao. Zato se psi koji žive na dvorištu, u koliko nema uslova da se okupaju u zagrejanoj prostoriji, mogu kupati u letnjem periodu, kada su spoljašnje temperature dovoljno visoke da kupanje bude bezbedno po zdravlje psa. Od sredstava za kupanje koriste se neki iz palete šampona koji su specijalno napravljeni za kupanje životinja (psa i mačaka). Ovakvi šamponi u sebi ne sadrže sodu bikarbonu i ne mogu oštetiti kožu psa. Danas na tržištu postoji širok spektar ovakvih šampona za različite tipove dlake, za različiti efekat i sa različitim mirisima. Pri izboru šampona mora se voditi računa isključivo o tome kako pas reaguje na šampon. Šampon se koristi prema uputstvu na pakovanju. Uglavnom je potrebno prethodno ga rastvoriti u odgovarajućoj posudi pa ga lagano naneti sunđerom i utrljavati u dlaku psa. Pravilo je da se pas dva puta našamponira i dva puta ispra.
Šampon se nanosi prvo na leđa, pa na trbuh, šape i rep. Veliku pažnju treba obratiti na delove oko očiju i ušiju jer su oni najosetljiviji na šampon. Ispiranje mora biti temeljno jer nedovoljno isprana dlaka može iritirati i isušiti kožu. Dlaka psa se blago iscedi rukom a zatim se dobro obriše peškirom. Psi se nakon kupanja i brisanja suše fenom, i to prvenstveno dugodlaki psi, ali isto tako nežni i osetljivi psi, ili psi koji žive napolju a kupaju se u zimskom periodu. Prilikom sušenja ne zagrevajte predugo jedno isto mesto i ne sušite blizu kože. Fen postavite u prirodnom smeru kretanja dlake i po mogućstvu uporedo raščešljavajte dlaku psa jer ćete na taj način ubrzati sušenje. Tako možete i formirati željenu frizuru i prilikom češljanja proveriti da li pas ima buve i krpelje ili neke kožne probleme.[1]
Kupanje psa mora biti svedeno na minimum, jer često kupanje nije dobro za krzno, ni za kožu psa. Povećava se rizik od prehlade. Konstantnim kupanjem uništavaju se prirodna ulja u koži, što čini da krzno bude krto, lomljivo, a koža suva. To otvara mogućnost da prljavština lakše prodre do kože i u krzno, te može da napravi ozbiljne zdravstvene probleme sa nesagledivim posledicama po psa.[2]
Suvo čišćenje psa[uredi | uredi izvor]
Danas na tržištu veliki izbor preparata za suvo čišćenje dlake pasa. Ovakav način čišćenja psa treba primenjivati isključivo u slučajevima kada se pas ne može nikako drugačije očistiti i to ne sme biti redovan tretman, već povremeni izuzetak u negovanju pseće dlake. Važno je takođe ove preparate koristiti prema priloženim uputstvima kako ne bi naštetili.
Za bele pse je uobičajeno da se koristi talk za čišćenje ili kalk-blok. Poželjno je ovakvo čišćenje psa obaviti na mestu gde neće smetati razbacani puder svuda oko psa. Puder se mora dobro utrljati u krzno psa da dopre do same kože uključujući i kožu glave i šapa, jer tako deluje na krzno i kožu, čisti ih i osvežava. Posle kratkog vremena psa treba dobro očetkati i na kraju ga pustiti da se istrči kako bi s njega nestao i poslednji trag pudera.
Špirit šampon ili „duh šampon” je još jedno popularno sredstvo da se pas očisti od prljavštine. Šampon se dobro utrlja u krzno i posle izvesnog vremena isparava ostavljajući krzno čistim, sjajnim i svežim. Odgajivači ga koriste u mnogim prilikama.
Za obojene pse mogu se koristiti humani preparati za čišćenje krzna, to su uglavnom šamponi za suvo pranje namenjeni ljudima, mada danas postoje firme koje proizvode ovakve šampone za pse.
Odlična zamena za nepotrebno kupanje psa je veoma pogodna za ljude koji drže svog psa u kući ili stanu. To je takozvani „dezinfekcioni sunđer”. Jednostavnije, to je sunđer koji je potopljen u rastvor vode i nekog odgovarajućeg dezinfekcionog sredstva kao što je npr. Detol. Psa treba dobro istrljati sa prethodno dobro isceđenim sunđerom, po čitavoj površini, uključujući glavu i noge, posebno delove ispod nogu, pazuha, oko repa, stopala i putišta. Ovako napravljen rastvor deluje vrlo brzo i efikasno. Pas će posle ovog čišćenja osećati udobnost, biće čist, svež, uz to i zaštićen od spoljnih parazita koji napadaju kožu. Uvek treba uzeti u obzir eventualne alergije ako im je pas sklon i izbegavati preparate koji mogu da izazovu reakciju.[3]
Čišćenje ušiju[uredi | uredi izvor]
Zdrave uši kod psa imaju veliku važnost po celokupan organizam jer osim što predstavljaju organ sluha imaju veliku ulogu i u nekim neurološkim procesima. Kod ušiju razlikujemo tri osnovne celine: spoljašnje uvo – ušna školjka, srednje uvo i unutrašnji ušni aparat. Zbog velikog broja različitih rasa pasa postoje psi sa uspravnim ušima, presavijenim i spuštenim dugim išima, koje potpuno prekrivaju otvor u ušni kanal. Kod svih pasa nega ušiju je jednako bitna ali se kod dugouhih rasa ona sprovodi češće i kompleksnije. Kada se govori o nezi ušiju, pre svega se misli na čišćenje ušiju, tačnije održavanje higijene.
Kod pasa su ušne školjke u manjoj ili većoj meri pokrivene dlakom. Dugodlaki i kovrdžavi psi imaju prilično bujni dlačni pokrivač i u unutrašnjosti ušne školjke. Ovi kućni ljubimci zahtevaju redovno čišćenje ušiju i čupanje paperjastih dlaka koje rastu unutar same ušne školjke, jer su te dlačice dobra podloga za nastanjivanje patogenih mikroorganizama. Duge uši imaju slabu ventiliraju pa se kod dugouhih pasa često javljaju parazitske i bakterijske ušne infekcije. Uklanjanje ovih ušnih dlačica je veoma jednostavno, može se obaviti i prstima, pri čemu treba imati u vidu da psa to u suštini ne boli. Takođe kod dugodlakih pasa, koji se trimuju i šišaju, prilikom šišanja, treba ukloniti višak dlaka sa perifernog dela i oko ušne školjke.
I psima se, kao i nama ljudima, stvara cerumen (ušni vosak). Lučenje cerumena je prirodan fiziološki proces, međutim, ukoliko je ovo lučenje pojačano, ono može biti znak nekih patoloških promena. U tom slučaju treba potražiti pomoć veterinara.
Čišćenje ušiju pasa nikako ne treba obavljati hidrogenom i štapićima za uši.
Čišćenje ušiju u unutrašnjem delu treba obavljati tako što u se ušni kanal sipa tečnost namenjena za čišćenje ušiju pasa. Danas postoji širok izbor ovakvih preparata. Zatim se izmasira ušna školjka, nežnim pokretima od baze uha ka početku ušnog kanala. Parčetom vate ili gaze treba pokupiti nečistoću i višak tečnosti u onom delu ušnog kanala koji je vidljiv. Ne treba gurati štapić za uši u ušne kanale psa jer tako može doći do povrede bubne opne.
Ukoliko kućni ljubimci učestalo češu uši, mlataraju glavom, naginju glavu na jednu stranu ili imaju neprijatan miris iz uveta to je znak da nešto nije u redu sa njihovim ušima. Ovakvo ponašanje ukazuje na upalu ili infekciju, pa je važno što pre se obratiti veterinaru.[4][5]
Podrezivanje noktiju[uredi | uredi izvor]
Predugi i prerasli nokti kod pasa remete im normalan hod što će vremenom dovesti do ortopedskih problema. Takođe u igri sa vlasnikom i drugim psima mogu da dovedu do povreda, a ukoliko se nokat polomi povređeno mesto se može lako inficirati. Važno je pse navići na negu noktiju još dok su štenci, već od drugog meseca života. Koliko često ćete to raditi zavisi od brzine rasta noktiju i njohovog prirodnog trošenja. Za skraćivanje noktiju ne treba koristiti grickalice ili makaze namenjene ljudskoj upotrebi. [6]
Postoji mnogo različitih tipova makaza koje se koriste za rezanje noktiju kod pasa. Važno je koristiti kvalitetne, oštre makaze, prilagođene veličini psa i sa graničnikom koji neće dozvoliti da odsečete više od dozvoljenog dela nokta. Makaze treba da budu konkavne, kako se nokti ne bi lomili prilikom sečenja. Ako nokti nisu toliko dugi ali su oštri, mogu se isturpijati.[7]
Psi koji dosta vremena provode napolju u šetnji ili nekim drugim aktivnostima na čvrstoj podlozi kao što je beton, troše svoje nokte tako da nema potrebe da se često seku. Kod manje aktivnih i starijih pasa a naročito onih koji najviše vremena provode u kući na mekim podlogama (tepisi, krpare i slično) skraćivanje noktiju je obavezno. Osluškivanjem kada se pas kreće po čvrstoj podlozi lako se može utvrditi da li je potrebno skratiti mu nokte. Nokat je dobro skraćen onda kada ne dodiruje tlo dok pas stoji i ne proizvodi zvuk kada se pas kreće.
Kod štenaca nokti su meki i tada se koriste manje makaze, a nokti se lako seku. Kod starijih pasa nokti mogu biti veoma debeli i tvrdi. Nakon sečenja ovakvih noktiju obavezno treba isturpijati ostatak nokta. Može se praktikovati rezanje noktiju posle kupanja jer će voda donekle omekšati nokat psa.
Mora se voditi računa da se ne zaseče previše kako se ne bi oštetio živac. U koliko se to desi može se utrljati stipsa ili sapun u povređeni nokat što će zaustaviti krvarenje i zatvoriti nastalu ranu. Na taj način će se sprečiti eventualna infekcija nokta. Posebnu pažnju treba posvetiti noktu prvog (petog prsta). Kod mnogih pasa je on postavljen visoko iznad šapa, praktično na podkolenici. Ovaj nokat, ako se ne održava može da da uraste u meso noge što može da izazove infekcije i upale. Ukoliko preraste normalnu dužinu može da odvoji prst od prirodnog položaja, pa pas u igri ili tokom kretanja može prst da povredi na neku prepreku, zbog čega će biti potrebno hirurški odstraniti ceo prst.[8]
Nega noktiju, danas se može obavljati u salonima za negu kućnih ljubimaca, najvažnije je ne zanemarivati ovaj segment nege, jednako važan za zdravlje životinje.[9]
Češljanje pasa[uredi | uredi izvor]
Pravilno doterivanje pseće dlake (grooming)je deo osnovne higijene i održavanja dlake. Na žalost, mnogi vlasnici nisu dovoljno uporni i odustaju kada se pas pobuni, što će on svakako najčešće i učiniti, ili su lenji zbog čega će dlaka njihovog psa biti neugledana. Sa češljanjem treba početi što ranije, kako bi pas, još u uzrastu šteneta, navikao da je češljanje deo njegove svakodnevne rutine. Ukoliko se češljanje zanemari, dlaka kućnog ljubimca se pretvara u hrpu čvorova koji su po životinju vrlo neugodni a posebno nezdravi. Dlaka dobija neugodan i intenzivan miris, a često se javljaju i kožne bolesti.[10]
Čistoću dlake i kože najlakše je održavati svakodnevnim četkanjem. Pribor za održavanje dlake prvenstveno zavisi od rase psa. Češljevi se dele na obične četke, češljeve i ”pseće” rukavice.
Četka je pribor koji se vrlo često koristi u redovnom uređivanju i nezi dlake. Zavisno od tipa i dužine dlake četke mogu biti od prave dlake ili sa metalnim zupcima. Četka ne sme biti od sintetičkog materijla, jer može izazvati alergije.
Češljevi bi trebalo da su metalni, a zubi češlja moraju biti zaobljeni ili bojom zaštićenog vrha, kako ne bi povredili kožu i čupali dlaku. Svim rasama pasa potreban je češalj ređeg zuba, razmaka 2 mm. Psima finije dlake i rasama koje su sklonije mršenju dlake i stvaranju čvorova potreban je gušći češalj. Ređim češljem možemo razmrsiti čvorove i čuperke. Gušćim češljem raščešljava se dublji sloj i odstranjuje se mrtva dlaka. Dobar je i češalj sa rotirajućim zupcima koji otpetljava čvoriće dlake, a da pri tom ne čupa i ne stvara neprijatan osećaj kod psa.
Za kratkodlake rase pasa dobre su kratke guste četke, kao i ”pseće” rukavice i gumene četke jer one na principu elektriciteta privlače dlaku i tako je uklanjaju. Prilikom češljanja psa glatke dlake potrebno je pratiti smer rasta dlake, počevši od glave i idući ka repu.[11]
Za dugodlake rase pasa, treba koristiti četke dugih i ređih čekinja umetnutih na gumenu osnovu. Potrebno je temeljno iščešljati predeo trbuha, unutrašnji deo nogu, kao i delove oko vrata i ušiju. Četka krutih zubaca je najpodesnija za početak rada na psu. Dlaka se mora doterivati energičnim potezima u suprotnom smeru rasta dlake, prema telu, ili njegovim delovima. Češljanje počinje od glave, zatim se postepeno prelazi na telo i na kraju se češljaju šape kojesu i najosetljivija regija kod najvećeg broja pasa. Pas će najpre odreagovati kada mu se češljaju šape. Nakon nekoliko doterivanja, trebalo bi da se pas navikne i bude opušteniji i mirniji tokom češljanja.
Kada se dobro očetka svaki deo na psu, sa metalnim češljem treba ponovo proći kroz krzno, postepeno i temeljno. Pritom je vežno da psa ne čupate i ne povređujete kako se ne bi kod njega javio otpor prema češljanju, ali češljanje psa mora biti odlučno. Sa dobrim četkanjem i češljanjem, pas će biti oslobođen mrtve dlake i stare poddlake, pospešiće se rast nove kvalitetnije dlake, a pas će se osećati udobno i komotno. Naročito je važno obratiti pažnju na dlaku iza ušiju i pod pazuhom, to su mesta gde se dlaka najviše mrsi.[12]
Šišanje[uredi | uredi izvor]
Po definiciji, šišanje pasa jeste skraćivanje dlake mašinicom, makazama ili trimerom. Šišanja takođe spada u deo osnovne higijene i održavanja dlake. Šišanjem se mrtva dlaka uklanja iz krzna, a rezultat šišanja je uredan i čist pas. Dlaka na leđima je deo tela koji nije naročito osetljiv, pa će većina pasa dozvoliti češljanje i tako održavanje dlake. Međutim, dlaka ispod pazuha, na stomaku i između jastučića na šapama često stvara probleme i vlasniku i psu. Šape su jako osjetljive i nakon nekog vremena, ta se dlaka pretvara u tvrdi grumen, pun kamenčića i travki, dolazi do povrede šape i šepanja. Redovno sređivanje šapa svakako je preventiva takvih problema.
Oprema koja je potrebna za šišanje pasa su sto za šišanje, specifične makaze različitih namena, električna mašinica i trimeri sa različitim funkcijama.
Prvenstveno se šišaju dugodlaki psi i to posebno psi koji pripadaju rasama koje se ne linjaju jer im poddlaka ne ispada iz krzna već se iščešljava. Kod tih pasmina je šišanje i pitanje zdravlja kože i krzna pa i samog psa. Međutim dlaka kratkodlakih kućnidž ljubimaca često je veliki problem. Njihovo linjanje i rasipanje dlake po stanu, u koliko se drže u kućnim uslovima, veoma je neprijatno za vlasnika i zbog toga se šišanje preporučuje i kod nekih kratkodlakih pasa.[13]
Šišanje kod pasa ima dvojaku funkciju. Kada su u pitanju dugodlaki kućni ljubimci šišanje je češće stvar higijene psa, mada ono kod pojedinih rasa uključuje i estetiku psa i isticanje rasnih karakteristika. Naročito u koliko se pas sprema za takmičenje šišanje i nega dlake biće kompleksan i dugotrajan proces kako bi se dostigla takmičarska figura životinje. Rase pasa koje se šišaju su pudle svih veličina, maltezeri, bišoni i sl.
Postoje kursevi na kojima se mogu naučiti osnovna pravila za šišanje pasa različitih rasa, i svaki vlasnik može manje ili više naučiti o tome i sam šišati svog kućnog ljubimca mada danas postoje profesionalni grumeri i sve veći broj salona za šišanje i negu pasa u kojima će pas dobiti potreban tretman. Ono što je važno je da je čist pas ima sve uslove da bude i zdrav pas.[14]
Trimovanje[uredi | uredi izvor]
Trimovanje se ne može primeniti na svaki tip pseće dlake već se trimuju uglavnom oštrodlaki psi, na primer šnauceri, foks terijeri, škotski terijeri, kod kojih je to i osnovni način održavanja dlake. Trimovanje je čupkanje dlake preko oštrog nožića, trimera. Tim čupkanjem zapravo odstranjujemo mrtvu dlaku i omogućavamo zdravoj dlaci da se regeneriše. Da bi psu dlaka konstantno bila gusta, oštra i sjajna, mora se trimovati na svake dve nedelje. Važno je znati i proceniti koje delove treba trimovati, pa je zato to najbolje prepustiti ljudima koji se bave profesionalno groomingom, odnosno šišanjem i sređivanjem pasa.
Higijena zuba[uredi | uredi izvor]
Belo - žućkasta naslage na površini zuba predstavljaju bakterije koje napadaju desni i prouzrokuju njihovu upalu – gingivitis. Prisustva ogromnog broja ovih bakterija u organizmu, može dovesti do ozbiljnih komplikacija: infekcije na srčanim zaliscima, oboljenja bubrega i jetre... Najbolji način da se očuva higijena i zdravlje zuba je svakodnevno čišćenje zuba sa posebno oblikovanom četkicom za pse i posebnom pastom za zube koja je namenjena isključivo psima. Nikako ne koristiti zubnu pastu za ljude. Na ovaj način ćemo uklaniti sav kamenca sa površine zuba. Postoje različiti proizvodi koje psi rado žvaću i time mehanički čiste zube, a veterinar vam može preporučiti i posebnu vrstu hrane koja efikasno održava zube čistim i smanjuje stvaranje kamenca.[15] Svi psi su manje ili više skloni stvaranju kamenca na zubima. Nekad je i do rase, a nekad isključivo genetska predispozicija. Ukoliko dođe do značajnog nagomilavanja čvrstih naslaga na psećim zubima potrebno je obratiti se veterinaru. Tada se te naslage uklanjaju ultrazvučnim zahvatom i to se radi dok je pas pod anestezijom.[16]
Dnevna fizička aktivnost[uredi | uredi izvor]
Šetanje, istrčavanje i trening, fizičke su aktivnosti koje svakodnevno treba primenjivati kod uzgoja svih pasa. Da bi pas imao dobro razvijen skelet i mišićnu masu, da se ne bi udebljao i da bi mu svi vitalni organi dugo ostali zdravi pas se mora svakog dana izvoditi u šetnju i izlagati određenom fizičkom naporu kao što je na primer trčanje za lopticom ili nekim drugim predmetom koji je njemu inspirativan. Šetanje pasa je ujedno važno kao vid socijalizacije životinje. Potrebno je da pas, od najranijih dana, upoznaje druge pse, svoje šire okruženje i ljude u okolini. To kod psa razvija dobre psihološke osobine i dobrim delom formira njegovu narav i odnos prema okolini. Ovo važi čak i za pse koji žive u dvorišnim kućicama i boksovima. Pas koji živi u ograničenom prostoru i nema kontakt sa širom okolinom uglavnom je potišten, loše fizičke kondicije, zapuštenog izgleda i često agresivnog ponašanja.
Kada štene uđe u kuću potrebno ga je izvoditi češće, kako bi se naučilo da nuždu obavlja van kuće. Ne treba preterivati sa aktivnostima i vežbanjem kod jako mladih pasa, jer to može štetiti razvoju šteneta. Osim mogućih telesnih povreda, pas može postati preterano razdražljiv, zahtevan, pa čak i agresivan. Zato je dovoljno za početak nekoliko kratkih, desetominutnih laganih šetnji i jedna duža od 20 minuta.
Odrasle preporučeno je šetati 2-3 puta dnevno: ujutro, u popodne i uveče. Pas se ne izvodi samo radi obavljanja nužde, već i radi fizičke aktivnosti, dobre forme i zdravlja psa, druženja i igre s drugim psima, druženja s vlasnikom, mentalne aktivnosti prilikom raznih igar. Dužina tih šetnji umnogome će zavisiti od pasmine, i preporučeno je da one budu minimum tri puta po 30 minuta svakog dana.[17]
Šetanje po kiši[uredi | uredi izvor]
Neki psi nikako ne vole šetnju po kiši. Ukoliko moraju radi obavljanja nužde, obaviće to brzo, ali nikako se ne sme dozvoliti da pas preskoči izlazak. Ima, naravno pasa kojima ni kiša ni vetar neće smetati. Moguće je psa mavići na zaštitno vodootporno odelo, čime se skraćuje vreme sušenja po povratku kući, smanjuje mogućnost da pas dobije prehladu i čuva kvalitet dlake jer vlažna dlaka, naročito kod dugodlakih rasa idealno je mesto za parazite i bakterije.
Šetnja po vrućini[uredi | uredi izvor]
Leti kad je vruće ni psima ne prija boravak na jakom suncu i aktivnost po najvećoj vrućini. Zato šetnje treba prilagoditi tako da jutarnja i večernja budu duže a podnevna kratka i efikasna. U letnjem periodu obavezno treba nositi vodu za psa kako ne bi tražio vodu u uličnim baricama.
Odabir i higijena mesta boravka[uredi | uredi izvor]
Bilo da pas živi u kući ili na dvorištu, u kućici za pse ili u boksu za pse, važno je da vlasnik (odgajivač) ispoštuje neka osnovna pravila za održavanje prostora u kome pas boravi.
Psu treba obezbediti prostor, koji će smatrati svojom teritorijom, kako bi naučio ograničenja koja će morati da poštuje tokom života sa svojim vlasnikom. Takođe ovako će pas naučiti da poštuje svoj životni prostor i prostor u kome živi njegov vlasnik. Psi su društvena bića, zato ih ne treba izolovati od porodice. Važno je da pas ima pristup prostoru u kome žive njegovi vlasnici. To znači da mu treba obezbediti pristup unutrašnjosti kuće, ako živi u dvorištu, ili drugih delova stana ako živi u stanu. U članu 57 Zakona o dobrobiti životinja stoji: „Vlasnik, odnosno držalac psa ne sme držati psa stalno vezanog na lancu ili na drugi sličan način vezanog, osim ako je vezan na produženu vodilicu.” Psu koji živi na dvorištu mora se obezbediti udoban smeštaj, kućica koja je jednim delom na suncu a drugim u hladu. Prostirka na kojoj će pas spavati mora biti kvalitetna, mora se povremeno provetravati, menjati (ako se koristi slama) i prati u koliko se koristi ćebe, stari jorgan i slično.
Posude za vodu i hranu moraju uvek biti čiste, voda u posudi mora biti sveža i čista, a po pravilima o ishrani pasa hrana se ne sme predugo ostavljati u posudi, naročito ukoliko se pas hrani poslusvežom ili svežom hranom.
Kada pas živi na dvorištu mora se voditi računa o meteorološkim prilikama. Pas se mora štititi od visokih letnjih i minusnih zimskih temperatura.[18]
U kućnim uslovima pas takođe treba da ima svoje mesto. Mesto za spavanja i mesto gde mu stoje posude za vodu i hranu kao i mesto gde mu stoje igračke. Sve to mora biti čisto i održavano. Takođe se povremena podovi u stanu i drveni nameštaj moraju tretirati nekim namenskim preparatima protiv parazita koji formiraju gnezda u uskim protorima između drvenih letvica parketa, lamperije i podnih dasaka i sl.[19]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Kako pravilno negovati psa?”. pas za vas. Arhivirano iz originala 16. 02. 2020. g. Pristupljeno 16. 2. 2020.
- ^ „Kupanje pasa: Kako da kupanje pasa ne bude bauk?”. petface. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ „SUVO ČIŠĆENJE PSA (dry cleaning)”. paszavas. Arhivirano iz originala 17. 02. 2020. g. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ „Čišćenje ušiju deo redovne higijene?”. petface. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ „Kako očistiti uši psu”. napravi-sam. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ „NEGA NOKTIJU PASA: Kako i kada sređivati nokte kod psa?”. petface. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ „Kako rezati nokte psu”. napravisam. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ „Kako pravilno iseći psu nokte”. paszavas. Arhivirano iz originala 17. 02. 2020. g. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ Jeger, Rujana. „Skraćivanje noktiju psa - što, kako, zašto?”. rujanajeger. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ Vukovac, Ivana. „Dugodlaki psi – pravilno četkanje i održavanje dlake”. Luftika. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ „Kako i sa kojom četkom češljati psa?”. paszavas. Arhivirano iz originala 18. 02. 2020. g. Pristupljeno 18. 2. 2020.
- ^ „Pravilno doterivanje pseće dlake (grooming)”. paszavas. Arhivirano iz originala 17. 02. 2020. g. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ „Kako održavati higijenu pasa kod kuće?”. groomingline. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ „Šišanje pasa: Da li je šišanje pasa stvar izbora ili obaveza?”. petface. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ „Nega zuba kod pasa”. petface. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ Jeger, Rujana. „Kamenac na zubima - što, kako zašto?”. rujanajeger. Pristupljeno 17. 2. 2020.
- ^ „Koliko često šetati psa?”. Petnovisad. Arhivirano iz originala 18. 02. 2020. g. Pristupljeno 18. 2. 2020.
- ^ Spasić, Katica. „Psi – život na lancu ili u boksu?”. Sloboda za životinje. Pristupljeno 20. 2. 2020.
- ^ Labović, Ivana. „Život u dvorištu ili stanu – prednosti i mane”. petmagazine. Pristupljeno 21. 2. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Janjić, Dragan (2008). Nega i odgoj pasa. Beograd: Kinološki savez Republike Srbije. ISBN 978-86-84639-20-4.
- Jevtić, Slobodan; Jevtić-Vukmirović, Aleksandra (2013). Higijena pasa i mačaka. Kruševac: JKP "Kruševac". ISBN 978-86-916551-0-5.