Nikolaj Žukovski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikolaj Jegorovič Žukovski
Nikolaj Jegorovič Žukovski - Fizičar
Lični podaci
Datum rođenja(1847-01-17)17. januar 1847.
Mesto rođenjaOrehovo, Ruska Imperija
Datum smrti17. mart 1921.(1921-03-17) (74 god.)
Mesto smrtiMoskva, RSFSR
ObrazovanjeMoskovski državni univerzitet Lomonosov

Nikolaj Jegorovič Žukovski (rus. Николай Егорович Жуковский; Orehovo, 17. januar 1847 — Moskva, 17. mart 1921) je bio ruski fizičar, osnivač aerodinamike kao nauke, a bavio se aeromehanikom i hidromehanikom.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Nadgrobni spomenik N.E. Žukovskog

Rođen je u selu Orehovo Vladimirska oblast u porodici saobraćajnog inženjera Jegora. Posle završene osnovne škole završio je Četvrtu mušku gimnaziju u Moskvi i priželjkivao je da po završenoj gimnaziji 1864. upiše Saobraćajni fakultet u Petersburgu odsek za železnicu. Međutim porodica nije mogla da finansijski izdrži takvo studiranje pa je Nikolaj upisao fiziku i matematiku, na nagovor svojih profesora, na Moskovskom univerzitetu. Nakon diplomiranja 1868. godine zaposlio se kao profesor matematike u Drugoj ženskoj gimnaziji u Moskvi gde je radio do 1970. godine.

Nakon samo dve godine staža u gimnaziji, Žukovski dobija poziv da predaje matematiku u Moskovskoj tehničkoj školi gde pored matematike od 1874. godine predaje i teorijsku mehaniku. Paralelno sa svojim obavezama u nastavi radi magistarski rad iz oblasti kinematike tečnosti koji je odbranio 1876. godine i posravljen je za rukovodioca novoformirane Katedre za mehaniku Moskovske tehničke škole.

Doktorsku disertaciju iz oblasti stabilnosti kretanja odbranio je na Moskovskom Univerzitetu 1882. godine i postao šef katedre za mehaniku na istom univerzitetu već 1886. godine. Do tog vremena on je već 1885. dobio prestižno priznanje N. D. Brašman za teorijski rad iz oblasti dinamike fluida. Bio je veoma plodan istraživač koji je u toku svoje karijere objavio blizu 200 radova iz različitih oblasti mehanike i matematike. Iz oblasti Mehanike fluida i hidraulike napisao je 46 radova, iz Aromehanike 50, iz Teorijske mehanike (uključujući astronomiju i matematiku) 41 rad, iz Primenjene mehanike 30 radova a iz Istorije nauke 27 radova. Najpoznatija dela mu se odnose na hidromehaniku i aero-mehaniku te ga zbog toga smatraju za osnivačem ruske škole ovih oblasti. Danas se Žukovski smatra „ocem ruskog vazduhoplovstva“.[1]

Na Kongresu lekara održanom u Kijevu 1898. godine praveći paralele između ptica i ljudi, suočen sa činjenicom da je čovek 800 puta teži od vazduha a mišići su mu 72 puta slabiji od mišića ptica, N. E. Žukovski je tada izgovorio antologijsku rečenicu[2]:

Mislim, da će ljudi leteti ne zahvaljujući snazi svojih mišića nego zahvaljujući snazi svoga uma.

Krajem 19. veka mnogi pioniri avijacije širom sveta su pokušavali da ostvare večiti ljudski san o letu, pokušavajući da intuicijom dokuče tajne ptičijeg leta. Žukovski je išao drugim putem, ne omalovažavajući praktičan rad pronalazača, posvetio se teoretskim radovima i eksperimentima u kojima postavlja fizičke osnove letenja i njegovu stabilnost. Svojim radovima Žukovski je dokazivao da je let mašina težih od vazduha ne samo moguć nego i neizbežan. Još za svoga života doživeo je, da je nauka i tehnika potvrdila njegove postavke.

Razradio je metode eksperimentalne aerodinamike i organizovao u Moskvi aerodinamičku laboratoriju (1902), u kojoj je bio izgrađen aerodinamički tunel. U toku Prvog svetskog rata Žukovski je držao specijalne kurseve za ruske pilote pošto je on bio prva osoba u Rusiji koja se bavila proučavanjem bombardovanja iz aviona. Žukovski je zajedno sa svojim saradnikom Tupoljevim 1918. osnovao Centralni aero hidrodinamički institut CAGI (rus. Центральный аэро гидродинамический институт) koji je postao najveći centar za razvoj vazduhoplovne nauke u svetu, a Žukovski je bio njegov prvi rukovodilac.

Ovenčan slavom još za života, N. E. Žukovski je umro u Moskvi 17. mart 1921. i sahranjen na groblju Donskog manastira u Moskvi.

Naučno stručni rad[uredi | uredi izvor]

Funkcija Žukovski[uredi | uredi izvor]

Žukovski je dao niz važnih radova na području hidromehanike. Njegovi se radovi delom odnose i na astronomiju i matematiku. Prvi je primjenjivao u aerodinamici i hidromehanici teoriju funkcija kompleksne varijable, i po njemu je nazvana funkcija kompleksne promjenjive , funkcija Žukovskog.

Teorema Žukovski[uredi | uredi izvor]

Postulat Žukovski-Čapligin[uredi | uredi izvor]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Poštanska marka posvećena N.E. Žukovskom
Kovani novac od 2 rublja sa likom N.E. Žukovskog
  • akademik Akademije nauka Rusije od 1894,
  • profesor Moskovskog univerziteta,
  • profesor Moskovskog tehničkog fakulteta (sada nosi naziv Bauman),
  • za 40 godina rada 1911. dobio je Zlatni inženjerski znak,
  • na 50-to godišnjicu naučnog rada N.E. Žukovskog 1920. godine ustanovljena je nagrada za najbolje radove iz matematike i mehanike sa imenom N.E. Žukovskog,
  • na 100-to godišnjicu rođenja N.E. Žukovskog 1947. godine ustanovljena je godišnja nagrada za dostignuća u oblasti vazduhoplovstva sa imenom N.E. Žukovskog,
  • na 100-to godišnjicu rođenja N.E. Žukovskog 1947. godine ustanovljene su stipendije za najbolje studente Moskovskog univerziteta i Fakulteta za vazduhoplovstvo Bauman sa imenom N.E. Žukovskog,
  • grad u kome se nalazi centar ruske vazduhoplovne nauke (takozvani aviograd) Žukovski nedaleko od Moskve dobio je naziv po N.E. Žukovskom,
  • jedan krater na mesecu je prema njemu dobio ime,
  • nekoliko ruskih fabrika koje se bave proizvodnjom namenjene vazduhoplovstvu nosi ime N.E. Žukovskog,
  • Vojna vazduhoplovna inženjerska akademija u Moskvi od 1922. godine nosi ime Žukovskog,
  • Harkovski vazduhoplovni fakultet nosi ime Žukovskog,
  • podignut mu je spomenik (bista) u gradu Moskva i ispred Harkovskog vazduhoplovnog fakulteta,
  • Memorijalni dom-muzej N. E. Žukovski je otvoren 1937. godine u rodnoj kući naučnika[3],
  • U peroidu od 1935. do 1950. godine su objavljena celokupna dela N.E. Žukovskog u 25 tomova[4],
  • godine 1963. izdata je poštanska marka Sovjetskog Saveza posvećana N.E. Žukovskom,
  • u povodu 150 godina rođenja N.E. Žukovskog 1997. godine izdata je kovanica od 2 rublja sa likom N.E. Žukovskom,
  • čitava plejada znamenitih sovjetskih konstruktora aviona prve polovine 20. veka bili su njegovi učenici.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Žukovskiй Nikolaй Egorovič” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.space.hobby.ru. Pristupljeno 23. 04. 2011. [mrtva veza]
  2. ^ Viktor GONČARENKO. Kak lюdi naučilisь letatь - «Otec russkoй aviacii». NiT. Raritetnыe izdaniя, 1998.
  3. ^ „Memorialьnьій dom-muzeй N. E. Žukovskogo” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.museum.ru. Pristupljeno 23. 04. 2011. 
  4. ^ Nikolai Egorovich Zhukovsky (((en))). www-groups.dcs.st-and.ac.uk.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Leйbenzon, Leonid S. (1947). Nikolaй Egorovič Žukovskiй - k stoletiю so dnя roždeniя (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Akademiя nauk SSSR. 
  • Strizhevskiy, S. (1957). Nikolai Zhukovsky, founder of aeronautics, (na jeziku: (jezik: ruski)). Moscow: Foreign Languages Pub. House. 
  • Striževskiй, Semen Яkovlevič (1966). N. E. Žukovskiй, osnovopoložnik aviacionnoй nauki (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Voennoe izd-vo oboronы Soюza SSR. 
  • Kosmodemьяnskiй, Arkadiй Aleksandrovič (1984). Nikolaй Egorovič Žukovskiй, 1847-1921, (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Izd-vo „Nauka“. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nikolaj Žukovski na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Николај_Жуковски&oldid=27556511”