Nikolaj Kibalčič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikolaj Kibalčič
Puno imeNikolaй Ivanovič Kibalьčič
Datum rođenja(1853-10-19)19. oktobar 1853.
Mesto rođenjaKorop, Ruska Imperija (današnja Ukrajina)
Datum smrti3. april 1881.(1881-04-03) (27 god.)
Mesto smrtiSankt Peterburg, Ruska Imperija
Uzrok smrtiVešanje, nakon što je osuđen na smrtnu kaznu
ObrazovanjeInstitut železničkih inženjera; Medicinsko-hirurška akademija
Zanimanjepronalazač
OrganizacijaNarodna volja
Značajni radoviNacrt raketne letelice
RođaciViktor Serž

Nikolaj Kibalčič (rus. Николай Иванович Кибальчич, ukr. Микола Іванович Кибальчич; Korop, 19. oktobar 1853 — Sankt Peterburg, 3. april 1881) bio je ruski revolucionar i pronalazač srpsko-ukrajinskog porekla.[1] Smatra se pionirom raketne tehnologije, i istraživanja svemira.[2] Ostao je upamćen i kao jedan od glavnih učesnika atentata na ruskog cara Aleksandra II Romanova.[2] Dalji je rođak Viktora Serža.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rani život[uredi | uredi izvor]

Nikolaj Kibalčič je rođen 1853. u selu Korop, u Černigovskoj guberniji (današnja Černigovska oblast), u porodici pravoslavnih sveštenika.[4] Njegova porodica potiče od pravoslavnog sveštenika Grigorija, koji se u Rusiju preselio nakon Velike seobe Srba, i narednih pet generacija njegovih potomaka su bili sveštenici.[1] Deo porodice Kibalčič odlazi u Srbiju da se bori u Srpsko-turskim ratovima, uključujući i njegovog brata Stepana.[1]

Upisuje Novgorodsko-seversku gimnaziju, međutim ubrzo se na insistiranje oca prebacuje u bogoslovsku školu nakon koje upisuje Černigovsku bogosloviju.[1] Od 1871. studira na Peterburškom institutu železničkih inženjera, a od 1873. na Medicinsko-hirurškoj akademiji.[1]

Narodna volja[uredi | uredi izvor]

Prvi put biva uhapšen 1875. pod optužbom za širenje revolucionarne propagande, i u zatvoru ostaje sve do 1878.[1] Nikolaj se po izlaska iz zatvora nalazio pod policijskim nadzorom, i bilo mu je zabranjeno da završi školovanje.[5] Nakon izlaska na slobodu stupa u revolucionarnu organizaciju Zemlja i sloboda, koja se kasnije podelila na dve organizacije, a Kibalčič se priklanja struji Narodna volja (rus. Наро́дная во́ля).[5] U organizaciji postaje zadužen za izradu eksplozivnih naprava, a u članku "Politička revolucija i ekonomsko pitanje", Kibalčič formuliše programska načela svoje organizacije.[5]

Kao član Narodne volje izrađuje eksplozivnu napravu koju su njeni članovi koristili prilikom atentata na cara Aleksandra II Romanova.[1] Samom atentatu je prethodila izrada više inovativnih eksplozivnih naprava, od kojih su neke korišćene prilikom ranijih pokušaja atentata.[5]

Atentat na Romanova[uredi | uredi izvor]

Narodna volja je 13. marta 1881. (julijanski kalendar) izvršila bombaški napad u kome je stradao ruski car Aleksandar II Romanov.[4] Nakon antentata Narodna volja izdaje saopštenje u kome preuzima odgovornost za atentat, i izlaže svoje političke zahteve.[4][6] Nakon objave saopštenja, članovima Narodne volje stižu pisma podrške od strane radikalnih levičara, među kojima je bio najpoznatiji Karl Marks.[6]

Nikolaj Kibalčič biva uhapšen 17 dana nakon atentata, zajedno sa ostalim organizatorima atentata, i osuđen je na smrt vešanjem.[4] Prilikom pogubljenja, odbio je da primi pričest od sveštenika, i izrazio je svoje ateističke stavove.[5] U trenutku smrti imao je 27. godina. Nakon njegovog pogubljenja, dolazi do progona porodice Kibalčič od strane ruskih vlasti, tako da deo Kibalčiča emigrira u Srbiju i Bugarsku.[1]

Skica iz Kibalčičevog nacrta načinjenog pre pogubljenja

Nacrti raketne letelice[uredi | uredi izvor]

Nekoliko dana pre pogubljenja, Nikolaj Kibalčič izrađuje nacrte raketne letelice sa ljudskom posadom, koja bi prema njegovim predviđanjima mogla da ponese ljudsku posadu.[1][2] Nacrti nisu u potpunosti završeni, a sam Kibalčič je poslao molbu u kojoj je tražio da njegovo pogubljenje bude odloženo do završetka projekta, međutim molba je odbijena, a nacrti su nakon njegove smrti bili zapečaćeni.[4] Nacrti su prvi put objavljeni tek 1918. godine, nakon Oktobarske revolucije.[4][1]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

U Rusiji i bivšim zemljama Sovjetskog Saveza, više ulica i obrazovnih ustanova nisi naziv po Nikolaju Kibalčiču, a njegova rodna kuća u Koropu je pretvorena u spomen-muzej.[1] U sovjetskoj literaturi, Nikolaj Kibalič je prikazivan kao "naučnik-revolucionar", i pominjan je u govorima Nikite Hruščova tokom svemirske trke između SAD i SSSR-a.[1]

Međunarodna astronomska unija je Mesečev krater Kibalčič 1966. nazvala u čast Nikolaja Kibalčiča.[5]

Radovi Nikolaja Kibalčiča ostavili su veliki uticaj na sovjetsku naučnofantastičnu književnost.[4] Po Kibalčiču je takođe stvoren lik dečaka-junaka, koji je u Sovjetskom Savezu bio predmet dečijih romana, crtanih i igranih filmova.[5][7]

Srpska televizijska serija Mala istorija Srbije, posvećuje jednu od svojih epizoda Nikolaju Kibalčiču.[8]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k „Kibalьčič biografiя. Nikolaй Ivanovič Kibalьčič. Smotretь čto takoe "Kibalьčič" v drugih slovarяh”. seweraage.ru. Pristupljeno 2021-04-19. [mrtva veza]
  2. ^ a b v Kosmicheskie issledovanniia (1968). USSR Probes Space. Novosti Press Agency Publishing House. str. 87. 
  3. ^ Serge, Victor (2002-11-08). Memoirs of a Revolutionary (na jeziku: engleski). University of Iowa Press. ISBN 978-1-60938-018-2. 
  4. ^ a b v g d đ e „TERORISTA I NEKRUNISANI KRALJ RAKETNE INDUSTRIJE | Afirmator”. afirmator.org. Arhivirano iz originala 20. 04. 2021. g. Pristupljeno 2021-04-19. 
  5. ^ a b v g d đ e „Gosudarstvennaя korporaciя po kosmičeskoй deяtelьnosti «Roskosmos»”. www.roscosmos.ru. Pristupljeno 2021-04-19. 
  6. ^ a b „The People's Will (Narodnaya Volya)”. Spartacus Educational (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-20. 
  7. ^ „Glavnaя voennaя taйna: gde živёt Malьčiš-Kibalьčiš”. Za gorodom Čto-nibudь interesnoe. 2017-01-11. Pristupljeno 2021-04-20. 
  8. ^ "Mala istorija Srbije" Nikolaj Nikola Kibalcic (TV Episode 2015) - IMDb, Pristupljeno 2021-04-19 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Николај_Кибалчич&oldid=25421462”