Nikolaj Kornjejev

nikolaj kornjejev
Lični podaci
Datum rođenja	(1900-05-08)8. maj 1900.
Mesto rođenja	Kamenka, kod Bogorodicka, Ruska imperija
Datum smrti	jul 1976.(1976-07-00) (76 god.)
Mesto smrti	Moskva, Ruska SFSR, Sovjetski Savez
Delovanje
Učešće u ratovima	Ruski građanski rat Kineski građanski rat Sovjetsko-finski rat Veliki otadžbinski rat
Služba	Crvena armija 1918 — 1950.
Čin	general-lajtnant
Odlikovanja	Orden Lenjina Orden Lenjina Orden crvene zastave Orden crvene zastave Orden crvene zastave Orden Suvorova drugog stepena Orden Kutuzova drugog stepena Orden crvene zvezde

Nikolaj Vasiljevič Kornjejev (rus. Николай Васильевич Корнеев; Kamenka, kod Bogorodicka, 8. maj 1900 — Moskva, jul 1976) bio je učesnik Ruskog građanskog rata i Velikog otadžbinskog rata i general-lajtnant Crvene armije. Tokom 1944. bio je šef prve sovjetske Vojne misije pri Vrhovnom štabu NOV i POJ.

Biografija

Rođen je 8. maja 1900. u selu Kamenka, kod Bogorodicka u Tulskoj guberniji. Godine 1919. se priključio Radničko-seljačkoj Crvenoj armiji i učestvovao u Ruskom građanskom ratu. Iste godine je postao član Ruske komunističke partije (boljševika) i završio Jekaterinoslavsku inženjersku školu. Od jula 1919. do aprila 1921. bio je komandir voda inžinjerijskog bataljona 14. armije, načelnik veze 413. pešadijskog puka, koji je bio raspoređen na posebne zadatke, a pod komandom 138. pešadijske brigade.

Godine 1924. završio je Višu vojnu školu veze i od jula 1924. bio komandant zasebne čete veze Trećeg pešadijskog korpusa Moskovskog vojnog okruga. Februara 1925. postavljen je za načelnika veze korpusa. Od jula 1926. bio je na raspolaganju Obaveštajnom odeljenju Štaba Crvene armije, a potom je poslat za vojnog savetnika u Kinu, gde je tada izbio Kineski građanski rat. Ovde je bio je načelnik štaba Kalganske grupe trupa i savetnik komunikacija Narodne revolucionarne armije Kine. Oktobra 1927. vraćen je u Sovjetski Savez i poslat na dalje školovanje.

Godine 1929. diplomirao je na Istočnom fakultetu Vojne akademije Frunze, a u junu iste godine je postavljen za načelnika obaveštajnog odeljenja štaba 19. pešadijskog korpusa. Od marta 1930. bio je na raspolaganju Obaveštajnoj agenciji i ponovo je upućen u „specijalnu misiju“ u Kinu. Maja 1931. vraćen je na dužnost načelnika obaveštajnog odeljenja 19. pešadijskog korpusa. Od novembra 1934. bio je načelnik štaba 20. pešadijske divizije Lenjingradskog vojnog okruga, a od avgusta 1935. pomoćnik načelnika obaveštajnog odeljenja štaba Lenjingradskog vojnog okruga. Avgusta 1938. postavljen je za predavača na Akademiji Generalštaba Crvene armije.

Od januara 1940. učestvovao je u Sovjetsko-finskom ratu, na poziciji zamenika načelnika operativnog odeljenja štaba Severozapadnog fronta. Posle rata se vratio na Akademiju, istovremeno sa nastavnim radom oktobra 1940. postavljen je za šefa Komisije za opis Sovjetsko-finskog rata.

Nakon napada Nemačke na Sovjetski Savez i početka Velikog otadžbinskog rata, postavljen je jula 1941. za načelnika štaba 20. armije na Zapadnom frontu. Tokom juna i jula 1942. bio je komandant 9. rezervne armije, a od avgusta 1942. načelnik štaba 24. armije. Oktobra 1942. imenovan je za zamenika načelnika štaba za pozadinu Severozapadnog fronta, a 31. decembra 1942. za načelnika štaba 11. armije.

Decembra 1943. postavljen je za šefa sovjetske vojne misije u Jugoslaviji. Februara 1944. je došao u Jugoslaviju, gde je na oslobođenoj teritoriji Bosanske krajine boravio sa Vrhovnim štabom NOV i POJ. Nakon nemačkog desanta na Drvar, maja 1944. sa Titom i Vrhovnim štabom je prešao u Bari, a potom na Vis. Krajem juna 1944. otišao je u Moskvu, gde je referisao lično Staljinu, a po povratku u Jugoslaviju, septembra 1944. organizovao je Titov odlazak u Moskvu. Zajedno sa Titom boravio je u Krajovi i Vršcu, a oktobra 1944. je došao u oslobođeni Beograd. Decembra 1944. je opozvan i vraćen u Moskvu, nakon čega je bio na raspolaganju Obaveštajnoj upravi Generalštaba Crvene armije.

Od juna 1946. bio je viši predavač na katedri za vojnu umetnost Više vojne akademije Vorošilov. Penzionisan je 1950. godine.

Umro je jula 1976. u Moskvi, a sahranjen je na groblju Kuncevo u Moskvi.

Za ratne zasluge odlikovan je sa dva Ordena Lenjina, tri Ordena crvene zastave, Ordenom Suvorova drugog reda, Ordenom Kutuzova drugog reda i Ordenom crvene zvezde.

Šef vojne misije u Jugoslaviji

Misija se 23. februara 1944. jedrilicom spustila na Medeno polje, kod Bosanskog Petrovca, a sutradan je stigla u Drvar, gde joj je Josip Broz Tito priredio svečani prijem, na kome je prisustvovao i šef britanske vojne misije Ficroj Maklejn. U Drvaru ga je 25. maja 1944. zatekao nemački desant, nakon koga se zajedno sa članovima Vrhovnog štaba kretao preko Klekovače, Šatora i Vitoroga. Kako je bio ratni vojni invalid u nogu, teško je podnosio duže marševe, a pogotovo kretanje bespućem, pa je 1. juna zatražio od Tita da se on s jednim delom svoje vojne misije privremeno evakuiše van domašaja njemačke ofanzive. Tito se saglasio sa predlogom evakuacije, pa se Kornjejev uveče 2. juna obratio zamjeniku šefa anglo-američke Vojne misije potpukovniku Stritu (radio-stanica kojom je održavao vezu s Barijem bila je prilikom desanta onesposobljena) da pošalje poruku u Bari s nalogom da sovjetski avion dođe noću 3/4. juna na improvizovani aerodrom na Kupreško polje, odakle su svi evakuisani u Bari.

Kornjejev je krajem juna 1944. pozvan da dođe na referisanje u Moskvu, ali je tek u noći 13/14. jula avionom pošao s Visa za Moskvu, gde je 17. avgusta o stanju u Jugoslaviji lično referisao Josifu Staljinu. Nakon povratka na Vis, organizovao je Titov odlazak u Moskvu, polovinom septembra 1944. godine. Zajedno sa Titom, boravio je u Moskvi, a potom u Krajovi i Vršcu, sve do prelaska u oslobođeni Beograd, oktobra 1944. godine.

Odlukom Predsedništva AVNOJ-a 7. septembra 1944. odlikovan je Ordenom partizanske zvezde prvog reda.

Literatura

• Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980.  COBISS.SR 49291527
• Josip Broz Tito sabrana djela — tom XIX. Beograd: Izdavački centar „Komunist”. 1984.  COBISS.SR 75517964