Pređi na sadržaj

Niko Kranjčar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Niko Kranjčar
Kranjčar kao igrač Dinama iz Kijeva 2012.
Lični podaci
Datum rođenja (1984-08-13)13. avgust 1984.(40 god.)
Mesto rođenja Zagreb, SFRJ
Visina 1,86 m
Pozicija Ofanzivni vezni
Juniorska karijera
Rapid Beč
Dinamo Zagreb
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2001—2005 Dinamo Zagreb 84 (19)
2005—2006 Hajduk Split 50 (15)
2006—2009 Portsmut 83 (9)
2009—2012 Totenhem hotsper 49 (9)
2012—2016 Dinamo Kijev 13 (4)
2013—2015Kvins Park rejndžersi 51 (4)
2016 Njujork kosmos 7 (1)
2016—2018 Rejndžers 16 (1)
Ukupno 353 (61)
Reprezentativna karijera
2000—2001 Hrvatska do 17 17 (8)
2001—2002 Hrvatska do 19 7 (2)
2002—2005 Hrvatska do 21 15 (2)
2004—2013 Hrvatska 81 (15)
Trenerska karijera
2021— Hrvatska do 19 (asistent)

Niko Kranjčar (Zagreb, 13. avgust 1984.[1]) je hrvatski fudbaler. Sin je bivšeg fudbalera zagrebačkog Dinama i Rapida iz Beča, Zlatka Kranjčara

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Dinamo

[uredi | uredi izvor]

Prvi zvanični nastup za Dinamo zabeležio je 2001. sa 16 godina. Prvi gol u profesionalnoj karijeri je postigao 3 meseca svog 17 rođendana. Tada je Dinamo vodio Miroslav Blažević, bivši selektor hrvatske reprezentacije, koji ga je postavio za kapitena kluba, čime je Niko sa 18 godina postao najmlađi kapetan u istoriji kluba. Sa Dinamom je te sezone osvojio prvenstvo i bio proglašen najboljim igračem lige.

Za nacionalni tim je debitovao kod selektora Ota Barića u prijateljskoj utakmici protiv Nemačke 18. februara 2004. u Splitu, koji je hrvatska reprezentacija izgubila sa 2:1.

U sezoni 2004/05 Kranjčar je, zajedno sa Dinamom, bio u velikoj krizi. Dinamo je te sezone odigrao najlošiju sezonu u istoriji kluba. Kranjčar je odbio ponudu moskovskog CSKA, jer nije želeo da ide na istok.

Hajduk

[uredi | uredi izvor]

Zbog loših rezultata kluba, Dinamov potpredsednik Zdravko Mamić je početkom 2005. godine kaznio igrače smanjenjem plata, što Kranjčar nije prihvatio, tvrdeći da nisu samo igrači krivi za loše rezultate. Nakon toga stavljen je na transfer listu, a na kraju je završio u najvećem rivalu Dinama, splitskom Hajduku. Taj je transfer popraćen ogromnim medijskim zanimanjem i bio je najveća sportska vest godine.

U međuvremenu je u reprezentaciji pod vodstvom oca, izbornika Zlatka Kranjčara imao i dobrih i loših igara, te je njegovo uvrštavanje u najboljih 11 države podelilo mišljenja. Bilo je puno onih koji su to smatrali nepotizmom, ali je tako ostalo kroz čitave kvalifikacije i na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj. U tom razdoblju postigao je pogodak Brazilu u Splitu i Malti u Valeti, a obe su utakmice završile 1:1. Kako mu se igre nisu bitno poboljšale, i dalje je trpeo napade. Nastupio je jednu utakmicu i za mladu reprezentaciju u baražu protiv Srbije i Crne Gore, u Velikoj Gorici, koja je morala da nadoknadi poraz iz Beograda, ali je Hrvatska izgubila i tu utakmicu. Na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj je igrao promenljivo.

Dolaskom Zorana Vulića na mesto trenera Hajduka, Niko Kranjčar se preselio sa mesta plejmejkera u veznog igrača, te već u prve 3 utakmice zabeležio 2 gola i 3 asistencije. U avgustu 2006. Ren je ponudio 4 miliona evra, ali je Hajduk odbio ponudu, pošto je verovao da može da dobije više za Kranjčara. Kranjčar je zatim prešao u Portmust za 5,2 miliona evra, a njegov transfer iz Hajduka u Portsmut, je najveći Hajdukov transfer ikada. Od Hajduka se oprostio na Kantridi postigavši pogodak u pobedi 1:0 nad Rijekom.

Portsmut

[uredi | uredi izvor]

Niko Kranjčar potpisao je 31. avgusta 2006, par sati pre kraja prelaznog roka, četvorogodišnji ugovor s engleskim prvoligašem Portsmutom. Debitovao je u FA kupu protiv Mansfielda (2:1). Debi u prvenstvu je zabeležio 1. oktobra 2006. protiv Totenhema, na dan kad su se u hrvatskom prvenstvu sastala njegova dva bivša kluba. U prva 3 meseca nije se uspeo nametnuti u prvu postavu i pojavilo se zanimanje francuskih Pariz Sen Žermena i Rena. S obzirom da ga Hari Rednap teško uvodio u igru, njegov odlazak iz Engleske je neko vreme bio aktuelan.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Mamić me je želio uništiti kao igrača”. Jutarnji list. 19. 5. 2008. Arhivirano iz originala 27. 05. 2008. g. Pristupljeno 15. 4. 2013. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]