Пређи на садржај

Нико Крањчар

С Википедије, слободне енциклопедије
Нико Крањчар
Крањчар као играч Динама из Кијева 2012.
Лични подаци
Датум рођења (1984-08-13)13. август 1984.(40 год.)
Место рођења Загреб, СФРЈ
Висина 1,86 м
Позиција Офанзивни везни
Јуниорска каријера
Рапид Беч
Динамо Загреб
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2005 Динамо Загреб 84 (19)
2005—2006 Хајдук Сплит 50 (15)
2006—2009 Портсмут 83 (9)
2009—2012 Тотенхем хотспер 49 (9)
2012—2016 Динамо Кијев 13 (4)
2013—2015Квинс Парк рејнџерси 51 (4)
2016 Њујорк космос 7 (1)
2016—2018 Рејнџерс 16 (1)
Укупно 353 (61)
Репрезентативна каријера
2000—2001 Хрватска до 17 17 (8)
2001—2002 Хрватска до 19 7 (2)
2002—2005 Хрватска до 21 15 (2)
2004—2013 Хрватска 81 (15)
Тренерска каријера
2021— Хрватска до 19 (асистент)

Нико Крањчар (Загреб, 13. август 1984.[1]) је хрватски фудбалер. Син је бившег фудбалера загребачког Динама и Рапида из Беча, Златка Крањчара

Каријера

[уреди | уреди извор]

Први званични наступ за Динамо забележио је 2001. са 16 година. Први гол у професионалној каријери је постигао 3 месеца свог 17 рођендана. Тада је Динамо водио Мирослав Блажевић, бивши селектор хрватске репрезентације, који га је поставио за капитена клуба, чиме је Нико са 18 година постао најмлађи капетан у историји клуба. Са Динамом је те сезоне освојио првенство и био проглашен најбољим играчем лиге.

За национални тим је дебитовао код селектора Ота Барића у пријатељској утакмици против Немачке 18. фебруара 2004. у Сплиту, који је хрватска репрезентација изгубила са 2:1.

У сезони 2004/05 Крањчар је, заједно са Динамом, био у великој кризи. Динамо је те сезоне одиграо најлошију сезону у историји клуба. Крањчар је одбио понуду московског ЦСКА, јер није желео да иде на исток.

Због лоших резултата клуба, Динамов потпредседник Здравко Мамић је почетком 2005. године казнио играче смањењем плата, што Крањчар није прихватио, тврдећи да нису само играчи криви за лоше резултате. Након тога стављен је на трансфер листу, а на крају је завршио у највећем ривалу Динама, сплитском Хајдуку. Тај је трансфер попраћен огромним медијским занимањем и био је највећа спортска вест године.

У међувремену је у репрезентацији под водством оца, изборника Златка Крањчара имао и добрих и лоших игара, те је његово уврштавање у најбољих 11 државе поделило мишљења. Било је пуно оних који су то сматрали непотизмом, али је тако остало кроз читаве квалификације и на Светском првенству у Немачкој. У том раздобљу постигао је погодак Бразилу у Сплиту и Малти у Валети, а обе су утакмице завршиле 1:1. Како му се игре нису битно побољшале, и даље је трпео нападе. Наступио је једну утакмицу и за младу репрезентацију у баражу против Србије и Црне Горе, у Великој Горици, која је морала да надокнади пораз из Београда, али је Хрватска изгубила и ту утакмицу. На Светском првенству у Немачкој је играо променљиво.

Доласком Зорана Вулића на место тренера Хајдука, Нико Крањчар се преселио са места плејмејкера у везног играча, те већ у прве 3 утакмице забележио 2 гола и 3 асистенције. У августу 2006. Рен је понудио 4 милиона евра, али је Хајдук одбио понуду, пошто је веровао да може да добије више за Крањчара. Крањчар је затим прешао у Портмуст за 5,2 милиона евра, а његов трансфер из Хајдука у Портсмут, је највећи Хајдуков трансфер икада. Од Хајдука се опростио на Кантриди постигавши погодак у победи 1:0 над Ријеком.

Портсмут

[уреди | уреди извор]

Нико Крањчар потписао је 31. августа 2006, пар сати пре краја прелазног рока, четворогодишњи уговор с енглеским прволигашем Портсмутом. Дебитовао је у ФА купу против Мансфиелда (2:1). Деби у првенству је забележио 1. октобра 2006. против Тотенхема, на дан кад су се у хрватском првенству састала његова два бивша клуба. У прва 3 месеца није се успео наметнути у прву поставу и појавило се занимање француских Париз Сен Жермена и Рена. С обзиром да га Хари Реднап тешко уводио у игру, његов одлазак из Енглеске је неко време био актуелан.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Mamić me je želio uništiti kao igrača”. Jutarnji list. 19. 5. 2008. Архивирано из оригинала 27. 05. 2008. г. Приступљено 15. 4. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]