Нико Ковач
Нико Ковач | |||
---|---|---|---|
![]() Ковач као тренер Бајерна 2019. године | |||
Лични подаци | |||
Пуно име | Нико Ковач | ||
Рођење |
Берлин, Немачка 15. октобар 1971. | ||
Висина | 1,78 m | ||
Играчке информације | |||
Позиција | везни | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1989—1991 | Херта Целендорф | 25 | (7) |
1991—1996 | Херта Берлин | 148 | (15) |
1996—1999 | Бајер Леверкузен | 77 | (8) |
1999—2001 | Хамбургер | 55 | (12) |
2001—2003 | Бајерн Минхен | 34 | (3) |
2003—2006 | Херта Берлин | 75 | (8) |
2006—2009 | Ред бул Салцбург | 65 | (9) |
Репрезентативна каријера | |||
1996—2008 | Хрватска | 83 | (14) |
Тренерска каријера | |||
2009—2011 | Ред бул Салцбург (други тим) | ||
2011—2012 | Ред бул Салцбург (помоћник) | ||
2013 | Хрватска до 21 | ||
2013—2015 | Хрватска | ||
2016—2018 | Ајнтрахт Франкфурт | ||
2018—2019 | Бајерн Минхен | ||
2020—2021 | Монако | ||
2022— | Волфсбург |
Нико Ковач (Берлин, 15. октобар 1971) је бивши хрватски фудбалер и садашњи тренер. Тренутно је тренер екипе Волфсбурга.
Играчка каријера[уреди | уреди извор]
Клубови[уреди | уреди извор]
Ковач је пореклом из Ливна (село Луснић), а рођен је у Берлину 1971. године.[1] Своју је каријеру је изградио у Бундеслиги, најпре у Херти, где је почео професионалну каријеру 1991. године. Након пет година отишао је у Бајер из Леверкузена, где је играо заједно са братом Робертом.
У Хамбургу је провео две године, до 2001, када је отишао у Бајерн из Минхена. У Херту се вратио 2003. и наставио с добрим играма. Пред крај сезоне 2005/06. челници берлинског клуба су га обавестили да му не желе продужити уговор,[2] па је Ковач каријеру наставио у Ред бул Салцбургу, где је 2009. и завршио играчку каријеру.[3]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Ковач је био дугогодишњи капитен фудбалске репрезентације Хрватске. За Хрватску је играо на Светском првенству 2002 у Јапану и Јужној Кореји, Европском првенству 2004 у Португалу, Светском првенству 2006. у Немачкој и Европском првенству 2008 у Аустрији и Швајцарској.
За репрезентацију је од 1996. до 2008. одиграо 83 утакмице и постигао 14 погодака.[4]
Тренерска каријера[уреди | уреди извор]
Хрватска[уреди | уреди извор]
Након неколико година проведених као тренер друге екипе, Ред бул Салцбурга, Нико је заједно са братом Робертом почетком 2013. преузео вођење репрезентације Хрватске до 21 године.[5] Након одласка Игора Штимца са места селектора А репрезентације, 16. октобра 2013. године, Нико Ковач је преузео његову функцију.[6] Хрватска је под вођством Нике у две утакмице баража против Исланда изборила одлазак на СП у Бразилу.[7] На СП у Бразилу репрезентација није прошла групу. Након што је репрезентација освојила само један бод у последњем квалификацијском мини-циклусу при квалификацијама за ЕП 2016. године у Француској (у Азербејџану 0:0, у Норвешкој пораз од 2:0), Извршни одбор савеза једногласно је сменио Нику Ковача са места селектора репрезентације Хрватске.[8]
Ајнтрахт Франкфурт[уреди | уреди извор]
Ковач је 8. марта 2016. године постављен за главног тренера Ајнтрахта из Франкфурта.[9] Дебитовао је на клупи Ајнтратха, 12. марта 2016, на мечу са Борусијом из Менхенгладбаха када је његов тим поражен резултатом 3:0.[10] Пошто су завршницу сезоне дочекали на 16. месту, једини спас како не би испали из Бундеслиге било је да савладају Нирнберг. Након гола Хариса Сеферовића Ајнтрахт је победио резултатом 1:0 и остао у Бундеслиги.[11]
Сезону 2016/17. Ковач је са Ајнтрахтом завршио на 11. месту Бундеслиге. Ајнтрахт је стигао до финала Купа где је поражен од Борусије из Дортмунда резултатом 1:2.[12] У наредној 2017/18. сезони Ковач је успео да одведе Ајнтрахт до трофеја у Купу, након што је у финалу савладао Бајерн из Минхена (3:1). То је био први трофеј за Ајнтрахт после 30 година.[13]
Бајерн Минхен[уреди | уреди извор]
Ковач је 13. априла 2018. званично потврђен као нови тренер Бајерн Минхена, а клуб је преузео од 1. јула исте године.[14] Први трофеј који је Ковач освојио са Бајерном је био Суперкуп Немачке у августу 2018.[15] Одмах у првој сезони на клупи Бајерна, Ковач осваја и титулу првака Немачке, те тако постаје тек други човек у историји Бајерна који је освојио титулу првака као играч и као тренер. Пре њега, то је пошло за руком само Францу Бекенбауеру.[16] Поред титуле првака, Ковач је са Бајерном у мају 2019. освојио и Куп Немачке.[17] Он је тако постао први човек у историји немачког фудбала који је освојио дуплу круну (првенство и куп) и као играч и као тренер - оба пута са Бајерном, 2019. као тренер и 2003. као играч.[18]
На клупи Бајерна се задржао до 3. новембра 2019, када је смењен после пораза од Ајнтрахта у Франкфурту од 5:1.[19]
Монако[уреди | уреди извор]
У јулу 2020. године је постављен за тренера Монака.[20]
Трофеји (као играч)[уреди | уреди извор]
Бајерн Минхен[уреди | уреди извор]
- Бундеслига (1) : 2002/03.
- Куп Немачке (1) : 2002/03.
- Интерконтинентални куп (1) : 2001.
- УЕФА суперкуп : финале 2001.
Трофеји (као тренер)[уреди | уреди извор]
Ајнтрахт Франкфурт[уреди | уреди извор]
- Куп Немачке (1) : 2017/18.
Бајерн Минхен[уреди | уреди извор]
- Првенство Немачке (1) : 2018/19.
- Куп Немачке (1) : 2018/19.
- Суперкуп Немачке (1) : 2018.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Petar Grubišić, Korijeni Davora Šukera i braće Kovač, vecernji.ba, 20. oktobra 2013
- ^ Niko Kovač napušta Herthu, sportnet.rtl.hr
- ^ Niko Kovač završava karijeru!, index.hr, 9. jula 2009.
- ^ „Croatia v Australia statistics”. news.bbc.co.uk. BBC Sport. 22. 6. 2006. Приступљено 13. 2. 2011.
- ^ Štrbinić, Lovro (21. 1. 2013). „Štimac objavio popis za Južnu Koreju, braća Kovač preuzimaju mladu reprezentaciju”. Sportnet.hr. Приступљено 21. 1. 2013.
- ^ „Niko Kovač novi izbornik A reprezentacije!”. jutarnji.hr. Архивирано из оригинала на датум 10. 06. 2015. Приступљено 16. 10. 2013.
- ^ „Hrvatska na SP 2014.”. sportske.jutarnji.hr. Приступљено 20. 11. 2013.
- ^ „Šuker potvrdio: Niko Kovač smijenjen, nasljednik nepoznat!”. tportal.hr. Приступљено 9. 9. 2015.
- ^ Hrvatski stručnjak komanduje Srbima u Ajntrahtu, mozzartsport.com
- ^ Koltovi probušili Kovača na debiju u Bundesligi, Kramarić izujedao Vukove (VIDEO), mozzartsport.com
- ^ Niko Kovač zadržao Eintracht Frankfurt u Bundesligi! (VIDEO), germanijak.hr
- ^ Kovač nije uspio: Gol Rebića nedovoljan, Borussia napokon osvojila Kup, gol.dnevnik.hr
- ^ Nikov poklon za oproštaj - Ajntraht osvojio kup posle 30 godina, Gaćinović dotukao Bajern! (VIDEO), mozzartsport.com
- ^ Zvanično: Braco potvrdio Nika na tri godine, mozzartsport.com
- ^ Bayern 'razbio' Eintracht i osvojio njemački Superkup, sport.hrt.hr
- ^ Samo Kovač i Beckenbauer su ovo uspjeli! Niko: Ostajem!, sportklub.hr
- ^ Bayern u finalu Kupa slomio Leipzig i uzeo dvostruku krunu; kritičari Nike Kovača sada moraju ušutjeti, tportal.hr
- ^ Kovač ispisao povijest njemačkog nogometa: Nitko prije njega nema ovakva ostvarenja, gol.dnevnik.hr
- ^ Kovač više nije trener Bajerna!, sportklub.rs
- ^ Zvanično: Niko Kovač novi trener Monaka, b92.net
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Нико Ковач на сајту FIFA Нико Ковач на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Рођени 1971.
- Хрватски фудбалери
- Хрватски фудбалски репрезентативци
- Немачки фудбалери
- Хрватски фудбалски тренери
- Фудбалери Херте
- Фудбалери Бајер Леверкузена
- Фудбалери Хамбургера
- Фудбалери Бајерн Минхена
- Фудбалери Ред бул Салцбурга
- Тренери ФК Ајнтрахт Франкфурт
- Тренери ФК Бајерн Минхен
- Тренери ФК Монако
- Тренери ФК Волфсбург
- Селектори фудбалске репрезентације Хрватске
- Фудбалери на Светском првенству 2002.
- Фудбалери на Светском првенству 2006.
- Фудбалери на Европском првенству 2004.
- Фудбалери на Европском првенству 2008.
- Селектори на Светском првенству у фудбалу 2014.
- Везни играчи у фудбалу