Pređi na sadržaj

Odnosi Jermenije i Evropske unije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Evropska unija označena zelenom i Jermenija označena plavom bojom

Jermenija i Evropska unija održavaju pozitivne odnose tokom godina. Obe strane su povezane preko Sveobuhvatnog i poboljšanog sporazuma o partnerstvu (CEPA), koji je potpisan 2017.[1] Bivši jermenski ministar spoljnih poslova Eduard Nalbandjan izrazio je uverenje da će novi sporazum o partnerstvu „otvoriti novu stranicu” u odnosima EU i Jermenije.[2] Dok je bivša visoka predstavnica Unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini u junu 2019. zaključila da su odnosi Jermenije i EU na „odličnom” nivou.

Odnosi Jermenije i EU[uredi | uredi izvor]

Članice Istočnog partnerstva

Sporazum o partnerstvu i saradnji (PCA) (potpisan 1996. i na snazi do februara 2021.) služio je kao pravni okvir za bilateralne odnose EU i Jermenije. Od 2004. Jermenija[1] i ostale južnokavkaske države su deo Evropske politike susedstva (ENP). Akcioni plan ENP za Jermeniju objavljen je 2. marta 2005. „naglašavajući oblasti u kojima bi se bilateralna saradnja mogla izvodljivo i vredno ojačati”. Plan postavlja „zajednički definisane prioritete u odabranim oblastima za narednih pet godina”. U novembru 2005. godine u Jerevanu su otvorene zvanične konsultacije o Akcionom planu.[3] Međutim, većina naučnika i komentatora kritikovala je efikasnost ENP u olakšavanju reformskih ciljeva navedenih u Akcionom planu, posebno u vezi sa demokratijom, korupcijom i angažovanjem civilnog društva.[4] Bez obzira na to, 12. januara 2002. Evropski parlament je konstatovao da bi Jermenija i Gruzija mogle ući u EU u budućnosti, pošto se obe zemlje smatraju evropskim.[5] Jermenija je ušla u Istočno partnerstvo EU 2009.[1] Jermenija je dodatno država članica Parlamentarne skupštine Euronesta, Saveta Evrope, Evropske političke zajednice, Skupštine evropskih regiona, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i učestvuje u raznim drugim evropskim programima i sporazumima kao što je Evropski kulturni Konvencija, Evropski prostor visokog obrazovanja i Evropski sud za ljudska prava, između ostalih.

Jermenija i EU počele su pregovore o Sporazumu o pridruživanju (AA), koji je uključivao sporazum o dubokoj i sveobuhvatnoj zoni slobodne trgovine, koji bi zamenio stari PCA u julu 2010.[6] U novembru 2012. godine, komesar EU za proširenje i evropsku politiku susedstva Štefan File izjavio je da bi pregovori o stabilizaciji i pridruživanju mogli biti završeni do novembra 2013.[7] Novi centar EU u Jermeniji, koji treba da postane komunikacioni centar Evropske unije, zvanično je otvoren u centru Jerevana 31. januara 2013.[8] Međutim, 3. septembra 2013. Jermenija je objavila svoju odluku da se pridruži Evroazijskoj ekonomskoj uniji .[9][10] Prema političarima EU, članstvo Jermenije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji bilo bi nespojivo sa sporazumima o kojima se pregovara sa EU.[9][10] Predsednik Jermenije Serž Sargsjan izjavio je na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 2. oktobra 2013. da je Jermenija spremna da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju tokom samita Istočnog partnerstva u Viljnusu u novembru 2013. godine, bez komponente sporazuma o dubokoj i sveobuhvatnoj oblasti slobodne trgovine. protivreči članstvu Jermenije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji.[1][10][11] Portparol evropskog komesara Filea odgovorio je nekoliko dana kasnije rekavši „Nijedan dokument Jermenija-EU nije spreman za potpisivanje na samitu u Viljnusu” i „Pokušavamo da pronađemo puteve za dalju saradnju sa Jermenijom, na osnovu postojećih dostignuća”.[10] Ovo su pratili i drugi zvaničnici EU koji su ponovili ovu izjavu.[12] Nijedan AA nije parafiran na samitu.[13] Poljski ambasador u Jermeniji je u decembru 2013. rekao da EU i Jermenija razgovaraju o manje detaljnom bilateralnom sporazumu o svojim odnosima i „nije isključio mogućnost da se radi o sporazumu o pridruživanju u drugačijem obliku”.[14][15] U januaru 2015, komesar EU za evropsku politiku susedstva i proširenje Johanes Han izjavio je da je EU spremna da potpiše revidirani AA bez odredbi o slobodnoj trgovini.[16] Pregovori su pokrenuti u decembru 2015.[17]

Iako trgovina Jermenije sa EU daleko premašuje trgovinu sa članicama Evroazijske ekonomske unije Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom zajedno, Jermenija je zavisna od Rusije po pitanju bezbednosti.[1] Jermenija vidi savez Jermenije sa Rusijom i njeno članstvo u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti kao protivtežu naglom povećanju vojnih troškova Azerbejdžana (Azerbejdžan je od Rusije kupio tenkove, artiljerijske topove i raketne bacače u vrednosti od milijarde američkih dolara 2011., 2012. i 2013.).[1][18][19] Jermenija to vidi kao pretnju s obzirom da prvi rat u Nagorno-Karabahu (oružani sukob koji se odigrao od 1991. do maja 1994. između Jermenije i Azerbejdžana[20][21]) ostaje nerešen.[1] Rusija (takođe) ima vojno prisustvo u Jermeniji, ruska 102. vojna baza je aktivna baza koja se nalazi u gradu Gjumri .[1]

Dana 24. februara 2017, Tigran Sargsian, predsedavajući Evroazijske ekonomske komisije, izjavio je da je stav Jermenije da sarađuje i radi i sa Evropskom unijom i sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Sargsjan je dodao da, iako je Jermenija deo Evroazijske ekonomske unije, uskoro će biti finalizovan revidirani Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji između Jermenije i EU.[22]

Evropska unija i Jermenija su 27. februara 2017. finalizirale novi sporazum o produbljivanju svojih političkih i ekonomskih veza. Jermenski predsednik Serž Sargsjan sastao se u Briselu sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i drugim visokim zvaničnicima. Novi Sveobuhvatni i poboljšani sporazum o partnerstvu će proširiti i proširiti obim odnosa između EU i Jermenije,[23] ali neće biti Sporazum o pridruživanju.[24] Potpisali su ga Jermenija i sve zemlje članice EU 24. novembra 2017.[25][26]

Razvoj od 2017[uredi | uredi izvor]

2017[uredi | uredi izvor]

Premijer Jermenije Karen Karapetjan rekao je 3. aprila 2017. da Jermenija teži da postane most između Evropske unije, Evroazijske unije i drugih ekonomskih blokova. On je takođe rekao da članstvo Jermenije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji neće uticati na njen rastući odnos sa EU.[27]

Novi politički savez u Jermeniji, koji se sastoji od nekoliko prozapadnih partija, vodio je kampanju protiv dalje integracije u Evroazijsku ekonomsku uniju i obavezao se da će tražiti sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom na jermenskim parlamentarnim izborima 2017 .[28] Posle izbora 2017. godine, portparol Evropske službe za spoljne poslove Maja Kocijančič rekla je da je EU posvećena stabilnoj, demokratskoj i prosperitetnoj budućnosti Jermenije i da će EU ojačati politički dijalog i nastaviti da podržava ekonomske i socijalne reforme u Jermeniji.[29] U međuvremenu, predsednik Jermenije Serž Sargsjan izjavio je da Jermenija tokom predizbornog govora nastoji da izgradi čvršće veze i sa Rusijom i sa EU.

Ministar spoljnih poslova Jermenije Eduard Nalbandjan prisustvovao je 12. aprila 2017. godine sastanku Istočnog partnerstva i Višegradske grupe u Varšavi, Poljska. Ministar je istakao značaj Istočnog partnerstva i odnosa Jermenije sa EU. On se dotakao važnosti međupovezanosti na evropskom kontinentu, otpočinjući razgovore o liberalizaciji viznog režima, pozdravio je odluku o proširenju transevropskih transportnih mreža na zemlje Istočnog partnerstva, kao i napredak Jermenije u pristupanju zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru. On je takođe zahvalio EU i Evropskoj investicionoj banci na finansiranju izgradnje modernih autoputeva i graničnih prelaza sa susednom Gruzijom. Ministar je naveo da je Jermenija zemlja spremna da okupi EU, zemlje Istočnog partnerstva i članice Evroazijske ekonomske unije radi podsticanja ekonomskog rasta i razvoja.[30]

U maju 2017. delegacija Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta sastala se sa predsednikom Jermenije u Jerevanu. Predsednik je sa zadovoljstvom rekao da je Jermenija poslednjih godina zabeležila značajan napredak u odnosima sa Evropskom unijom. On je naveo i da je Jermenija spremna da proširi postojeće partnerstvo sa EU u svim mogućim oblastima.[31] U međuvremenu, predsednik parlamenta Jermenije je tokom sastanka izjavio da EU ostaje jedan od glavnih partnera Jermenije i da se saradnja sa EU zasniva na zajedničkom sistemu vrednosti.[32]

U avgustu 2017, Vai Out Alliance; nastao kao liberalni politički savez u Jermeniji i proglasio da je ozbiljna greška Jermenije da se pridruži Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Lideri partija su naveli da će na dnevnom redu alijanse biti razgovori o izlasku iz Evroazijske ekonomske unije. Alijansa je zadržala proevropsku orijentaciju i verovala je da je Jermenija trebalo da potpiše sporazum o pridruživanju sa EU umesto da se pridruži Evroazijskoj ekonomskoj uniji.[33]

2018[uredi | uredi izvor]

Kao rezultat jermenske revolucije 2018. godine, jermenski premijer Serž Sargsjan najavio je 23. aprila da će podneti ostavku kako bi održao mir u Jermeniji nakon svakodnevnih protesta. EU je pozdravila mirnu prirodu promena. Dok se opozicioni lider Nikol Pašinjan zalagao za neutralnu poziciju Jermenije i pozitivne odnose i sa EU i sa Rusijom.[34] Pašinjan je dalje izjavio da će, ukoliko postane premijer, produbiti odnose sa EU i učiniti sve što je moguće da se građanima Jermenije omogući bezvizni pristup šengenskom prostoru . Međutim, Pašinjan je potvrdio da neće povući članstvo Jermenije iz Evroazijske ekonomske unije, uprkos prethodnim diskusijama koje su dovodile u pitanje članstvo Jermenije.[35]

Nakon jermenskih parlamentarnih izbora 2018, Nikol Pašinjan je imenovan za premijera Jermenije. Tokom svog prvog govora kao premijera, Pašinjan je izjavio da Jermeni zaslužuju da slobodno putuju Evropom, što je prednost koju su već uživale druge članice Istočnog partnerstva Gruzija, Moldavija i Ukrajina. Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Federika Mogerini čestitala je novom lideru.[36]

U međuvremenu, Svetla Jermenija se pojavila kao zvanična opoziciona stranka, postavši treća po veličini stranka u Narodnoj skupštini. Edmon Marukjan, lider Svetle Jermenije, izjavio je da bi, ukoliko Jermenija nastavi članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji — čak i na štetu nacionalnih interesa, partija Svetla Jermenija delovala kao protivnik i zahtevala da se preduzmu odgovarajuće mere za povlačenje Jermenije iz Evroazijske ekonomske unije i da bez odlaganja započne prve korake pregovora o pristupanju EU.[37]

2019[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2019, zamenik premijera Jermenije Tigran Avinjan izjavio je da Jermenija i EU imaju potpuno drugačiji nivo odnosa nakon jermenske revolucije 2018 . Ministar je potvrdio da je revolucija ojačala veze između Jermenije i EU jer obe dele iste demokratske vrednosti . Ministar je dalje naveo da je „ova nova politička situacija potpuno u skladu sa stavovima EU”. Avinjan je takođe jasno stavio do znanja da će Jermenija u budućnosti morati da odluči da li da nastavi sa kandidaturom za članstvo u EU. Ministar je savetovao da će svaka odluka da Jermenija uđe u Evropsku uniju morati da se iznese pred narod i da će buduće pristupanje Jermenije EU nastupiti tek nakon potpunog istupanja Jermenije iz Evroazijske unije.[38]

2021[uredi | uredi izvor]

Evropska unija i Jermenija su ratifikovale Sporazum o sveobuhvatnom i poboljšanom partnerstvu Jermenija-EU ; koji je stupio na snagu 1. marta 2021. Sporazum unapređuje bilateralne odnose između EU i Jermenije na novi, partnerski nivo i reguliše saradnju u političkim i ekonomskim sektorima, uz unapređenje trgovinskih odnosa. Sporazum je takođe osmišljen da postepeno približi jermenske zakone i propise pravnoj tekovini EU. Stalni komitet za evropske integracije odgovoran je za sprovođenje uslova i sporazuma CEPA.[39]

2022[uredi | uredi izvor]

Premijer Nikol Pašinjan učestvovao je 6. oktobra 2022. na 1. samitu Evropske političke zajednice održanom u Pragu . Tokom samita, dogovoreno je da misija koju predvodi Evropska unija bude raspoređena na jermenskoj strani granice sa Azerbejdžanom na period od dva meseca praćenja nakon jermensko-azerbejdžanske granične krize .[40][41] Misija je završila svoj mandat 19. decembra 2022. godine i zamenio ju je Tim EU za pomoć pri planiranju u Jermeniji. Tim EU za pomoć u planiranju završio je svoje aktivnosti 23. januara 2023. u sklopu priprema za dugoročnu misiju koju vodi EU.

2023[uredi | uredi izvor]

Ministar spoljnih poslova Jermenije Ararat Mirzojan je 27. decembra 2022. godine pisao visokom predstavniku Unije za spoljnu politiku i bezbednost i pozvao Evropsku uniju da rasporedi civilnu misiju zajedničke bezbednosne i odbrambene politike u zemlji. Misija Evropske unije u Jermeniji (EUMA) je naknadno odobrena od strane Saveta Evropske unije 23. januara 2023. sa početnim periodom raspoređivanja od dve godine. Mandat EUMA je da doprinese stabilnosti u pograničnim oblastima Jermenije, izgradi poverenje na terenu i obezbedi okruženje pogodno za napore za normalizaciju između Jermenije i Azerbejdžana .[42]

U Jerevanu je 27. januara 2023. održan prvi sastanak na visokom nivou o političkom i bezbednosnom dijalogu između Jermenije i EU. Zamenik ministra spoljnih poslova Jermenije Vahe Gevorgjan i zamenik generalnog sekretara Evropske službe za spoljne poslove Enrike Mora razgovarali su o jačanju političkih veza i daljem razvoju odnosa Jermenija-EU. Strane su razgovarale o pitanjima sa kojima se Jermenija suočava i bezbednosnim izazovima širom Evrope, razmeštanju EUMA, potrebi uspostavljanja stabilnog i mirnog regiona Južnog Kavkaza i procesu normalizacije jermensko-turskih odnosa. Enrike Mora je izjavio: „Prvi politički i bezbednosni dijalog Jermenije i EU koji je danas pokrenut pokazuje naš zajednički interes za unapređenje saradnje po pitanjima spoljne i bezbednosne politike, kao i spremnost da radimo zajedno u korist mira, bezbednosti i stabilnosti. Očekuje se da će se sastanci političkog i bezbednosnog dijaloga Jermenija-EU sastajati jednom godišnje”.[43]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Delegacija Evropske unije u Jermeniji je diplomatsko predstavništvo EU u Jermeniji. Nalazi se u Jerevanu . Trenutni ambasador EU u Jermeniji je Andrea Viktorin . Jermenija je predstavljena u EU preko svoje stalne misije koja se nalazi u Briselu, Belgija. Ambasadorka Jermenije u EU je Ana Agađanijan.[44]

Dijalog o liberalizaciji viznog režima[uredi | uredi izvor]

Od 2013. građani Evropske unije putuju u Jermeniju bez viza.[45]

Bivši predsednik Jermenije Serž Sargsjan je 15. marta 2017. objavio da Jermenija trenutno učestvuje u nizu sporazuma i programa EU i da je EU važan partner. On je takođe najavio da će Jermenija uskoro započeti razgovore sa EU o uspostavljanju bezviznog režima za jermenske državljane u šengenski prostor EU.[46] U međuvremenu, bivši šef Delegacije EU u Jermeniji, ambasador Pjotr Svitalski izjavio je da će akcioni plan za početak vizne liberalizacije između Jermenije i EU biti na dnevnom redu sledećeg samita Istočnog partnerstva 2017. godine i dijaloga za bezvizna putovanja. počeće početkom 2018. On je istakao važnost boljeg povezivanja Jermenije sa EU.[47] Ambasador je naveo i da bi građanima Jermenije moglo biti odobreno putovanje bez viza u EU do 2020. godine.[48]

Dana 10. aprila 2018, bivši zamenik ministra spoljnih poslova Jermenije potvrdio je da će EU uskoro obezbediti Jermeniji akcioni program za pokretanje dijaloga o liberalizaciji viznog režima. Ministar je dalje naveo da Jermenija već sprovodi preduslove za pokretanje dijaloga o liberalizaciji viznog režima.[49]

Dana 1. maja 2018, novoimenovani premijer Jermenije, Nikol Pašinjan, najavio je da će građani Jermenije u najskorije vreme moći da putuju unutar šengenskog prostora EU bez viza.

Dana 18. januara 2019. godine, pokrenut je preliminarni dijalog o liberalizaciji viznog režima u okviru Sveobuhvatnog i unapređenog sporazuma o partnerstvu između Jermenije i EU .[50]

U maju 2020. godine, Nikol Pašinjan je objavio da je postignut dogovor sa EU o otpočinjanju pregovora o liberalizaciji viznog režima.[51] U međuvremenu, ambasadorka EU u Jermeniji Andrea Viktorin potvrdila je da Sporazum o sveobuhvatnom i poboljšanom partnerstvu između Jermenije i EU predviđa da će EU nastaviti da promoviše mobilnost građana kroz sporazum o viznim olakšicama i da očekuje da će zvanični pregovori početi u dogledno vreme.[52]

Zajednički vazdušni prostor Jermenije i EU[uredi | uredi izvor]

Jermenija je član Eurocontrola, Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva i partner Evropske agencije za bezbednost vazduhoplovstva . Nakon što je u februaru 2017. potpisan novi sporazum o partnerstvu Jermenija-EU, Jermenija je započela pregovore za pridruživanje zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru. Tokom prve runde razgovora u aprilu 2017. godine, šef Odeljenja za civilno vazduhoplovstvo Jermenije je izjavio da Jermenija pridaje veliki značaj pridruživanju zajedničkom vazduhoplovnom prostoru i da će to omogućiti jermenskim i evropskim avio-kompanijama da dodatno pojačaju svoje aktivnosti i omogućiti više evropskih avio-kompanija da leti u Jermeniju.[53] Delegacija EU u Jerevanu je navela da će sporazum omogućiti Jermeniji da ima čvršću vezu sa Evropom i spoljnim svetom i da će otvoriti nove putne rute, uz smanjenje putnih troškova za putnike. Kada se ugovor finalizuje, avio-kompanije će imati priliku da upravljaju novim linijama bez ikakvih ograničenja i uživaju jednake mogućnosti servisiranja tržišta sa 500 miliona stanovnika.[54]

Jermenija i EU su 15. novembra 2021. godine na ceremoniji održanoj u Briselu završile pregovore o Sporazumu o zajedničkom vazdušnom prostoru između dve strane. Prednosti sporazuma uključuju nove mogućnosti vazdušnog saobraćaja, direktnije veze i ekonomske koristi za obe strane. Sve avio-kompanije EU će moći da obavljaju direktne letove sa bilo kog mesta u EU do bilo kog aerodroma u Jermeniji, i obrnuto za jermenske avio-kompanije. Sva ograničenja i ograničenja letova između Jermenije i EU biće uklonjena. Sporazumom će Jermenija dodatno uskladiti svoje zakonodavstvo sa pravilima i standardima EU o vazduhoplovstvu.[55]

Trgovina Jermenije i EU[uredi | uredi izvor]

Jermenija ima koristi od trgovinske inicijative EU Generalizovane šeme preferencijala plus (GSP+). Ovo nudi jermenskom izvozu povoljan pristup jedinstvenom evropskom tržištu omogućavajući potpunu suspenziju carina na približno 66% svih tarifnih linija EU. Više od 96% uvoza iz Jermenije koji ispunjava uslove za povlastice GSP+ u EU ušlo je u EU sa nultim carinama 2017. EU je najveće izvozno tržište Jermenije, trgovina sa EU čini oko 26,7% ukupne trgovine Jermenije.[56] Trgovina između EU i Jermenije porasla je za 15% u 2018. dostigavši ukupnu vrednost od 1,1 milijardu evra.[57]

U 2022. bilateralna trgovina Jermenije sa EU premašila je 2,3 milijarde dolara, što je EU učinilo jednim od najvećih i najvažnijih ekonomskih partnera Jermenije.[58]

Pomoć EU Jermeniji[uredi | uredi izvor]

EU je najveći pružalac finansijske podrške i ključni reformski partner u Jermeniji.[57] Kao deo evropske politike susedstva, Jermenija ima koristi od finansijske pomoći EU. Iznos koji se dodeljuje Jermeniji zavisi od posvećenosti Jermenije reformama. Određeni reformski ciljevi EU moraju biti ispunjeni pre nego što se novac isplati. Planirani iznos pomoći EU Jermeniji za period 2017—2020 je do 185 miliona evra.[59][60]

U julu 2021, komesar EU za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji najavio je da će EU dodeliti Jermeniji iznos od približno 3,1 milijardu dolara pomoći, što je povećanje od 62 odsto od iznosa koji je ranije obećan.[61]

Javno mnjenje[uredi | uredi izvor]

Istraživanje javnog mnjenja u Jermeniji iz decembra 2006. pokazalo je da bi članstvo u EU bilo dobrodošlo, pri čemu je 64% od uzorka od 2.000 bilo za, a samo 11,8% protiv.[62] Druga anketa sprovedena u jermenskoj prestonici Jerevanu u oktobru 2006. godine pokazala je da „čak 72% stanovnika grada veruje, sa različitim stepenom uverenja, da budućnost njihove zemlje leži u EU, a ne u Zajednici nezavisnih država (ZND) kojom dominira Rusija).”[62] Ipak, više od dve trećine stanovništva zemlje veruje da Jermenija neće biti spremna da se pridruži EU najmanje do 2019. godine.[62]

Istraživanje javnog mnjenja iz 2007. godine pokazalo je povećanje interesovanja Jermenije za EU, sa 80% jermenske javnosti za eventualno članstvo.[63]

Prema istraživanju javnog mnjenja iz 2012. godine, 54% (26% snažna podrška + 28% pre podrška) Jermena je podržalo članstvo Jermenije u EU.[64]

Odluka Jermenije od 3. septembra 2013. da se pridruži Evroazijskoj uniji izazvala je seriju protesta u Jerevanu protiv te akcije, jer su se mnogi plašili da Rusija pokušava da spreči Jermeniju da izgradi dublji odnos sa EU, baš kao što su pokušali da urade u Ukrajini . što je dovelo do evromajdanskih demonstracija.[1] Direktor Evroazijskog partnerskog fonda Gevorg Ter-Gabrieljan izjavio je da „treba da se borimo protiv ruskog mešanja”, međutim, on je takođe priznao da „[jermenska] javnost u velikoj meri podržava pridruživanje Rusiji. Osim toga, ne vole EU, koju vide kao izvor izopačenih vrednosti”, dodao je on „Oni vole Rusiju, barem utoliko što je čudovište koje poznajete bolje od onog kojeg ne poznajete”.[1]

Prema Galupovom istraživanju javnog mnjenja iz 2017. sprovedenom u Jermeniji, 27,2% ispitanika je za integraciju sa Evropskom unijom, dok je 36% za integraciju sa Evroazijskom ekonomskom unijom .[65]

Prema istraživanju istočnog projekta EU NEIGHBOURS iz 2018.:[66]

  • U Jermeniji rastu pro-EU osećanja; 48 odsto Jermena ima pozitivnu sliku o EU, kao i 2017. godine. Broj osoba sa negativnim mišljenjem o EU je samo 8%.
  • 80% Jermena (4% više u odnosu na 2017.) smatra da su odnosi sa Evropskom unijom dobri — daleko ispred regionalnog proseka (63%).
  • 70% ljudi u Jermeniji veruje EU (5% više u odnosu na 2017), dok je poverenje u Evroazijsku ekonomsku uniju (48%) opalo.
  • 69% Jermena (4% više u odnosu na 2017.) je svesno finansijske podrške EU zemlji, a dve trećine smatra da je podrška EU efikasna (66% — u odnosu na 62% u 2016. i u poređenju sa regionalnim prosekom od 48% u zemljama istočnog susedstva).

Prema istraživanju iz 2020. projekta EU NEIGHBOURS:[67]

  • 86% Jermena (10% više u odnosu na 2016.) smatra da su odnosi sa Evropskom unijom dobri — daleko ispred regionalnog proseka Istočnog partnerstva (70%).
  • 60% ljudi u Jermeniji veruje EU u poređenju sa 51% poverenja u Evroazijsku ekonomsku uniju.
  • 65% Jermena je svesno finansijske podrške EU zemlji, a 80% onih koji su svesni podrške smatra da je ona efikasna.

Individualna mišljenja[uredi | uredi izvor]

Evropski parlament je 12. januara 2002. konstatovao da bi Jermenija i Gruzija mogle ući u EU u budućnosti.[68] Postoji veliko interesovanje da se Jermenija na kraju pridruži Evropskoj uniji, posebno među nekoliko istaknutih jermenskih političara[69] i šire javnosti u Jermeniji.[62] Međutim, bivši predsednik Robert Kočarjan rekao je da će zadržati Jermeniju vezanu za Rusiju i OUKB, koji su ostali partneri, i da neće tražiti članstvo u EU ili NATO-u .[70] Bivši predsednik Serž Sargsjan zauzeo je sličan stav prema ovom pitanju.

Prema rečima Artura Bagdasarijana, šefa stranke Vladavina prava i bivšeg predsednika Narodne skupštine, članstvo Jermenije u Evropskoj uniji „trebalo bi da bude jedan od ključnih prioriteta sadašnje i buduće spoljne politike zemlje”. Bagdasarian smatra da će „članstvo u EU otvoriti nove puteve Jermeniji da pređe u novi geopolitički milje kao i u novo ekonomsko okruženje”. On je takođe dodao da će to „omogućiti Jermeniji da ima pristup potpuno novom sistemu bezbednosti”.[69]

Bivši zamenik ministra trgovine i ekonomskog razvoja Tigran Davtjan izjavio je „Nadamo se da ćemo imati jasan akcioni plan, kojim će se Jermenija korak po korak približavati Evropi, evropskom sistemu vrednosti. Jermenija je uvek bila, jeste i ostaće deo Evrope. Uvek smo sebe smatrali delom Evrope i evropskog sistema vrednosti, a Jermenija je, makar i u maloj meri, doprinela formiranju tog sistema vrednosti”, tokom konferencije koju je održao OSF Jermenija .[71]

Bivši ministar spoljnih poslova Jermenije Vardan Oskanjan ponovio je 2005. da je „Jermenija Evropa. Ovo je činjenica, to nije odgovor na pitanje.”[72] Torben Holtze, bivši šef predstavništva Evropske komisije u Jermeniji i Gruziji i ambasador Evropske unije sa rezidencijom u Tbilisiju, izjavio je „U principu, Jermenija je evropska zemlja i kao i druge evropske države ima pravo da biti članica EU pod uslovom da ispunjava neophodne standarde i kriterijume”.[68]

Hovanes Hovanisjan je rekao da u Jermeniji postoji prilično čvrsto mišljenje da budućnost zemlje leži u Evropi . „Nema govora o Aziji”, rekao je on i dodao da jermensko društvo sebe smatra evropskim i slavi svoje evropsko poreklo i vrednosti. On je takođe rekao da Jermenija deli značajnu istoriju sa Evropom i da jermenski jezik potiče iz iste jezičke porodice kao i mnogi evropski jezici .[73]

Dana 13. novembra 2010. godine, bivši zamenik ambasadora Jermenije u Sjedinjenim Državama, Armen Harazjan, izjavio je: „Sama Jermenija mora da teži da ponovo otkrije i ponovo se uspostavi kao deo Evrope” i da je „Jermenija u osnovi evropsko društvo”.[74]

Dana 9. juna 2015. Stjopa Safarjan, šef Jermenskog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, izjavio je da je Rusija ucenjivala Jermeniju da ne potpiše sporazum o pridruživanju sa EU. Safarjan je rekao da je Rusija izolovala Jermeniju i pozvao jermenske vlasti da nastave pregovore o potpisivanju sporazuma sa EU.[75] Safarjan je 10. avgusta 2015. takođe izjavio da nema koristi od pridruživanja Jermenije Evroazijskoj ekonomskoj uniji i da pridruživanje ekonomskoj uniji nije donelo poboljšanja jermenskoj ekonomiji.[76]

Mikael Minasjan, ambasador Jermenije pri Svetoj Stolici i Malti, izjavio je da su „Jermeniju i Evropu, pre svega, objedinile naše zajedničke vrednosti. Jermenija, Arcah i jermenski narod širom sveta bili su i jesu neotuđivi deo evropske civilizacije i istočna granica hrišćanskog sveta”.[77]

U martu 2019. godine, potpredsednik parlamenta Jermenije Alen Simonjan izjavio je: „Tokom proteklih 28 godina nakon nezavisnosti Jermenija se pridržavala panevropskih vrednosti i nastavlja da gradi svoju saradnju u evropskom pravcu”, tokom svečanosti posvećene deonici. Severne avenije kao „Trg Evrope”.[78]

Predsednik Jermenije Armen Sarkisjan je u julu 2019. izjavio da „Jermenija nije samo zemlja koja je potpisala sporazum sa Evropskom unijom, već i zemlja koja jeste i uvek je bila duboko evropska u kulturnom smislu. Zato je približavanje EU za nas sasvim prirodno. Jermenija je kolevka evropskih vrednosti, od naše religije i kulture do književnosti i muzike”, tokom sastanka sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom u Jerevanu[79] . Zauzvrat, Donald Tusk je izjavio da je „Jermenija sastavni deo evropske porodice i kulture. Mesto autentičnih ljudi koji cene slobodu. Sevanavank je spomenik koji svedoči o milenijumskom otisku Jermenije na evropsku kulturu.”[80]

U novembru 2019. godine, tokom sastanka Istočnog partnerstva, bivši ministar spoljnih poslova Jermenije Zohrab Mnacakanian izjavio je da „Istočno partnerstvo nije susedstvo, to je istočni bok Evrope. To je značaj Istočnog partnerstva. Nije na istoku Evrope, to je na istoku Evropske unije, ali Evropska unija nije cela Evropa. Važan izazov je širenje osećaja istočnog krila Evrope dalje prema drugim delovima Evrope”. Ministar je naveo da Jermenija deli evropske vrednosti demokratije, ljudskih prava i odgovornosti prema građanima. Mnacakanian je takođe rekao da je nedavno istraživanje pokazalo da 92% jermenske javnosti odnose sa EU smatra veoma dobrim. Ministar je podržao ideju da je Evropa dom Jermenije.[81]

Tokom konferencije za novinare, Tigran Khzmaljan, predsednik Evropske partije Jermenije, izjavio je da smo „ubeđeni da je Jermenija evropska država, da smo ne samo evropska već i ključna kultura za Evropu”.[82] Hzmaljan je takođe naveo da je Evroazijska unija korumpiran, neprijateljski i kolonijalni sistem i da će Evropska partija Jermenije stajati u opoziciji trenutnom članstvu Jermenije, istovremeno podržavajući razvoj Jermenije kao evropske države u okviru evropske porodice država.[83]

U Jerevanu je 21. februara 2023. održana konferencija demokratskih snaga uključujući opozicione političke partije i civilno društvo. Učestvovali su delegati Evropske partije Jermenije, Partije Hanrapetutjun, Unije za nacionalno samoopredeljenje, Nacional-demokratskog pola i preko desetina predstavnika jermenskih organizacija civilnog društva. Članovi konferencije pozvali su Vladu Jermenije da objavi svoje povlačenje iz ODKB i Evroazijske unije i da ponovo uskladi vojnu integraciju Jermenije sa Sjedinjenim Državama i Zapadom. Pored toga, učesnici su potpisali deklaraciju u kojoj su pozvali vladu da odmah podnese kandidaturu za članstvo u EU za Jermeniju.[84]

Pro-EU organizacije[uredi | uredi izvor]

AEGEE Ierevan je nevladina studentska organizacija osnovana 2010. godine kao ogranak Evropskog studentskog foruma . AEGEE Ierevan podržava razvoj bližih odnosa Jermenije i Evropske unije, kontinuiranu evropsku integraciju Jermenije i razvoj demokratskog i raznolikog društva koje je politički i društveno integrisano.[85]

Jermensko atlantsko udruženje je nevladina organizacija osnovana 2001. godine. Organizacija podržava produbljivanje odnosa Jermenije sa NATO-om, istovremeno podstičući bliže veze sa EU.[86]

Skupština Jermena Evrope (AAE) je panevropska organizacija koja podržava jermenske zajednice širom Evrope i razvija tešnje veze između tih zajednica i evropskih institucija. Organizacija je osnovana 2003. godine sa sedištem u Belgiji.

EUNIC Jermenija, osnovana 2018. godine, je jermenski ogranak Nacionalnog instituta za kulturu Evropske unije. Organizacija nastoji da promoviše kulturnu raznolikost i razmenu između zemalja članica EU i Jermenije.

Evropska jermenska federacija za pravdu i demokratiju (EAFJD) je krovna organizacija sa sedištem u Belgiji, koja predstavlja značajan deo jermenske dijaspore u Evropi. Organizacija je osnovana 2002. godine i aktivno radi na jačanju veza i produbljivanju saradnje između Jermenije i 27 država članica EU .

Evropsko poslovno udruženje Jermenija osnovano je 2015. godine, uz podršku Delegacije EU u Jermeniji. Asocijacija nastoji da razvije ekonomske i trgovinske odnose između preduzeća iz EU i Jermenije, proširi bilateralnu trgovinu, podstakne strane investicije i podrži ekonomske reforme u Jermeniji.

Evropski prijatelji Jermenije (EuFoA) je međunarodna nevladina organizacija osnovana 2009. godine koja ima za cilj promovisanje saradnje između Evropske unije i Jermenije. Organizacija je sa sedištem u Belgiji i koordinira aktivnosti između Evropskog parlamenta, građanskih društava, udruženja i nevladinih organizacija, kao i jermenske dijaspore i političkih organizacija širom Evrope.

NVO za evropske integracije je nevladina organizacija osnovana 2000. godine. Organizacija nastoji da ojača odnose Jermenije i EU, podrži razvoj civilnog društva i dalje integriše Jermeniju u panevropsku porodicu država. Organizacija takođe kreira i sprovodi projekte i istraživačke inicijative koje promovišu demokratiju, ljudska prava i evropske vrednosti, kao i podizanje javne svesti i lobiranje za orijentaciju Jermenije ka Evropi.

Institut za liberalnu politiku, osnovan 2017. godine, je nezavisni think tank i obrazovni institut koji promoviše liberalnu politiku i razvoj bližih veza sa EU.

Međunarodni centar za ljudski razvoj, osnovan 2000. godine, je nevladin think tank. ICHD podržava evropsku integraciju Jermenije i nastoji da ubrza integraciju Jermenije u Evropsku uniju.[87]

Pro-EU političke stranke[uredi | uredi izvor]

U Jermeniji postoji nekoliko političkih partija koje se zalažu za bliže odnose sa EU ili podržavaju članstvo Jermenije u EU. Ovi uključuju:

  • Partija Jermenskog nacionalnog pokreta, stranka se zalaže za potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa EU.[88]
  • Svetla Jermenija, stranka se zalaže za povećanje odnosa sa EU na nivo strateškog partnerstva i za ponovno pregovaranje o sporazumu o dubokoj i sveobuhvatnoj zoni slobodne trgovine sa EU.[89]
  • Konzervativna stranka podržava bliže odnose sa EU.[90]
  • Evropska partija Jermenije, partija je izrazito antiruska i poziva na hitno povlačenje Jermenije iz Evroazijske unije. Manifest stranke podržava Jermeniju da se prijavi za članstvo i u EU i u NATO .[83]
  • Za Republičku stranku, stranka poziva na bliže veze sa EU.[91]
  • Slobodne demokrate, stranka smatra da Jermenija treba da povuče svoje članstvo iz Evroazijske unije.[92]
  • Partija Hanrapetutiun, partija podržava eventualno članstvo Jermenije u EU.[93]
  • Heritage, partija se zalaže za integraciju Jermenije u EU i konačno pristupanje .[94]
  • Orinats Jerkir, stranka ponovo potvrđuje da bi eventualno članstvo Jermenije u EU trebalo da bude jedan od ključnih prioriteta sadašnje i buduće političke agende Jermenije.[95]
  • Narodna partija Jermenije, partija se zalaže za dublje evropske integracije.[96]
  • Unija za nacionalno samoopredeljenje, stranka veruje da će eventualno pristupanje EU rezultirati mirnim rešenjem konflikta u Nagorno-Karabahu .[97]
  • Panarmenska partija Sasna Tsrer, antiruska partija koja poziva na povlačenje Jermenije i iz Evroazijske unije i iz Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti .[98]
  • Partija suverene Jermenije, stranka podržava potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa EU.[99]

Perspektiva članstva u EU[uredi | uredi izvor]

Zemlje koje bi mogle da uđu u Evropsku uniju

Kao i Kipar, Jermeniju mnogi smatraju kulturno povezanom sa Evropom zbog njene povezanosti sa evropskim društvom, preko njene dijaspore, njenog indoevropskog jezika i verskog kriterijuma hrišćanstva . Evropski parlament je 12. januara 2002. primetio da bi Jermenija u budućnosti mogla da uđe u EU.[100]

U decembru 2019. godine, nakon osme parlamentarne skupštine Euronesta, sve članice su usvojile rezoluciju u kojoj su navedeni različiti ciljevi integracije u EU koji treba da se postignu do 2030. godine. Rezolucijom se potvrđuje da je proces proširenja EU otvoren za zemlje članice Istočnog partnerstva i da će buduće proširenje EU biti od obostrane koristi i za EU i za članice Istočnog partnerstva. U rezoluciji je pohvaljen napredak postignut u Jermeniji nakon Baršunaste revolucije 2018 . U rezoluciji se takođe navodi da je „Jermenija jedina zemlja u Evropi koja je prešla sa hibridnog režima 2017. na demokratiju 2018.” i da je ratifikacija novog Sporazuma o sveobuhvatnom i poboljšanom partnerstvu (CEPA) od strane jermenskog parlamenta u aprilu 2018. se smatra dokazom strateški ojačanog partnerstva između Jermenije i EU.[101]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i Armenia's Receding European Ambitions, Institute for War and Peace Reporting, 18. 10. 2013, Arhivirano iz originala 06. 07. 2014. g., Pristupljeno 21. 05. 2023 .
  2. ^ Armenia, EU Initial Comprehensive, Enhanced Partnership Agreement, asbarez.com .
  3. ^ Armenia and the EU, European commission .
  4. ^ Smith, NR (2011), „Europeanization through socialization? The EU's interaction with civil society organizations in Armenia”, Demokratizatsiya, 19 (4): 385 .
  5. ^ Second round of talks on Armenia-EU Common Aviation Area deal to be held in June (PDF), Libertas-en 
  6. ^ „Armenia”. European External Action Service. Pristupljeno 2013-01-26. 
  7. ^ „EU Commissioner: EU, Ukraine May Sign Association Agreement Next Year”. PR Newswire. 2012-11-30. Pristupljeno 2013-01-31. 
  8. ^ EU centre opens door, AM: EU centre, Arhivirano iz originala 2013-07-31. g., Pristupljeno 2013-02-02 .
  9. ^ a b „Armenia to join Russia trade bloc, surprises EU”, EU observer, 3. 9. 2013 .
  10. ^ a b v g „Russian presidential adviser: multiple inaccuracies in Armenia-EU deal text”, PanARMENIAN.Net, 10. 10. 2013 
  11. ^ „President Sargsyan says Armenia to continue cooperation with EU”, ArmeniaNow.com, 2. 10. 2013, Arhivirano iz originala 07. 06. 2015. g., Pristupljeno 21. 05. 2023 .
  12. ^ EU Not Interested in Armenia Deal Ahead of Summit, Asbarez (9 October 2013)
  13. ^ „Vilnius Summit: No Agreement initialing due to Armenia's new international commitments”. 2013-11-29. Arhivirano iz originala 01. 12. 2013. g. Pristupljeno 2013-12-01. 
  14. ^ Հարությունյան, Սարգիս (2013-12-13). ԵՄ-ն և Հայաստանն աշխատում են "իրենց հարաբերությունների իրավական նոր հիմքի շուրջ" [The EU and Armenia are working on ‘a new legal basis of their relationship’] (na jeziku: jermenski). Radio Free Europe/Radio Liberty. Pristupljeno 2014-01-07. 
  15. ^ „EU, Armenia may sign modified association agreement, says Polish envoy”. 2013-12-13. Arhivirano iz originala 2014-01-07. g. Pristupljeno 2014-01-07. 
  16. ^ „EU Commissioner Opens Door To Armenian Association Agreement”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 2015-01-20. Pristupljeno 2015-02-09. 
  17. ^ „EU and Armenia to start negotiations for a new agreement”. European External Action Service. 2015-12-07. Pristupljeno 2016-01-03. 
  18. ^ „Russia starts delivering $1 billion arms package to Azerbaijan”, Reuters, 18. 6. 2013 .

    „Azerbaijan hikes military spending to $3.7B as tensions persist with neighboring Armenia”, Fox News Channel, 16. 1. 2013 .
  19. ^ „Azeri-Russian Arms Trade $4 Billion Amid Tension With Armenia”, Bloomberg L.P., 13. 8. 2013 .
  20. ^ „Armenia profile”, BBC News, 20. 12. 2018 .
  21. ^ „Azerbaijan profile”, BBC News, 12. 4. 2018 .
  22. ^ „Armenia president and European Commission official discuss EU-Armenia talks”. 2017-02-03. 
  23. ^ „EU, Armenia Finalize New Deal on Closer Ties”. 2017-02-28. 
  24. ^ „Joint Proposal for a COUNCIL DECISION on the signing, on behalf of the European Union, and provisional application of the Comprehensive and Enhanced Partnership Agreement between the European Union and the European Atomic Energy Community and their Member States, of the one part, and the Republic of Armenia, of the other part”. European Commission. 2017-09-25. Pristupljeno 2017-10-16. „In certain areas, the Agreement is also designed to bring Armenian law gradually closer to the EU acquis. However, it does not go as far as to establish an association between the EU and Armenia.” 
  25. ^ „Polish Envoy Expects New EU-Armenia Deal With 'Fingers Crossed'”. 2017-07-05. Pristupljeno 2017-07-06. 
  26. ^ „Agreement details”. Council of the European Union. Pristupljeno 13. 1. 2015. 
  27. ^ „Armenia claims to be a bridge between EAEU and EU, says PM”. Armen Press. 4. 4. 2017. 
  28. ^ Can Armenia's Ruling Party Win 'Stable' Parliamentary Majority?, RFERL, 2017-04-03 .
  29. ^ EU looks forward to working with the democratically elected Armenian Parliament, 4. 4. 2017 
  30. ^ EU looks forward to working with the democratically elected Armenian Parliament, Armen Press, 12. 4. 2017 
  31. ^ Sargsyan: Armenia ready to expand partnership with European Union, ARKA News, 30. 5. 2017 
  32. ^ Armenia's Parliament Speaker hosts EP Foreign Affairs Committee's delegation, Armen Press, 4. 4. 2017 
  33. ^ „Discussion about Armenia's EAEU membership erupts”. European Forum. 21. 8. 2017. Arhivirano iz originala 12. 06. 2018. g. Pristupljeno 21. 05. 2023. 
  34. ^ Gotev, Georgi (25. 4. 2018). „EU applauds peaceful ousting of Armenia's Sargsyan”. 
  35. ^ „Main arguments of Armenia PM candidate's address at Parliament”. news.am. 
  36. ^ Morgan, Sam (9. 5. 2018). „Armenia's revolutionary PM: 'Deepened relations with EU' on agenda”. 
  37. ^ „Bright Armenia: Relations with EU must reach strategic level”. news.am. 
  38. ^ „Armenia's EU accession could be a 'question for the people,' Deputy PM says”. euractiv.com. 15. 10. 2019. 
  39. ^ „National Assembly of the Republic of Armenia | Official Web Site | parliament.am”. www.parliament.am. 
  40. ^ „Leaders Of Armenia, Azerbaijan Agree To Civilian EU Mission Along Border”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. 
  41. ^ „Statement following quadrilateral meeting between President Aliyev, Prime Minister Pashinyan, President Macron and President Michel, 6 October 2022”. www.consilium.europa.eu. 
  42. ^ „Armenia: EU establishes a civilian mission to contribute to stability in border areas”. www.consilium.europa.eu. 
  43. ^ „Armenia and the European Union hold first Political and Security Dialogue”. 
  44. ^ „Diplomatic Missions of Armenia”. mfa.am. Pristupljeno 25. 5. 2022. 
  45. ^ „EU Ambassador to Armenia: Start of visa liberalization action plan on agenda for 2017”. news.am. 15. 7. 2016. Pristupljeno 15. 3. 2017. 
  46. ^ „By holding talks with EU we don't harm anyone – Serzh Sargsyan”. Armen Press. 15. 3. 2017. 
  47. ^ „Visa Liberalization with Armenia on 2017 Eastern Partnership Summit Agenda”. Asbarez. 15. 7. 2016. Pristupljeno 15. 3. 2017. 
  48. ^ „EU envoy says Armenia may obtain visa-free travel by 2020”. PanArmenian. 28. 11. 2017. Pristupljeno 9. 3. 2018. 
  49. ^ „Armenia hopeful to receive visa liberalization program from EU soon”. Armen Press. 10. 4. 2018. Pristupljeno 11. 4. 2018. 
  50. ^ „Armenia starts visa liberalization dialogue with EU member states”. Public Radio of Armenia. 2019-01-18. Pristupljeno 2019-01-19. 
  51. ^ „Pashinyan Says Negotiations Set for Visa Liberalization with EU”. hetq.am. 2020-05-16. Pristupljeno 2020-06-05. 
  52. ^ „EU envoy to Armenia: There is certainly the prospect of launching a visa liberalization dialogue”. news.am. 2020-05-14. Pristupljeno 2020-06-05. 
  53. ^ „Second round of talks on Armenia-EU Common Aviation Area deal to be held in June”. Armen Press. 3. 5. 2017. 
  54. ^ „EU, Armenia Start Talks On 'Common Aviation Area'”. Massis Post. 27. 4. 2017. 
  55. ^ „Aviation: EU and Armenia sign aviation agreement”. neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu. 
  56. ^ „Armenia – Trade – European Commission”. ec.europa.eu. 
  57. ^ a b „EU-Armenia Partnership Implementation Report: EU is a crucial partner for Armenia's reform agenda”. armenpress.am. 
  58. ^ „As Armenia-EU trade blooms, Armenian exporters look to new opportunities”. civilnet.am. 
  59. ^ „Armenia and the EU”. EEAS – European External Action Service – European Commission. 
  60. ^ „EU reiterates its readiness to deepen political and economic relations with Armenia”. armenpress.am. 
  61. ^ Mejlumyan, Ani. „Armenia gets aid boost from EU | Eurasianet”. Eurasianet. Eurasianet. 
  62. ^ a b v g Saghabalian, Anna (2005-01-07). „Poll Finds Strong Support For Armenian Entry Into EU”. Radio Free Europe. Pristupljeno 2007-06-25. 
  63. ^ „Armenia Says Not Aiming For NATO, EU Membership”, Huliq, 16. 7. 2007 .
  64. ^ „The South Caucasus Between The EU And The Eurasian Union” (PDF). Caucasus Analytical Digest. Forschungsstelle Osteuropa and Center for Security Studies, Zürich. 17. 6. 2013. str. 24. ISSN 1867-9323. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 3. 7. 2013. 
  65. ^ „The South Caucasus Between The EU And The Eurasian Union”. Gallup Poll. Panorama. 3. 4. 2017. Pristupljeno 3. 4. 2017. 
  66. ^ „Opinion Survey 2018: Armenia | EU Neighbours”. www.euneighbours.eu (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2019-08-01. g. Pristupljeno 2018-11-16. 
  67. ^ „53% of Armenians have a positive image of the European Union”. EU NEIGHBOURS east. Mediamax. 30. 6. 2020. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  68. ^ a b Juergen-Zahorka, Hans. „How Armenia Could Approach the European Union” (PDF). Libertas – Europaeisches Institut. Pristupljeno 23. 12. 2006. 
  69. ^ a b „Interview with RA National Assembly Speaker Artur Baghdasaryan”. ArmInfo News Agency. 2005-09-26. Arhivirano iz originala 7. 6. 2007. g. Pristupljeno 2007-06-25. 
  70. ^ „Armenia Not to Join NATO, EU: President”. ChinaView. 2006-04-24. Arhivirano iz originala 15. 11. 2007. g. Pristupljeno 2007-06-25. 
  71. ^ „T. Davtyan. "Armenia has entered a qualitatively deeper stage in the European integration process”. 27. 10. 2022. 
  72. ^ Armenia foreign ministry (press release), Arhivirano iz originala 14. 10. 2008. g., Pristupljeno 21. 05. 2023 
  73. ^ „Armenia and the EU”, Hurriyet daily news, 2010-09-23 
  74. ^ „Armenia itself should strive to rediscover and re-establish itself as a part of Europe”. 
  75. ^ „Հայաստանի էներգետիկ համակարգը նոր աղետի առջև է կանգնելու | Լրագիր”. Arhivirano iz originala 17. 01. 2023. g. Pristupljeno 21. 05. 2023. 
  76. ^ „ԵՏՄ-ի «օգուտները». անկում՝ ապրանքաշրջանառության ոլորտում | Առավոտ - Լուրեր Հայաստանից”. 
  77. ^ „Armenia: the demand for greater accessibility to Europe”, The Huffington Post, 2019-06-04 
  78. ^ „Europe Square inaugurated in Yerevan, Armenia”, Armenpress, 2019-08-02 
  79. ^ „Donald Tusk: "I feel at home in Armenia"”, MediaMax, 2019-07-10 
  80. ^ „EU's Tusk shares impressions from visit to Armenia”, MediaMax, 2019-07-11 
  81. ^ „92% of the Armenian public considers relations with the EU as very good, FM says at EaP ministerial”, Armenpress, 2019-11-07 .
  82. ^ „The European Party of Armenia will be an opposition”. armedia.am. 
  83. ^ a b „Օր առաջ դուրս գալ ԵԱՏՄ-ից. „Հայաստանի Եվրոպական կուսակցությունը” համագումար է...”. A1Plus. 
  84. ^ „We consider integration into the EU as a full member necessary and urgent, representatives of political society discuss the joint statement.”. 
  85. ^ Directeur, Comité (1. 12. 2014). „AEGEE-Yerevan's AMEU – Bringing the European Union and Armenia closer”. Arhivirano iz originala 29. 05. 2023. g. Pristupljeno 21. 05. 2023. 
  86. ^ „Dec 13, 2017, Զրույց: ԵՄ-Հայաստան համաձայնագիրը որպես Հայաստան – ՆԱՏՕ համագործակցության նոր հնարավորություն”. Տարածաշրջանային ծրագիր. 12. 12. 2017. 
  87. ^ „ICHD – International Center for Human Development”. www.ichd.org. 
  88. ^ „Armenia outside European integration process – Ararat Zurabyan”. www.tert.am. Arhivirano iz originala 2022-06-24. g. Pristupljeno 2022-03-27. 
  89. ^ „Bright Armenia: Relations with EU must reach strategic level”. news.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-07-11. 
  90. ^ „The struggle for freedom continues”. conservative.am. Arhivirano iz originala 24. 07. 2022. g. Pristupljeno 21. 05. 2023. 
  91. ^ „"Հանուն Հանրապետության» կուսակցությունը գալիս է պաշտպանելու հեղափոխական օրակարգը”. «Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» ռադիոկայան. 
  92. ^ Armenia must withdraw from EaEU: Free Democrats campaign kicks off from Arabkir|https://www.aravot-en.am/2017/03/10/191379/
  93. ^ „"Հանրապետություն" և „Ազատ դեմոկրատներ” կուսակցությունները ընտրություններին կմասնակցեն դաշինքով”. 
  94. ^ About Us|https://web.archive.org/web/20140530220513/http://heritage.am/en/about
  95. ^ INTERVIEW WITH RA NATIONAL ASSEMBLY SPEAKER ARTUR BAGHDASARYAN https://web.archive.org/web/20070607153503/http://arminfo.am/political-issue22.html
  96. ^ PEOPLE’S PARTY OF ARMENIA CHANGES ORIENTATION https://armenpress.am/eng/news/518567/
  97. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2019-06-19. g. Pristupljeno 2019-07-19. 
  98. ^ Azadian, Edmond Y. (2018-10-04). „New Dynamics Injected into Armenia's Political Scene – The Armenian Mirror-Spectator”. The Armenian Mirror-Spectator (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-07-11. 
  99. ^ „"Ժողովրդին պարտադրում են ընտրություն կատարել նախկիններ եւ ներկաներ տիրույթում, ինձ համար բոլորն էլ արդեն նախկին են". Դավիթ Սանասարյանի կուսակցության համագումարը”. www.aravot.am. 
  100. ^ Hans-Juergen Zahorka, How Armenia Could Approach the European Union (PDF) 
  101. ^ „The future of the Trio Plus Strategy 2030: building a future of Eastern Partnership” (PDF). 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Јерменије_и_Европске_уније&oldid=27536092”