Шенгенска зона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Шенгенска зона
Мапа Шенген зоне
  Шенген зона
  Земље са отвореним границама али нису део Шенгена или ЕУ
  Чланице ЕУ али нису чланице Шенген зоне, правно су приморане да се придруже
Политика  Европска унија
Тип зона отворених граница
Оснивање 1995. год.; пре 23 године (1995)
Чланови
Површина 4.312.099 km2 (1.664.911 sq mi)
Популација 419.392.429
Европска унија
Застава Европске уније

Ова чланак је део серије о
политици и влади
Европске уније

Шенгенска зона, такође Шенген зона, Шенген[ски] простор (енгл. Schengen Area; IPA: /ˈʃɛŋ.ən/ или /ˈʃɛŋ.gən/) подручје је које чини 26 европских земаља које су званично укинуле пасоше и све друге врсте граничне контроле на својим међусобним границама. Зона углавном функционише као једна земља што се тиче намена међународних путовања, уз заједничку визну политику. Добила је назив по Шенгенском споразуму. Државе у Шенгенској зони су ојачале пограничне контроле са нешенгенским земљама.

Типична шенгенска граница нема контролног пункта ни формалног граничног прелаза, само уобичајени знак ЕУ с приказаним именом земље

Двадесет две од двадесет осам земаља чланица Европске уније (ЕУ) учествује у Шенгенској зони. Од шест чланица ЕУ које нису део Шенген зоне, четири — Бугарска, Кипар, Румунија и Хрватска — правно су приморане да се прикључе Шенгену, док остале две — Република Ирска и Уједињено Краљевство — користе право на одустајање (енгл. opt-outs). Четири земље чланице Европске асоцијације за слободну трговину (EFTA) — Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска — нису чланице ЕУ али су потписале споразуме везано за Шенгески договор. Три европске микродржавеВатикан, Монако и Сан Марино — могу да се сматрају дефакто придруженима.

Шенгенска зона има популацију од преко 400 милиона људи и површину од 4.312.099 km2 (1.664.911 sq mi).[1] Око 1,7 милиона људи свакодневно путује на посао преко европских граница, а у неким регионима ови људи чине и до трећину радне снаге. Сваке године буде свеукупно 1,3 милијарди прелазака граница Шенгена. Око 57 милиона прелазака је ради транспорта добара цестовним путем, а у вредности од 2,8 билиона евра сваке године.[2][3][4] Пад у трошковима трговине због Шенгена варира између 0,42% и 1,59% у зависности од географије, трговинских партнера и других фактора. Земље ван Шенгенске зоне такође су на добитку.[5]

Као резултат мигрантске кризе која је почетком 2017. и даље била у току, Аустрија, Данска, Немачка, Норвешка и Шведска су привремено увеле контроле на неким или свим граничним прелазима својих граница с другим шенгенским земљама. После париских напада од новембра 2015. и уследелих напада у Француској, Француска је прогласила ванредно стање — које је укључивало и мере контроле граница с другим земљама Шенгена.[6] Усвојене граничне контроле почев од септембра 2015. довеле су до пада у количини трговине од процењених 70 милијарди евра годишње.[5] Ове земље теже ка укидању својих привремених рестрикција што је пре могуће и поновном отварању граница за друге земље чланице Шенген зоне.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ The Schengen Area (PDF). European Commission. 12. 12. 2008. ISBN 978-92-79-15835-3. doi:10.2758/45874. Приступљено 13. 4. 2013. 
  2. ^ European Parliamentary Research Service (март 2016). „The economic impact of suspending Schengen” (PDF). Приступљено 15. 06. 2017. 
  3. ^ European Council on Foreign Relations (2016). „The Future of Schengen”. Приступљено 15. 06. 2017. 
  4. ^ „Schengen’s economic impact: Putting up barriers”. The Economist. 06. 02. 2016. Приступљено 15. 06. 2017. 
  5. 5,0 5,1 Felbermayr G; Gröschl J; Steinwachs T (27. 04. 2016). „Trade costs of border controls in the Schengen area”. Centre for Economic Policy Research. Приступљено 15. 06. 2017. 
    Такође погледајте:
  6. ^ „Temporary Reintroduction of Border Control”. European Commission. Приступљено 15. 2. 2017. 

Спољашње везе[уреди]

Шенгенски споразум и Шенгенска конвенција
  • Convention implementing the Schengen Agreement of 14 June 1985 between the Governments of the States of the Benelux Economic Union, the Federal Republic of Germany and the French Republic on the gradual abolition of checks at their common borders (OJ L 239, 22 September 2000, p. 19). (Consolidated version).
  • Agreement between the Governments of the States of the Benelux Economic Union, the Federal Republic of Germany and the French Republic on the gradual abolition of checks at their common borders (OJ L 239, 22 September 2000, p. 13).
Регулације Европске уније
  • Regulation (EC) No 562/2006 of the European Parliament and of the Council of 15 March 2006 establishing a Community Code on the rules governing the movement of persons across borders (Schengen Borders Code) (OJ L 105, 13 April 2006, p. 1).
  • Council Regulation (EC) No 539/2001 of 15 March 2001 listing the third countries whose nationals must be in possession of visas when crossing the external borders and those whose nationals are exempt from that requirement (OJ L 81, 21 March 2001, p. 1).
  • Council Regulation (EC) No 693/2003 of 14 April 2003 establishing a specific Facilitated Transit Document (FTD), a Facilitated Rail Transit Document (FRTD) and amending the Common Consular Instructions and the Common Manual (OJ L 99, 17 April 2003, p. 8).
  • Council Regulation (EC) No 1683/95 of 29 May 1995 laying down a uniform format for visas (OJ L 164, 14 July 1995, p. 1).
  • Regulation (EC) No 810/2009 of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 establishing a Community Code on Visas (Visa Code) (OJ L 243, 15 September 2009, p. 1).
  • Regulation (EC) No 1987/2006 of the European Parliament and of the Council of 20 December 2006 on the establishment, operation and use of the second generation Schengen Information System (SIS II) (OJ L 381, 28 December 2006, p. 4).
  • Council Regulation (EC) No 343/2003 of 18 February 2003 establishing the criteria and mechanisms for determining the Member State responsible for examining an asylum application lodged in one of the Member States by a third-country national (OJ L 50, 25 February 2003, p. 1); also known as the Dublin Regulation.
  • Council Decision 2008/615/JHA of 23 June 2008 on the stepping up of cross-border cooperation, particularly in combating terrorism and cross-border crime (OJ L 210, 6 August 2008, p. 1).