Pređi na sadržaj

Otorinolaringologija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Otorinolaringologija je grana medicine koja se bavi bolestima uva, nosa i grla.

Uho, grlo i nos

Ti organi su među sobom funkcionalno povezani. Važnu vezu čini jedinstvena respiratorna sluznica, koja se prostire kroz nosne organe, paranazalne duplje, nosni deo ždrela, grkljan, dušnik i dušnice. Najčešće bolesti uha, grla i nosa u našoj populaciji su sledeće: zapaljenjske bolesti (spoljašnjeg i srednjeg uva, sluzokože nosa i sinusa, krajnika, ždrela, grkljana) koje mogu biti infektivne ili alergijske, začepljenje ušnog kanala[1] (cerumen), zujanje u ušima (Tinitus), vrtoglavice (Vertigo), nagluvost (surditas), polipi, tumori itd. Iako se otorinolaringologija bavi oboljenjima određenih organa, ipak ne smemo da zapadnemo u grešku da obolele organe posmatramo kao deo koji se može odvojiti od celine. Kod lečenja polenske kijavice, npr. ispitujemo i lečimo lokalne znake opšte senzibilizacije tela. Potreba da upozna respiratornu alergiju dovodi lekara specijalistu u usku vezu sa alergologijom[2] kao naukom koja povezuje mnoge medicinske struke.

Nos

[uredi | uredi izvor]

Disanje život znači. Čovek može živeti nekoliko dana bez hrane i vode, ali samo nekoliko minuta bez disanja. Nos čini početni deo organa za disanje i ima zaštitnu ulogu prilikom ulaska vazduha u organizam[3]. Njegova površina je pokrivena mikroskopskim dlačicama koje štite od virusa, bakterija i alergena. Ako ipak dođe do bolesti, čeka nas neugodno šmrcanje i kijanje. Čišćenje nosa posebno je bitno ujutru, kao priprema za dan, pa pre spavanja jer noću uglavnom dišemo kroz nos. U tegobe sa nosom spadaju: kijanje, oslabljen miris, krvarenje u nosu, svrab u nosu, sekrecija iz nosa, otežano disanje na nos.

Grlo

[uredi | uredi izvor]

Usna duplja i ždrelo su deo organa za disanje i početni deo organa za varenje. Osećaj suvoće u ustima nastaje zbog nedovoljne količine sline u usnoj šupljini, često usled disanja na usta kad je nos začepljen, što može dovesti i do upale grla. Zadah iz usta je neugodna tema. Najčešći uzrok je nakupljanje hrane između zuba, a pušenje, konzumiranje alkohola i začinjene hrane pogoršavaju stanje. Bol u grlu može biti posledica upale ždrela ili krajnika. Upalu usne šupljine možemo izazvati unošenjem vruće ili tvrde hrane. Upalu takođe izazivaju i patogeni mikroorganizmi, bakterije i virusi. U tegobe sa grlom spadaju: kašalj, promuklost, promene ili izrasline na sluzokoži, bolno ili otežano gutanje, bol u grlu, pečenje.

Uho

[uredi | uredi izvor]
Uho

Uho je periferni organ čula sluha i ravnoteže. Uši registruju zvučne talase i pretvaraju ih u električne signale, koji se šalju u centralne strukture gde se ti signali „dešifruju“ i nastaje osećaj sluha. Ljudsko uvo može registrovati zvučne talase frekvencije od 16 do 20.000 herca. U starosti je ovaj raspon manji zbog brojnih degenerativnih promena. Cerumenu su sklone osobe koje rade u prašini, osobe koje nose zvučna pomagala, starije osobe, kao i deca zbog česte igre u pesku, na zemlji ili u prašini. U tegobe sa uvom spadaju: sekrecija iz uva, vrtoglavica, bol u uvu, oslabljen sluh, zujanje u uvu.

Pregled

[uredi | uredi izvor]

Pregled je bezbolan i traje oko 20-30 minuta. Kako bi pregled bio uspešan potrebno je znati da se sastoji iz dva dela. Prvi deo podrazumeva anamnezu, tj. razgovor sa pacijentom o problemima zbog kojih se javio na pregled. Drugi deo podrazumeva sam čin pregleda i ima svoj određeni redosled. Posebnu vezu među organima iz područja otorinolaringologije čini metod kojim se služimo kad im pristupamo u cilju pregleda i lečenja. Glavni način pregleda je inspekcija upotrebom čula vida.

Instrumenti potrebni za pregled

[uredi | uredi izvor]
Optička kamera

Otorinolaringolog koristi različite instrumente kako bi ustanovio stanje pacijenata: otoskop, audiometar, timpanometar, elektronistagmograf, kalorimetar, ogledalca, optičke kamere...

Napredak otorinolaringologije

[uredi | uredi izvor]

U toku poslednjih decenija rodila se u okviru otorinolaringologije nova nauka, koja nosi ime audiologija.[4][5] Ona izučava sve uslove koji su potrebni da čovek saobraća sa drugim čovekom putem govora. Pokazalo se da razvoj govora spada među najsloženije akcije čoveka. Govor nije lako naučiti ni usavršiti.

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Termin je kombinacija neolatinskih kombinovanih oblika (oto- + rhino- + laryngo- + -logy) izvedenih od četiri starogrčke reči: οὖς ous (gen.: ὠτός otos), „uvo“, ῥίς rhis, „nos “, λάρυγξ larynx, „larinks” i -λογία logia, „studija”[6] (up. grčki ωτορινολαρυγγολόγος, „otorinolaringolog”).

Obuka

[uredi | uredi izvor]

Otorinolaringolozi su lekari (MD, DO, MBBS, MBChB, itd.) koji su završili i medicinsku školu i u proseku imaju 5–7 godina poslediplomske hirurške obuke u ORL-H&N. U Sjedinjenim Državama, pripravnici završavaju najmanje pet godina hirurške specijalizacije.[7] Ovo obuhvata tri do šest meseci opšte hirurške obuke[8][9] i četiri i po godine specijalističke hirurgije ORL-H&N. U Kanadi i Sjedinjenim Državama, praktičari završavaju petogodišnju specijalizaciju nakon medicinske škole.

Nakon specijalističke obuke, neki otorinolaringolozi, hirurzi za glavu i vrat, završavaju obuku za napredne podspecijalnosti, gde obuka može trajati jednu do dve godine. Stipendije obuhvataju hiruršku onkologiju glave i vrata, plastičnu hirurgiju lica, rinologiju[10] i hirurgiju sinusa, neurootologiju,[11][12] pedijatrijsku otolaringologiju i laringologiju. U Sjedinjenim Državama i Kanadi, otorinolaringologija je jedna od najkonkurentnijih specijalnosti u medicini u kojoj se može dobiti rezidentna pozicija nakon medicinske škole.[13][14]

U Ujedinjenom Kraljevstvu, ulazak na višu hiruršku obuku iz otorinolaringologije je veoma konkurentan i uključuje rigorozan nacionalni proces selekcije.[15] Program obuke se sastoji od 6 godina više hirurške obuke nakon koje pripravnici često stiču stipendije u podspecijalnosti pre nego što postanu konsultanti. Tipična ukupna dužina obrazovanja, obuke i više srednje škole je 12–14 godina. Otorinolaringologija je jedna od visoko kompenzovanih hirurških specijalnosti u Sjedinjenim Državama.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Cerumenski cep - ORL ordinacija Beograd uho grlo nos Centar za sluh i ravnotezu”. Arhivirano iz originala 07. 05. 2015. g. Pristupljeno 05. 05. 2015. 
  2. ^ „O alergijama - PLIVAzdravlje”. Arhivirano iz originala 09. 01. 2015. g. Pristupljeno 05. 05. 2015. 
  3. ^ „JGL - Nos, uho i grlo”. Arhivirano iz originala 18. 5. 2015. g. Pristupljeno 10. 5. 2015. 
  4. ^ Gelfand, Stanley A. (2009). Essentials of Audiology (3 izd.). New York: Thieme Medical Publishers, Inc. str. ix. ISBN 978-1-60406-044-7. Pristupljeno 17. 3. 2015. 
  5. ^ Berger, KW (1976). „Genealogy of the words "audiology" and "audiologist"”. Journal of the American Audiology Society. 2 (2): 38—44. PMID 789309. 
  6. ^ "otolaryngologist" entry in: Peter Harris, Sue Nagy, Nicholas Vardaxis, Mosby's Dictionary of Medicine, Nursing & Health Professions - Australian & New Zealand Edition, Elsevier Health Sciences, 2009.
  7. ^ „Otolaryngology Specialty Description”. American Medical Association. 
  8. ^ „Surgery — General Surgeon”. Doctor Abdullah Iqbal. Pristupljeno 21. 1. 2023. 
  9. ^ „Surgery — General Specialty Description”. American Medical Association. Pristupljeno 21. 9. 2020. 
  10. ^ „Nasal congestion”. MedlinePlus Medical Encyclopedia. A.D.A.M., Inc. 
  11. ^ „Position Statement: Otology/Neurotology”. American Academy of Otolaryngology-Head and Neck Surgery (na jeziku: engleski). 20. 3. 2014. Arhivirano iz originala 14. 05. 2021. g. Pristupljeno 9. 1. 2020. 
  12. ^ Furman, Joseph M.; Lempert, Thomas, ur. (2016). Neuro-otology. Handbook of Clinical Neurology. 137. Michael J. Aminoff, François Boller, and Dick F. Swaab (series eds.). Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-63447-4. OCLC 958650847. „'Neuro-Otology: a volume in the Handbook of Clinical Neurology series, provides a comprehensive translational reference on the disorders of the peripheral and central vestibular system. The volume is aimed at serving clinical neurologists who wish to know the most current established information related to dizziness and disequilibrium from a clinical, yet scholarly, perspective.” 
  13. ^ „Is There a Crisis in the Otolaryngology Match?”. ENTtoday (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-16. 
  14. ^ „National Residency Match Program 2020” (PDF). National Residency Match Program. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 8. 2021. g. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  15. ^ „Training and development (otorhinolaryngology)”. Health Careers (na jeziku: engleski). 2015-04-16. Pristupljeno 2020-04-16. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Srećko Podvinec (1965). Otorinolaringologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. 
  • Anil Lalwani (17. 8. 2011). Current Diagnosis & Treatment Otolaryngology--Head and Neck Surgery, Third Edition (LANGE CURRENT Series) 3rd Edition. Lange Current Series (na jeziku: engleski) (3rd izd.). McGraw-Hill Education / Medical. ISBN 978-0-07-162439-8. 
  • „Parameters for evaluation and treatment of patients with cleft lip/Palate or other craniofacial anomalies. American Cleft Palate-Craniofacial Association. March, 1993”. The Cleft Palate-Craniofacial Journal : Official Publication of the American Cleft Palate-Craniofacial Association. 30 Suppl: S1—16. 1993. PMID 8457579. 
  • Furlow LT Jr. Operative Techniques in Plastic Surgery. Philadelphia: WB Saunders, 1995.
  • Millard R. Cleft Craft: The Evolution of Its Surgery. Boston, MA: Little, Brown, 1976.
  • Randall P, LaRossa D. Operative Techniques in Plastic and Reconstructive Surgery: Cleft Lip Repair. Philadelphia: WB Saunders. 1995.
  • Godin, M.; Costa, L.; Romo, T.; Truswell, W.; Wang, T.; Williams, E. (2003). „Gore-Tex chin implants: A review of 324 cases”. Archives of Facial Plastic Surgery. 5 (3): 224—227. PMID 12756115. doi:10.1001/archfaci.5.3.224. 
  • González-Ulloa, M. (1974). „Building out the malar prominences as an addition to rhytidectomy”. Plastic and Reconstructive Surgery. 53 (3): 293—296. PMID 4813762. S2CID 46233049. doi:10.1097/00006534-197403000-00007. 
  • Hinderer UT. Malar implants to improve facial proportions and aging. In: Stark RB, ed. Plastic Surgery of the Head and Neck. New York: Churchill Livingstone, 1987.
  • Matarasso, A.; Elias, A. C.; Elias, R. L. (1996). „Labial incompetence: A marker for progressive bone resorption in silastic chin augmentation”. Plastic and Reconstructive Surgery. 98 (6): 1007—14; discussion 1015. PMID 8911470. S2CID 29859339. doi:10.1097/00006534-199611000-00012. 
  • Tobias GW, Binder WJ. The submalar triangle: its anatomy and clinical significance. Fac Plast Surg Clin North Am. 1994;2:255.
  • David Goldenberg; Bradley Goldstein (16. 9. 2010). Handbook of Otolaryngology: Head and Neck Surgery (na jeziku: engleski) (1st izd.). Thieme. ISBN 9781604060287. 
  • Yvonne Chan; John C. Goddard (9. 10. 2015). KJ Lee's Essential Otolaryngology (na jeziku: engleski) (11th izd.). McGraw-Hill Education / Medical. ISBN 978-0-07-184992-0. 
  • Raza Pasha; Justin Golub (16. 8. 2017). Otolaryngology-Head and Neck Surgery: Clinical Reference Guide (na jeziku: engleski) (Fifth izd.). Plural Publishing. ISBN 978-1-944883-39-3. 
  • Jonas Johnson (29. 6. 2013). Bailey's Head and Neck Surgery: Otolaryngology. Head & Neck Surgery- Otolaryngology (na jeziku: engleski) (Fifth, two volume set izd.). LWW. ISBN 978-1-60913-602-4. 
  • Bartolo, M.; Bargellesi, S.; Castioni, C.; Intiso, D.; Fontana, A.; Copetti, M.; Scarponi, F.; Group, D. (2017). „Mobilization in early rehabilitation in intensive care unit patients with severe acquired brain injury: An observational study”. Journal of Rehabilitation Medicine. 49 (9): 715—722. PMID 28980699. doi:10.2340/16501977-2269. 
  • Ni, Chun-yan; Wang, Zhi-Hong; Huang, Zhi-Ping; Zhou, Hui; Fu, Li-Juan; Cai, Hui; Huang, Xuan-Xuan; Yang, Yuan; Li, Hui-fen; Zhou, Wei-Ping (2018). „Early enforced mobilization after liver resection: A prospective randomized controlled trial”. International Journal of Surgery. 54 (Pt A): 254—258. PMID 29753000. S2CID 21676535. doi:10.1016/j.ijsu.2018.04.060. 
  • Lei, Yi-Ting; Xie, Jin-Wei; Huang, Qiang; Huang, Wei; Pei, Fu-Xing (2021). „Benefits of early ambulation within 24 h after total knee arthroplasty: A multicenter retrospective cohort study in China”. Military Medical Research. 8. PMID 33673879. S2CID 232117815. doi:10.1186/s40779-021-00310-x. 
  • Stethen, T. W., Ghazi, Y. A., Heidel, R. E., Daley, B. J., Barnes, L., Patterson, D., & McLoughlin, J. M. (2018). Walking to recovery: the effects of missed ambulation events on postsurgical recovery after bowel resection. Journal of gastrointestinal oncology, 9(5), 953–961. 10.21037/jgo.2017.11.05
  • Yakkanti, Ramakanth R.; Miller, Adam J.; Smith, Langan S.; Feher, Anthony W.; Mont, Michael A.; Malkani, Arthur L. (2019). „Impact of early mobilization on length of stay after primary total knee arthroplasty”. Annals of Translational Medicine. 7 (4): 69. PMC 6409239 Slobodan pristup. PMID 30963064. doi:10.21037/atm.2019.02.02. 
  • „What is Cosmetic Surgery”. Royal College of Surgeons. Pristupljeno 15. 1. 2013. 
  • „Plastic Surgery Specialty Description”. American Medical Association. Pristupljeno 13. 7. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Otorinolaringologija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оториноларингологија&oldid=28722739”