Panda diplomatija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Panda diplomatija je praksa slanja džinovskih pandi iz Kine u druge zemlje, što se koristi kao diplomatsko sredstvo.[1] Od 1941. do 1984. kineska vlada je poklanjala pande drugim zemljama. Od 1984. godine, oni su davani u zakup, a ne poklonjeni zbog promene politike NRK.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pre 1950-ih[uredi | uredi izvor]

Iako postoji nekoliko zapisa o džinovskoj pandi iz antičkog perioda, „Tokom dinastije Mandžu starosedeoci zapadnog Sečuana i istočnog Tibeta slali su kožu ove životinje [bei-šung, za koju se pretpostavlja da je panda] kao počast vladi Kine., prema Dejvidu Kroketu Grejumu.[2]‍:25[3]‍:19

Gospođa Čiang i Džon Ti-Van iz zoološkog vrta u Bronksu, SAD, sa bebom pandom u dvorištu gospođe Čiang u Čongkingu, 9. novembra 1941.

Prvi primer panda dilomatije u modernoj eri je darivanje pande od strane Sung Mei-ling (Madame Čang) 1941. godine. Kina je bila pod opsadom Japana, SAD su slale pomoć Kuomintangu (nacionalističkoj vladi) u Kini, a gospođa Čang je želela dramatičan način da iskaže zahvalnost. Ranije su pande poslate u SAD, uključujući jednu po imenu Su Lin koju je Rut Harknes prodala zoološkom vrtu Brukfild u Čikagu 1937. godine, drugu po imenu Mei-Mei koju je vratio Harkness 1938. i takođe prodat zoološkom vrtu u Brukfildu,[4] jedan po imenu Pandora poslat u zoološki vrt u Bronksu od strane Dejvida Kroketa Grejhama 1938. godine, a drugi po imenu Pan poslat je u zoološki vrt u Bronksu 1939.[2]‍:92 Pored dve žive pande poslate u zoološki vrt u Bronksu, Grejem je takođe sakupio veliki broj koža i skeleta koji su poslati u Smitsonijan.[5]‍:55

U leto 1941, madam Čang je angažovala Dejvida Kroketa Grejema da uhvati živu pandu. Na kraju su dve uhvaćene. Nakon što su proveli neko vreme u Gremovoj kući u Čengduu, dovedeni su u Čongking na zvaničnu primopredaju predstavniku Zoološkog vrta u Bronksu. Vilijam Dž. Dan, izveštač radija CBS, bio je u to vreme u Čongkingu i bio je pozvann da vodi ceremoniju, koja će se emitovati na oba radija XGOY [zh], "The Voice of China," and CBS Radil. Da bi se osiguralo da se program emituje u udarnom terminu u SAD, potekao je iz Čongkinga u 4 sata ujutro po lokalnom vremenu.[6]‍:59–60Annalee Vhitmore, koja je tada radila kao menadžer za publicitet za United China Relief, intervjuisala je učesnike i napisala transkript.[7]‍:198–200 Emitovanje je počelo kako je planirano, ali su atmosferski uslovi sprečili da prenos stigne do Sjedinjenih Država.[6]‍:60

Pande su pod okriljem noći prebačene u Hong Kong, a odatle na Filipine. Sa Filipina su krenuli obilaznim šestonedeljnim putem brodom do San Franciska. Nažalost, dok su bili na putu, Perl Harbor je bombardovan; [2]‍:95–97i, kada su stigli u San Francisko krajem decembra 1941, vesti na naslovnoj strani bile su dominantno o ratu. Iako su pande privukle pažnju, one nisu bile pri vrhu vesti širom SAD, kao što se očekivalo.[8] Medvedi su zvanično primljeni u Zoološki vrt u Bronksu 30. decembra 1941. godine, a pet meseci kasnije, nakon nacionalnog sadržaja, dobili su imena Pan-di i Pan-da.[9]

Dok je Republika Kina koristila džinovske pande kao diplomatska sredstva još 1941. godine,[10] Narodna Republika Kina je počela da koristi panda diplomatiju više 1950-ih i nastavila je sa praksom sve do današnjih dana. Između 1957. i 1983. godine, 24 pande su poklonjene 9 nacija kao gest prijateljstva. Ove nacije su uključivale Sovjetski Savez, Demokratsku Narodnu Republiku Koreju, Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo.[11]

Prva dama SAD Pat Nikson gleda izložbu pandi u zoološkom vrtu u Pekingu u februaru 1972.

Kada je predsednik Nikson posetio Kinu 1972. godine, Mao Cedong je obećao da će poslati dve pande u američki zoološki vrt. U zamenu, Nikson je Kinezima poklonio dva mošusna čoveča. Zajednički pokloni su ilustrovali rastući diplomatski odnos između Kine i Sjedinjenih Američkih Država u to vreme.[12] Uprkos dugoj istoriji diplomatije panda, dolazak pandi 1972. godine označio je prvi put da je panda u Sjedinjenim Državama posle više od dvadeset godina.[11]

Po dolasku pandi u aprilu 1972, prva dama Pat Nikson ih je poklonila Nacionalnom zoološkom vrtu u Vašingtonu, gde ih je dočekala na zvaničnoj ceremoniji. Preko 20.000 ljudi posetilo je pande prvog dana kada su bile prikazane, a procenjuje se da je 1,1 milion posetilaca je došlo da ih vidi prve godine kada su bili u Sjedinjenim Američkim Državama.[13] Pande su bile veoma popularne, a poklon Kine je viđen kao ogroman diplomatski uspeh, dokaz kineske želje da uspostavi zvanične odnose sa SAD.[14] Bio je toliko uspešan da je britanski premijer Edvard Hit zatražio pande za Ujedinjeno Kraljevstvo tokom posete u Kinu 1974. Pande Chia-Chia i Ching-Ching stigle su u Londonski zoološki vrt nekoliko nedelja kasnije.[13] Pande poklonjene Velikoj Britaniji kasnije će biti inspiracija za logo Svetskog fonda za divlje životinje.[11]

Politika zakupa posle 1984. godine[uredi | uredi izvor]

Godine 1984, kineski lider Deng Sjaoping je modifikovao politiku, tako da su naredne pande bile iznajmljivane, umesto ranije prakse poklanjanja, počevši od toga što je Kina donela dve pande Los Anđeles tokom Olimpijskih igara 1984. za 50.000 dolara mesečno po pandi. Ova praksa je ponovo izmenjena 1991. godine od kada se praktkkuje dugoročni zakup.[15] Kina je počela da nudi pande drugim nacijama samo na desetogodišnji zakup. Standardni uslovi zakupa uključuju naknadu do 1 milion američkih dolara godišnje i odredbu da svi mladunci rođeni tokom perioda zakupa budu vlasništvo Narodne Republike Kine. Od 1998. godine, zbog tužbe Svjetskog fonda za divlje životinje, američka služba za ribu i divlje životinje dozvoljava američkom zoološkom vrtu da uveze pandu samo ako zoološki vrt može osigurati da Kina usmjeri više od polovine svoje naknade za zajam u napore za očuvanje divljih pandi i njihovih stanište. Poklanjanje dve pande Hong Kongu 2007. je naizgled bio izuzetak od ovog modela zakupa, ali se može posmatrati kao van spektra diplomatije panda.[15]

Nakon zemljotresa u Sečuanu 2008. koji je ozbiljno oštetio mnoge objekte, 60 pandi je bilo potrebno novo stanovanje. Većina je data nacijama koje su imale povoljne trgovinske sporazume sa Kinom, ili onima koje su snabdevale Kinu neophodnim resursima, kao što je uranijum iz Australije.[11]

Tajvan[uredi | uredi izvor]

Džinovska panda u zoološkom vrtu u Tajpeju

U okviru pregovora između tadašnje opozicionog lidera sa Tajvana Liena i KPK, dve pande (kasnije nazvane Tuan Tuan i Iuan Iuan, što na kineskom znači „ponovo okupljanje“) ponuđene su kao poklon narodu Tajvana. Dok je ideja bila popularna u tajvanskoj javnosti,[traži se izvor] tome se protivila vlada Tajvana, koju je tada vodila Demokratska progresivna partija (DPP), koja se zalaže za nezavisnost Tajvana i odlučno se protivi ujedinjenju sa Narodnom Republikom Kinom. Poklon pandi je viđen kao pokušaj KPK da uvuče vladu ROC u svoj „jedinstveni front“. Dok je nekoliko zooloških vrtova na Tajvanu dalo ponude da ugoste pande, vlada ROC-a je uložila prigovore, navodno na osnovu toga da pande nisu prilagođene tajvanskoj klimi i da Tajvan nije imao stručnost da uspešno uzgaja pande. Bilo je, međutim, široko shvaćeno da su to bili izgovori zasnovani na političkim razlozima vlade predvođene DPP-om da zadrži distancu u odnosu na vladu NR Kine.[16]

Drugo tehničko pitanje je spor oko primenljivosti Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama (CITES). 11. marta 2006. ROC je formalno odbila ponudu, a predsednik Čen Šui-bijan je u svom nedeljnom biltenu objasnio: „A-bian (Čenov nadimak) iskreno poziva kineske lidere da ostave džinovske pande u njihovom prirodnom staništu, jer pande odgajani u kavezima ili poklonjeni neće biti srećni“. [17]

Nakon promene vlasti na Tajvanu, u julu 2008, vlada na čelu sa Kuomintangom izjavila je da će prihvatiti poklon dve četvorogodišnje džinovske pande.[18] U decembru 2008, vlada je odobrila uvoz pandi pod uslovima „vrste tradicionalne biljne medicine“.[19] Tuan Tuan i Juan Juan stigli su u Tajpejski zoološki vrt kasnije u istom mesecu. U odgovoru na transfer, Sekretarijat CITES-a je naveo da je prenos dve pande bio pitanje „unutrašnje ili domaće trgovine“, te da nije potrebno da se o tome izveštava CITES.[20] ROC je brz demantovalu izjavu CITES-a i insistirala na tome da se poštuju protokoli o prenosu iz zemlje u zemlju. ROC je takođe primetila da takve procedure ne bi bile potrebne da je u pitanju interni/domaći transfer.[21] ROC je dalje primetio da Tajvan nije potpisnik CITES-a i stoga nije u obavezi da izveštava Sekretarijat CITES-a o prihvatanju dve pande.[22]

SAD[uredi | uredi izvor]

Tokom 1970-ih, Niksonova administracija je nastojala da poboljša odnose između SAD i Kine. Ubrzo nakon Niksonove posete Kini 1972. godine, Peking je poslao dve pande, po imenu Ling-Ling i Hsing-Hsing. Ženka je umrla 1992. od srčane bolesti, a muškarac je eutanaziran 1999. nakon što je razvio završnu fazu bolesti bubrega. Kina je kasnije izdala pande u zakup SAD; međutim, većina ovih ugovora o zakupu je istekla ili će uskoro isteći, a Nacionalni zoološki vrt vraća tri džinovske pande u Kinu u novembru 2023.[23]

Krajem 2010-ih i početkom 2020-ih, sa zaoštravanjem odnosa Kine i Sjedinjenih Država, Kina je počela da odbija da obnovi zakup pandi za američke zoološke vrtove.[24][25] Pande u zoološkom vrtu iz San Dijega vratile su se u Kinu 2019. godine, a zatim pande u zoološkom vrtu u Memfisu i Nacionalnom zoološkom vrtu u Vašingtonu 2023.[26] Pande iz Zoološkog vrta Atlante, poslednje džinovske pande preostale u Sjedinjenim Američkim Državama, trebalo bi da se vrate u Kinu krajem 2024. godine.[27] Naučnici, uključujući političkog ekonomistu Univerziteta Džons Hopkins Ho-fung Hunga, doveli su u pitanje da li je pogoršanje američko-kineskih odnosa počevši od kasnih 2010-ih dovelo do kraja panda diplomatije između dve zemlje.[28]

U članku The Washington Post iz 2023., Loni G. Banč III i Elen Stofan, sekretar i podsekretar Smitsonijan instituta, nazvali su povratak pandi iz Nacionalnog zoološkog vrta „lekcijom iz kulturne diplomatije“. Oni su napisali: „Pande su vitalni izvor kulturne diplomatije — koristeći umetnost, nauku i istoriju da pomognu nacijama da pronađu zajednički jezik sa nadom da će izgraditi naše zajedničko čovečanstvo kako bismo stvorili mirniji svet. Pande su bile most između američkih narod i kineski narod“. Zaključili su: „Ako možemo da sačuvamo ovu kultnu vrstu, onda sigurno možemo da radimo zajedno na rešavanju nekih od naših najvećih izazova, uključujući klimatske promene i očuvanje ekosistema širom sveta.[29]

Drugi narodi[uredi | uredi izvor]

Druge zemlje prepoznaju značaj pandi kao diplomatskih simbola, simbola stanja odnosa sa Kinom. Tokom posete tadašnjeg kineskog lidera Hu Đintaoa Japanu u maju 2008, Kina je najavila zakup dve pande Japanu. Japanski lider je tom prilikkom rekao: „Džinovske pande su veoma popularne među Japancima i simbol su prijateljskih veza između Japana i Kine“.[30] Postupanje prema pandama je takođe povezano sa relevantnom spoljnom politikom. Na primer, 1964. godine britanske diplomate su se brinule da bi transfer pande iz londonskog zoološkog vrta u Moskvu pogoršao kinesko-sovjetske odnose.[31] U januaru 2006, zamenik američkog državnog sekretara Robert Zoelik je fotografisan kako grli petomesečno mladunče pande tokom njegove posete Sečuanu. Sliku su naveliko prenosili kineski mediji i navodno je protumačena kao znak da Zelik podržava bolje odnose između Kine i Sjedinjenih Država.[32]

Kina je 16. aprila 2014. planirala da pošalje par pandi po imenu Fu Va i Feng Ji u Maleziju da obeleže svoje 40-godišnje diplomatske veze, ali je slanje odloženo nakon tragedije MH370.[33] Dve pande su kasnije stigle na Međunarodni aerodrom Kuala Lumpur 21. maja 2014. i smeštene su u Nacionalni zoološki vrt Malezije.[34][35] Finska je 2018. pristala da brine o dve džinovske pande nakon što su prihvatili politiku jedne Kine.[36] Dve pande su stigle u Džakartu 2017. godine da bi bile smeštene u Taman Safari u Bogoru u okviru proslave 60. godišnjice odnosa Kine i Indonezije.[37]

Poslednji zakup pandi bio je 5. juna 2019, kada je generalni sekretar Komunističke partije Kine (KPK) Si Đinping iznajmio dve džinovske pande ruskom moskovskom zoološkom vrtu u zvaničnu državnu posetu kao „znak poštovanja i poverenja“. Među pandama su dvogodišnji mužjak Ru Ji i jednogodišnja ženka Ding Ding.[38]

U decembru 2023. jedine džinovske pande u Velikoj Britaniji vraćene su u Kinu.[39]

Praktičnost[uredi | uredi izvor]

Čuvanje pandi je veoma skupo. Pored troškova rente koja se plaća Kini, nabavka dovoljno bambusa je veoma skupa. Panda obično jede samo svež bambus, i jedu do 40 kg (88 lb) svakog dana.[40] Objavljeno je 2011. da je zoološki vrt u Edinburgu trošio 107.000 dolara godišnje da nahrani dve pande.[41] To je dovelo do toga da zoološki vrt traži donacije za bambus, kao i da lokalni baštovani počnu da uzgajaju bambus.[42] Tokom pandemije kovida 19 nabavka bambusa je iznosila dodatne troškove. Zbog poteškoća u obezbeđivanju doslednih i adekvatnih snabdevanja svežim bambusom, zoološki vrt u Kalgariju odlučio je da vrati svoj par pandi pre roka, kako bi se pridružio svom potomstvu nazad u Kini.[40] Zoološki vrt u Kopenhagenu otvorio je ograđeni prostor za pande 2019. za dve pande na zakupu iz Kine na 15 godina po ceni od 1 dolara miliona godišnje. Samo kućište košta 24 dolara miliona, iako je bilo privatno finansirano.

Kina je 2003. poslala Tajlandu par pandi. Čuang Čuang je 2007. stavljen na dijetu zbog gojaznosti i umro je u septembru 2019. od posledica srčane insuficijencije. Javnost je za ovaj incident počela da okrivljuje kinesku diplomatiju panda, a mnogi su tvrdili da je slanje životinja u inostranstvo i van njihovog endemskog staništa štetno za njihovo zdravlje, dodatno pogoršavajući pad populacije.[43][44]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Panda diplomacy: How China uses pandas to signal which countries they like, and which ones they don't”. ABC News (na jeziku: engleski). 2023-12-08. Pristupljeno 2023-12-09. 
  2. ^ a b v Morris, Ramone; Desmond Morris (1996). Men and Pandas. New York: McGraw-Hill. ISBN 0070431752. 
  3. ^ Graham, David Crockett (January—February 1942). „How the Baby Pandas Were Captured”. Animal Kingdom. XLV (1): 19—23. ISSN 0003-3537.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  4. ^ Croke, Vicki Constantine (2005). The Lady and the Panda. New York: Random House. ISBN 0-375-75970-0. 
  5. ^ Nicholls, Henry (2011). The Way of the Panda. New York: Pegasus. ISBN 978-1-60598-188-8. 
  6. ^ a b Dunn, William J. (1988). Pacific Microphone. College Station: Texas A&M University Press. ISBN 0-89096-339-8. 
  7. ^ Lascher, Bill (2016). Eve of a Hundred Midnights. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-237520-9. 
  8. ^ „Science: Convoyed Pandas”. Time (na jeziku: engleski). 1942-01-05. ISSN 0040-781X. 
  9. ^ Cunningham, Maura Elizabeth (2016-02-08). „Panda-monium at the Bronx Zoo: A History”. Maura Elizabeth Cunningham (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-06. 
  10. ^ Two Live Pandas to America. In: China at War. December 1941, pp. 50–51.
  11. ^ a b v g Buckingham, Kathleen Carmel; David, Jonathan Neil William; Jepson, Paul (septembar 2013). „ENVIRONMENTAL REVIEWS AND CASE STUDIES: Diplomats and Refugees: Panda Diplomacy, Soft "Cuddly" Power, and the New Trajectory in Panda Conservation”. Environmental Practice. 15 (3): 262—270. ISSN 1466-0466. doi:10.1017/S1466046613000185. 
  12. ^ Burns, Alexander (4. 2. 2016). „When Ling-Ling and Hsing Hsing Arrived in the U.S.”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 22. 10. 2019. 
  13. ^ a b Magnier, Mark (21. 3. 2006). „Attack of the Pandas”. Los Angeles Times. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  14. ^ Byron, Jimmy (1. 2. 2011). „Pat Nixon and Panda Diplomacy”. The Richard Nixon Foundation. Arhivirano iz originala 20. 7. 2011. g. 
  15. ^ a b Holland, Brynn. „Panda Diplomacy: The World's Cutest Ambassadors”. HISTORY. Pristupljeno 29. 10. 2019. 
  16. ^ Hogg, Chris (9. 1. 2006). „Taiwan 'unlikely' to want pandas”. BBC News. Arhivirano iz originala 9. 7. 2018. g. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  17. ^ Spencer, Richard (24. 3. 2006). „We're not wild about your pandas, China told”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  18. ^ Macartney, Jane (4. 7. 2008). „Comment: Where airlines go, panda diplomacy may follow”. The Times. [mrtva veza]
  19. ^ „SEF rejects CITES' interpretation of 'domestic transfer' of pandas”. Taiwan News. 24. 12. 2008. Arhivirano iz originala 16. 4. 2020. g. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  20. ^ „PANDA DIPLOMACY: CITES secretary says panda transport need not be reported”. Taipei Times. 24. 12. 2008. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  21. ^ „Panda delivery not internal/domestic transfer: president”. Central News Agency. 28. 12. 2008. Arhivirano iz originala 16. 4. 2020. g. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  22. ^ Ko, Shu-ling (25. 12. 2008). „PANDA DIPLOMACY: Use of 'domestic' by CITES secretariat was wrong: MAC”. Taipei Times. Arhivirano iz originala 9. 7. 2018. g. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  23. ^ Levine, Sam (8. 11. 2023). „Two giant pandas begin return to China from Smithsonian’s National zoo”. The Guardian. Guardian News & Media Limited. Pristupljeno 8. 11. 2023. „The two giant pandas at the Smithsonian’s National zoo officially began their return to China on Wednesday.” 
  24. ^ Wright, Robin (2023-11-14). „What Comes After Panda Diplomacy?”. The New Yorker (na jeziku: engleski). ISSN 0028-792X. Pristupljeno 2023-12-06. 
  25. ^ Wong, Edward; Schaff, Erin (2023-11-08). „The End of Panda Diplomacy?”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-12-06. 
  26. ^ Sands, Leo (2023-09-28). „China takes back pandas from zoos in U.S., U.K.”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2023-11-09. 
  27. ^ Clanton, Nancy (2023-11-09). „Atlanta is now the only U.S. city with giant pandas”. The Atlanta Journal-Constitution (na jeziku: engleski). ISSN 1539-7459. Pristupljeno 2023-11-10. 
  28. ^ Rentz, Aleyna (2023-11-08). „Is panda diplomacy over?”. Johns Hopkins University (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-09. 
  29. ^ „Opinion | The National Zoo’s giant pandas were a lesson in cultural diplomacy”. Washington Post (na jeziku: engleski). 2023-11-10. ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2023-12-09. 
  30. ^ Hasegawa, Kyoko (7. 5. 2008). „Chinese leader hails warming with Japan on rare visit”. The Sydney Morning Herald. Arhivirano iz originala 22. 1. 2018. g. Pristupljeno 15. 7. 2008. 
  31. ^ McGeown, Kate (3. 5. 2005). „China's panda ambassadors”. BBC News. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  32. ^ Cody, Edward (26. 1. 2006). „U.S. Envoy Engages in Panda Diplomacy”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 20. 8. 2017. g. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  33. ^ „China delays sending pandas to Malaysia out of respect for MH370 families”. Associated Press. 11. 4. 2014. Arhivirano iz originala 23. 2. 2019. g. Pristupljeno 13. 6. 2019 — preko Global News. 
  34. ^ „Pandas arrive in Malaysia after MH370 delay”. News24. 21. 5. 2014. Arhivirano iz originala 23. 2. 2019. g. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  35. ^ „Pandas arrive in Zoo Negara”. The Star. 21. 5. 2014. Arhivirano iz originala 7. 10. 2019. g. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  36. ^ „Panda-hosting Ähtäri Zoo losing money”. Yle. 10. 5. 2018. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  37. ^ „Indonesian zoo welcomes new arrivals thanks to China's latest act of 'panda diplomacy'”. South China Morning Post. Agence France-Presse. 28. 9. 2017. Arhivirano iz originala 14. 9. 2019. g. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  38. ^ „Birthdays of two giant pandas celebrated at Moscow Zoo-Xinhua”. 
  39. ^ Hawkins, Amy; Davidson, Helen (2023-12-01). „Exit from Edinburgh zoo may signal end to era of China’s panda diplomacy”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-12-06. 
  40. ^ a b Ward, Rachel (12. 5. 2020). „Calgary Zoo to ship giant pandas back to China early due to difficulty getting bamboo during pandemic”. Canadian Broadcasting Corporation. Arhivirano iz originala 24. 5. 2020. g. Pristupljeno 31. 5. 2020. 
  41. ^ „Zoo orders Chinese food delivery from Holland”. The Independent. 8. 11. 2011. Arhivirano iz originala 22. 10. 2019. g. Pristupljeno 22. 10. 2019. 
  42. ^ Carswell, Clare (17. 1. 2011). „Zoo to ask for bamboo donations”. Deadline News. Pristupljeno 22. 10. 2019. 
  43. ^ Proebst, Iona (18. 9. 2017). „What to Expect at the Chiang Mai Zoo, Thailand”. Culture Trip. Pristupljeno 22. 10. 2019. 
  44. ^ Lamb, Kate (9. 10. 2019). „Thailand panda death that sparked outrage caused by heart failure, not neglect”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 22. 10. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Панда_дипломатија&oldid=27733626”