Pređi na sadržaj

Патуљаста торбарска летећа веверица

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Patuljasta torbarska leteća veverica[1]
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Infraklasa: Marsupialia
Red: Diprotodontia
Porodica: Acrobatidae
Rod: Acrobates
Desmarest, 1818
Vrsta:
A. pygmaeus
Binomno ime
Acrobates pygmaeus
(Shaw, 1793)
Distribution of the feathertail glider
Acrobates pygmaeus

Patuljasta torbarska leteća veverica (Acrobates pygmaeus), takođe poznata kao mali klizajući oposum, mali torbar, leteći torbar i leteći miš,[3] je vrsta torbara čiji je dom istočna Australija. To je najmanji klizeći sisar na svetu.

Drugu vrstu, širokokrilnu torbarsku vevericu ((Acrobates (Dromicia) frontalis, De Vis 1887), priznaju neki autori[4] na osnovu neobjavljenih genetskih studija i zagonetnih morfoloških razlika u karakteristikama prstiju i repa. Zbog toga, predlaže se da Acrobates pygmaeus uzme zajednički naziv 'klizač sa uskim prstima'.

Opis[uredi | uredi izvor]

Sa samo 6,5 - 8 cm dužine glave i tela[5] i težinom oko 12 g, ova klizajuća veverica je veličine samo malog miša i najmanji je klizajući sisar na svetu.[6] Krzno je mekano i svilenkasto, jednolično je sivkastosmeđe boje po gornjem delu tela, a sa donje strane belo. Oko očiju se nalaze prstenovi tamnog krzna, rinarijum je bez dlake i duboko rascepljen, a uši su umereno velike i zaobljene. Takođe ima neobično veliki broj dlaka brkova, koje izviru iz njuške i obraza, i iz osnove svakog uha.[6]

Kao i drugi sisari koji klize, ova veverica ima patagijum (letnu kožicu) koji se proteže između prednjih i zadnjih nogu. Dostižući samo laktove i kolena, manji je od patagijuma kod klizajućih petauridnih oposuma, iako prisustvo rubova dugih dlaka povećava njegovu efektivnu površinu. Rep je otprilike iste dužine kao i glava i telo zajedno, ovalnog poprečnog preseka, samo blago nagnutog i ima vrlo kratko krzno, osim dva izrazita niza dugih, krutih dlaka sa obe strane. Ovo repu daje izgled pera ili dvostranog češlja. Stražnje šape imaju povećane, suprotne prve prste, kojima za razliku od svih ostalih prstiju na prednjim i zadnjim stopalima nedostaju kandže.[6]

Jezik je dug i tanak, dostiže čak 11 mm, i ima brojne duge papile koje mu daju izgled četke. Ovo poboljšava sposobnost životinje da sakuplja polen i konzumira polutečnu hranu.[7] Struktura uva je takođe neobična, jer životinja poseduje jedinstveni koštani disk sa uskim prorezom u obliku polumeseca neposredno ispred bubne opne. Funkcija ove kosti nije jasna, ali može delovati kao Helmholcov rezonator i pojačati osetljivost na određene frekvencije zvuka.[8] Zabeleženo je da je mozak težak 360 mg.[6]

Ženka ima dve vagine, koje se spajaju u jedan sinus pre nego što se zajedno sa rektumom otvore u kloaku. Torbica se otvara prema napred, kao što je uobičajeno kod diprotodontnih torbara, i sadrži četiri dojke.[6]

Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]

Patuljaste torbarske leteće veverice se nalaze na istočnoj obali kontinentalne Australije, od severnog Kvinslenda do Viktorije i krajnjeg jugoistočnog dela Južne Australije.[9] Nema prepoznatih podvrsta. Naseljavaju širok spektar tipova šuma širom regiona, od nivoa mora do najmanje 1 200 m.[6] Fosili koji pripadaju rodu Acrobates identifikovani su iz naslaga u Kvinslendu od pre 0,5 miliona godina, tokom kasnog pleistocena.[10]

Ponašanje i biologija[uredi | uredi izvor]

Acrobates pygmaeus, prikaz veličine životinje i njenog karakterističnog repa sa "pernatim" izgledom

Patuljaste torbarske leteće veverice su svaštojedi, hrane se nektarom, polenom i zglavkarima, poput moljaca, mrava i termita. Oni su arborealni i iako se povremeno spuštaju na zemlju da bi nabavili hranu, provode čak 87% svog vremena na preko 15 m iznad zemlje, posebno na stablima eukaliptusa. Oni su noću aktivni, provode dan odmarajući se u gnezdima u šupljinama drveća, obloženim lišćem ili iseckanom korom.[11] Oni su društvene životinje, a do pet može deliti jedno gnezdo, posebno tokom sezone parenja.[12]

Oni su vrlo vešti penjači, sposobni da se prilepe za glatka debla drveća eukaliptusa. U eksperimentima su čak pokazali da se mogu popeti na vertikalne staklene ploče, što je rezultat kombinacije finih kožnih grebena i znoja koji im omogućavaju da stopala funkcionišu kao usisne čaše.[13] Kretanje kroz drveće potpomaže njihova sposobnost klizanja; sposobni su da klize čak 28 m, i obično to rade tri do pet puta svakog sata tokom noći.

Ne hiberniraju kao takve, ali su sposobne da uđu u stanje smanjene fizičke aktivnosti (torpor) tokom hladnog vremena u bilo koje doba godine. Torpor može trajati nekoliko dana, a za to vreme telesna temperatura životinje može pasti na čak 2 °C i potrošnja kiseonika na samo 1% od normalne.[6] Tada se uvijaju u kuglu, omotavaju rep oko sebe i presavijaju uši, i često se skupljaju zajedno sa još četiri jedinke kako bi smanjile gubitak toplote[14] i sačuvale energiju.[15]

Sezona parenja traje od jula do januara u Viktoriji, a može biti i duže severnije.[6] Ženke obično rađaju dva legla do četiri mladunca u sezoni i mogu se ponovo pariti ubrzo nakon rođenja prvog legla. Drugo leglo tada ulazi u embrionalnu dijapauzu, a ne rađa dok prvo leglo ne završi sisanje mleka za oko 105 dana.[16] Višestruko očinstvo je uobičajeno, čak i unutar legla, jer su ženke seksualno promiskuitetne.[17] Mladunci ostaju u torbi prvih 65 dana života[18] a maksimalni životni vek im je oko pet godina.[6]

U zarobljeništvu[uredi | uredi izvor]

Novi zoološki vrt u Poznanju u Poljskoj bio je prvi evropski zoološki vrt koji je 1999. godine uzgajao ove sisare (njihove životinje potiču iz sidnejskog zoološkog vrta Taronga). Neki od jedinki rođenih u Poznanju poslati su u druge evropske zoološke vrtove, što znači da je celokupna evropska populacija u zarobljeništvu poznanjskog porekla. Australijski zoološki vrt Taronga bio je prvi zoološki vrt koji je u zatočeništvu uzgajao ove torbare.[19]

U kulturi[uredi | uredi izvor]

Patuljasta torbarska leteća veverica nalazila se na poleđini australijske kovanice od 1 centa do 1991. godine kada je apoen od 1 centa prestao da postoji.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Groves, C.P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D. M., ur. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (na jeziku: engleski) (3 izd.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. str. 56. ISBN 0-801-88221-4. OCLC 62265494. 
  2. ^ Dickman, C.; McKenzie, N.; Menkhorst, P. (2008). „Acrobates pygmaeus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2008. Pristupljeno 28. 12. 2008. 
  3. ^ „The Feathertail Glider”. Arhivirano iz originala 2007-02-20. g. Pristupljeno 2007-02-16. 
  4. ^ Harris, J.M. (jul 2015). „Acrobates pygmaeus (Diprotodontia: Acrobatidae)”. Mammalian Species. 47 (920): 32—44. doi:10.1093/mspecies/sev003 Slobodan pristup. 
  5. ^ Shiroff, A. (1999). „Acrobates pygmaeus feathertail glider”. Animal Diversity Web. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  6. ^ a b v g d đ e ž z Harris, J.M. (jul 2015). „Acrobates pygmaeus (Diprotodontia: Acrobatidae)”. Mammalian Species. 47 (920): 32—44. doi:10.1093/mspecies/sev003 Slobodan pristup. 
  7. ^ Jackowiak, H.; Godynicki, S. (oktobar 2007). „Light and scanning electron microscopic study on the structure of the lingual papillae of the feathertail glider (Acrobates pygmeus, Burramyidae, Marsupialia)”. The Anatomical Record. 290 (11): 1355—1365. PMID 17929291. doi:10.1002/ar.20606. 
  8. ^ Aitken, L.M.; Nelson, J.E. (1989). „Peripheral and central auditory specialization in a gliding marsupial, the feathertail glider, Acrobates pygmaeus”. Brain, Behavior and Evolution. 33 (6): 325—333. doi:10.1159/000115940. 
  9. ^ Dickman, C.; McKenzie, N.; Menkhorst, P. (2008).
  10. ^ Hocknull, S.A.; et al. (decembar 2007). „Responses of Quaternary rainforest vertebrates to climate change in Australia”. Earth and Planetary Science Letters. 264 (1–2): 317—331. Bibcode:2007E&PSL.264..317H. doi:10.1016/j.epsl.2007.10.004. 
  11. ^ Lindenmayer, D.B.; et al. (1991). „Aspects of the use of den trees by arboreal and scansorial marsupials inhabiting montane ash forests in Victoria”. Australian Journal of Zoology. 39 (1): 57—65. doi:10.1071/ZO9910057. 
  12. ^ Ward, S.J. (1990). „life-history of the feathertail glider, Acrobates pygmaeus (Acrobatidae, Marsupialia) in south-eastern Australia”. Australian Journal of Zoology. 38 (5): 503—517. doi:10.1071/zo9900503. 
  13. ^ Rosenberg, H.I.; Rose, R. (1999). „Volar adhesive pads of the feathertail glider, Acrobates pygmaeus (Marsupialia; Acrobatidae)”. Canadian Journal of Zoology. 77 (2): 233—248. doi:10.1139/z98-212. 
  14. ^ Fleming, M.R. (1985). „The thermal physiology of the feathertail glider, Acrobates pygmaeus (Marsupialia:Burramyidae)”. Australian Journal of Zoology. 33 (5): 667—681. doi:10.1071/ZO9850667. 
  15. ^ Nowack, J.; Geiser, F. (2015). „Friends with benefits: the role of huddling in mixed groups of torpid and normothermic animals”. Journal of Experimental Biology. 219 (4): 590—596. PMID 26685170. doi:10.1242/jeb.128926 Slobodan pristup. 
  16. ^ Ward, S.J.; Renfree, M.B. (oktobar 1988). „Reproduction in females of the feathertail glider Acrobates pygmaeus (Marsupialia)”. Journal of Zoology. 216 (2): 225—239. doi:10.1111/j.1469-7998.1988.tb02427.x. 
  17. ^ Parrott, M.L.; Ward, S.J.; Taggart, D.A. (april 2005). „Multiple paternity and communal maternal care in the feathertail glider (Acrobates pygmaeus)”. Australian Journal of Zoology. 53 (2): 79—85. doi:10.1071/ZO04025. 
  18. ^ Ward, S.J. (1990). „life-history of the feathertail glider, Acrobates pygmaeus (Acrobatidae, Marsupialia) in south-eastern Australia”. Australian Journal of Zoology. 38 (5): 503—517. doi:10.1071/zo9900503. 
  19. ^ Successful breeding of smallest gliders Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. avgust 2018), Australian Geographic, 29 June 2015

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Патуљаста_торбарска_летећа_веверица&oldid=26971287”