Perifraza
Perifraza ili cirkumlokucija (grč. περίφρασις, periphrasis, peri — o, oko; phrasis — govor, izraz; lat. circumlocutio - описивање) je stilska figura koja nastaje kada se neki pojam ne imenuje direktno već se objašnjava opisno koristeći neka njegova bitna obeležja po kojima je prepoznatljiv. Može se sastojati samo od jedne reči, ali se češće sastoji od više reči ili rečenica.[1] Perifraza je svaka definicija[2] i okolišno izražavanje[3]. U nekom kontekstu, perifraza može postati i eufemizmom i sličnim figurama. Pripada figurama misli. Ne treba je mešati sa parafrazom.[2]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Pomoću perifraze se s jedne strane izbegava ponavljanje, a s druge obogaćuje i ukrašava izraz. Osnovno je stilsko sredstvo u zagonetkama, a česta je i u poslovicama i izrekama[3], kao i u usmenoj poeziji. Suprotno tome, u novinarstvu ona često stvara klišee (npr. sedma umetnost umesto film).[3] U enigmatici je neophodna prilikom sastavljanja ukrštenica (grčka boginja ljubavi za Afroditu).[3] Ona je tvorbeno pravilo za enciklopedije i rečnike.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Perifrazom se pojačava stil, posebno u retorici, te se često naziva retoričkom metaforom. Definiše je još Kvintilijan kao figuru koja sa više reči izražava ono što se jednom reči naznačuje.[4] Jedna je od osnovnih odlika staroislandske poezije gde se javlja u vidu keninga, metaforične perifraze najčešće mitološkog porekla (npr. Frejine suze je kening koji znači zlato). Ona je jedan od glavnih elemenata patetičnosti ili hiperboličnosti.[1] Naročito je česta u baroku i klasicizmu.[1] Francuska moda precioznosti u 17. veku razvila je perifrazu do krajnosti[5] što je opisao Molijer u komedijama Smešne precioze i Učene žene. U Španiji perifrazu koristi Gongora, u pravcu koji je po njemu dobio ime gongorizam, ali je najčešće neodvojiva od metafore i drugih stilskih figura. Sličan pravac koji takođe obiluje kićenim stilom i perifrazama u Engleskoj je bio jufjuizam, a u Italiji marinizam.
Primeri[uredi | uredi izvor]
Iz svakodnevnog govora[uredi | uredi izvor]
- Kralj životinja — lav
- Vrh sveta — Himalaji
- Sin Božji — Isus Hrist
- Najstariji zanat na svetu - prostitucija
- Glavni grad Srbije - Beograd
Iz književnosti[uredi | uredi izvor]
Umesto da ugovori sastanak na proleće, Rade od Sokola kaže:
| „ | Kade, braćo, grozna zima prođe, |
” |
| — srpska epska narodna pesma, „Rade od Sokola i Ašin-beg” | ||
| „ | Kad vidiš, onda ga ne vidiš, |
” |
| — srpska narodna zagonetka, rešenje: mrak | ||
Slične stilske figure[uredi | uredi izvor]
- Adinaton
- Amplifikacija
- Antonomazija
- Eufemizam
- Litota
- Mejoza
- Metafora
- Metonimija
- Sinegdoha
- Hiperbola
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Živković, Dragiša, ur. (2001). REČNIK književnih termina (2 izd.). str. 582.
- ^ a b Gadenne, Jean - Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). str. 29—30. Pristupljeno 5. 3. 2019.
- ^ a b v g Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 241—244. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 5. 3. 2019.
- ^ Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 46—50. ISBN 978-86-343-0277-6.
- ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 izd.). str. 189. ISBN 978-0-19-860883-7.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 46—50. ISBN 978-86-343-0277-6.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 241—244. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 5. 3. 2019.
- Gadenne, Jean - Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). str. 29—30. Pristupljeno 5. 3. 2019.
- Živković, Dragiša, ur. (2001). REČNIK književnih termina (2 izd.). str. 582.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- The Elongated Yellow Fruit
- Periphrasis, Replacement and Renewal: Studies in English Historical Linguistics
- Verbal Periphrasis in Ancient Greek: Have- and Be- Constructions
- Surrey Periphrasis Database
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
