Pređi na sadržaj

Persival Louel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Persival Louel
Persival Louel
Lični podaci
Datum rođenja(1855-03-13)13. mart 1855.
Mesto rođenjaBoston, Masačusets, SAD
Datum smrti12. novembar 1916.(1916-11-12) (61 god.)
Mesto smrtiFlagstaf, Arizona, SAD
Naučni rad
Poljeastronomija, diplomatija, matematika
NagradeŽansenova nagrada, medalja Meksičkog astronomskog društva

Persival Lorens Louel (engl. Percival Lawrence Lowell; Boston, 13. mart 1855 — Flagstaf, Arizona, 12. novembar 1916) je bio američki biznismen, matematičar, diplomata i astronom. Bio je osnivač i prvi direktor Louelove opservatorije u Flagstafu u Arizoni.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Persival Louel potiče iz bogate Bostonske porodice.[2]Diplomirao je matematiku na Harvardu 1876. Osamdesetih godina 19. veka je više puta boravio na Dalekom istoku. U avgustu 1883, je služio kao ministar spoljnih poslova i savetnik specijalne diplomatske Koreje u SAD.[2] U periodu 1883-1893 tri puta je boravio u Japanu, gde se bavio istraživanjem i diplomatijom. Objavio je niz monografija posvećenih osobenostima japanskog karaktera, jezika i religije.

Za saradnika Američke akademije nauka i umetnosti izabran je 1892.[3] U Sjedinjene Američke Države se vratio 1893. godine i posvetio se proučavanju astronomije, osnovavši opservatoriju koja nosi njegovo ime.[4]

Doprinos astronomiji[uredi | uredi izvor]

Louel se potpuno posvetio proučavanju astronomije, a naročito planete Mars nakon što je pročitao delo La planète Mars Kamija Flamariona. Bio je posebno zainteresovan za kanale na Marsu koje je proučavao italijanski astronom Đovani Skjapareli. 1894. godine izabrao je Flagstaf u Arizoni kao mesto za njegovu buduću opservatoriju. Sa nadmorskom visinom od preko 2.100 m, malim brojem oblačnih dana i bez uticaja svetlosnog zagađenja Flagstaf je pružao savršene uslove za astronomska posmatranja.[4]

Persival Louel posmatra Veneru
Persival Louel posmatra Veneru u svojoj opservatoriji u Flagstafu

Narednih petnaest godina temeljno je proučavao Mars i napravio opsežene crteže njegove izbrazdane površine za koje je verovao da su kanali. Više nego bilo ko drugi popularizovao je shvatanje po kome oni predstavljaju dokaz da su na Marsu postojale visoko organizovani oblici života i drevne civilizacije.[5]Imao je i teoriju po kojoj je napredna kultura izgradila kanale za odvodnjavanje Marsovih polarnih ledenih kapa.[6]

Louelova teorija bila popularna kod šire javnosti, dok je naučna zajednica ostala skeptični. Mnogi astronomi nisu mogli da vide ove objekte, a malo ko je verovao da su tako izraženi kao što je Louel tvrdio. Kao rezultat toga, Louel i njegova opservatorija su izopšteni iz astronomske zajednice. Postojanje kanala definitivno je pobijeno 1960. od strane NASA-inog programa Mariner. Mariner 4, 6, 7 i, i Mariner 9 (1972), nisu snimili nikakve kanale, već samo kratere na površini Marsa.[7]

Iako je Louel bio je najpoznatiji po proučavanju Marsa, takođe se bavio i kartiranjem površine Venere. Sa posmatranjem Venere počeo je u leto 1896. ubrzo nakon instaliranja 24-inčnog refraktorskog teleskopa u svojoj opservatoriji u Flagstafu. Louel je posmatrao planetu na dnevnoj svetlosti sa objektivom teleskopa smanjenim na 3 inča u prečniku ne bi li na taj način smanjio uticaj turbulencija atmosfere. Louel primetio zupčaste površinske strukture, kao i tamnu mrlju, i utvrdio da Venera nema površinske detalje vidljive sa Zemlje. Međutim, kasnije je utvrđeno da su promene koje je napravio na teleskopu dovele do stvaranja optičkih iluzija u njegovom oku.[8]

Poslednju deceniju svog života Louel je posvetio traženju Planete H, hipotetičke planete izvan Neptuna. Louel je verovao da su planete Uran i Neptun izmeštene sa svojih predviđenih pozicija usled uticaja gravitacije nevidljive planete. Od 1914. do 1916. godine za traženje Planete H korišćen je pozajmljeni 9-inčni teleskop. 1930. Klajd Tombo, koji je radio u Louelovoj opservatoriji, otkrio je Pluton u blizini mesta očekivanog za Planetu H. Masa Plutona nije mogla biti utvrđena sve do 1978. godine, kada je otkriven njegov satelit Haron. To je potvrdilo ranije pretpostavke da je gravitacioni uticaj Plutona na Uran i Neptun zanemarljiv, ni izbliza dovoljan da objasni protivrečnosti u njihovim putanjama.[9] 2006. godine, Pluton je od strane Međunarodne astronomske unije reklasifikovan kao patuljasta planeta. Pored toga, sada je poznato da razlike između predviđenih i posmatranih pozicija Urana i Neptuna nisu izazvane gravitacijom neke nepoznate planete, već su posledica pogrešno izračunate vrednosti mase Neptuna.[10]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „NASA - Transcript: The Girl Who Named Pluto”. Arhivirano iz originala 24. 02. 2011. g. Pristupljeno 10. 01. 2015. 
  2. ^ a b „Chosön, the Land of the Morning Calm; a Sketch of Korea”. World Digital Library. 1888. Pristupljeno 10. januara 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  3. ^ „Book of Members, 1780-2010: Chapter L” (PDF). American Academy of Arts and Sciences. Pristupljeno 10. januara 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  4. ^ a b Littmann, Mark (1985). Planets Beyond: Discovering the Outer Solar System. Courier. str. 62—3. ISBN 978-0-486-43602-9. 
  5. ^ Kidger, Mark (2005). Astronomical Enigmas: Life on Mars, the Star of Bethlehem, and Other Milky Way Mysteries. str. 110. 
  6. ^ Guthke, Karl S. The Last Frontier: Imagining Other Worlds from the Copernican Revolution to Modern Fiction. Translated by Helen Atkins. . Cornell University Press. 1990. pp. 355-6. ISBN 978-0-8014-1680-4. 
  7. ^ Baxter, Stephen (2005). Yeffeth, Glenn, ur. „H.G. Wells’ Enduring Mythos of Mars”. War of the Worlds: fresh perspectives on the H.G. Wells classic/ edited by Glenn Yeffeth. BenBalla: 186-7. ISBN 978-1-932100-55-6. 
  8. ^ Sheehan, W. & Dobbins, T., The spokes of Venus: an illusion explained, Journal for the History of Astronomy (ISSN 0021-8286), Vol. 34, Part 1, No. 114, pp. 53 - 63 (2003) via SAO/NASA Astrophysics Data System (ADS)
  9. ^ Kutner 2003, str. 523
  10. ^ Standage 2000, str. 188.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Персивал_Лоуел&oldid=27883816”