Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (Srbija)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
OsnivačVlada Srbije
Datum osnivanja2010.
TipDržavni organ
NamenaZaštita zakona
SedišteBeograd
Područje delovanjaSrbija
RukovodiociBrankica Janković
Veb-sajthttp://ravnopravnost.gov.rs/

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je državni organ koji se bavi zaštitom građana od diskriminacije osnovan na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. Kako je navedeno na sajtu poverenika, zadaci ovog organa su „sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti.”[1]

Diskriminacija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Diskriminacija

Diskriminacija je nejednako postupanje prema osobi ili nekoj grupi na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama da ostvare ustavom i zakonom zagarantovana prava. To je nejednako tretiranje, isključivanje, odnosno dovođenje u podređen položaj pojedinaca u odnosu na druge grupe ljudi koji se nalaze u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji. Diskriminacija je takođe i kada se osobe koje se nalaze u neravnopravnom položaju, tretiraju na isti način. Na primer, ako bi se osobe sa invaliditetom i osobe koje nemaju invaliditet tretirale isto, osobe sa invaliditetom bi postale marginalizovane.[2]

Nadležnosti[uredi | uredi izvor]

Nadležnost poverenika je uređena u članu 33. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik:[1]

  1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona;
  2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja;
  3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan;
  4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona;
  5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti;
  6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije;
  7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije;
  8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave;
  9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

Poverenici[uredi | uredi izvor]

Izbor poverenika[uredi | uredi izvor]

Poverenici se biraju na mandat od 5 godina i to od strane Narodne Skupštine. Jedna osoba može da bude birana na poziciju poverenika najviše dva puta.[3] Posle isteka mandata prošlog, novi poverenik mora da bude izabran u roku od 3 meseca.[4]

Za prvu poverenicu za zaštitu ravnopravnosti je bila izabrana Nevena Petrušić, dekana Pravnog fakulteta u Nišu. Nju je za ovu poziciju predložila Demokratska stranka. Nevena pre svog izbora bila aktivista više organizacija za ljudska, a posebno za ženska prava. Dobitnica je OEBS-ove nagrade za ličnost godine za 2009. godinu.[5][6]

Dana 13. januara 2015. godine, Petrušić šalje dopis tadašnjoj predsednici Narodne skupštine Srbije Maji Gojković da se neće kandidovati za drugi mandat.[7]

Druga poverenica je kandidovana od strane koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke i to je bila Brankica Janković. Od 2012. do 2014. godine, bila je državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, na čelu Gerontološskog centra Beograda, sekretarka Gimnazije „Ruđer Bošković” i nastavnica dva predmeta. Bila je i šefica pregovaračke grupe za oblast socijalne politike i zapošljavanja u pregovorima sa EU. Takođe je bila na čelu je projekata kao što su „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja” i „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama”. Predsednica je vladinih saveta za pitanja starosti i starenja, za osobe sa invaliditetom i za prava deteta.[3]

Janković je ponovo izabrana na tu funkciju u novembru 2020. godine, posle 6 meseci obustave rada poverenika. Njen ponovni izbor je naišao na kritike pošto predlog Romskog centra za demokratiju iz Bujanovca da poverenik treba da bude Emila Spasojević nije ni razmotren. Taj predlog je podržalo 60 nevladinih organizacija (NVO) i organizacija za ljudska prava. Otvoreni parlament, NVO koja prati rad Skupštine u Srbiji, upozorila je na netransparentan proces izbora poverenika.[4][8]

Izabrani poverenici[uredi | uredi izvor]

Izabrani poverenici[5][7][3][8][4]
Poverenik Mandat
Nevena Petrušić 5. maj 2010 — 5. maj 2015.
Brankica Janković 27. maj 2015 — 27. maj 2020.
26. novembar 2020 — danas

Rad poverenika[uredi | uredi izvor]

Godine 2011, poverenica za zaštitu ravopravnosti Nevena Petrušić je mitropolitu mitropolije crnogorsko-primorske SPC Amfilohiju naložila da se izvini za vređanje LGBT+ zajednice povodom Parade ponosa 2010. Amfilohije je izjavio da „je na Paradi ponosa viđen smrad koji je zagadio prestoni grad Beograd, strašniji od uranijuma, najveći smrad sodomski koji je ova savremena civilizacija uzdigla na pijedastal božanstva”. Posle predloga da se izvini, Amfilohije je izjavio da nema nameru da se izvini i da „nije izrazio mržnju prema čoveku”.[9][10] Demokratska stranka, koja je nominovala Petrušić na poziciju poverenice, je osudila „nerazumnu i protivpravnu odluku” Petrušićeve, tvrdeći da je narušila ustavno pravo na slobodu veroispovesti. Od nje su zahtevali izvinjenje SPC i neopozivu ostavku.[10]

Godine 2015, na predlog tadašnje poverenice za zaštitu ravopravnosti Nevene Petrušić, Ivica Dačić se tokom sastanka sa organizacijom Labris u prostorijama poverenice za zaštitu ravnopravnosti izvinio LGBT+ zajednici za uvredljive komentare. U svojoj izjavi, tvrdio je da „ne može da prihvati da je to normalno zato što nije prirodno”.[11]

Krajem 2020. godine, poverenica izriče opomenu ministarstvu zdravlja posle tužbe udruženja Da se zna! i Izađi! na odredbe Pravilnika o bližim uslovima, kriterijumima i načinu izbora, testiranja i procene davaoca reproduktivnih ćelija i emriona u kom je pisalo da davalac reproduktivnih ćelija ne može biti lice sa „anamnezom” homoseksualnih odnosa u poslednjih 5 godina, kao i da ne može biti osoba koja ima analne odnose. 23. aprila 2021, prva od ove dve odredbe je obrisana, ali je druga ostala, uprkos savetu poverenice da su obe mere diskriminatorne.[12]

Godine 2021, Brankica Janković naložila je Pokretu Levijatan da prestane da objavljuje diskriminatorni sadržaj koji podstiče mržnju prema Romima. Evropski centar za prava Roma (ERRC) je ukazao na to da se Levijatan predstavlja kao organizacija za zaštitu životinja, ali da je njihov rad fokusiran na dehumanizaciju Roma.[13]

Godine 2022, poverenica je utvrdila da je Vojislav Šešelj diskriminisao LGBT+ ljude, kad ih je nazvao „bolesnim” i „devijantnim”.[14] Iste godine, poverenica izdaje upozorenje povodom govora Episkopa Nikanora o LGBT+ zajednici[15] u kom je pozvao na nasilje nad pripadnicima LGBT+ zajednice i da bi „koristio i oružje da ga ima”.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Ko smo i šta radimo”. ravnopravnost.gov.rs. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Pristupljeno 2022-07-01. 
  2. ^ „Šta je diskriminacija”. ravnopravnost.gov.rs. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Pristupljeno 2022-07-01. 
  3. ^ a b v „IZABRANA Brankica Janković poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. informer.rs. 2015-05-27. Pristupljeno 2022-07-01. 
  4. ^ a b v „Srbija, ravnopravnost i Brankica Janković: Dobili smo staru-novu Poverenicu posle pola godine”. danas.rs. Danas. 2020-11-27. Pristupljeno 2022-07-01. 
  5. ^ a b „Nevena Petrušić izabrana za Poverenika”. juznevesti.com. 2010-05-05. Pristupljeno 2022-07-01. 
  6. ^ Jovanović, Ljubodrag (2009-12-10). „OEBS dodelio nagrade 'Ličnost godine'”. juznevesti.com. Pristupljeno 2022-07-01. 
  7. ^ a b „Odlazeća poverenica”. danas.rs. Danas. 2015-03-28. Pristupljeno 2022-07-01. 
  8. ^ a b Živić, Petra (2020-06-19). „Srbija, ravnopravnost i ljudska prava: Ponovo smo nakratko ostali bez Poverenice za zaštitu ravnopravnosti”. bbc.com/serbian. BBC na srpskom. Pristupljeno 2022-07-01. 
  9. ^ „Amfilohije da se izvini LGBT populaciji, ili ide na sud”. vijesti.me. 2011-03-05. Pristupljeno 2022-07-01. 
  10. ^ a b „Amfilohije se neće izviniti predstavnicima LGBT populacije u Srbiji”. vijesti.me. 2011-03-06. Pristupljeno 2022-07-01. 
  11. ^ „Dačić se izvinio predstavnicima LGBT populacije”. rts.rs. Radio-televizija Srbije. 2015-02-21. Pristupljeno 2022-07-01. 
  12. ^ „Udruženje „Da se zna“: Ministarstvo zdravlja okončalo neposrednu diskriminaciju LGBT osoba”. danas.rs. Danas. 2021-05-26. Pristupljeno 2021-07-01. 
  13. ^ „Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio da je Levijatan diskriminisao Rome”. danas.rs. 2021-05-27. Pristupljeno 2022-07-01. 
  14. ^ „Poverenica utvrdila da je Šešelj diskriminisao LGBT osobe u Srbiji”. slobodnaevropa.org. Radio slobodna Evropa. 2022-02-08. Pristupljeno 2022-07-04. 
  15. ^ Janković, Brankica (2022-08-12). „Upozorenje povodom govora episkopa banatskog Nikanora”. ravnopravnost.gov.rs. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Pristupljeno 2022-08-14. 
  16. ^ Jovović, Pero (2022-08-12). „Skandal: Episkop Nikanor pozvao na „upotrebu oružja“ na Prajdu, prokleo Brnabić”. nova.rs. Nova S. Pristupljeno 2022-08-14. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Повереник_за_заштиту_равноправности_(Србија)&oldid=26976017”