Pređi na sadržaj

Pozorište Čikago

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pozorište Čikago
Pozorište Čikago, april 2019.
LokacijaSjedinjene Američke Države Čikago, Ilinois
Maks. broj gledalaca3600
Otvoreno1921.
Veb-sajt
Zvanični veb-sajt

Pozorište Čikago, prvobitno poznato kao Balaban i Kac Čikago je znamenito pozorište koje se nalazi u Čikagu. Izgrađeno je 1921. godine i bilo je vodeće mesto pozorišne grupe Balaban i Kac kojim su upravljali A. Dž. Balaban, njegov brat Barti Balaban i Sem Kac.[1] Izgrađeno je u stilu klasicizma i neobaroka.[2][3] U poređenju sa drugim pozorištima, ovo je bilo dominantno i za bioskop u periodu od 1942. do 1945. godine. Trenutni vlasnik je The Madison Square Garden Company koji poseduje i upravlja pozorištem, a u njemu se pored predstava održavaju sportski događaji i muzički koncerti.[4][5][6]

Zgrada se nalazi u Nacionalnom registru istorijskih mesta od 6. juna 1979. godine, a prepoznata je kao znameniti objekat Čikaga 28. januara 1983. godine.[4] Prepoznatljiva maketa Pozorišta Čikago, jednog od simbola grada, često se pojavljuje u filmovima, na televiziji, umetničim delima i na fotografiji.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Znak Chikago 2011. godine tokom 90. godina postojanja pozorišta.

A. Dž. Balaban i njegov brat Barni, zajedno su sa Semom i Morisom Kacom osnivačkima pozorišne trupe Balaban i Kac izgradili Čikaško pozorište 1921. godine. Pozorište je postalo vodeće među 28 drugih u gradu i preko 100 drugih u srednjem i zapadnom delu Sjedinjenih Američkih Država.[7] Kornelius V. Rap i Džordž V. Rap bili su primarne arhitekte objekte, a konačni trošak izgradnje bio je 4 miliona američkih dolara (oko 57,3 miliona dolara 2019. godine gledajući kurs). Braća Rap dizajniral asu i mnoge druge objekte u Čikagu, ukljujući pozorište Aptaun. Čikaško pozorište bilo je najveće i najskuplje u gradu, a danas je najstariji bioskop. Ujedno je ovo pozorište bilo među najranijim u državi, a izgrađeno je u neobaroknom i stilu klasicizma. Ovaj objekat je ujedno najstariji sačuvani primer ovih stilova u Čikagu.[4][8]

Prvobitna unutrašnja dekoracija auditorijuma obuhvatala je četrnaest velikih romantičnih freski francuske tematike koja okružuju proscenijum čikaškog umetnika Luisa Grela (1887-1960), što je zajedničko obeležje koje su arhitekti braća Rap uvrstili u svoje dizajne filmskih palata. Kada je otvoren 26. oktobra 1921. godine, pozorište sa 3.880 mesta je promovisano kao „Čudesno pozorište sveta”.[9][8] Pozorište je tokom otvaranja uvek bilo puno, izvodile su se pozorišne predstave, puštali filmovi, a ostale atrakcije uključivale su gostovanje orkerstra. Nakon otvaranja i velikog interesovanja za dolazak u pozorište, ono je postalo poznato širom Sjedinjenih Američkih Država.[10][11]

Tokom svojih prvih 40 godina rada, pozorište u Čikagu predstavilo je premijerne filmove i bilo je mesto uživo muzike.[10] Tokom svog postojanja mnogi od vrhunskih izvođača i zvezda svog doba uživo su nastupali u pozorištu. Jedno od njenih najvećih izvlačenja bio je džez bend, koji su Balaban i Kac promovisali još u septembru 1922. godine na posebnom događaju koji su nazvali Syncopation Week.[12] Nakon ove uspešne promocije, veliki broj džez bendova je gostovalo u Pozorištu Čikago tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka.[9][10]

U pripremi za Svetski sajam 1933. godine u Čikagu, pozorište je preuređeno. Deo obnove Svetskog sajma obuhvatio je još jednu komisiju kompanije Balaban & Kac za prekrajanje arhitektonski zatvorenih zidnih murala. Ovog puta izabrnao je grčko i rimsko božanstvo kao temu za velike platnene freske koje su danas izložene u gledalištu.[13][14] Druga modernizacija pozorišta dogodila se pedesetih godina 20. veka, kada je rukovodstvo odlučilo da se u njemu više ne održavaju pozorišne predstave.[9][15]

Tokom ekonomskih i socijalnih promena sedamdestih godina poslovanje u pozorištu usporavlao je vlasnike Plit pozorišta i uticalo na njegovu stalnu održivost.[16] Godine 1984. grupa za očuvanje pozorišta u Čikagu kupila je pozorište i zgradu za 11,5 miliona američkih dolara.[17] Grupa je pokušala da održi mesto kao bioskop, što im nije pošlo za rukom i objekat je zatvoren 19. septembra 1985. godine.[10] Poslednji poznati filmovi koji su prikazani u ovom pozorištu bili su Američki nindža i Mladi vukodlak.[18]

Restauracija[uredi | uredi izvor]

Znak Chikago tokom tridesetih godina 20. veka.

Čikaška pozorišna grupa za očuvanje započela je sanaciju zgrada koje su završene 1986. godine po ceni od 9 miliona dolara, a 4,3 miliona dolara utrošeno je na Pozorište Čikago. Arhitekta Danijel P. Kofi je pozorištu vratio izgled iz tridesetih godina 20. veka, a imalo je kapacitet od 3.600 mesta.[10] Pozorište je ponovo otvoreno 10. septembra 1986. godine predstavom Franka Sinatre, kojom je obeležen vrhunac četvorogodišnjeg istorijskog napora za očuvanje, a koji je podržao Savet za očuvanje u Ilinoisu.[17][19] Svečano otvaranje takođe je bilo simbolično jer je Sinatra glumio u pozorištu pedesetih godina. Obnavljanjem susende zgrade Pejdž, obezbeđen je kancelarijski prostor za podršku pozorištu.[20] Čikaško pozorište važna je komponentna plana revitalizacije pozorišnog okruga.[17] Planovi revitalizacije pozorišnog okruga sežu čak i do plana gradonačelnice Džejn Bern iz 1981. godine.[15][21]

Revitalizacija[uredi | uredi izvor]

Dana 1. aprila 2004. godine kompanija TheatreDreams Chicago kupila je zgradu pozorišta za 3 miliona dolara.[22][23] Zaštitni znak Balaban i Kac sada je vlasništvo Istorijske fondacije Balaban i Kac. Njujorška kompanija The Madison Square Garden Company najavila je da će kupiti pozorište 2007. godine, što je i učinjeno.[24] Pre 2008. godine pozorište je bilo domaćin filmskog festivala u Čikagu, dok se svečanosti nisu preselila u obližnje pozorište Haris.[25] Gradonačelnik Čikaga Ričard M. Dejli proglasio je 12. jul 2005. godine za Dan Rodžera Eberta u Čikagu i posvetio mu ploču. Pozorište je predstavljneo u knjigi The Chicago Movie Palaces of Balaban and Katz, koju je napisao Dejvid Balaban, unuk prvobitnog vlasnika.[26] Od 2011. godine, kako je to dozvoljeno pod uslovima prodaje koje je diktirao grad, vertikalni znak „Chikago” imao je logotip za Čejs banku, a dodat je u znak sponzorstva.[27]

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Struktura je visoka sedam spratova i zauzima gotovo polovinu gradskog bloka. Široka je 18 m, trijumfalni luk fasade ulice u medijima je upređen sa Trijumfalnom kapijom u Parizu.[28] Prozor sa središnjim lukom krasi motiv Borominija, a na zgradi se nalaze dva konja koja u ustima drže vrpce od 35 mm filma. Spoljašnost zgrade prekrivena je sivo-belom terakotom.[2]

Unutrašnjost objekta pokazuje uticaj francuskog baroka iz Drugog francuskog carstva. Veliko predvorje, visoko pet spratova i okruženo šetalištima galerije na nivou mezanima i balkona, uticaj je Kraljevske kapele u Versaju.[2] Veliko stepenište je urađeno po modelu velikog stepeništa Pariske opere i uspinje se do različitih nivoa balkona. Maršal Feld isporučio je unutrašnje ukrase za pozorište, uključujući zastore i nameštaj. Kristalne lustere i bronzane svetiljke dizajnirao je Viktor Perlmen.[29][30]

Dimenzije pozornice prelaze 60 stopa u širinu i 30 stopa, a dubine je od 9 stopa. Deo orkestra je otprilike 1,8 m ispod nivoa pozornice, širok je 16 m , dubinok od 4,6 m u sredini. U vreme kada je zgrada podnela zahtev za izdavanje Nacionalnog registra istorijskih mesta 1978. godine, markiza mesta je dva puta zamenjena. Markize iz perioda 1922. i 1923. godine bile su ukrašene vencima i lampicama koje su bile obojene.[21] Takođe su obuhvatale table na kojima je pisalo „Chikago”. Zamenjene su 1949. godine, a nov eploče bile su veće, a slova „Chikago” nalazila su se na sredini ploče, samo na prednjoj stranic. Sve do prodaje Balabana i Kaca 1969. godine, američkoj radiodifuznoj kompaniji, njihovo ime je bilo na markizi.[17][21]

Pozorište je takođe poznato po svojim velikim orguljama Vurlitzer. U vreme kada su postavljene bile su poznate kao „Moćni Vurlitzer” i mogle su da imitiraju instrumente orkestra.[31] Džesi Kraford, poznati glumac iz ovog pozorišta se pripisuje kao osoba koja je bila odgovorna za dizajn i izbor zvukova.[21] Orgulje su došle iz Fabrike orgulja u julu 1921. godine sa četiri priručnika i 26 redova cevi.[21] Američko pozorišno orguljarsko društvo 1970. godine obnovilo je orgulje i one su jedne od najstarijih koje i danas funkcionišu.[31]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Detalj iz pozorišta
    Detalj iz pozorišta

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Chicago Theatre: home of WurliTzer (opus 434)”. Chicago Area Theatre Organ Enthusiasts. 19. 4. 2012. Arhivirano iz originala 30. 3. 2015. g. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  2. ^ a b v Schulze, Franz; Harrington, Kevin (15. 11. 2003). Chicago's Famous Buildings. University of Chicago Press. str. 58–9. ISBN 0-226-74066-8. 
  3. ^ Steiner, Frances (mart 1999). The Architecture of Chicago's Loop. Sigma Press. str. 27. ISBN 0-9667259-0-5. 
  4. ^ a b v „Chicago Theatre”. Commission on Chicago Landmarks. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  5. ^ National Park Service (2010-07-09). „National Register Information System”. National Register of Historic Places. National Park Service. 
  6. ^ „National Register of Historical Places: Illinois (IL), Cook County”. National Register of Historic Places. nationalregisterofhistoricplaces.com. 1. 5. 2007. Pristupljeno 10. 8. 2009. 
  7. ^ Gomery, Douglas (maj 1992). Shared pleasures: a history of movie presentation in the United States. University of Wisconsin Press. str. 57. ISBN 978-0-299-13214-9. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  8. ^ a b „Historic Theatres & Movie Palaces of Balaban and Katz: The Chicago Theatre, A Brief History”. Uptown Chicago Resources (online). Compass Rose Cultural Crossroads, Inc. 2007. Arhivirano iz originala 19. 07. 2011. g. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  9. ^ a b v Newman, Scott. „Jazz Age Chicago:Chicago Theatre”. chicago.urban-history.org. Arhivirano iz originala 27. 9. 2011. g. Pristupljeno 3. 3. 2007. 
  10. ^ a b v g d „History of the Chicago Theatre”. MSG Holdings. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  11. ^ Tarbox, Todd, Orson Welles and Roger Hill: A Friendship in Three Acts. Albany, Georgia: BearManor Media, 2013, ISBN 1-59393-260-X.
  12. ^ Jewett, Eleanor (24. 11. 1929). „American show limited in scope”. Chicago Daily Tribune. str. H5. 
  13. ^ „Exhibitions and Commissions: Chicago Theatre”. Louis Grell Foundation. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  14. ^ Osgoode, Charles (24. 6. 2001). „It's a change of seasons for Tree Studios”. Chicago Tribune. str. 5, Arts & Entertainment. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  15. ^ a b „Dispute Over Theater Splits Chicago City Council”. The New York Times. 8. 5. 1984. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  16. ^ Sinkevitch, Alice, ur. (12. 4. 2004). AIA Guide to Chicago. Harvest Books. str. 53. ISBN 0-15-602908-1. 
  17. ^ a b v g „1986: The Chicago Theater Reopens”. Chicago Public Library. februar 2006. Arhivirano iz originala 12. 2. 2008. g. Pristupljeno 7. 5. 2007. 
  18. ^ Chicago Theatre listing on Cinema Treasures
  19. ^ Granacki, Victoria. „About Us: Landmarks Illinois” (PDF). Landmarks Illinois. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 11. 2013. g. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  20. ^ „Page Brothers Building”. Chicago Commission on Landmarks. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  21. ^ a b v g d Lampert, Donald K.; Corliss, John L. (jul 1978). „National Register of Historic Places Inventory: Nomination Form” (PDF). Illinois Historic Preservation Agency. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 10. 2014. g. Pristupljeno 6. 9. 2013. 
  22. ^ „Theatre Dreams”. Arhivirano iz originala 30. 12. 2007. g. Pristupljeno 2. 3. 2007. 
  23. ^ Patner, Andrew (28. 3. 2004). „Restoration drama: TheatreDreams determined to revive Chicago stage”. Chicago Sun-Times. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  24. ^ Jones, Chris (10. 10. 2007). „Chicago Theatre draws buyer”. Chicago Tribune. Arhivirano iz originala 26. 10. 2014. g. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  25. ^ Caro, Mark (17. 10. 2008). „Fest 'Blooms' with Chicago connections”. Chicago Tribune. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  26. ^ „Balaban and Katz Historical Foundation”. Balaban and Katz Historical Foundation. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  27. ^ John Greenfield (16. 11. 2011). „Chase logo on Chicago Theatre: What's up with that?”. Time Out. Pristupljeno 9. 7. 2014. 
  28. ^ Klingsporn, Geoffrey (15. 5. 2004). „Balabian & Katz”. Encyclopedia of Chicago. University of Chicago Press. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  29. ^ Kaplan, Jacob (10. 12. 2008). „The Municipal Device”. Forgotten Chicago. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  30. ^ „The Chicago Municipal Device (Y-Shaped Figure)”. Chicago Public Library. Arhivirano iz originala 31. 1. 2015. g. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  31. ^ a b "Arnstein & Lehr, The First 120 Years", (Louis A. Lehr, Jr.)(Amazon), p. 16

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pozorište Čikago na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Позориште_Чикаго&oldid=26976905”