Pravo na azil
Pravo na azil ili međunarodnu zaštitu je osnovno ljudsko pravo koje strancima, kojima je odlukom nadležnih organa odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu, omogućava da zatraže zaštitu u drugoj državi i da tamo legalno borave. Odluku o dodeljivanju pravnog statusa stranaca u Republici Srbiji donosi Kancelarija za azil i, u zavisnosti od prirode pretnje kojoj bi stranac bio izložen po povratku u zemlju porekla, Kancelarija za azil može da dodeli jedan od dva nivoa zaštite: pravo na utočište (status izbeglice) i pravo na subsidijarnu zaštitu.
Kontekst[uredi | uredi izvor]
Osnovu pravne zaštite izbeglica, tj. osoba koje su bile primorane da napuste svoju zemlju porekla usled sukoba ili progona, daje Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine.[1] Veliki broj zemalja je ratifikovao Konvenciju o statusu izbeglica, a među njima i Republika Srbija.[2] Pravni principi zaštite izbeglica jesu deo i drugih međunarodnih, regionalnih i nacionalnih pravnih instrumenata, te „države imaju odgovornost da izbeglicama obezbede sigurnost od povratka u opasnost, pristup efikasnim procedurama azila, mere da se osigura poštovanje njihovih ljudskih prava, dok im se pomaže da pronađu dugoročno rešenje“[3].
Najviši pravni akt Republike Srbije koji načelno reguliše pitanja zaštite stranaca koji su u potrebi za međunarodnom zaštitom je Ustav Republike Srbije.[4] Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti[5] detaljnije se uređuju status, prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil i privremenu zaštitu. Takođe, ovaj zakon propisuje načela, uslove i postupak za odobrenje i prestanak prava na azil i privremenu zaštitu, kao i druga pitanja koja su od značaja za azil i privremenu zaštitu.[6]
Kriterijumi za ostvarivanje prava na azil[uredi | uredi izvor]
Prema odredbama Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, svi stranci koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije imaju pravo da izraze nameru da podnesu zahtev za azil[7] ili podnesu zahtev za azil.[8]
Kriterijumi za ostvarivanje prava na azil su slični u svim evropskim zemljama. Jedan od najčešćih kriterijuma jeste opravdan strah od povratka u zemlju porekla zbog progona ili pretnji nasiljem, zlostavljanjem, kažnjavanjem ili kršenjem prava zbog nekog ličnog svojstva (rasa, nacionalnost, veroispovest, politička uverenja, pol, seksualna orijentacija i rodni identitet, poreklo itd.).[9] Još jedan od kriterijuma na osnovu kojeg stranac može zatražiti azil u Republici Srbiji jeste i ratno stanje u zemlji porekla, stanje opšte nebezbednosti, široko rasprostranjenog nasilja ili bilo kog drugog razloga koji licu predstavlja rizik od mučenja i/ili smrtne kazne, poput kažnjavanje zbog odbijanja u učestvovanju u oružanim sukobima i dr.[9]
Postupak azila[uredi | uredi izvor]
Postupak azila je uređen Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti i predstavlja postupak za sticanje i prestanak prava na azil i drugih prava lica koja traže azil, tj. stranca koji je podneo zahtev za azil na teritoriji Republike Srbije, a o čijem zahtevu nije doneta konačna odluka.[10]
Nakon izražene namere o podnošenju zahteva za azil, lica koja smatraju da su u potrebi za međunarodnom zaštitom prolaze kroz proceduru registracije u policiji, Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije. Sledeći korak je podnošenje zahteva za azil Kancelariji za azil Ministarstva unutrašnjih poslova. Ministarstvo unutrašnjih poslova tražiocima azila izdaje zvaničan identifikacioni dokument - ličnu kartu za tražioce azila, kao i evidencijski broj za strance (EBS) koji ima jednaku važnost kao i jedinstveni matični broj građana (JMBG) za državljane i državljanke Republike Srbije.[1] Kancelarija za azil o svakom zahtevu odlučuje u roku od 12 meseci od datuma podnošenja zahteva. U tom periodu vodi se postupak koji uključuje detaljne intervjue sa licem koje je podnelo zahtev za azil. Postupak se okončava donošenjem odluke koja može biti pozitivna ili negativna. Sve odluke u postupcima odobravanja i prestanka prava na azil donosi Kancelarija za azil. U slučaju žalbi na odluke Kancelarije za azil, odlučuje Komisija za azil. Komisiju za azil čini osam članova koje imenuje Vlada Republike Srbije na četiri godine.[11] U slučaju negativne odluke, stranac koji je podneo zahtev za azil ima pravo na žalbu u roku od 15 dana od datuma primanja odluke sa negativnim ishodom. Upravni spor protiv konačnih rešenja Komisije za azil može se pokrenuti pred Ustavnim sudom.[12]
Prava koja imaju tražioci azila[uredi | uredi izvor]
Tražioci azila imaju pravo da legalno borave i da se kreću na teritoriji Republike Srbije tokom postupka azila. Takođe, imaju pravo na ličnu kartu za tražioce azila, uz pomoć koje mogu da otvore račun u banci i koriste druge usluge i prava koja zahtevaju prilaganje ličnog identifikacionog dokumenta. Tražiocima azila je omogućeno da borave u centrima za azil i koriste sve usluge koje centri pružaju. U toku boravka u centrima za azil, tražioci azila su obavezni da poštuju pravila ponašanja koja centri nalažu. Tražioci azila imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i lečenje na teritoriji Republike Srbije, pravo da pohađaju osnovnu i srednju školu, a moguća je i nostrifikacija diplome, odnosno priznavanje određenog nivoa obrazovanja koje je stranac stekao u zemlji porekla ili u drugoj zemlji. Pravo na rad tražioci azila stiču nakon šest meseci boravka u Republici Srbiji.[13] Takođe, Republika Srbija Ustavom garantuje slobodu veroispovesti, što je tražiocima azila značajno, jer im je ovo pravo često uskraćeno u zemljama porekla.
Prava koja imaju lica kojima je odobren status izbeglice[uredi | uredi izvor]
Stranci kojima je odobren status izbeglice (pravo na utočište) mogu legalno da borave u Republici Srbiji pet godina, uz mogućnost produženja ovog statusa. Omogućena im je sloboda kretanja i van teritorije Republike Srbije, ukoliko im je nadležni organ (Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije) izdao putni dokument za izbeglice. Stranac sa odobrenim pravom na utočište ima pravo na ličnu kartu, ali i pravo na izdavanje vozačke dozvole, ukoliko je položio vozački ispit u zemlji porekla. Takođe, sa statusom izbeglice, osoba ima pravo na zdravstvenu zaštitu i lečenje, kao i pravo na obrazovanje koje uključuje, osim osnovnog i srednjeg, i sticanje fakultetskog obrazovanja. Izbeglice u Republici Srbiji imaju pravo na rad, ali i pravo da steknu pokretnu i nepokretnu imovinu (kuću, stan, auto i sl.) Ukoliko je stranac sa odobrenim pravom na utočište u potrebi, ima pravo i na ostvarivanje socijalne pomoći, kao i drugih usluga socijalne zaštite. Nakon tri godine, stranci kojima je odobreno pravo na utočište u Republici Srbiji, mogu da apliciraju i za stalno nastanjenje, što je put ka dobijanju srpskog državljanstva. Sticanje državljanstva je mogućnost, ali ne i obaveza Republike Srbije. Osobe kojima je odobreno pravo na utočište, u potpunosti uživaju pravo na slobodu veroispovesti.
Subsidijarna zaštita strancima nudi slična prava, ali se dodeljuje na period od jedne godine, sa mogućnošću produžetka.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Izbegkice i tražioci azila u Srbiji - status, prava i obaveze” (PDF). UNHCR.org. Pristupljeno 21. jun 2024.
- ^ „Uredba o ratifikaciji Konvencije o statusu izbeglica sa završnim aktom konferencije opunomoćenika Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica” (PDF). ravnopravnost.gov.rs. Pristupljeno 21. jun 2024.
- ^ „Izbeglice i tražioci azila u Srbiji - status, prava i obaveze” (PDF). unhcr.org. Pristupljeno 21. jun 2024.
- ^ „Ustav Republike Srbije”. www.paragraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-21.
- ^ „Zakon o azilu”. www.paragraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-21.
- ^ „Zakon o azilu”. www.paragraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-21.
- ^ „Obrazac zahteva za azil” (PDF). Pristupljeno 21. jun 2024.
- ^ „Zakon o azilu”. www.paragraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-21.
- ^ a b Free legal aid for refugees and asylum seekers. Beograd, Srbija: Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS. 2024.
- ^ Pravo na azil - pravni okvir u Republici Srbiji: Komentar zakona o azilu. Beograd, Srbija: Beogradski centar za ljudska prava.
- ^ „O azilu | Komesarijat za izbeglice i migracije Republika Srbija”. kirs.gov.rs. Pristupljeno 2024-06-21.
- ^ „O azilu | Komesarijat za izbeglice i migracije Republika Srbija”. kirs.gov.rs. Pristupljeno 2024-06-21.
- ^ „Unapređenje pristupa tržištu rada za izbeglice i tražioce azila: Ključne izmene Zakona o zapošljavanju stranaca” (PDF). ideje.rs. Pristupljeno 21. jun 2024.