Radmila Telebak Karać
| Radmila Telebak Karać | |
|---|---|
 Godine 2021 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Radmila Telebak Karać |
| Datum rođenja | 17. mart 1956. |
| Mesto rođenja | Luka, FNRJ |
| Univerzitet | Univerzitet „Džemal Bijedić” |
| Zanimanje | nastavnik i književnik |
| Književni rad | |
| Najvažnija dela | Čaroban let kroz ceo svet Svi Adamovi grijesi |
Radmila Telebak Karać (Luka, 17. mart 1956) srpska je književnica iz Londona u Kanadi.[1][2][3]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Telebak Karać je rođena u Luci kod Nevesinja. Pedagošku akademiju – odsek za srpskohrvatski jezik i književnost – završila je na Univerzitetu „Džemal Bijedić” u Mostaru, gradu u kojem je provela mladost i potvrdila se kao pesnikinja. Na obalama Neretve je živela do početka rata u Bosni i Hercegovini, a potom se 1994. godine preselila u Kanadu.
Piše od detinjstva i, kako kaže, „čini joj se da je progovorila u stihu”. Nažalost, pregršt rukopisa joj je nepovratno odneo vihor rata, ali su je unuci inspirisali da deo njih „oživi” iz sećanja, pa je nakon duže pauze ponovo počela da piše.[4] Sada je autorka sedam knjiga, uključujući i jedan roman.
Tu se ubrajaju zbirke pesama za najmlađe „Pregršt dječijih bisera” (2010), „Čaroban let kroz ceo svet” (2014), „Maslačak detinjstva” (2016) i „Kuća se njiše na sreći” (2019). Poetska zbirka „Još nam je samo nebo isto” (2017) posvećena je životu u Hercegovini, koju je bila primorana da napusti. Roman „Svi Adamovi grijesi” i zbirku poezije „Zavet ljubavi” objavila je 2021. godine. O svom zavičaju kaže: „Za mene Hercegovina predstavlja mnogo i ona je u mojoj duši i uvijek će tu biti. Ona je za mene jedna neispričana priča”.[4]
Dela joj se redovno objavljuju u periodici i na internetu. Zbirka pesama za decu „Čaroban let kroz ceo svet” deo je izabranih publikacija za biblioteke srpskih organizacija u dijaspori u regionu, a osim toga Telebak Karać je laureat i mnogih drugih nagrada i priznanja.[1]
Pesnikinja Milica Bakrač je o njenom opusu rekla: „Radmiline knjige su važan otvoreni prozor kroz koji gledamo u djetinjstvo. [...] Za hercegovačke nostalgičare, pa i za Radmilu Karać, Hercegovina sa svojim ljepotama je svetinja prirode.” Književnik Ljubomir Ćorilić konstatovao je da spisateljskim imenima iz rasejanja, kao što su Nikola Moravčević, Slavomir Gvozdenović, Đorđe Nikolić, Ranko Radović, Ljubiša Simić, Ljubica Rajkić, pridružila i Radmila Karać.[2]
Književnica Dušica Ivanović je zapisala: „Sećam se prvog susreta sa Radmilinom poezijom za decu. Uskliknula sam oduševljeno: ’Evo novog, pa još ženskog, čika Jove Zmaja!’ [...] Ona beleži otkucaje svog srca i damare svoje duše. Kroz njih se, međutim, prelamaju najvažniji momenti bilo kog ljudskog bića: porodica kao temelj, zidovi i krov, pripadanje zemlji, zajedništvo sa zemljacima, jedinstvo prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, arhiva događaja i doživljaja...”
Od 2011. godine Telebak Karać je članica „Vitezove družine”, a od 2012. Srpsko-kanadskog udruženja pisaca „Desanka Maksimović”.[1][5]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Telebak Karać, R. (2010). Pregršt dečjih bisera. Beograd: Partenon. ISBN 978-86-7157-511-9.
- Telebak Karać, R. (2014). Čaroban let kroz ceo svet. Beograd: Književna omladina Srbije. ISBN 978-86-7343-254-0.
- Telebak Karać, R. (2016). Maslačak detinjstva. Beograd: Vitez. ISBN 978-86-85921-83-4.
- Telebak Karać, R. (2017). Još nam je samo nebo isto. Novi Sad: Maxima graf. ISBN 978-86-88983-33-4.
- Telebak Karać, R. (2019). Kuća se njiše na sreći – poezija za decu. Beograd: Arte. ISBN 978-86-6415-104-7.
- Telebak Karać, R. (2021). Svi Adamovi grijesi. Beograd: Svet knjige. ISBN 978-86-7396-823-0.
- Telebak Karać, R. (2021). Zavet ljubavi. Beograd: Svet knjige. ISBN 978-86-7396-822-3.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Biografija Radmile Telebak Karać, Svet knjige. Posećeno 14. avgusta 2023.
- ^ a b „Spojila poeziju sa svojim zavičajem”, Dan, 18. septembar 2017. Posećeno 14. avgusta 2023.
- ^ „Goran Debelnogić i Radmila Telebak Karać”, Radio Beograd 2, 10. jun 2021. Posećeno 14. avgusta 2023.
- ^ a b Radmila Karać predstavila svoju poeziju trebinjskoj publici, Narodna biblioteka Trebinje 1. septembar 2017. Posećeno 14. avgusta 2023.
- ^ Veb-sajt SKUP „Desanka Maksimović”. Posećeno 14. avgusta 2023.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Pesma „Zar se smrt slaviti može” Radmile Telebak Karać, Vidovdan.org.
- Pesma „Ne gasi svetlo” Radmile Telebak Karać u izvođenju Zorana Rankovića, YouTube, 2019.
